Đorđe Balašević - car

First topic message reminder :

Bezdan

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

Julia

Tamburu mi prod'o Cigan
Slatkorečiv i prefrigan
Čukununuk prosjaka i begova
Omakne se prst na struni
Nesretna me pesma zbuni
Ne znam dal' je moja ili njegova?
Nek me spali grom ko senjak ako ima šta za čim bi žalio
Proklet da je obešenjak... Tugu mi je s tamburom uvalio...

Darov'o mi knjigu rabin
Ubojitu k'o karabin
Ako umeš laž od laži probrati
Al' već odavno ne znam više dal' je čitam il' je pišem,
Ja zaustim a mudrac se obrati?
U mastiku suza kane
Muti čašu... Pa i dane zamuti
Ja sam sebe manji komad...
Veći deo čini Nomad
A taj čudak nešto bunca...
Njemu nikad dosta sunca

Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam
Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi... I ova duša
I noćas ore tamo gore... Za tim plugom

Ukrao mi ljubav lopov
Sin doktorov unuk popov
Odveo je u Zemlju Bez Snegova
U snove mi bosa bane...
Pripretim joj da zastane
Dal' je u snu moja ili njegova?
I tako... Krckam dane k'o orase
Sta zagorči ne mora se zagristi
Sejem svet kroz sitno sito... Tražim nešto naročito
Pokajnika i begunca... Nekog s one strane sunca

Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam
Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi... I ova duša
I noćas ore tamo gore... Za tim plugom

Kad bi ti bila neka sestra

Kad bi ti bila medicinska sestra,
ja bih onda bio doktor Finli,
pa bismo zajedno pelcovali društvo
protiv velikih, malih i grčkih boginja
i zajedno bi dežurali u dugim noćima
za vreme štrajkova pacijenata
i onda bi se u nedostatku istih
morali medjusobno pregledati
i uvek bi nailazili na isto stanje srca
i dolazili do istih dijagnoza.

Kad bi ti bila časna sestra
ja bih bio papa Pavle Sedmi
pa bi' onda,
vadeći se na nekog svetog Augustuna
il' na neku drugu crkvenu mustru,
zajedno palili sveće
za vreme nestanka struje,
pa bi se onda medjusobno
ispovedili i pričešćivali
i sve tako...

Da si ti moja sestra
to bi mozda bilo simpatično
al' ne bi bilo romantično
i ne bi valjalo...

Kad odem

Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom
i kad mesečina zaveje moj trag,
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše
i kad mrtvo lišće potera u kas,
za kaznu prognaće i tamburaše,
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem, al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad jednom odem...

Kadinjača

Pevam ovu pesmu i ja sam deo nje
Živim ovaj život kao vedar san
Gledam plavo nebo iznad Kadinjače
Mislim kako je divno biti slobodan

Pao je bataljon al' u isti tren
Vinula se ptica slobode u let
Jedan beli golub je leteo sam
Njegova su krila zadivila svet

Pretile mu grabljive kandže i sneg
Pretili mu naleti vetrova zlih
Ipak nad Kadinjačom kroz zimski dan
Leteo je slobodan sam protiv svih

Prolaze dani i sve smo dalje od rata
Iz nekog semena tek sad plodovi zru
Nad Jugoslavijom lete slobodna jata
Zbog jednog goluba sto se rodio tu

Pao je bataljon...

Bio je rat...
Bilo je vreme heroja...

Kako su zli dedaci razbucali proslavu

Na godišnjici braka kod mog druga Jevrema
forsirala se muzika iz našeg vremena
i točilo se vino iz raznih buradi
i radilo se sve što treba da se uradi.

Al' nepoznati genije je kresnuo TV,
a baš je iš'o dnevnik i pokvario nam sve.
I stado se poizvrtalo svud po patosu
i začas smo skomolali k'o na parastosu.

Loša vest, pa još sve puta šest, ola-la, prepotentni su sretni.
Vidim ja: bolje rat nego rad.
Ja spomenicu ne bi, i eto ti ga sad.

Zli dedaci su zauzeti novim samitom.
U, podigli su nosine, sav svet popalili.
A drugi organ ne bi digli ni dinamitom,
jer svoj su zadnji metak odavno opalili.

Dedaci, bolje igrajte šah, ola-la, impotentni su sretni.
Sledi im još kalendar il' dva,
pa pakuju za oblake i momke kao ja.

Ta glupost s televizorom je bila teški kiks,
jer mužjaci su penili o vojnim silama,
a dame su se povukle da gledaju "Twin Peaks"
i niko više nije sluš'o starog Dylan-a.

Loša vest, pa još sve puta šest, ola-la, prepotentni su sretni.
Vidim ja: bolje rat nego rad.
Al' ja spomenicu ne bi, i eto ti ga sad.

Dedaci, bolje igrajte šah, ola-la, impotentni su sretni.
Sledi im još kalendar il' dva,
pa pakuju za oblake i momke kao ja.

Ola-la, slali su na gola ostrva.
E pa šta? Odležali svoje robije.
Ola-la, plamen sipaju iz nozdrva.
Vidim ja, vabe narod da se pobije.
Ola-la, sanjam vijeća, sanjam skupštine.
E pa šta? Sanjam MUP-ovce i sabore.
Ola-la, nek me neko brzo uštine,
vidim ja, vuku me u svoje tabore.
Ola-la, profitiraju iz nereda.
E pa šta? Skrivaju se iza nacije.
Ola-la, niko nas u oči ne gleda.
Vidim ja...

Gledaju nam registracije

Kao rani mraz

Dolmom idu majski svatovi... Nisu moji nego bratovi...
To da je brataš mlađi od mene... Više niko ni ne spomene...

Svi redom pregli bele pegaze... Da đurđevak uz put ne gaze...
Tamburaša tri fijakera... Sram ga bilo kogod zakera...

Oprosti mi... Moja rano rana...
Oprosti mi... Srećo bogomdana...
Bez reči si na basamak stala...
A na moj život ta je tvoja tuga pala...
Kao pokora... Kao rani mraz...

Gledala me jedna ista Ti... ja sam još i mogo pristati...
Al srce...
Ono se ko jare opire... Retko ko do njega dopire...

Oprosti mi... Moja rano rana...
Oprosti mi... Srećo bogomdana...
Pod nebom je ognjeno i snežno
Al malo šta još ume da ubije nežno...
Da ne primetiš... Kao rani mraz...

Poljem idu svatovi... Svatovi su bratovi...
Mlada prava partija... Lepša neg bogatija...
Poljem čeze štrucaju... Momci uvis pucaju...
Muzika ne zastaje... Sa dušom se rastaje...

Kao talas

Negde se pipnu nasi mali svemiri
kada vec pomislim da spavas
Zasumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naidjes.

U skoljke tvoga pupka leto zimuje,
tu cuvas mrve sunca za nas.
Sa tvojim dodirom se ceznja rimuje
dok kao talas nadires.

I nista vise nije vazno,
lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.
I nitko vise nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan.
Pesak ispod nas.

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst.
Niz tvoje sapi zvezda pala.
Zalud te privijam uz sebe ko uz krst.
Ti kao talas izmices.

Ostavljas slane kapi bistre
i jato dobre mirise Istre po sobi razvijas.
Ostavljas varljiv zalog pene u srcu ove napukle stene
koju razbijas.

I nista vise nije vazno
lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.
I nitko vise nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan
Pesak ispod nas.

Kere varosanke

Imo bi' ja što god kasti i akonto Ove Vlasti... Ali neću...
Đavo je tu da me tera... Ja sam tu da ne pretera... Odoleću...
Briga mene za "poštene" što zastrane...
Za ministre, nadobudne i nastrane
Briga me za razne mustre, notaroše, mlade žustre...
Što zanoće ko "hetero", a osvanu na četvero...
Imo bi ja što god kasti... ej...
Čerez čega? Vidi jarca! Slaba vajda od bećarca!
ja sam o'de zadnja šuša, nema mene ko da posluša...

Imo bi' ja što god kasti ne mož' otog rep izrasti... Al izvin'te...
Već sam bego preko bašte... Ajd jedared i vi kašte... Il se skin'te...
Marim ja za bezbožnike prve vrste,
Što ćorišu levom dok se desnom krste...
Baška što za nji' ne vredi nijedna od zapovedi,
Donacije već otvore rajske dveri za zlotvore...
Imo bi ja što god kasti, ej...
A s tim ću samo steći neke dušmane i jediveke
Beležnike što se mite.. Činovnike nezasite...
Načelnike... i finanse... Okan'te se... Nema šanse...

Lajte kere varošanke... Kera sam i sam... Odlično vas znam...
Ne dam za vas žute banke... Lajte samo znajte da vas ne slušam...
Dok je meni moje ljubice... Moje bubice... I golubice...
Man'te me se gracki kerovi... Baš i niste neki zverovi...

Imo bi' ja što god kasti, bilo bi tu da se masti... Ali C!
Pre bi' ti ja reko štošta pa da ne znam kol'ko košta... Sada? Duplo C! C!
Ne pominjem Te što su nas obrukali...
Iz mesta nas žandarima odrukali...
Dele zemlju i drumove na zaove i kumove...
Zakunu se pa odaju... Prepakuju pa prodaju...

Imo bi' ja što god kasti, ej...
Nateraću na vrat bedu, 'oštaplere sve po redu:
Prefarbane stare kante... Promašene muzikante...
Razne vojne liferante... i berzanske špekulante...

Imo bi' ja što god kasti da se čovek zaprepasti... Paz' da ne bi...
Svi to vide, svima jasno, samo ja da kažem glasno? Dođ'te sebi...
Što bi prič'o o dvoličnim barabama?
O njima će pisati po tarabama
Da su krali... nisko pali... tuđe snove prokartali...
Sve spiskali... sve popasli... I ispali nedorasli...
Imo bi' ja što god kasti... ej...
Pa da mene stigne kazna? Da crvenim kad se sazna
Da su mi pajtaši stari ordinarni šibicari...
Prevaranti zlatousti... Lezilebi jedni pusti...

Lajte kere varošanke...

Kosarkasi

Da mi je jedan mali vasionski brod
na dva, tri dana da se poslužim s njim,
da malo procunjam kroz nebeski svod,
da naðem protivnike za Plavi tim.

Na ovom svetu oni vode glavnu reè
i ne znam s kim bi mogli igrati još?
Predlažem, da bi bio ravnopravan meè,
treba da pucaju na blindirani koš.

Æute Brazilci, Italijani,
Amerikanci negde po strani.
Æute i uèe k'o pravi ðaci,
lekciju drze Svetski prvaci

Žarmuhamedov rece Edešku
"Ti momci stvarno nemaju grešku"
A sve to sluša trener Kondrašin:
"Ja ih se deset godina plašim!"

Bar èetvrt metra da sam porastao još,
izmeðu koševa i ja bih bio car.
Ovako, pogled jedva ubacim u koš,
a loptu - to je sasvim iluzorna stvar.

Kristofore crni sine

Dosadio španskom kralju stalno jedan isti svet
Na kolumba izbor pade da načini preokret
nije stgo da se snađe, već mu utrapiše lađe
I rekoše nađi kontinent

Nije znao da će sasvim promašiti liniju
Da će naći Ameriku sve tražeći Indiju
Kristofore crni sine kud se vinu na pučine
Kad ti to ne leži ni za lek

Ne ide se preko mora bez kompasa I motora
Nema veze što je srednji vek

Jednog dana kad ped njima neka zemlja velika
Svi misliše Indija kad ono Amerika

Kristofer se za glavu hvata
Stavlja onču oko vrata
Kad potraži stvarno drugi svet

Ljudi moji totalno sam promašio liniju
Našao sam Ameriku, a tražio Indiju

Kristofore crni sine kud se vinu na pučine
Kad ti to ne leži ni za lek

Ne ide se preko mora bez kompasa I motora
Nema veze što je srednji vek

Krivi smo mi

O nisu krivci primitivci sto su pokupili mast
korov nikne digod stigne, ma svaka njima cast

Krivi smo mi

Otkud svi ti paraziti sto su nam zagustili
nemoj stari moj, krivi smo mi sto smo ih pustili

Ma sta su znali djenerali i brkati majori
jedino da vicu: pali ali nisu najgori

Krivi smo mi

Ni svi ti silni infantilni sto su puske sanjali
ne, ne derane, krivi smo mi sto smo se sklanjali

Putuj Evropo, nemoj vise cekati na nas
ne pitaj mnogo, dospeces i ti na rdjav glas
Putuj planeto, super smo se druzili
nama je lepo, taman kako smo zasluzili

Nisu krivci depresivci, lude i psihopate
sto su rusili pa sada nama nude lopate

Krivi smo mi

Nisu krivi sedativi sto ih nisu sputali
sori, matori, krivi smo mi koji smo cutali

Putuj Evropo i pos'lji nam malo peciva
nama je dobro, sreca jedna neizreciva
Putuj planeto, ovde se vrag priziva
nama je lepo, slika jedna neopisiva

Ladjarska serenata

Da od silnih briga Bog posustane,
Pa me zamoli da ga odmenim,
Ne bi bilo lepo da mu, dok ne ustane,
Svet na bolje promenim...

Ipak, kad već držim žezlo čudesno,
Zavar'o bih trag gromom plamenim...
A dotle bih reku skren'o malko udesno,
Starim drumom kamenim...

Pa da kroz moj salaš lađe prolaze,
I od đerma još stanu trubiti,
Da ti bar s basamka gledam obraze...
Kad ih ne smem ljubiti...

Pa da me u službu sam car pri'vati...
Teget mundir knap... Dugmad - dukati...
Da se, kad medaljon kreneš pokazivati,
Nemaš čime brukati...

Pa da i tvoj baba podavije rep...
I da drugi list počne listati:
Jel'te, gospon-matroz, možel' ovaj šlep
Pod vaš oraj pristati?

Malen je sobičak srce bekrije...
Jednu jedinu može primiti...
Al bez brige... Sve da santa nebo prekrije...
Imaš di prezimiti...

Sad utuli fenjer... Sakri šibicu...
Mesečev ću prah tek da istrunim...
Da u mraku lovim zlatnu ribicu...
Da joj želju ispunim...

Lagana Stvar

Tad jos nisam birao
ni gde, ni sta sam svirao
a bas u tom je car
ona je dosla tad i rekla
"Pokusaj, napravi jednom bar
za mene neku finu, sporu stvar
finu, laganu stvar"

I od dva-tri akorda
jer ni ne umem bolje ja
pesma je nastala
i cim su culi nju, laganu pesmu tu
svi su pevusili
i svi su zaneseni plesali
uz tu laganu stvar

Cule su me krupne zveri
producenti, menadzeri
shvatili su kakav imam dar
nudili mi rajsko voce
mnogo love, slavu, ploce
ubrzo sam postao superstar

Zahvaljujuci muzici
bas k'o kuce na uzici
svetom me vodili
pricali "To je taj, cudo od deteta"
a ja sam pevao milion puta
jednu istu stvar
finu, laganu stvar

Verovali ili ne
za sve moguce novine
dao sam intervju
svi su me snimali i ocekivali
da kazem kad i gde sam
tako genijalno smislio
finu, laganu stvar

Pisali su da sam zlatan
ili da sam cist sarlatan
i sve manje ja sam bio svoj
kad sam razmislio o tom
zamislih se nad zivotom
rekoh sebi "Kuci, stari moj"

Zeleo sam zivot nov
u senci bresta crven krov
i moju Draganu
gde god sam bivao
o njoj sam snivao od onog dana jos
kad je pozelela da napisem
finu, laganu stvar

Zeleo sam naci nju
i cim stigoh na stanicu
upitah dal' je tu
tad su mi rekli da se davno udala
za nekog mangupa
s' kojim je zanesena plesala
uz tu istu stvar,
finu, laganu stvar

Leged'a o Gedi Gluperdi

Ovo je prica koju vrlo nerado pricam
To je prica o antihristu jednom i raspikuci
Gedi, takozvanom
Što je silnu zemlju nasledio od pokojnog tece
I sve spisk'o
Bilo je tih slucajova vec i ranije
Da je neko zemlju potrošio i razbuc'o
Al' da je neko našu zemlju razbuc'o
To još nismo doživljavali
E, tu smo se mi iz familije malko zamislili
I metili prst na celo
Mada je bilo i predloga
Da i Gedi prislonimo štagod na celo
Al' to nije prošlo
Mislim, još me nije prošlo
Gedo, gluperdo, svu si zemlju procerd'o
Sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
Jednom tako Geda iš'o na vašar
Za opkladu jah'o junca
Otkad' je s' tog junca tresn'o
Malko usta krivi desno, breca se i bunca
A jednom, opet, Geda iš'o u teatar
I gled'o komad s' onim vitezom i zmajom
Još mu tad' na pamet palo da se
Cim odraste malo, oženi aždajom
I svi mu kaz'li
Gedo, gluperdo, svu si zemlju procerd'o
Sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
Jednom Geda, onda, iš'o na igranku
Al' ga bubnjar merk'o mrsko i drsko
Šta me g'edaš, ti sa kosom
E, o'ma' mu je Geda nosom
Svu onu pesnicu razm'sk'o, u paramparcad
Jednom Geda jedva iš'o u crkvu
Al' i tu se bruk'o grdno
J'o, sramote i belaja, ister'o ga otac Paja
Jer je naglas podrigiv'o
Gedo, gluperdo, svu si zemlju procerd'o
Sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
E, vi'š
Ovakav solo ne bi Geda odsvir'o ni mrtav
Ovo je druga glava o Gedi pripovedanja
Geda je, kako bih ga fizicki opis'o
Jako ima oštar pogled
Mož' seci lubenice njim
Al' drugo mu tupo, svu je zemlju slup'o
Jednom zgodom Geda iš'o da pravi mostic
Pa prickin'o palac daskom
Sis'o ga, da smanji otok
I smišlj'o je da bolje potok zatrpamo caskom
Jednom tako Geda nije nigdi iš'o, za promenu
Što je, nažalost, znacilo
Da smišlja neku još goru bedu
Uvali se na otoman
Reklo bi se: "Al' je skroman"
Al' mi znamo Gedu
I svi mu kažu
Gedo, gluperdo, svu si zemlju procerd'o
Sve si spisk'o, sram te bio, Gedo, bekrijo
Jednom davno Geda iš'o u bijoskop
Tužni ruski ratni film ga dirn'o svojski
Sav uplakan rece ženi
E, to vidiš da je meni, ratova i vojski
A jednom tako nijednom nije otiš'o na sud
A minuse mu pišu kredom
Jao, kad' se zaparnici, tu sve ima da varnici
Teško nama s' Gedom
I svi ce mu kasti u glas
Gedo, gluperdo, svu si zemlju procerd'o
Sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
Slušaj ovo, 'leba ti
E, to Geda ne bi odsvir'o
Sve da sada kupi klavir s' cetir' noge, jebo te
Ovo je treca glava o Gedi i bilo bi još glava
Geda je k'o meksikanska serija
Sa happy end-om
Jer, kako god se završi bice happy end
Za nas il' za Gedu
Jednom tako Geda iš'o na živce
Jedio komšiluk redom
I sad', ko je lud najposle
Da li Geda il' mi što se natežemo s' Gedom
Stalno, brašo, Geda iš'o u krajnost
Osta zemlje tol'ko samo
Da mi lepo našeg Gedu
Kada podje sve po redu
Sretno zakopamo
Na šta ce popa kasti
Gedo, gluperdo, svu si zemlju procerd'o
Navuce me pesma
Sram te bio, Gedo, bekrijo
Bravo, gospo'n popo
Gedo, gluperdo
Freneticno
Svu si zemlju procerd'o
Everybody
Sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
Za njim
Gedo, gluperdo
Drž'te Gedu
Svu si zemlju procerd'o
Sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
Šorom, sredom, svi za Gedom
Gedo, gluperdo, svu si zemlju procerd'o
Sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo
Puškom i torpedom, svi za Gedom
Gedo, gluperdo, svu si zemlju procerd'o
Sve si spisk'o, sram te bio, Gedo bekrijo ...

Lepa protina kci

Jos sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa lepa protina kci.

Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krisom, kroz trsku i sas,
a preko reke noc je pala kao plast.

Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...

O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kci.

Cudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi dosli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tudj.

Bas sam prosao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto je odnose, ko zna gde...

Da se zenim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad vise nisam sreo lepu protinu kci.

Jedan zivot, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napisem stih.
Stvari teku, ja se drzim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevazne naspram nje...

Ljerka

Korzo je imao svoj red
Neki svoj uhodani sled
Dobro se znalo ko probija led
Melanija Matić, tačna k'o satić
Korakom rimske božice
Prošeta duge nožice
Pa druga zvezda serije
Iz pravca kafeterije
Na opštu radost društva s periferije
Veronika Bačić, meden kolačić
U tesnoj suknjici od zmijske kožice

Al' kad se spusti moja dragana
K'o ruska balerina lagana,
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže
Sve se venere pomere za jedno mesto naniže
Bela haljina u višnjama
O, najlepša je, bez razmišljanja...
Crven kaiš a strukić stišnjen
Vau, te su višnje bile svevišnje

Kod apoteke, obično, beše klaustrofobično
Jer to je mesto s kog se vidi odlično
Mia Radenković... Uobraženković
Kada u stilu ludice prošeta besne dudice
I najzad, s letnjim pegama... Od mnogih tajno čekana
U pratnji brata, nabildanog zvekana
Lela Doronjski... Dug repić konjski
I one skandalozne bež bermudice

Al' kad se spusti moja dragana
K'o ruska balerina lagana,
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže
Bela haljina u višnjama
O, najlepša je bez razmišljanja...
Crven kaiš a strukić stišnjen
Bože, te su višnje bile svevišnje

Ljudmila

Spalio je juli seno
A Tisa nezapamćeno opala
I otkrila sprud kraj šlepa
Ko stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio lađar
Polu Rumun, polu Mađar, besni ker
Prema meni nikad zao
Nekako je znao da mu volim kćer

Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla stidljivo,
Plavim koncem na gaćice i pod karner spavaćice
Jedva vidljivo
Skrila čamac mlada trska
Koju možeš sa dva prsta poviti
Molila se Bogu Suše
Da što duže ne da im otploviti

Tu noć je Tisa nadošla
A na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća
Pa ipak, nije nesreća što me se ona ne seća
Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam

Nastavila voda rasti
Nije htela naglas kasti, a znala je
Drugo jutro sve po starom
Al' nikad da slađe garov zalaje
Zaklela me da je čekam
Da će me se cela veka sećati
Na promaji žar malakše...
Ima l' ista lakše neg' obećati?

Noć kad je Tisa nadošla...
Na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća
Nije nesreća što me se ona ne seća
Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam

Lunjo

Lunjo, moj stari kofer opet mirise na sive ceste
a tvoja soba na mandarine i przen kesten.
I toplo je tu, tu ispod tvog krova.
O, dobro je tu, u zamku iz snova, pa sretna ti nova.

Lunjo, sad cu ti reci i vise nikom i vise nikad:
svako je od nas ponekom slican al' ti si unikat.
Procitas me, znam, od slova do slova.
Precutis to, znam, k'o pametna sova, pa sretna mi nova.

Ti uvek znas najbolji nacin,
s tobom lako stizem na tron.
Ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton.

Ti si mali carobnjak koji donosi spas
a svi ti pajaci na pokretnoj traci nek zure bez nas.

Lunjo, ako me traze ti slazi da sam odavno mrtav.
Spusti roletne i navij sat na sredu, cetvrtak.
A napolju mraz i magla i zima.
A napolju mrak al' ovde sve stima, od kad tebe imam.

Ti uvek znas najbolji nacin,
s tobom lako stizem na tron.
Ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton.

Ti si mali carobnjak koji donosi spas
a svi ti pajaci na pokretnoj traci nek zure bez nas.

Ti uvek znas najbolji nacin,
s tobom lako stizem na tron.
Ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton.

Ti uvek znas najlepse reci,
ti cak i cutis vise od svih.
Ti imas smeh koji sve leci,
ti od psovke nacinis stih.

Maliganska

Život baš i nije bog zna šta...
Al za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da:
Frtalj leba... Metar neba... I pun šešir sna...
Al Đavo gleda da i njemu bude fino...
Pa katkad sav taj džumbus umoči u vino...

Dajte mi vino, vino nek se toči...
Dok traju dani... A naročito noći...
Jer tu je tuga... Ta moja verna druga...
A kad je tuga onda treba da se cuga...
Dajte mi vino... Ja nemam drugih želja...
Ni bližeg roda... Ni boljih prijatelja...
Jer tu je tuga... Ta moja crna kuga...
A kad je tuga onda mora da se cuga...

Sreću sam ko rukav izvrto...
S vrha brda svaka staza vodi nizbrdo...
Malo ko je, čedo moje, tome izvrdo...
Ali kad cugnem, ja lakše misli sredim...
Znam, tu sam di sam... Al bar se manje jedim...

Dajte mi vino, vino nek se toči...

S jeseni, kad bagrem opadne...
Potera me maler... Štagod počnem propadne...
Još mi se, u inat, Ta Što Ne Sme dopadne...
E, stara rana se vida starim lekom...
Dabome vinom... Ta ne bi valjda mlekom?

Mani me se lepa Nasto

Proganja me stalno Nastasija Kinski,
svaki dan mi dolazi u san.
Prica da me voli, bas ono, odistinski,
i vene zbog mene.

Brine me, pomalo, ta lepa omladinka.
Ne mogu da odobrim njen stav.
Nosi moju sliku k'o zaljubljena klinka,
moju sliku u novcaniku.

Sve je to lepo i sve mi to laska,
al' mojoj faci ne pristaje maska.
Ja na te stvari gledam starinski
- mani me drugarice Kinski!

Nisi ti kriva, stvar ne primaj licno!
To su principi il' tu nesto slicno.
Ja sam za drugu devojku rast'o,
mani se mene lepa Nasto.

Ne mogu da shvatim sta nalazi na meni
osim sto sam visok, lep i plav?
Cim joj nesto kazem a ona porumeni
pa skokne da me cmokne.

Njen pogled rusi i obara s nogu
al' ja se branim koliko vec mogu.
Snazno me grli, sve grcko-rimski,
htela bi da me ljubi filmski.

Polako snajka, obustavi napad,
vrati se lepo na svoj truli zapad!
U Pariz - Texas i medju ljude-macke,
ja nigde ne mrdam iz Backe!

Marim ja

Najbolje godine
ovog života mog,
sjajne i rdjave,
samo su kliznule,
k'o sila Dunava
pod senkom Tvrdjave.

Godine lavova,
vina i makova
prošle su lagano,
k'o carski poručnik,
mlad i uobražen,
sa svojom draganom.

Al' marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute k'o šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj.

O, marim ja!
Gde su sada davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
dani zvezda poklonjeni njoj, zauvek?

Veliki datumi,
čekani, cifrani
kružićem crvenim,
tiho su minuli
k'o oblak pamučni
nad tornjem crkvenim.

Najbolje godine
ovog života mog
prošle su podmuklo -
malo sam zastao,
loše ih društvo već
zauvek odvuklo.

Al' marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute k'o šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj.

O, marim ja!
Gde su sada davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
vreme zvezda poklonjeno njoj?

Bolje nije moglo...

Marina

Marina... Tek uz pomoć starih slika
Još mogu da se setim tvoga lika...
I bude se tad neki nemiri zli
I drugovima pričam da si moja bila ti...
Sav pijan...
Od te laži, ko od dobrog, rumenog vina.

Marina... Ti si bila moja plima...
Marina: svetlo, tama, leto, zima...
I verujem još... U tome je spas...
I često tako smišljam neki život za nas...
Al tada...
Javi mi se stvarnost setno... Ko violina...

Marina... Ja još iste pesme pevam...
Marina... Ja još iste snove snevam...
Iz ničega smeh još stvoriti znam...
Na kraju svake pesme ipak ostanem sam...
I uvek...
Čujem kako šumi more... Iz daljina...

Marina... Dal ćemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda će nas to odvesti?
Al dobro je to što ne znamo kraj...
Sad zbogom... Neću reći da te volim...
Al znaj:
Marina... Ti si bila moja pesma... I moja prima...

Medena vremena

Bilo je to šezdeset-seste, pamtim tačno u čas
jer se u Engleskoj igralo svetsko prvenstvo bez nas.
I nema više igrača k'o što je bio Geoffrey Hurst.

Znao se red, subotom uvek preko ograde skok.
I već smo svi na igranci uz grupu "Elektro-šok".
I nema vise ni svirke k'o što je stari dobri rock.

Svi smo mi voleli izvesnu Martu, čitavo društvo i ja i moj brat.
Bila je najbolja cura u kvartu, za njom smo lomili vrat,
zbog nje bi vodili rat.

Hej, medena vremena (medena vremena),
često mislim na vas.
Nije bilo da nema (nema da nema),
sve je bilo uz nas.

Bio je tu frajer u jakni, crni skaj, zadnji krik.
Spram tog je momka Frankenštajn sasvim prijatan lik.
O, nema više baraba kao taj prerušeni bik.

Odjednom, dripac je stao pred Martom,
igru je tražio znali smo to.
Zar naša ljubav da igra s tim škartom?
Ne, tad je pukao grom i tad je nastao lom.

Hej, medena vremena (medena vremena),
često mislim na vas.
Nije bilo da nema (nema da nema),
sve je bilo uz nas.

Bio je to lokalni sukob, mali građanski rat
u kom je najgore prošao onaj džukac na sprat.
O, vise niko ne tuče k'o što je tukao moj brat.

Sećam se Martinog brižljivog lica,
nežno mi dotakla slomljeni nos.
Rekoh joj: "Ništa, ma to je sitnica,
nek te ne pogađa, pa to se događa!"

Hej, medena vremena (medena vremena),
često mislim na vas.
Nije bilo da nema (nema da nema),
sve je bilo uz nas.

Hej, medena vremena...

Menuet

U pet i petnest je zvonio sat, jednoga jutra na kraju leta.
U šest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta
mene je čekao taj voz...

Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle.
Pomislih, to je, mozda, taj dom.

Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze i sveće i čipke.
Snila je dane, mirne i nežne, k'o crno - bele klavirske tipke.

A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.

Siđoh pred kuću, na prašnjavi put, k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot ,
al' to je sasvim druga stvar.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.

Možda će sama, u grubom svetu, u menuetu naći svoj mir.

Od tad je prošao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne zelim da zna, koliko čeznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.

A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.

Još uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mračne, jeftine krčme, noći su, ponekad, puste i duge.

Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu...

Mi smo jos uvek zemljaci

Kada se noć i subota sretnu
Zakuva se takav žur na Menhetnu
Da bele rade iskaču iz saksije
Startuju tada opasne njuške
Protuve ženske, seke muške
Al glavni provod ipak je lov na taksije

Majstor je stao ko da je znao
Sitna mu kiša farove tiho gasila
I učini mi se momenat pre tog
Da na visuljku prepoznah svetog Vasila

Svi su taksisti uglavnom isti
Stari kontraši i nihilisti
Ili ćutljivci nemi od ružnih prizora
Na poznat govor samo se trže
Neko već trubi da tera brže
Proviri mišić iz ugla retrovizora

Al svaka psovka mišolovka
I on je jedva čekao da se ulovimo
Odgurnu volan ko supu vrelu
Okrenu se lupi po čelu
Zaglavljen metak i tišina
A srce tuče sedam osmina

Mi smo još juče bili zemljaci
Poznam ja odmah naše oči iste
Šta se tu folirate da ste stranci
Kada niste

Mi smo još juče bili tim snova
A evo kako danas stoje stvari
Ne smeta ništa što je zemlja nova
Mi smo stari

Devedes` prve spakov`o kofer
Hortikultura, trenutno šofer
`Ajmo do njega, po ženicu i svastiku

Tri čase kaže, rečicu prave
Četiri bome, Njujork poplave
Ote se suza i zamuti mastiku?

I reče nam gorko ne d`o Bog nikom
Da `leb zaradi politikom, greh je to
Vidiš, moji sinčići Vangel i Blaže
dohvate globus, Strumicu traže
I gde god prstić na Balkan stave
Pokriju barem tri države

I tako krene cuga za cugom
Proveja jutro kao sitno brašno
Javi se onaj stari žal za Jugom
Nista strašno

Čuvaj mi Bože bivše zemljake
Moje su pesme njinih reči pune
A tuge su nam tako podjednake
Da me zbune