Đorđe Balašević - car

First topic message reminder :

Bezdan

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

Don Francisco long play

Don Francisco Long Play

You must be carefull, my compadre,
you must be very carefull if you going south,
becouse in mountain Siera Madre
is very best for you to shut your dirty mouth.

O, there are banditos mucco danger,
they want your money and your horse.
You are a gringo, I mean, You are a stranger,
but you know everything of course

about famous and very popular
Don Francisco Long Play.

From Rio Grande to Guadalahara, and all along the Mexican bay,
there are trumpetas, and there are guitaras
always with Don Francisco Long Play.
O, he has nothing but his old sombrero, for senoritas this is OK.

They drink to fight with his pistolero with bullet long play.
They drink to fight with his pistolero with bullet long play.

He was a friend of Pancho Willa,
but never interested in revolusion.
No, cigarilos and tequila,
and prety ladies, o he was a big padron.

School teacher, young Rosita Flores,
once found this hombre in her bed.
She get new name, Rosa Deflores,
but she is satisfied and glad.

You are always wellcome and mucco popular
Don Francisco Long Play.

From Rio Grande to Guadalahara, and all along the Mexican bay,
there are trumpetas, and there are guitaras
always with Don Francisco Long Play.
O, he has nothing but his old sombrero, for senoritas this is OK.

And if you fight with his pistolero with bullet long play.
And if you fight with his pistolero with bullet long play.

Hey, amigo, I won't give you a lessons, I mean, you are a big men
and you know everything of course, but, listen to me:

If you want to be a real gentleman, just take it easy, take it
easy amigo, and very slowly.

Hey amigo, you know, you are not a children, all those banditos,
they were nothing, only he was a big muccaco.

From Rio Grande to Gvadalahara...

Drvena pesma

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar...
Mog drvenog konjića...
Kanap i zvuk točkića...
Vrbice zvon...
Za mnom verni Sančo moj...
U pohodu na Nespokoj...

Snio sam još i svoju prvu tamburu...
Kako k'o noćna dama
Iz južnog Amsterdama...
Iz izloga... Mene klinca zavodi...
Na smrtne grehe navodi...

'Di je to drvo raslo, od kog' je tesana?
Da l' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud' u njemu izvor svih mojih pesama?
Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?

'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Da l' nas je ista kiša mladjane zalila?
Ko mu je grane kres'o, mati ga njegova?
čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama...
Obesnu igru vatre...
Sklopljene šalukatre...
Na uzglavlju... Ruža u intarziji...
Pod kojom smo se mazili...

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...
Novembar... Izmaglica...
I kvartet dragih lica...
Maleni čun... Nasred luke pokisle...
Da me u večnost otisne...

'Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Da l' je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obiš'o, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljun'o, pa ga strovalio?

Jedina moja mila... Što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena...
Taji se jedno drvo u mojim grudima...
Gde li će nešto nići iz toga semena...
...da znam?

Drago mi je zbog mog starog

Drago mi je zbog mog starog,
sto sam bez skole,
krenuo od dole i post'o car

Dobro se secam,
posle zvuka poslednjeg zvona,
trk od skole do stadiona

Bio sam sretan.
Tacno pamtim dan, trening prvi,
i: 'Mali ima fudbal u krvi'

I onda: 'Trci' , i onda: 'Lezi',
nekad po kisi, nekad po zezi

To su bili teski dani,
al' sve je proslo,
vreme je doslo da vladam ja

Moj stari veruje, mozda preteruje,
kad kaze da sam bolji od svih
Drago mi je zbog mog starog,
sto sam od trnja
stig'o do zvezda za tili cas

Kad pruzim dobar mec,
on vodi glavnu rec
i pita: 'Dal' je selektor slep?'

Drago mi je zbog mog starog,
on sada ima moc
da pred svima podigne glas

U ime sporta
ja sam glavi rekao zbogom,
pa sam slavu stekao nogom

Takva smo sorta,
brdo love kvari nas lako
i onda djonom startuje svako

I nema 'Driblaj',
i nema 'Dodaj!'
vec samo ima:
'Dobro se prodaj'

Zbogom davni ideali.
Manje mi smeta
prvenstvo sveta
neg' prazan dzep.

Kad slabo zaigram,
on pije sasvim sam
i kaze:
'Trener kriv je za sve'

Eleonora

Na bogojavljensku noć...
Peku se kesteni, lome se pogače, a venac smokava i praporci se pokače
U prednjoj sobi moga baće... To je već navike moć
Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom,
Za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće
Redak sam gost u starom kraju...
Al' znam šta misle, i u snu
I oni mene kanda znaju... Jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju
Čudna je zverčica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svađice...
U buri ćutanja potonule su lađice
I minus na kraju salda?
Dal' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrsat munjama nametne?
Za to baš nemam reči bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valjda?
Bila je moja zlatna šansa... A tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Sančo Pansa... Moja ljubavnica...
Saborac... I moj najbolji drug...
Oni ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče
Al' ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče
Sem, možda, nje?
Kad đavo precepi špil...
Sve krene naopaka, svale se vanglice, zadrema kum,
I nešto nisu ove "london štanglice"
Ko kadgod, u doba slavna?
Pogrešno uklopljen stil...
Kinesko posuđe, salvete heklane,
Model iz izloga a cipele od preklane
No, rizling sve to poravna
Već me Dunav pretiče... Već me senka spotiče
Ništa me se ne tiče... Ništa me se ne dotiče

Galicia

Pred zoru je sa njine strane obično muk...
Pod velom magle zvecka osmi kozački puk...
I svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest...
U inat ću i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-poštar ne skonta ko to čeka sa fronta... Kakvu dobru vest...

I tek da znaš... Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije...
Al mira ni čas... Sve živo pali na nas...
Fotograf jedini metkove špara...
Oberst kao lud olovo rasipa, fotograf jedva katkad okine sa nasipa...
Na nadošloj Visli se soldati stisli... I svima su nam pomisli... Daleko...

U sumrak je sa njine strane obično žal...
Zatuži ađinokaja ko ranjeni ždral...
Al postane krotka kad drmne je votka... Onako "na belo"...
Pod mojom šapkom lavovi se baškare...
U snu mi pleteš beli šal za maškare...
Sva se pobrka pređa kad te obgrlim s leđa... Kao violončelo...

I tek da znaš... Mesec u žici je... Zvone na večernje zvona Galicije...
I neka mi to ne uzme nebo za zlo...
Al ti si jedino čemu se molim...
Brinuću već ja... Nemoj ti brinuti... Ma, da sam 'teo već sam stoput mogo ginuti...
Dok otiče Visla... Natraške, van smisla... I kreću jata pokisla... Daleko...

Gledam Banat, Srem i Bačku s' Varadina


Gledam Banat, Srem i Bačku s' Varadina,
Gledam tako a u duši lom.
Tu je nekad kažu bila Vojvodina,
Al' nas jogurt tresnuo ko grom.

Rođeni sam autonomaš ko drug Krunić,
Al je bolje da se pravim lud.
I da drhtim na kraj bašče kao kunić
Zbog Šipaca nasukan na sprud.

Mog šora nema i na znam šta da radim
Drug Mihalj kaže da nov ustav nije loš.
I sve je manje mojih zemljoša u vladi
I teško da je neki preostao još.

Život mi je gorak kao biter lemon,
Ćutke punim vrećicu bez dna.
Na nesreću TV dnevnik kao demon,
Vodi me u vode ružnog sna.

O di baš mene da snađe to što jeste,
Ovo je priča i za suze i za smeh,
Poneki pet'o možda ostane bez kreste,
Ali bez jaja to je izuzetan peh.

Gorka pesma

Gorko zivim, gorko disem
Gorak mi je cas do casa
A neke slatke pesme pisem...
Znam... Za bolje nemam glasa

Ja samo sebe za sve krivim
Jer ja sam birao taj put
Al' da pevam to sto zivim:
O, ja bih pevao cisti bluz

Znam da mozda bicu smesan
Za strucnjake silne nase
Sta se ovaj u bluz mesa?
Ma, nek' se drzi svoje snase.

Zbivace se cudne stvari
Bunice se javno mnjenje
Javice se nadrikriticari
samo drvlje i kamenje

Ja samo sebe za sve krivim
Jer ja sam birao taj put
Al' da pevam to sto zivim:
O, ja bih pevao cisti bluz

Gusle

Boze mili, cuda velikoga
Kad se scase po zemlji Srbiji
U Srbiji zemlji da promeni
od dahije do demokratije

Pohitala na izbore raja
nema raja za promene jaja

Redom glasa za cestitog knjaza
Kad to zacu nas cestiti knjaze
Zapenio, sto se ono kaze,
Vabi ljubu odi blize muzu
U pundju joj aranziro ruzu
Eto mila sad svi ovi odu
Jos da mi je sjebati vojvodu

Hoj oj oj Hoj oj oj

I odrasti treba znati

I odrasti treba znati,
Reći zbogom mami, reći zbogom tati,
I na svoje pravo mesto čvrsto stati,
I odrasti treba znati.

Može svašta da se desi,
Da te zgrabe neki mladalački gresi,
Da ne budeš nikad to što stvarno jesi,
Može svašta da se desi.

Život može biti gorak,
Nije isto biti soko ili čvorak,
Svi se nekud žure, pazi, drži korak,
Život može biti gorak.

Ilona

Jednog leta, s kraja sveta, vozio sam putem sivim
Ja sam putnik od tog zivim
Samo je podigla taj prstic svoj
I ja sam stao, otvorio njoj
Ona je andjeo bila, sa greskom, bez krila, moj san

Moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Dobro guram kroz zivot buran i mada zivim dosta sretno
Ja nemam nikoga konkretno
Uz kog bi bio i sretan i lud
I tako miran i siguran svud
Ja nemam nikog da masta i prica mi svasta svu noc

Kao moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i kapetan kuka
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Slabo pricam, bas nisam vican, al' sad reci idu same
O, zivot pise ljute drame
Jer znam detalje, sitnice o njoj
A ne znam adresu, telefonski broj
Il' nesto slicno po cemu bih saznao gde li je sad

Izvesna Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Lutko lepa, dobar dan

Ja je ljubim ona podriguje

Spušta se, spušta noć...
glupo bi bilo da se diže!
Piće poručujem,
čaša za čašom za sto stiže.

Al' mi smo barem znanci stalni,
ugostitelju samostalni,
sviraj svirče, da se setim Nje!

Ja je ljubim, a ona podriguje.
Za moju ljubav neće ni da čuje.
Ja je ljubim, a ona štuca,
a za njom mi srce puca

Joooooooj...

Oče, majko, brate ,sestro, komšija neki Žarko - ne znate ga vi, dvojica iz mesne zajednice, poštar, osam stotina žena, ovaaaj, i najvažnije: i jaraaaaaneeeeee mooooojjjj!!!

Ja luzer?

Rodjen pod sretnom zvezdom magičnom,
ali nad ovom zemljom generalno tragičnom,
čemu sam bliži - triput pogadjaj.
Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u poglede,
ovde je osmeh - dogadjaj.

U šupak kosmosa smo upali.
Mnogi su domobranci zauvek prolupali.
Caruje virus apatije.
Al' ti na mene stavi upitnik,
pa rekni: dal' ti bata deluje k'o gubitnik?
Ma nema šanse, šta ti je?

Ja nisam luzer, o naprotiv, meni je osmeh lajt-motiv.
Ja nisam luzer, ja imam nas, a za svet - ko te pita?
Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka.
S tobom je tretman poseban, svaki je dan dolce vita,
i svud je Hollywood.

Namlatim mesečno šest maraka,
bude za cipolku i frtalj kile čvaraka.
Ološ mi veze ometa.
Ali kad dodjem kući, tu si ti.
E, tu će tvrdjavicu malo teže srušiti
- to im je izvan dometa.

Ja nisam luzer...

Ja necu da kazem

Jednog će dana
stvari postati, ako ne kristalno
ono bar porculanski jasne.

čitajući moje pesme
slepi će početi da veruju
u ljubav na prvi pogled.

Naglo ćete početi
nazivati mojim imenom
ulice, škole
i prigradska naselja,

Ali nemojte me pogrešno shvatiti.
Jer, ja neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći,

Oni koje me ne uspeju shvatiti,
skakaće čoporativno s mostova,
što će dovesti
do totalnog zakrčenja
rečnog saobraćaja.

Al', nema veze.
Mornari će onda čitati
moje pesme,
i biće im lepo.

Možda sam preterano skroman,
ali ja stvarno neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći.

Moje slike postaće
osnovni sadržaj
svake poštene ženske tašne.

Pisaće o meni
jednočinke, dvočinke, tročinke
i sve ostale "činke".
Samo ne palačinke.

Svi znaci horoskopa
biće zamenjeni
jednim velikim, mojim, znakom.

Lagaćete deci,
kako smo bili najbolji drugovi.

I neću dalje da tupim.
Sad vam je već sigurno jasno,
da ja neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći.

Ðordje Balašević III-a
"Gimnazijalac", 26. II 1972. br. 20

Ja sam u Zagrebu

Uvek ista stvar...Vojne prolaze, ljudi ostaju
Pokupe se logori, kandilo dogori, rovove zaspe mir
I ostaje nekih kojih nema i poneki živi koji nedostaju
Al' mržnjica rominja, sprema se škrinja za sledeci pir

Dobro stojim ja: tudj medj' svojima, svoj medj' tudima
Ako si drugačiji problem si svačiji
Nitko te ne voli i nisam neki lik
Al' imam svoj krik - dinamit u plućima

Dug je put od krika pa do jauka i zato pusti priče da l' ću skoro tu
To baš i nije tako važno k'o što se čini...
Pišu proteste, prete, prave porote...
Slabe su to sve ustave da ovaj huk zaustave.

Ja sam u Zagrebu, ja sam na Ilici
Plešem po ulicama po kojima se ne sme
Moj trag je na nebu u svakoj prilici
Haram po tulumima prerušen u pesme

čim neko protrlja gitaru stvorim se k'o dobri duh
Još se o meni tu i tamo krišom priča
Pa i prodjem daškom starom Vlaškom nečujno k'o potepuh
Jureći senke putem Kaptola i Griča

Ja sam u Zagrebu, ja sam u Osijeku -
Kao fantom minem Splitom kad se budi
Znam, neki me ne bi tu, al' u proseku
Ja sam u svakom domu gde je dobrih ljudi

Kad zadnji tramvaj s Placa prode i kad se Dolac umije
poznati refren netko zvižduće kroz Travno:
"K'o ovaj stih razume taj čitav svet razume!"
Na Trešnjevci i Dubravi ... gde god je ljubavi

Ja vas, kanda, znam?

Ja Vas kanda znam sa reke pravili ste kerefeke... Sram vas bilo...
Skakali ste onaj "šraub" ko kad bucov čini raub... (Taman tako) Sve je vrilo...
Nosili ste ciklam kostim na tufnice...
A u kosi džidža-midže i pufnice...
Gledale vas opirače... Podgrejane krompirače...
S balonima pod njedrima i s faltama na bedrima...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Kad krenete mokra s tuša... Uspravna ko majoruša...
Cigarom se muški guše a ženske se redom roguše...

Znam vas kanda iz plićaka, prešli ste u šes' koraka pesak vreli?
Dokasko bi Dunav do Vas, iz ruke vam zob'o ovas... Da ste 'teli...
Pesak vreo, voda 'ladna... Srce lupka...
Najgore je kad zapljusne ispod pupka...
Ja sam ipak, đak Iriški, poštivam kad dama piški...
Cvikere sam crne metno, da ne bude indiskretno...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Lociran sam bio zgodno, malo odstrag i uzvodno...
Taman da Vam šacnem strukić... Oblo rame... Obli kukić...
Štrčala je samo punđa... Šta se pod tom punđom munđa?

Ja Vas, kanda, znam sa Štranda? Il od nekud pre? Tak'e nema dve...
Mi smo, kanda, ista banda? Tiha voda što odranja bregove...
Sad nas dvoje moram spojiti... Vas osvojiti... Il usvojiti...
Nemojte mi šta prkositi da Vas ne bi' mor'o prositi...

Znam Vas kanda i sa splava, slamen šešir lokna plava... Izvanredno...
Neki Vas je dzindzov pogan požurivo niz tobogan... Đubre jedno...
Imali ste formu sasvim vitke kruške... Feš u struku...
A duduške ko pupuške...
Vaša mi koleginica reče da ste knjeginjica...
Što sve ruglu izvrdava... Svojeglava i prgava...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Jako malo fali leti da se čovek poremeti...
Nit se kerim nit važniram... Ne bi da Vas deranžiram...
Moro sam Vam ovo kasti... Ili kasti il popasti...

Što se tiče mog života, sama bruka i sramota... Bogo blagi...
Prodaćemo s krsta safir da bude za sekin štafir... Kobojagi...
Naš Vam salaš dođe kao grofovija...
Čorda konja u galop se tu povija...
Hrastov krevet kao šajka... Jastuke mi vezla majka...
U šifonjer sve složeni dok se deran ne oženi...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Gledam se u oku Vašem... I ko da Vam pasent pašem?
Andrak me je neki spop'o... Uz vas bi se sebi dop'o...
Sad je to već došlo dotle da pomišljam da vas otmem...

Jaroslava

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom
Ni nezna da je orgijala tama pod prozorom
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil
Suvisna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...

Jeb'o nas ko nas sastavi

Laku noc braco Janezi
Shvatam vas, sve su to geni
Mame vas habsburski kavezi
Neko je rodjen da seni

Malo ste plebiscirali
Pre tog ste puno rovarili
Tovarisi, dugo ste svirali
Dok se niste natovarili

'Ajte vi, braco Slovenci,
Nemojte s tim da se salite
Samo vas cekaju Nemci
Samo im vi jos falite

Kvarni ste, jadna vam majka,
Nismo iz istog filma
I decki iz treceg rajha
Za vas su GG firma

Ne kunem, ne kunem i ne pretim
Sve ovo smatrajte salom
Ja necu da vas se setim
Ni kad budem gledao slalom

Na nama svako ucari
I vi ste tako odlucili
Laku noc braco smucari
Dobro ste mi se smucili

Zelim vam mir i spokojstvo
I slavu vasoj zastavi
Bilo je zadovoljstvo
Jeb'o nas ko nas sastavi

Jebo ga Bog

Jednog dana krenem ja,
nisam prešo korak - dva,
kad ugledah tetka svog.

O, jebo ga Bog,
gde tura nos u život moj.

O, jebo ga Bog,
gde ide sam u tamnu noć.

Ja baš nisam Bog zna šta,
al' bi voleo da se zna,
bolji sam od tetka svog.

O, jebo ga Bog
gde ide sam u tamnu noć.

O, jebo ga Bog,
gde tura nos u život moj.

Jednom

Jednom su sadili lipu,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan.
Bio sam nov u tom stripu,
komšijin mali kog su pustili da gleda.

Stari Nestorov, potpalivši korov,
tad reče mi: "Ti si mlad...
Ti ćeš dospeti za taj hlad..."

Jednom sam voleo zbilja,
mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu,
vozio hiljadu milja,
k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu...

Vukle me šine pod točak mašine,
al' ona me spasila.
Sve je druge ugasila.

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom je prošla kraj mene,
sa tipom kog sam znao, taman da se javim.
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi.

Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom,
i sve što već sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom su palili lišće,
sa one lipe, dim je lebdeo do neba
na kom su, nema ih više,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan...

Ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio...

I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.

Jedan Sasa iz voza

Juli je mesec vruc
kada putuje pola nacije
u vozu ni za lek
nema mesta bez rezervacije

A ja sam gledala
kako promicu neki pejzazi
i tad sam videla
jedan pogled koji me trazi

Ref.
Jedan Sasa iz voza mi slomio srce
i otis'o negde u daleki svet
i rek'o mi kako je voleti lako
jer ljudi su pcele, a ljubav je cvet

O sto je pricao
divno pricao o nekim stvarima
o trci - Tour de France
i o zelenim bulevarima

O nekom Zokiju
s kojim je davno delio klupu
o tom kako je slusao
samo Index-e i Korni grupu

Ref.

On mi je pruzio
citav beli svet na svom dlanu
al' vec je svitalo
voz je stigao u Ljubljanu

I kad je sisao
samo mahnuo, rekao: Cao
ja sam ponavljala:
nije mi zao, nije mi zao

Ref.

Jelena & Jovana

Ne bih hteo da se žalim,
ali s miševima malim,
ja po kući vodim pravi rat,
pa i mora biti rata,
kada ja nisam neki tata,
ja sam više ko' stariji brat

Ranim jutrom traže nonu,
što baš nije po bontonu,
"Ustaj, tata, spavaš kao top.",
a usput sruše i noćnu lampu,
i pocepaju sportsku štampu,
i počinje jurnjava non - stop

I nemoćan sam ko' nasukan hit,
u našoj je kući pravi hit,
ova pesma:

"Jovana, dušo tatina,
ne, ma, ne crtaj po tim vratima,
smiri se, bit' će batina,
dušo tatina."

"Jelena, srećo jedina,
silazi i struju ne diraj,
ne cepkaj ta pisma dedina,
srećo jedina."

Probuše sve mali moljci,
jure ko' desetobojci,
(i tu sam zaboravio tekst)

A šta kaže mama draga,
odakle joj ona snaga,
da još kuva, pegla, sprema stan,
za laku noć strašan prizor,
penju se na televizor,
tek u 10 utonu u san

I nemoćan sam ko' nasukan hit,
u našoj je kući pravi hit,
ova pesma:

"Jovana, dušo tatina,
ne, ma, ne crtaj po tim vratima,
smiri se, bit' će batina,
dušo tatina."

"Jelena, srećo jedina,
silazi i struju ne diraj,
ne cepkaj ta pisma dedina,
srećo jedina."

Jos jedan dan bez nje

Kroz maglu i kišu, iznenaden jutrom,
tiho nestaje san.
Kao pahulja, znaš, kad doleti na dlan.
Telefon me budi, i otvaram oči,
(neki nepoznat glas),
Neka curica pita: "Ima l' nade za nas?"

A nad Novim Sadom, vetar nosi oblake,
počinje još jedan dan bez nje.

Dok čekam autobus na Trgu slobode
bivam zbunjen na tren:
Jedan široki korak, al' ipak nije njen.
Kod pošte me sreću četiri oka
Neki otac i sin:
To je čika što peva "Oprosti mi Katrin".

A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
protiče još jedan dan bez nje.

Kod "Mileta Pice" je uveče gužva.
često navratim tu.
Mnoga poznata lica, al' ne vidim nju.
I, neko mi kaže: "Ej, strašna ti pesma
za košarkaški tim.
čujem, poznaješ Kiću, daj, upoznaj me s njim".

A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
prolazi još jedan dan bez nje.

Maj, 1979.

Jos jedna gorka pesma

Gorko živim, gorko dišem,
gorak mi je čas do časa.
A neke slatke pesme pišem,
znam, za bolje nemam glasa.

Ja samo sebe za sve krivim,
jer, ja sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim,
o, ja bih pev'o čisti blues.

Znam da možda biću smešan,
za stručnjake silne naše.
"Šta se ovaj u blues meša?
Ma, nek' se drži svoje snaše."

Ipak, samo sebe krivim,
jer, ja sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim,
o, ja bi pev'o čisti blues.

Zbivaće se čudne stvari,
buniće se javno mnenje.
Javiće se nadrikritičari,
ma, samo drvlje i kamenje.

Ja, ipak, samo sebe krivim,
jer, sam sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim,
o, ja bi pev'o čisti blues.

Jos jedna pesma o maloj garavoj

Citav zivot jurile me plave, sve neke iste kao kopije
E, moje plave, dosle ste mi glave, dosadne krvopije
Citav zivot jurile me buce, i stizale me uvek, bestije
Rumene buce, im'o sam vas tuce, sad bi nesto resije

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim
'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim

Citav zivot jurile me blonde, al' od sad cu bolje paziti
E, moje blonde, sve ste anakonde, drazesni paraziti
Citav zivot jurile me svetle, i skratile mi isti primetno
Ne, necu svetle, svetle jasu metle, 'ocu jednu s pigmentom

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim
'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim

Citav zivot jurile me takve, sve neke iste k'o iz fabrike
E, moje takve, da me niste takle, krvolocne barbike
'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim

'Ocu jednu malu garavu da je gricnem kao jabuku
Da mirise na mom jastuku kad se probudim
'Ocu jednu malu, malu, malu, malu garavu, crnu kao mrak na tavanu
Da me greje kada zaveje, da se ne budim

'Ocu jednu malu garavu, crnu kao braca Arapi
Da joj krene sav na carapi kad je poljubim

Jos jedna pesma o prvoj ljubavi

Tad još nisam ništa znao
i još nisam verovao,
da na svetu tuge ima.

Jedino mi važno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor školskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oči bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu mašnicu od svile.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Kad je prošlo đacko vreme,
padeži i teoreme
i stripovi ispod klupe,
nije više bila klinka,
počela je da se šminka
i da želi stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve više strana,
slutio sam šta nas čeka.
Pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem,
postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kažu mi da čeka bebu.
Našla je sigurnost, sreću, dom...
Ima muža inžinjera
pred kojim je karijera
i mesto u društvu visokom.

Ja još kradem dane bogu.
Ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim,
pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.