Đorđe Balašević - car

First topic message reminder :

Bezdan

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

Shugar rap

U disku Napredak u centi ne prave se incidenti
Al' onomad, bo'me, bilo je belaja
Jebes ga sam je i isk'o, sta je navrac'o u disko
Kad je znao da mi iducka na zivac

zezi, zezi...

Vidim ja cim sam us'o, generalni djuska s drustvom,
Mlati glavom sav zajapuren k'o vepar
Postavljen svima u inat, pravi covek za kombinat
Valjda zato sto je prljav k'o repa

Do njega djipa cerka, u pardon, ipak je svalerka
Tu sam nocnu pticu susret'o na soru
Guguce na centrali, na nju su se vec pentrali
Da prostite, vise neg' na Frusku goru

Vid'o me, kelnera silje, on casti -- sta pijem
O, jedva sam uspeo da se malo smirim
Dobro, reko': tu sam te cek'o
Fala, al' od tebe bato ni aspirin

Ti ovde malko repujes i glumis plesni tecaj
Ti mi se fino slepujes, a kod nas besni stecaj
Kuci begaj, ranije legaj, prika moj
Zaradi 'lebac, repuj di treba, bitango

On rece: Ti ces mi kaz'ti, nemoj sad da zovem vlasti
Nemoj sad da malo okrenem mog kuma
Vec mi je bilo na umu da kazem: Ej, 'ajd', okreni kumu
Da sam rek'o, on bi puk'o k'o guma

Jos rece: Tako to ide, das im pos'o i sve pride
Pa smo ravni, nema respekta ni trunke
Ako sam s tobom, reko', ravan, odma' odlazim na tavan
Da se od sramote obesim medj' sunke

Rece: Ti si glupi Lala, reko': Lepo, bas ti fala
Al' sam jedno ipak uspeo da s'vatim
supalj si k'o crkveno zvono, jeb'o te voz koji te don'o
Da se i ja tu s tobom cela veka patim

Ti ovde malko repujes, a firma jadna, bedna
Ti mi se fino slepujes, teska lambardo jedna
Kuci begaj, ranije legaj, prika moj
Zaradi lebac, repuj di treba, bitango

Nije mu dosta ma kakvi, vice: Umem ja sa takvim
Kad te bocnem ovom bricom bices miran
steta, ja nemam bricu, al' imam sekiricu
Pa kanda da cu malo da te nasekiram

E da ste vid'li te muke, rece, cek', evo ruke
Od sve sale jos ce neko i da strada
Ma nemoj vatas na buku
Dobices ruku tamo gde se, bato, malo nadas

A cim se sklonio malo, viknu: Pijana budalo
Zaboravi bolje di je firma
Onda sam udahnuo jako i skin'o sam sako
I doslo je do prekida filma

Ti ovde malko repujes sa znakom aligatora
Ti mi se fino slepujes, dzukelo jedna matora
Kuci begaj, ranije legaj, prika moj
Zaradi lebac, repuj di treba, bitango

Onda su dosli iz SUP-a, "Alo' kobac!" i sve skupa
cekaj malo, ko je drugovi ovde koga tuk'o?
Odveli me na policiju, dali mi aboliciju
A u firmi sam se izvuko uz ukor

Na zadnjem, ovom, sastanku
E, da je zadnji, je l'

Sin jedinac

Stara stvar u Novom Bečeju...
Slava je za Gospojinu...
Ne znate vi moju Ninu...
Dece nema pa me vole kao matera...
Pridveče do crkve trkne...
Za pokojnim Strikom smrkne...
A sve brine da me u "špacirung" natera...

Ja sam otrov za udavače...
Trepću oči snevalice...
Uzdišu ko zevalice...
Gurkaju se laktovima... Usne napuće...
Jednoj miraz mlin što melje...
Drugoj lanac i po zemlje...
Trećoj cifra tolk'a da se samo šapuće...

Bež'te curice s glavne ulice...
Kada prođe sin jedinac... Štikla kleca...
Sitne su vam udice...
Korzom plovi štuka što se retko peca...
Zbogom Totice, male skotice...
Mađarice-svađalice... Srcolomke...
Prave ste lepotice...
Žali bože faliti vam druge momke...

Videh pendžer u Bečkereku...
I u njemu... Povrh lale...
Tog trenutka procvetale...
Zasja pramen riđi... Kao krilo tetreba...
Nidočeg mi više nije...
Snevam zemlju iz saksije...
Meni, babo, od te zemlje više ne treba...

Nek se okuša hor torokuša...
Ja sam babin sin jedinac... Mater svima...
Štagod kogod pokuša...
Uzeću je, pa da samo bluzu ima...
Zbogom Sremice-uspaljenice...
I Bačvanke... Probiranke od zanata...
Fine ste vi ženice...
Al već vidim... Ženiću se iz Banata...

Slabo divanim hrvatski

Slabo divanim hrvatski, dve tri rijeci, a i to s' greskom.
Tecno govorim rukama i perfektno se sluzim smeskom.
Ali hrvatski ne umem, daj, nauci me, kruha ti!
Nisam mog'o da pomislim da c'e se stvar zakuhaati.

Tvoje oci mastiljave, crne zrele visnje spanske,
tvoje usne sladunjave, kao rizling od berbe lanske,
suva trava sva suskava, kao sipon na nevesti,
ali dzabe pripovedam kada ne umem prevesti.

Ma, 'di ces naci boljeg momka za te pare?
Ne budi smesna draga ti,
mozes do veka tragati,
al' neces naci nikog, tako mi gitare,
ko ce te vise voleti
i ko ce lepse lagati.

Slabo poznajem Varazdin, ali stignem do tvoje kuce.
Tiho zazveckam sibicom, sve se ponadam: mozda cuces.
Ali pendzeri miruju, a te firange cipkane
samo vatru potpiruju tvojom rukicom pipkane.

Ma 'di ces naci boljeg momka za te novce?
Da ste mi sretni on i ti,
ja cu se o'ma' skloniti,
al' me na svilen gajtan vezi kao zvonce
i samo cimni kad pozelis
- ja cu ti zazvoniti.

Slabo divanim hrvatski, dve tri rijeci, a i to mani.
Ucio sam iz citanke, al' sam ost'o na osmoj strani.
Babe su me zacarale perom iz krila selice,
ali ti ces me resiti moja medena 'celice.

Sad treba prevesti ovo

Mjesec se sakrio iza oblaka ,
zasad znam, samo dvije zvijezde su na nebu,
kao tvoje oci,
kao biser rose...
na cvijetu sto se zove
kako se zove djurdjevak na hrvatskom ?
Djuuurdjevak ?
Onda dobro, onda to.

Slabo divanim madžarski

Slabo divanim madžarski, nešto malo a i to s greškom.
Tečno govorim rukama i perfektno se služim smeškom.
Ali madžarski ne umem, daj, nauči me, 'leba ti!
Nisam mog'o da pomislim da će mi tol'ko trebati.

Tvoje oči mastiljave, crne zrele višnje španske,
tvoje usne sladunjave kao rizling od berbe lanske,
suva trava sva šuškava, kao žipon na nevesti,
ali džabe pripovedam kada ne umem prevesti.

Ma, gdi ćeš naći boljeg momka za te pare?
Ne budi smešna draga ti,
možeš do veka tragati,
al' nećeš naći nikog, tako mi gitare,
ko će te više voleti
i ko će lepše lagati.

Slabo poznajem Szenttamas, ali stignem do tvoje kuće.
Tiho zazvečkam šibicom, sve se ponadam: možda čućeš.
Ali pendžeri miruju, a te firange čipkane
samo vatru potpiruju tvojom ručicom pipkane.

Ma gdi ćeš naći boljeg momka za te novce?
Da ste mi sretni on i ti,
ja ću se o'ma' skloniti,
al' me na svilen gajtan veži kao zvonce
i samo cimni kad poželiš
- ja ću ti zazvoniti.

Slabo divanim madžarski, nešto malo, a i to mani.
Učio sam iz čitanke, al' sam ost'o na osmoj strani.
Babe su me začarale perom iz krila selice,
ali ti ćeš me rešiti moja medena čelice.

A hold a felhők mőge rejtőzőtt
Két csilág van csak az égen
Mind a szemed, mind a győngy harmat.
... tja, ne znam kako se kaze djurdjevak.


Napomene:

* Mesec se iza oblaka sakrio,
samo dve zvezde sijaju na nebu,
kao tvoje oči,
kao biserna rosa...

* gyöngyvirág (madj.) - djurdjevak

Sloboda-ne

Znam, ovo sve sam mogo reći i pre,
Al' ptica trpi dok je bar metar neba.
Nisam hteo da se mešam,
Ispašću, ko velim, smešan,
Smešnih imamo i više neg' što treba.

Na tamburu sam metio ključ,
Do zadnje epizode ovog ružnog sna,
Odroni se srca komad,
Nisam pev'o od onomad.
Pitaš kad ću? Bog sveti zna...

Gledam skupštinu il' šta je to već.
Bife "Proleće" u Petrovcu na Mlavi.
Ej, gledam one tužne kese,
Di baš meni da se dese
Da mi takve glave delaju o glavi?

A u mutnoj reki topi se brod,
U džepu pesak a u ušima voda.
Kad već pričamo o tome,
Što ja braćo s' vama tonem,
Ja sam putnik s jednog sasvim drugog broda.

A TV Dnevnik, ko kormilo, okreću spodobe
Vrlo podobne.
Sve će se, kažu, srediti,
Istina će pobediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!

I ja ponekad popušim,
al' zbog tog zemlju ne srušim.
Slobodane!
Veliš: što da ne?
Tebi su mase odane,
Ko sluša duše prodane?
Kao ja.

Kažu da je nekad carovo um.
Gde je tu bajku samo iskopao DEPOS?
Joj, ispadoše akademci,
veći zlotvori neg Nemci,
Nisu ljudi stigli kasti "fala lepo".

Al' tek zbog studoša mi napuko film,
E, reko, sad će valjda sa trešnje sići.
"Malo morgen", reče Boban,
Doktor nauka il čoban,
"Vi ste samo mali glasački listići".

A TV Dnevnik, oduševljen time je doneo
Kraći rezime:
Da treba pravdu slediti,
Istina će pobediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!

Deca u mestu putuju,
Mladost na tačke kupuju.
Slobodane!
Eh, što da ne?
Kad su ti mase odane,
Ko sluša duše prodane,
Kao ja.

Amer merači na Mesecu plac,
Ej, rock'n'roll se čuje s tavana Kremlja.
A od mene ištu vize,
Da'l sam besan, da li grizem?
Pardon, je li ovo kasarna il' zemlja?

Ma tu mora biti još neki put.
Zar se do mira uvek putuje ratom?
Čuvajući dostojanstvo,
Primako si inostranstvo,
Inostranstvo nam je oma tu, za vratom.

Uz TV Dnevnik je sve više gnevnih, a sve manje
Vernika Dnevnika.
"Istina će pobediti",
Znam, tek ćeš se ondak jediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!

Nemoj nas više braniti,
Brigom ćeš nas saraniti.
Slobodane!
Ma, što da ne?
Tebi su mase odane,
Ko sluša duše prodane?
Kao ja.

Slobodane!
Zauzdaj svoje klovnove,
Dok Vijetnam ne ponove.
Sloboda - da!
Sloboda - da!
Sloboda - da, sad il nikada,
Na kraju to tako ispada.
Slobodane!
Sloboda - da!
I ja ponekad popušim,
Al' zbog tog zemlju ne srušim.
Slobodane!
Sloboda - da!
Sloboda - da, sad il nekada,
Na kraju to tako ispada.
SLOBODANE!

Slovenska

Nosen dahom sna
doleteo je crni golub na moj dlan.
Zasto, ko da zna,
al' to sam jutro docekao umoran.

K'o da sam i ja leteo s njim,
krilima teskim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad,
posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da
naprave od toga tuzni treci cin.
Nek mi ne drze govore,
nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad,
zaustavljen u koraku i snu.

O zagrli me sad,
jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini,
proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,
sto luduje,
od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj?
Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zasto se sve to desava,
dal' covek ista resava
il' smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama?

O zagrli me sad,
jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini,
proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,
sto luduje,
od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Moja prosta dusa slovenska...

Moja prosta dusa slovenska...

Moja prosta dusa slovenska...

Slow motion

Život je stari kuckin sin
Stalno se raspravljam sa njim
Život je ofucani Holivudski film
Svi smo mi malo dramili, cutali il' galamili
U tom spektaklu
Neki su rodjeni za maske
Neki statiraju do daske
Ja sam pozitivno-negativan tip
I kao svi iz stare škole
Radim sve slow motion
Igram bez dublera, sve sam
Što nije prakticno, to znam
Pomalo šmiram, pomalo briljiram
Partner sam raznim licima
Zvezdama i naivcima, u tom spektaklu
Možda i nisam neki biser
Ali sam barem svoj režiser
Sam za sebe smišljam zaplete i kraj
Koristeci uglavnom laku tehniku slow motion
Od Mure pa do Morave
Neka me svi zaborave
Ako uopšte ikom išta znacim
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti
Al' ja bi' da proživim na svoj nacin
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi
I sve u svemu nemam lepe reci
Al' ja bih, baš u ime to, još jednu popio
I teško da ce neko da me spreci
Život je stari kuckin brat
Sve manje sa njim vodim rat
Jer sve mi više lici na pešcani sat
U svakom zrnu neki dan
U svakom danu neki san i keep on smiling
Necu da o tom' pišem roman
K'o svaki prosecan grandoman
Bicu sretan ako dovršim svoj stih
Jer sati i minuti nisu culi za slow motion
Od Mure pa do Morave
Neka me svi zaborave
Ako uopšte ikom išta znacim
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti
Al' ja bih da proživim na svoj nacin
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi
I sve u svemu nemam lepe reci
Al' ja bih, baš u ime to, još jednu popio
I teško da ce neko da me spreci
Od Mure pa do Morave
Neka me svi zaborave
Al' ja bi' da proživim na svoj nacin
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi
Sa samog ruba pameti, stižu mi strašni saveti
Ja bi' da proživim na svoj nacin
Ja bi' da proživim na svoj nacin
Od Mure pa do Morave ...

Soliter

Nas soliter je super, brat je na glavi bratu,
al' da krenemo redom, znaci na prvom spratu
zive dobri juznjaci, znam ih samo po faci
i po pesmama.

A nad njima se viju tici junacke krvi,
Jes, na drugom su spratu, al' su inace prvi.
Kazu: uzdaj se u se, u se i u svoje Ruse,
pa da guslamo.

Nas soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno,
Sad je doveden u prizemno stanje, al' zamisljen je monumentalno.
Takvog nema na svetu okruglom: fasada drzi, a temelji klize.
Nas je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pize.

Na trecem je spratu opstenarodna strava,
ona dva podstanara traze stanarska prava.
Zasada parnica fer je, dok ne poleti perje
kroz nas soliter.

A na cetvrtom sevdah, raja puca od zdravlja
jedni vide svog Boga, drugim Gospa se javlja.
A proleter goloruk dize vilu na O-ruk,
era mermera.

Nas soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno,
Sad je doveden u prizemno stanje, al' zamisljen je monumentalno.
Takvog nema na svetu okruglom: fasada drzi, a temelji klize.
Nas je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pize.

Susjed s petoga kata ima pregled od gore:
Jedan prozor na zapad, jedan prozor na more.
Da se ne bi opekel, nikad nis ne bu rekel...
to je najbolje.

A na sesti nastropju neki skupovi tuzni.
Ti se ne druze s nama, mi smo suvise juzni.
I kad razmislim malo, nije bas stalo
za nas soliter.

Nas soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno,
Sad je doveden u prizemno stanje, al' zamisljen je monumentalno.
Takvog nema na svetu okruglom: fasada drzi, a temelji klize.
Nas je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pize.

Srce mi je kao ratar

Budim se u zoru ranu
kada čujem prvog petla znak.
Nasmešim se novom danu
čim se javi zlatni sunčev zrak

Tu mi je dom,
sred ravnice selo spi.
Beli se još
stara ku}a, rodni prag.
@ivim po svom,
zaneli me gradovi.
U srcu mom večiti trag.

Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir.
Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir.

I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.

Gledam kako oblak sivi
nad ravnicom putuje u krug.
Nosi kišu nekoj njivi,
dobar razlog da mi bude drug.

Vrti se sve,
k'o duboki, tamni vir.
Do sre}e put
čovek često traži sam.
Ja dobro znam
gde me uvek čeka mir.
Ja dobro znam gde pripadam.

Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir.
Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir

I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.

Stara pesma

Pitala me znam li fiziku
i hemijski znak platine
ucutkao sam tu siziku
i odveo je na matine

A tad jos nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom
i nisam znao da ce biti mi draga
a ni stara, luda pesma sa njom

Ref.
Zorice, Zorule
najlepse devojce
ne mogu da zivim bez tebe
Zoki, Zorule

A na plazi sam joj svirao
i pesma joj se dopala
onda sam joj skoljke birao
i skakljao joj stopala

A tad jos nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom
i nisam znao da ce biti mi draga
a ni stara, luda pesma sa njom

Ref.

Onda sam sav sitnis skupio
i sladoled joj kupio
posle sam je kuci pratio
i dobro sam postupio

Mada nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom
i nisam znao da ce biti mi draga
a ni stara, luda pesma sa njom

Ref.

Stari lalolski vals

Uz blagoslov magle i nebeske pravde
vreme je, vele, da idem odavde
e, ne volem s' takvima ni da se svadjam
al' nisam ja dosao, di da se vracam
tu je sjahao moj askurdjel
to je nasa ledina, nasa Vojvodina jedna i jedina

Nebo i zemlja su spojeni savom
i jedini kamen je onaj nad glavom
tu mi je cardak obliven u zlatu
i komotno vreme na crkvenom satu
i tu je moja dragana bas za bozic neguje klas
a usput k'o da tancuje stari Laloski vals

Rasti 'senice nek' nam je roda, opleti brazdama
nisam ja bitanga pa da te prodam ovakvim gazdama
mozda odem jeda'red, kad naidje red
al' idem zadnji od nas
dok na miru odslusam stari Laloski vals

Naloz'te vragovi furune pakla ma nek' se zazari
al' moja se zvezda jos nije ni makla, bog nad njom strazari
ja vam sledim jeda'red, kad naidje red
al' i tad mi ostav'te cas
da sa njome odigram stari Laloski vals

Stari orkestar

Taj orkestar stari nema pojma u stvari
i vecito peva svoje 'tra-la-la-la'.
I sto da se menja kad su uslovi cisti:
prvi su i jedini su na Top-listi.

Taj orkestar stari dugo pali i zari,
uz evergreen temu zvanu 'tra-la-la-la'
i sto da se vezba da se prosiri lager
za publiku je dosta jedan jedini slager!

I samo ja, pa ja,
o draga gospoja,
o tako pametan,
i tako postojan.

I ja cu da vam sviram,
a vi plesite
u krug i pogled dole
i ne gresite.

Taj orkestar stari dobro poznaje stvari
cim traje toliko uz 'tra-la-la-la'!
Da stignes do neba treba znanja i truda
a niko od nas za to nema ... snage.

Taj orkestar stari audicije kvari
jer pevaju neki svoje 'tra-la-la-la'.
Al' brzo se svaki anti-talenat smiri
jer slucajno su stari momci vrhovni ziri.

Ovi sto gude se najvise trude,
al' vec u refrenu sve drukcije bude
- dominiraju trube.

Koriste bubnjeve bolje od grupa
i svima pokazuju kako se lupa,
nikad ritam ne gube.

I samo ja, pa ja...

Taj orkestar stari ima izvesne cari
al' vec se pevusi novo 'tra-la-la-la'
i sto vise slusam, sve sam vise tog dojma
da nikad nisu imali pojma, pojma!

Starim

Jutro me zatice samog, kao skoljku u pesku...
Svu noc su senke na zidu skicirale fresku...
Trazio sam jedan stih, skoro da ga osetih, al' mi je iz ruku nestao.
Protura se novi dan, al' taj trik je providan,
samo da bi prosli prestao...

Jutro me zatice u pravom haosu tema...
U mojim strofama lagani raspad sistema...
Al' u tajnim vezama s nekim davnim brezama, ponovo se pesma primice
Zasad nema imena, samo bluza svilena,
Kako mi iz ruku izmice...

Zaboravljam imena, samo liuca ostaju,
u prolazu ljude otkrivam kroz sifre...
Dovraga, sve mi to govori da starim...
Zaboravljam dosadne cifre.

Zaboravljam adrese malih bircuza uz put
i curica, sto su uvek dobre bile.
Neke bistrine se nepovratno mute
ali nikad dodir svile...

Jutro me zatice opet u smisljenju bekstva...
Cim malo usporim stignu me davna prokletstva...
To su samo momenti, losim vetrom doneti, to su samo male vecnosti...
To su samo godine kad se covek otkine,
Kao od one gorke tecnosti.

Zaboravljam...

Stih na asfaltu

Da mi je jos jedared proci Ilicom
Pa da becarac nasvrljam cirilicom
Tesko da bi drugi mogli resiti taj hijeroglif,
Al bi Neko znao da sam tu
Cipelice jedne bele zastale bi i prevele
Stih na asfaltu

Jednom cu u baladu da se prerusim
U refren sto se Tamo jos zapevusi
Pa da minem Starom Vlaskom
Da joj kosu sklonim daskom
I za uglom hitro zamaknem
Da pred nosom strasnog Bana, kao senka Petra Pana
Kapu namaknem

Preko krova i mansarde, osamucen daljinama
Da ostavim struk lavande medu njenim haljinama

Lagano se bore nanose Malo sta je jos po starom
Al okice moje sokice madijaju istim zarom

Ladica djindjuva po nebu prosuta
U jesen vetar primi miris Bosuta
Isprva mi nije nista al vec posle par gemista
Dopre izdaleka lagan prim
Pracen tercom suvog lisca s jednog hrasta kraj Belisca,
Stidljivo, sasvim

Sto sam joj kog vraga dao belu ruzu samoniklu
Sto li sam je povezao onaj krug na mom biciklu

Lagano se bore nanose Malo sta je jos po starom
Al okice moje sokice maðijaju istim zarom

Strasan zulj

Sta u brigadi
znace predmeti s faksa
kad jedno su knjige
a drugo je praksa
znam da cu moci
svoj mozaik da slozim
tek kada polozim rad

Ref. 2x
Sada znam sta je prava stvar
sad sam shvatio kako se radi
danas, cuj, imam strasan zulj
valjda najlepsi u brigadi

Ja sam u skoli suze prolila gorke
zbog svakog pet minus i svake cetvorke
bicu odlikas kad dodjem u formu
i prebacim normu ja

Ref. 2x

Znao sam malo sve do ovoga leta
tek sada razumem sve radnike sveta
do sad sam bio samo veliki klinac
i mamin mezimac sin

Svadbarskim sokakom

Prođem katkad slučajno il’ ne
Kisačkim drumom baš kad svadbe prolaze...
Do tog ćoška brojim korake...
A od tog ćoška dalje brojim poraze...
Obično s’ jeseni... Kad je oblačno...
Odbegla senka mi se vrati konačno...
Sad, da sam sretan...
I nisam, jer tek po senki vidim di sam...
To...

Snevao sa opet crni dud...
I pustu kojom jezde mladi dorati...
Al’ kanda palim sveće uzalud...
Jer sad već vidim šta je meni morati...
Obično noću, kad je vetrovito...
Samoća napusti svoje korito...
I mutna voda poplavi poljane sećanja u glavi...
Svud...

I naprosto se tuga desi...
Jer naprosto si tu di jesi...
I naprosto je trista čuda predrasuda sad između nas...
Kad ljubav umre jedno žali...
Kad ljubav umre jednom fali...
I bome nije lako
Kad naiđe sokakom kojim svadbe prolaze...

’Ej viđao sam vraške žene ja...
Al’ džaba, nikad više, više niko ne...
Jer pirne samo april s’ Čeneja...
Gledaš ga, Bože prosti, k’o sa ikone...
Obično uvek i sličnim danima...
Prošlost se navali kao planina...
Na tom ću vrhu da sazrem
Jer samo s njega negde nazrem...
Nas...

I naprosto se tuga desi...
Jer naprosto si tu di jesi...
I naprosto je trista čuda predrasuda sad između nas...
Kad ljubav umre jedno žali...
Kad ljubav umre jednom fali...
I bome nije lako
Kad naiđe sokakom kojim svadbe prolaze... x2

Kad ljubav umre jedno žali...
Kad ljubav umre jednom fali...
I bome nije lako
Kad naiđe sokakom kojim svadbe prolaze...

Svako vreme ima svoju boju

Svako vreme ima svoju boju
malo farbi a vremena razna
nagadjati kad je bolje bilo
to su samo preklapanja prazna

Ref.
Od coveka do coveka
i od veka pa do veka
ponesto se i promeni
ne bas mnogo, blago meni

Svako vreme zuri svome kraju
malo zuri, malo i ne zuri
nagadjati kad ce kraj da dodje
to je isto k'o kad slepac zmuri

Ref

Sve je dobro kad se dobro svrši

Lana je vozila sanke,
a ja sam pravio sneška.
Dugo sam plaćao danke,
zbog jednog Laninog smeška.

Bili smo klinci
i bilo je hladno
i sneg je padao krupan.
Te sam se zime
zatreskao gadno,
k'o pravi pubertetski tupan.

Lana je volela cveće,
a ja sam voleo Lanu.
Korak od tuge do sreće,
u jednom jedinom danu.

Proslo je proleće
leto i jesen,
k'o nežni ljubavni sonet.
Ja sam još bio
uglavnom zanesen,
k'o leptir vihorom ponet.

Lana je pratila modu,
a ja sam pratio Lanu.
Ljubavi dođu i odu,
al' Lana je uvek u planu.

Ima detalja za
koje baš ne znam
dal' mogu u pesmu da stanu.
Jer, Lana je imala muža,
a ja sam imao Lanu!

Sve je otislo u Honduras

Prate me jos od rane mladosti tipovi spremni na sve gadosti.
Svim promenama odolevaju, o Bato, Bato, samo polevaju.
Cuvam se raznih elemenata, od maloletnih delikvenata,
bacila, matorih onanista, o Bato, Bato, nacionalista.

Sad mi je pomalo dosta tog presinga,
polako momci, ja nemam vrat od mesinga.
O, dal' se iko javio da nije odmah gnjavio i davio

Hej, sve manje tipova ostaje poput nas,
sve drugo odavno je otislo u Honduras.
Mi trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno.

PRate me fRajeRi sto govoRe 'R', oni su pRgavi po pRavilu
i pRetezno se konfRontiRaju, o Bato, Bato i oponiRaju.
Cuvam se devojaka razrokih, postoje za to dobri razlozi:
nikada ne znam koga cekaju, o Bato, Bato, sa kim se smekaju.

Sad mi je pomalo dosta tog presinga,
polako momci, ja nemam vrat od mesinga.
O, dal' se iko javio da nije odmah davio i gnjavio

Hej, sve manje tipova ostaje poput nas,
sve drugo odavno je otislo u Honduras.
Mi trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno.

SLede me Lica koja govore 'L', oni su zLocesti po praviLu,
priLicno Lako maLtretiraju, o Bato, Bato, eLiminiraju.
Cuvam se dvosmislenih viceva, debilnih pitanja i bliceva.
Pun mi je kufer neke bratije, o Bato, Bato, i birokratije.

Stvarno je pomalo dosta tog presinga,
polako momci, ja nemam vrat od mesinga.
O, dal' se iko javio da nije odmah gnjavio i davioc

Hej, sve manje tipova ostaje poput nas,
sve drugo odavno je otislo u Honduras
i trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno.

Nek idu malo svi u Honduras, nek idu svi u lepi Honduras!

Ili nek otidnu u Kaunas, u Honduras, bolje u Honduras.

Nek idu malo svi u Honduras, i bice ovde vise mesta za nas,
nek idu malo svi u Honduras, tamo ih cekaju banane.

Nek malo otidu u Honduras, nek idu malo svi u Honduras!

Nek idu svi u lepi Honduras...

Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja

Toga jutra sam stigao putničkom klasom
Pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane

Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: "Prošlo je k'o za čas, baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas,
Pa će ti svirati, a ti ćeš birati"

Svadba beše k'o svadba i šta da se priča
Parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom

Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih
širok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub,
nego zapovedi šta ćemo svirati"

Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..

Retko odlazim kući, a pišem još redje
I slike su bledje i bledje, a lepe potiskuju ružne
Al' nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne

Nikom ne pričam o tome, brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani, oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju šta da sviraju

Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..

The last march

Postoji jedno strucno misljenje
po kom sam uvek dosadan i isti
zbog tog sam probao vec svasta
bluz i tango, rege, kantri, rok i diksi
u traganju za novim slagerom
sad kopam prstima po tamburi k'o bagerom
ali panika brate, tonem poput titanika
jer ostade mi mars, jedino jos mars
za ovo ovde, za hepi raju
sto slavi bedu u punom sjaju
ostade mi mars, nista osim mars
pesmica jes' malo cudna
al' vremena oskudna, daj sta das

Javlja se odredjeni utisak
da imam neke momente u stihu
ali da moje zalostive rime
negativno uticu na psihu
dobar sam, kazu, u baladama
njima bi dirnuo i onog pravog sadama
ali u ritmu sam jos nedovoljno iskusan
pa da probam mars, jednostavno, mars
za ovo ovde, za sretno stado
koje u mraku mekece rado
ostade mi mars, jedino jos mars
pesmica jes' malo jadna
al' vremena prikladna, daj sta das

Kazu da pesma nas je odrzala
i ja licno zastupam tu tezu
al' sad na primer imam tremu
imam jezu kao slepac na trapezu
ovo je rasklimana drzava
to vise, bre, ni pavaroti ne odrzava
kamo li jadan ja
idi, to su naivna nadanja
al' mozda legne mars, mozda treba mars
za ovo ovde, veselo krdo
sto je na svome tek kad mu je tvrdo
ostade mi mars, jedino jos m'rs
jes' da je pesmica bedna
al' vremena bedna, daj sta das

Pa da probam jos mars, kratko, jasnmo, mars
za ovo ovde, u, lenjo do srzi
ciji je moto: trpi i rzi
ostade mi mars, nista, samo m'rs
uglavi, sto bi se reklo
al' vreme je isteklo, daj sta das

(mars, oca ti j**** bezobraznog)

Tri vrške u Vukovaru

Tri vrške u Vukovaru
Konoba na pragu srca
Znam jednu tugu staru
Koja se smeška dok grca
Znam jednu tugu staru
Koja se smeška dok grca

Tri vrške u Vukovaru
Dunav pun neba teče
Tu mesec pije tajno
Kraj šanka svako veče
Tu mesec pije tajno
Kraj šanka svako veče

Mi smo to ogromno more
Gde zvezde nežnosti skrivaju
U školjku čase sve do zore

Tri vrške u Vukovaru
Konoba na kraju sveta
Tu onaj sto sebe traži
Samome sebi smeta
Tu onaj sto sebe traži
Samome sebi smeta

Mi smo to beskrajno more
Gde zvezde nežnosti skrivaju
U času školjke sve do zore

Triput sam video Tita Marsala

Jednom se otac moj
sa posla kuci vratio pre
odenuo mi praznicno sve
i poveo me na trg

Bio sam klinac jos i
bilo mi je tek oko pet
al' dobro pamtim nasmejan svet
i svecan i sretan grad

Nisam razumeo zastave
guzvu, znao sam tek
nesto je vazno, jer otac
me tad prigrli snazno
rece mi, sine, gledaj i pamti

Ref.
I ja sam video Tita Marsala
legendu tu, slobodotvorca
coveka tog, druga i borca

Tada sam ja video Tita prvi put

U skolskim danima
o njemu su nas ucili sve
al' zivot nam objasnio tek
to kakav je covek Broz

Bio sam momak vec
kroz muziku sam trazio rec
pred jedan koncert prostruja vest
da doci ce mozda on

I ja sam stajao malen
s gitarom, predamnom sve,
moje detinjstvo, sloboda, mir
bratstvo, jedinstvo
predamnom on, nasmejan, vecan

Ref.

Tada sam ja video Tita drugi put

Bio je peti maj, iz
Skoplja me je vodio put
na stanicama duz pruge svud
tisina i nema bol

Bitola, Maribor, Rijeka
Niksic, Zenica, Bor
i svaki covek i svaki dom
je zalio dusom svom

Al' ja sam video visoke peci
fabrike dim, siroke njive
gradove sto slobodni zive
decu i mir i jato ptica

I opet sam video Tita Marsala
legendu tu, slobodotvorca
coveka tog, druga i borca
opet sam svud video Tita

Tvoj neko

U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...

"Kis naproforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...

U razdeljak te ljubim

Kad je pre mnogo leta bal pravio baron,
Von Ligenstul je pozvan da naiđe i on.
Čim uš'o je u salu, onako lep i mlad,
prišla mu neka dama, i uzviknula tad:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."

Von Ligenstul je hitro napustio taj bal,
Želeći da, pre svega, eskivira skandal.
Al' već sledećeg dana ponovilo se zlo,
Stiglo je njeno pismo, na kom je pisalo:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."

Von Ligenstul je bio zbunjen stvarima tim.
Izgubio je živce, promen'o se sasvim.
I poč'o je da traži u alkoholu spas,
mesto miševa belih, priviđ'o mu se glas:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."