Đorđe Balašević - car

First topic message reminder :

Bezdan

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

Miholjsko leto

Do pola jedan je bila na času klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vračka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadođe On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti...
Bogu je kanuo čaj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan će ostati zlatan...
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće...
Ne drhti On... To je samo to uvelo lišće...
Blaženo Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve češće mu govore "Vi"...
Begeš u grudima udara...
Bije u bronzane žice...
U džepu sretni staklenac... Ko ono novčić i zdenac...
Mala vračka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupež... I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klošar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom štimu"...
A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad...
Vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu...

Mirka

Čuli ste za Zlatni Bokal, to je jedan sumnjiv lokal, al' je kuvar pravi as.
Sedeo sam sam za stolom, pio viski s koka kolom, kada začuh neki glas:
"Znam vas, pardon, s televizije. Vi ste ponos naše nizije.
Moja kći od devet godina, sve vaše pesme zna, baš svaki stih".

Na te reči izvanredne, ponudih da sa mnom sedne, (čekao je samo to).
Reče: "Hm, ja sam iz orkestra, ta što peva mi je sestra, tu smo već mesec i po.
Mi vas ne bi maltretirali, al' bi nešto sad odsvirali,
to je jedan šlager lično naš, želimo čuti vaš cenjeni sud".

Pa reče: "Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka,
i ko ti pod prozore dolazi da ti svirka?
Mirka, mozda bi mi sretno živeli,
samo da si ti našla pravi put do mog tužnog srca".

Rekoh da ću im pomoći kol'ko je u mojoj moći, al' ja sam pevač tek.
Reče: "Svi su producenti promašeni dirigenti, niko od njih nema šmek.
Mi već godinama sviramo, al' strašno slabo prosperiramo.
Poslušajte još jedanput bar, ovo je prava stvar, veliki hit!"

Pa reče: "Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka...

Pričali smo posle dugo, o muzici, šta bi drugo, popili smo oho-ho.
Ja od tada slabo radim, stvarno nije da se vadim, al' je razlog tačno to.
Ta mi se interpretacija, javlja k'o halucinacija,
proganja me, muči, vraća se, uvek, k'o bumerang,
taj smešni, divni refren.

Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka...

Mnogo mi znači to

Imam jednog malog psa.
Cesto njegov lavez budi me iz sna.
Ali zato oko jedan, pola dva,
mase repom kad se kasno vratim ja.

Mnogo mi znaci to...

Imam jednu zensku ja.
Hoce sve da cuje, hoce sve da zna.

I zbog nje pozelim nekad da sam sam,
ali da me voli ipak dobro znam.

Mnogo mi znaci to...

Imam ludu mastu ja.
Nosi me do divnih, belih oblaka.

I do zvezda i sve dalje, dalje jos
i zbog nje mi zivot nikad nije los.

Mnogo mi znaci to...

Moj friend ima rock n` roll band

Ja pevam balade i pesme lagane
i cuvam svoju snagu za dobre stare dane.

Ali ponekad zelim da pevam
na sav glas.
Ponekad stvarno zelim da pevam
na sav glas.

Moj stari friend ima rock and roll band,
a to je bio moj san, da sviram rock svaki dan.
Moj stari friend ima Gibson les Paul,
a ta gitara meni nanosi bol.

On peva: 'Sa - na - na',
on peva: 'One, two, three',
on peva: 'Je, je, je!'

Ja cesto navratim
i onda sviram s njim
i pevam: 'Je, je, je!'

Priznajem sam, to bas nije moj stil,
ja nemam rokerski glas, ja nemam rokerski stas.
Al' mislim, hej, gde bi bio nam kraj,
da svako radi samo ono sto zna.

I zato: 'Sa - na - na',
i zato: 'One, two, three',
i zato: 'Je, je, je!'

Svojim baladama
ja cu se vratiti,
al' dotle: 'Je, je, je!'

Moj stari friend ima rock and roll band,
a to je bio moj san, da sviram rock svaki dan.
Moj stari friend ima Gibson les Paul,
a ta gitara meni nanosi bol.

Dok oni lupaju
i kose cupaju
i vicu: 'Je, je, je!',

ja ludim za njima,
samo me zanima
da pevam: 'Je, je, je!'

Moj stari friend ima rock and roll band,
i sa njim zaboravljam sve, da li sam rocker il' ne.
Moj stari friend ima rock and roll band
i s njim se vracam ja u decacke sne.

Moja draga

Više ni neznam di sam
tu sam a opet nisam
Nad Novim Sadom sputa se mrak
Nežno kao kad Merkur ulazi u rak

Sokakom moji, tu sam ja,
nije mi važno dal me netko zna
Peva tu pesmu u sva glas
puca mu digme
a kakav mu je stas

Neću više da smeram na tebe
Voleo sam druge žene
ali ti si bila ta koju
kraj sebe trebam ja

Možda nebi sve bilo tako crno
da sam znao da sa tobom
prolazio kroz Trno
i što sve radim sa sobom

Možda te nebi svakoj pesmi ubacio
da sam znao da si pored mene bila
Sokakom mojim tragove ostavila
Moja Draga !

Moja draga sad je u Japanu

Pamtim jos taj sastanak
suze njene, rdjav znak
rece, tata ima pos'o nov, ja se selim
nije strasno, rekoh ja
osim parnog vikenda
vidjacu te stalno, dobro znas
kol'ko pozelim

Moja draga sad je u Japanu
pisma dugo putuju do nje
uci dzudo, pravi ikebanu
plasim se, zaboravice sve

Ja sam jos uglavnom na Balkanu
i bez nade da cu proci svet
da l' me ona ima jos u planu
ili drugom bere tresnjin cvet

To je bila ljubav bas
love story na nacin nas
sumnjam da cu sresti ikad
jos neku slicnu
srusio se citav svet
odneo je dzambo dzet
od sudbine dobio sam tad petu licnu

Moja draga sad je u Japanu
pisma dugo putuju do nje
uci dzudo, pravi ikebanu
plasim se, zaboravice sve

Ja sam jos uglavnom na Balkanu
i bez nade da cu proci svet
da l' me ona ima jos u planu
ili drugom bere tresnjin cvet

Moja draga sad je u Japanu
pisma dugo putuju do nje
uci dzudo, pravi ikebanu
plasim se, zaboravice sve

Nasa Mara sad je sajonara
Nasa Mara sad je Cu-cu San
Nasa Mara sad je sajonara
Nasa Mara sad je Cu-cu San

Nasa Mara sad je sajonara
Nasa Mara sad je Cu-cu San
Nasa Mara sad je sajonara
Nasa Mara sad je Cu-cu San

Morao sam da se odselim

Prolaze gradom umorne bivse lepojke
iz moje slatke mladosti.
Skrivaju bore, s linijom se bore,
vreme im smislja pakosti.

Najbolji momci sa korzoa, mladi lavovi,
mangupi, ugursuzi,
sad su soferi, magacioneri,
kriju ih mracni bircuzi.

I kad o tome razmislim,
ja sam kriv sto zivim s tim.
Morao sam da se odselim,
da se davno izgubim.

I da se nikad ne vratim,
da ih onakve zapamtim,
morao sam da se odselim
kad mi je bilo dva'estri.

I ja sam bio decko s gitarom, mali car,
sasavi boem za sve njih.
Decko s gitarom, danas decko s honorarom
koji ga odvaja od svih.

I kad o tome razmislim,
ja sam kriv sto zivim s tim...

Mrtvi

Od loših vesti i reklama prognan
Utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska
Svi oni gegovi i lica ista
Slikovnica što se lista
Setno, k'o na dnu škrinje nađena sveska
Osmeh se zaledi na čas
Gde su sad' Laurel i Hardi
I ovaj ljuti zrika, i njegov beli psić
O, svi su mrtvi, odnešeni
Bršljan je davno prekrio stih
Od zla i briga su rešeni
Al' divna ludost, k'o oreol, još rominja oko njih
Bila je berba, osta' fotka od nje
Leto neznano gospodnje
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena
Ćale s' kačketom, čuvenim, od tvida
Putunju sa leđa skida
Deda pred vranca spušta otkose sena
U smeđoj senci bresaka
Samo po bluzi poznam majku
I k'o da čujem mobu i kikote niz drum
Al' svi su mrtvi i blaženi
Bršljan je davno prekrio stih
Od zlih vremena su spašeni
A trag poštenja i dobrote
K'o oreol još rominja oko njih
U godišnjaku škole
Važna lica šmekera i bubalica
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto
Sanjari, genijalci, šampioni
Žrtvovani k'o pioni
Pale su zastave u četrdes' petoj
Kadgod ih sretnem, žale se
Šapuću k'o zaverenici
Al' pijan dah je vetar što zmaja ne diže
Ma, već su mrtvi, a hodaju
Ja nisam rođen da čekam smak, ne
Moj život nije na prodaju
A kada pleteš svoj oreol
Za to i nema boljeg mesta nego mrak

Na Bogojavljensku noć

Na Bogojavljensku noć...
Peku se kesteni, lome se pogače, a venci smokava i mali zlatni praporci se pokače
U prednjoj sobi mog baće...
Čudo je navike moć...
Kao pod zastavom, društvo se sastalo, pod istom ikonom za dugim švapskim astalom
Što pamti svadbe i daće...
Uglavnom gostujem kod kuće, al moju narav pamte tu...
Brbljaju svašta pred svanuće...
Al čak ni pripiti, ni da pomenu nju...

Na Bogojavljensku Noć...
Pobožne pesmice, sveće i kresnice, i uvek metu odveć onih glupih grožđica u česnice...
Al to je tako, i amin...
Strašna je prošlosti moć...
Prate me duhovi, ko gladni vukovi...
A moje vreme tinja kao stari trupac bukovi...
Još jutros gurnut u kamin...
Ruža je pupila na mrazu...
I, što bi rekao moj kum: vuče te đavo na tu stazu,
A ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum...

Nikad ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam...
Ukrstim politru i noć... I na taj krst se, tu i tamo, prikivam...
Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče...
Al ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče...
Sem, katkad, Nje...

Na Bogojavljensku Noć...
Vašar starudija...
Banda sa studija...
Profesor ruskog, Šveroš, Doktor, Paor i Opštinski Sudija...
I svi smo na "Pomoz' Bože"...
Silna je ljubavi moć...
U jutra besana još dođe nezvana, i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama...
Al' to je sve što mi može...

Na pola puta

Hej, mnoge vatre sam lozio,
i mnoge vode zamutio
nošen srećom i zlom.

I da znaš, tri sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,

jednom zauvek...

Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog b?

Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i čežnjiva pisma iz armije?

I vidiš već sam tu, na pola puta - sve je dim!
I fotografije od vremena izbledele.
I vidiš već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodič moj kroz mutne predele.

Hej, čudne staze do uspeha,
čvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.

I sad, ako postoji uteha,
ja nisam praštao dugove
i svakom sam vratio isto bar.

I vidiš vec sam tu, na pola puta...

Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.

I da znaš, sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjače.

I vidiš već sam tu, na pola puta...

Namcor

Ne volem... Nikog, lutko... Takva mi je narav...
Kao odžak star i garav...
Puno dima je kroz mene prošlo...

Ne volem... Ujne, strine, šogore, komšiluk...
Nataknem ih na čiviluk...
Od njih ništa dobro nije došlo...

Ne volem... Semenkare... Cigose trubače...
Burek... Ulične pišače...
Nek mi moju lepu varoš vrate...

Ne volem... Džipadžije... Dizel... Butikaše...
Restoteke... Tamburaše...
Svaku pesmu bar za strofu skrate...
Mater im...

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu "na lakat"...
Ma nek je stoput dedina...
Da kupim četir konja besna...
Da ih u oblak upregnem...
Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem...

Ne volem... Kad mi gaće uđu... Di već uđu...
Te što brinu brigu tuđu...
Košticu u štrudli od višanja...

Ne volem... Zatucane... Gratis... Kravataše...
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja...

Ne volem... onda krvoločne pse i gospodare...
Nađubrene trotoare...
Maskirne kad navale na pendžer...

Ne volem... one lopuže što voze tuđa kola...
Znaju azbuku do pola...
Miču usnama dok sriču pejdžer...
(nji' se malko gadim, pravo da ti kažem...)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim čamac na dva vesla...
I onaj šešir rogozan...
Pa tebe di nas niko ne zna odvozam...

E onda, ne volem šizove i nervne bolesnike...
Pre ih puštali za vikend...
Sad ih puste pravo pred kamere...

E ne volem... Sve te lezibejke, da prostite...
Proročice... Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...

Ne volem... Teget girtlu na teget mantilu...
Šestu ličku... Sedmu silu...
Opa-cupa preko Okučana...

Ne volem... Izbore... Televizor... Plakate...
Dosta, ako boga znate...
Ludnica je kanda otključana širom ostala...
(provert'e, molim vas?)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim adicu od peska...
Na njoj šumarak nakrivljen...
Da tebe di nas niko ne zna sakrijem...

Sta je ovo, solo? Uf, ne volem solo...A to je onaj sopran saksofon? To tek ne volem!

Ej, ne volem, daklem... Uzdržane... Trezvene...
Pa džoging... Takve najpre trefi šloging...
Al ni krkanje mi nije blisko...

Ne volem... Što odasvud samo čuješ daj mi!
Il' se prosi il' se zajmi...
Jebo te, ja nikad nisam isko?

Ne volem... Štreberčine... Večne odlikaše...
Crne rolke i sektaše...
Ne padam na Tibet... Ili Burmu...

Ne volem... Škrtariju... Intelektualce...
Koji važno vrte palce...
Kupiš ih za špricer i kavurmu...
(koju ja licno, isto, mislio sam na kavurmu, ne volem...)

Al tebe volem to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Ma nek je stoput dedina...
Napuklo srce na dve pole...
Ljubav je teret pregolem...
Baš ni to što tol'ko volem... Ne volem...

Joj, ovaj, ovo sto ne volem ovako, kad zavrsi pesmu ovako, k'o racija...

Bas je logicno, sta?

...k'o da je upalo nesto..., sta je? Koju logiku te Kole, tu si me nas'o?!

Naopaka bajka

U suterenu tunel ka nebesima
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka
Sumorna lica, nasamo sa gresima
U hodniku bez povratka
U crni grm se moja ptica zaplela
Zaneta titrajima zvezde danice
I kasni dah dok hladni čelik skalpela
Klizi niz nit brojanice
Postoji plan da je anđeli ukradu
Il' bar na čas da je vrate među njih
Jer nekad' nebo pravi veliku baladu
I traži rimu za glavni stih
Na grad juriša nežna bela legija
Januar prostire svoj prefinjeni sag
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja
Da zima pričeka njen trag
Ne vrede priče koje znam, laže za oči pospane
Izmišljam bajku, čudnu, naopaku uspavanku
Da od nje budna ostane
Postoji put koji namernike bira
Tajnovit drum uvek najboljima sklon
Jer nekad' nebo samo crne dirke svira
I traži notu za taj ton
Negde sad' dečak jedan
Zbunjeno na mostu stoji jer tek sluti da postojiš
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
Koju niko živ još ne zna
U tebi lanac zvecka tajnim alkama
Bićeš ti majka majkama
Postoji plan da te anđeli ukradu
Il' bar na čas da te vrate među njih
Jer nekad' nebo pravi veliku baladu
I traži rimu za glavni stih
Postoji put koji namernike bira
Tajnovit drum uvek najboljima sklon
Jer nekad' nebo samo crne dirke svira
I traži notu za pravi ton

Naposletku

Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...

Razbiću gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tečem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, duso...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve su slične u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomična...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Narodnjaci

Narodnjaci su preuzeli stvar,
znaju sistem i stvaraju dar-mar.
Rasturaju po pitanju tiraza,
sve veca je blamaza biti neko od nas.

Narodnjaci su ukrali moj bend,
narodnjaci su federalni trend
a mi smo gurnuti u ilegalu,
na kom tajnom kanalu naci bazu i spas?

O narodnjaci,
sve vam je u saci al' zasto da se baci?
Ma ostavite nesto i za nas.
Narodnjaci, braco i zemljaci,
budite ortaci pa smanjite taj gas!

Narodnjaci na kljucnim mestima.
Narodnjaci u glavnim vestima.
Na dzinovskim plakatima u boji,
kud koji mili moji, da vam ne cujem glas.

Narodnjaci sa nasim curama.
Narodnjaci u svim strukturama.
Od udruzenog rada pa do sporta,
narodnjak ante portas, njihov dolazi cas!

O narodnjaci...

Nemaju njive te perspektive, armiran beton zove nas sad.
A snovi lebde izmedju negde na relaciji selo - grad.
Nastupa era amatera, iz svoje koze moze se sad.
Rapidno stasa hibridna klasa na pola puta selo - grad.

Narodnjaci...

Narodnjaci, narodnjaci, narodnjaci, narodnjaci...

Ne lomite mi bagrenje

Verujem cenjeni sude
Da dobro poznaješ ljude
Vi barem imate posla
Jer cud je cud, a sud je sud
Verujem cenjena glavo da si i ucio pravo
Da svakom sudiš pošteno
Jer cast je cast, a vlast je vlast
I sve po zakonu, za to sam prvi
Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu
Vlast je vlast, sve ja to poštujem
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek' isto je i djavolu i djakonu
Pa nek' se zna
Nek' su mi gazili njivom
Mojom se sladili šljivom
Uvek je lopova bilo
Jer cuk je cuk i vuk je vuk
Nikada zlotvora dosta
Suša mi uništi bostan
I led se prospe pred žetvu
Al' led je led, a red je red
I prekardašilo
Im'o sam bagremovu šumu
Tamo dole prema drumu
Pa sam cekao, red je red
Polako komšije
Ne može samo da se udje, da se ruši tudje
Lepo sam im rekao
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna
Ljudi smo cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi marama crnih
Al' plac je plac, a mac je mac
Ne pitaj šta bi sad' bilo
Kad' bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
I sve po zakonu
Tu su paragrafi
Pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru
Red je red, sve ja to poštujem
Jer više bilo bi ubica nego ptica
Koje odlecu ka severu
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim

Ne volim januar

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...

Ne vredi kasno je

.. onakva kakvu bih i voleo da pamtim.
Opet sam snio crni procvetali dud
I nekog dragog sto me ceka odnekud
Kljuc skriven iznad dovratka
Jos jedan simbol povratka
Suvise toga da bi bilo podudarnost
Sanovnik s jasnim slovima
Lako je to sa snovima
Nevolje krenu onda kad tumacim stvarnost.


Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije
Sve spiskano i steceno
Ne vredi, kasno je ostaje s tobom na vrh kalvarije
Samo neizreceno ..


Sve redje srecem ljude iz svog plemena
Zamicu redom s one strane vremena
Senke im tamnije od njih
Bez keca pred poslednji stih
Nisam bas znao da im javljam dobre vesti
Za tim cu sutra zaliti
To cemo jednom zaliti
U nekom tudjem snu
U kom cemo se sresti.


Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije
Sve spiskano i steceno
Ne vredi, kasno je ostaje s tobom na vrh kalvarije
Samo neizreceno ..

Nedostaje mi nasa ljubav

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

Neizreceno

Opet sam snio crni procvetali dud,
i nekog dragog sto me ceka odnekud...
Kljuc skriven iznad dovratka,
jos jedan simbol povratka,
suvise toga da bi bilo podudarnost...
Sanovnik s jasnim slovima, lako je to sa snovima...
Nevolje krenu onda kad tumacim stvarnost...

Ne vredi, kasno je brojati triumfe i havarije...
sve spiskano i steceno...
Ne vredi, kasno je, ostaje s tobom na vrhu Kalvarije
samo neizreceno...

Sve redje srecem ljude iz svog plemena,
zamicu redom s one strane vremena...
Senke im tamnije od njih, bez keca pred poslednji stih
nisam bas znao da im javljam dobre vesti...
Za tim cu sutra zaliti, to cemo jednom zaliti,
u nekom tudjem snu u kom cemo se sresti...

Ne vredi, kasno je brojati triumfe i havarije...
sve spiskano i steceno...
Ne vredi, kasno je, ostane s tobom na vrh Kalvarije
Samo neizreceno

Neki novi klinci

Moj deda vec dugo
ore nebeske njive
ali baka jos cuva sve stvari
i sliku naseg sveca
na dan kad sam rodjen
tu je posadjen orah
i u avliji pod gustom krosnjom
sad igraju se deca

Neki novi klinci, neki novi klinci
neki novi klinci
2x

Kroz maglu treperi
devet sveca na torti
tad sam dobio par mandarina
i malog, belog zeca
u maju jos uvek
zriju komsijske baste
ali tresnje i zelene kajsije
kradu druga deca

Neki novi klinci, neki novi klinci
neki novi klinci
2x

Moj drugar Milutin
druga klupa do vrata
ima klinca od cetiri i po
i uci ga da peca
ponekad ga sretnem
mahne kroz prozor kola
al' u borbi za loptom sad jurcaju
neka druga deca

Neki novi klinci, neki novi klinci
neki novi klinci
2x

A ja, ja se kockam
s' prevarantom zivotom
iz rukava on svakoga dana
izvuce nekog keca
i stariji mi kazu
"Sad si u pravom dobu"
a u ulici Jovana Cvijica
rastu druga deca

Neki novi klinci, neki novi klinci
neki novi klinci
2x

Neki se rode kraj vode

Neki se rode kraj vode plavetne
i zivot im ritam surov nametne:
s neba sve i metalik BMW
i one tanke talijanske cipele sto lako gaze i dobro prolaze.

U leto nude nam geto, satore.
Pet zvezda za ljute okupatore:
kinta-dve za noviji BMW
U fond za tanke talijanske cipele sto lako gaze i dobro prolaze.


Samo prebroje svapce k'o deca klikere,
i samo nataknu tamne cvikere, Miki, to je kao na sliki.
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruze, to je nepravda druze....

Mene je geografski faktor omeo
da ikad vozim Alfa Romeo,
nervi su na rezervi...

Neki se rode kraj vode, i to je kraj,
furesti furaju sve za zimmer frei:
Nov TV, i felge za BMW
i nove tanke talijanske cipele sto lako gaze i dobro prolaze.

Samo prebroje svapce k'o deca klikere,
i samo nataknu tamne cvikere, Miki, to je kao na sliki.
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruze, to je nepravda druze....

Ometen, dakle, pomenutim faktorom,
jurim kroz njive sportskim traktorom.
Nervi su na rezervi...

Moj zivot nije toj prici ni nalik, ja imam srp i cekic metalik,
I cekova za jos par vekova...
Na mom su putu mutne barustine.
Hiljadu rupa odavde do Skupstine.

Rodjen sam kraj kanala za navodnjavanje, meni je glavna stavka davanje,
Miki, a dotle na onoj sliki: Orlovi rano lete na plavim markama,
A galebovi nad belima barkama kruze, to je nepravda, druze...

Cipele tanke su za sminku i za dzez, ja nosim model zvani stipl-cez,
Nervi su na rezervi.

Neko to od gore vidi sve

Stevu cenejca je ubio grom nezno ko rukom
Na sirokom soru, tu negde pred zoru il' pre
Niko se nije pitao gde se to nocu skitao
Nego su zalili i svece palili svi

Sa njegovim stricem sam proveo dan, bio je ocajan
Al' taj matori momak je imao stomak za sve
Pa rece: "Eto, tudjeg se latio, zato je glavom platio
Zbog zene svog kuma je sisao s uma sasvim"

"A vidis, neko to od gore vidi sve
Povlaci te konce, igra se
Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo jos pre
Sve vide oci sudbine"

Tako ponekad te reci mi dodju ko jeka
Kad bure se spuste pa pacovi napuste brod
Ne brinem mnogo o njima, vrate se s lepim danima
Pa idemo dalje i plovidba traje ko pre

Al' znam da neko to od gore vidi sve
Povlaci te konce, igra se
Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo jos pre
Sve vide oci sudbine

Lomis mi srce k'o bagremov prut, onako usput
Kad ostanes sama ti nadjes par dana za nas
A ja crtam svoje krugove i prastam stare dugove
Da, mozda se varam, al' sto da se staram o tom

Kad uvek neko to od gore vidi sve
Povlaci te konce, igra se
Postavi na svoje mesto svako dobro, zlo jos pre
Sve vide oci sudbine

Nema vise benda kao Neoplanti

Nema vise benda kao Neoplanti,
to je bilo da se prica da se pamti,
da smo tad ovo znali svemu bi odoleli.

Pratili me posle neki muzikanti,
tezgarosi, manje-vise kalkulanti,
al' brak iz racuna, nismo se mi voleli.

O, dobri dani, best-of-all,
kad svirao se rock and roll,
i kad su cak i stari konobari plesali.

I ljuljao se ceo svet,
sve pesme znali napamet,
danas me cene vazni krugovi,
a gde su sada moji drugovi?

Gde su sada moji drugovi?

Nema vise benda kao Neoplanti,
to je bilo da se prica da se pamti,
slavna vremena davno iza nas!

Nema vise fudbalice posle probe,
preferansa u tisini garderobe,
kako se fajront blizi, sve to prima drugi tok.

Sve se manje cuju one prave psovke,
sve je manje one prave viljamovke,
i sve se cesce cuje 'Meni jedan gusti sok'.

O, dobri dani, best-of-all...

Nek ide zivot, nek ide zivot,
i nek se plese za sve to sto bese...

Nemam nista sa tim

Ona je volela blues, njen kralj zvao se Peter Green,
A ja, sasvim slucajno tu... Za taj film neko levi, sasvim...

Uvek je gledala sat, i cim sklope kazaljke krug
Ko mala bi saputala tad, da negde neko misli na nju.

U njenoj sobi mala riznica greha, kao duga, preko besmisla most...
Puno knjiga nekog prebeglog Ceha, i sportska stampa ako naidje gost...

Uglavnom prodje sve, ali ostane blues,
boje se razliju kad ga cujem na radiju...
Ubija metronom... sta taj sat radi tu?
Jedan i nula pet, neko misli na nju.

Negde u meni je kvar, i mrak sto me gricka k'o mis...
I sav sam kao ona staklena stvar u kojoj veje kad je pomeris.

U ovoj sobi ravnoteza je prosta:
sto i krevet i prekidac za luc...
Ispod cena mole cenjenog gosta da pre puta ne zaboravi kljuc.

Uglavnom prodje sve, ali ostane blues,
boje se razliju kad ga cujem na radiju...
Ubija metronom... sta taj sat radi tu?
Jedan i nula pet, neko misli na nju.

Ona je volela blues...
Oh, yeah, lucidni Peter Green...
A ja, ja sam voleo nju, a blues... Sta blues?
Nemam nista sa tim.

Nevena

Sale Nađ je umro u snu...
Dan se taman zasiveo...
I ne znam šta je sumnjivo u tu...
Jer u snu je i živeo...
Kažu da je slutio kraj...
Tobož, nije navio sat...
Pa sad, znao je da gubi taj rat...
Neko ružno sanja, nekom su košmari svitanja

Sveštenik je gunđao psalm...
Ko za kaznu naučen stih...
Pred kapelom nobles i šljam...
Iz istog puka Poraženih...
Srećom, nije imao šta...
Pošto ne bi imao kom...
Arčio je život po svom...
Testament? Tek skica na kutijici šibica

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam
I ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam
Huči okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice
Al' to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice

Sale Nađ je umro u snu...
Slutim da je snivao Srem?
Onaj bunar studen pri dnu...
I šarom loze zasenčen trem...
Slutim da je snivao Nju...
Čije ime sam gospod zna?
I da se u ječmu tog sna jednostavno zbilo to što ga je i ubilo?

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam
I ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam
Huči okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice
Al' to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice