Đorđe Balašević - car

First topic message reminder :

Bezdan

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

Bluz mutne vode

Svasta se rodi u mutnoj vodi, lukava mrena i tupavi smudj
Karas i bandar, lopov i dzandar i ribe sto zive na racun tudj
Malene one vecih se klone, ne pazis ti, vec te nema za tren
Al' gde god beze stignu u mreze, neko se rodi da postane plen

Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najvece ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
A budem i ja i smuvan i varan
Pa svakom se desi da ispadne saran
To je bar rutinska stvar

Ko zivot vodi u mutnoj vodi mora sve trikove dobro da zna
U mutnoj vodi, sto mnogim godi, posebno onim sa vrha i dna
Svi znaju svrhu, stuka na vrhu, tu su da kvare i naprave lom
A dole na dnu sudbinu jadnu mnogima resava nekakav som

Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najvece ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
Ja pevam svoj bluz u srcu dubine
I drzim se pretezno zlatne sredine
To je bar rutinska stvar, rutinska stvar

Na sta se svodi zivot u vodi, kada grabljivci imaju vlast
Grgec je glupan, ali je krupan, pa male ribice guta u slast
U dane gadne, kad voda padne, plasljive ribe ne vrede ni gros
Nastupe krize, drukcije grize i samo najbolji plivaju jos

Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najvece ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
Ja pevam svoj bluz u vrtlogu gluvom
I pitam se sta rade ribe na suvom
To je bar rutinska stvar

Boza zvani Pub

Ovo je prica koju vrlo rado pricam
To je prica o Bozi zvanom Pub
Jedni ga hvale, drugi zale, treci kazu:
E, moj brale, taj je bio kvaran kao supalj zub
Odavde pa sve do Peste i do Srema na jug
Jos prica bajke o njemu mutni kockarski krug
I kazu: Taj u zivotu nije igr'o na dug
I svi se slazu kako danas nema takvih kao Boza Pub

Negde je imao imanje, to se znalo vise manje
Mada o tom nije prico ni za lek
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat
Pa je ziveo od kocke ceo vek
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih
I uvek 'ladan k'o spricer, uvek opasno tih
I samo kad tera maler on bi rekao stih
I svi jos pamte reci kojim' maler tera Boza zvani Pub

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvin'te me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
I ceka pravi cas

Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom
To je bio lihvar bogat kao knez
Igr'o je i upravnik poste, zvani Ljupce od miloste
I neki svercer kog' je jurio sav srez
U, to je partija bila, jos se prica o njoj
Kibiceri u transu, 'ladan probija znoj
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj
I povuk'o je damu na osamnaest mrtav 'ladan Boza Pub

A znate l' za ono kad je s izvesnim baronom
Igr'o cet'ri dana, to je bio rat
Isle ga stalno karte jake pa je odneo fijaker
Crnog konja, tabakeru, stap i sat
Baron je pricao posle da je spil bio star
Da je previse pio, da ga poneo zar
Pa svi sto gube se ljute, to je poznata stvar
A svako gubi bar ponekad, ali nikad Boza zvani Pub

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas
I ceka pravi cas

Sa svalerske strane nije spado u tarzane
Al' daleko o tog da je bio zec
Im'o je neki tu i tamo al' svi vrlo dobro znamo
Da kod zena igra neki peti kec
Ljubav je igra u kojoj cesto ne pali blef
Srce se otvara teze nego najbolji sef
Im'o je on svoje dame karo, pik, herc i tref
I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boza zvani Pub

E, gospodo draga, on je nestao bez traga
I to celoj prici daje cudan ton
Neki se dzambasi kleli da su kod Sombora sreli
Jednog tipa sto je bio isti on
Mozda ga je odvela karta cak u Prag ili Bec
Vec dugo niko o njemu nije cuo ni rec
Da l' se jos drzi na svetu il' je predao mec
Pa s andjelima navrh neba igra rauf, preferans i ajnc

Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje
I pogledi cvrsti i lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da...
A karta je kurva, izvinte me sto psujem
Jer ja samo pricam onako kako cujem
I ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I kockar se krije i cuci u svakom od nas

Boze, boze

Bože, Bože...
Di baš ja, od svih sretnih cigana
da se rodim baš kad zadremaš,
da me ne blagosloviš,
nikad ni ne osloviš,
dok za nekim,
makar kakvim
vašar raspremaš.

24 dinara dužan sam kod mlinara
kod kovača ne smem svraćati
juri me dućandžija,
švićka za mnom kamdžija
jedva imam svirce plaćati.

Za mnom cika, za mnom potraga,
a preda mnom put za dovraga
bar da mi je fićok rakije
tu bi moglo da se sakrije.
Pa kad sviraci nagare
zadnji gros cu propiti,
ali nedam magare
s belegom na levoj kopiti
Niko mene ne zna slušati
ko moj verni drugar ušati,
zamnom ići i sanjariti,
a ne kvariti....

Bože, Bože...
Di baš ja od svih spretnih cigana
naspram zvezda da se zagubim,
dok sam konje pojio
vrag je drum prespojio
on je hteo da se u nju belu zaljubim...
Ej...

Samo ako išta znam,
onda znam da budem sam,
tu sam isti na mog ujaka,
lula i kabanica,
britva i brojanica,
a prijatelja ko u kurjaka...

Za mnom cika, za mnom potraga,
a preda mnom put za dovraga
bar da mi je fićok rakije
tu bi moglo da se sakrije.
Pa kad svirci nagare,
zadnji groš ću propiti,
ali ne dam magare
s belegom na levoj kopiti.
Di je da je neka je
samo nek daleka je,
da je duže trajalo
ne bi valjalo.

Bože, Bože...
Di baš ja od svih grešnih cigana,
da padnem na sitnim gresima.
Ne daš mi je videti
i to od ruke ide ti,
mora da je besposleno
na nebesima...

Stiću sutra do mraka
do komšijskog oblaka,
pod njim ću se opet roditi,
nisi ti na nebu sam
bogova je povazdan,
s nekim ću se već nagoditi.

Za mnom cika, za mnom potraga,
a preda mnom put za dovraga
bar da mi je fićok rakije
tu bi moglo da se sakrije.
A kad svirci nagare,
zadnji groš ću propiti,
ali ne dam magare
s belegom na levoj kopiti.
Kog sad ljubi sanjiva
kad se dan razdanjiva
kom sad zamke postavlja
kog li noćas ostavlja...

Brakolomac

Da se o mom zivotu pravi film,
il' barem strip (il' barem strip).
Da se o mom zivotu pravi strip,
znam da bi bio sasvim negativan tip.

Za neke stvari imam strasan nos,
opasan nos (opasan nos).
Za neke stvari imam jeziv smek,
za vase tuzno srce imam pravi lek.

I dobro znam Vas omiljeni stih,
uopste, zivot bolje poznajem od svih,
da, vama treba neko tako fin i tih...

'Al' ste Vi neki vrag!!!'

Al' kada padne mrak ugrozicu Vam brak!

U Vasem oku gori neki plam,
opasan plam (opasan plam).
U Vasem oku blista neka strast,
o, tudje voce, ti si ona prava slast.

Ja vidim sve sto ne vidi Vas muz,
Vas dragi muz (moj drago muz?),
ofarban pramen ili neki novi ruz,
ja vidim sve sto ne vidi Vas muz.

I zivot moj bez Vas bi bio jad,
nikad me niko nije shvatio do sad
i neko moze reci da sam pravi gad...

'Ma, bas ste pravi vrag!'

Ali kad padne mrak, ugrozicu vam brak.

Da se o mom zivotu pravi film,
il' barem strip (il' barem strip).
Da se o mom zivotu pravi strip,
znam da bi bio sasvim negativan tip.

Vas suprug dragi hrce na sav glas,
o, bas je prost. (Mislite to?!)
Vas suprug hrce u taj sitni cas,
kad tako ceznem da sam pored Vas!

I zivot moj bez Vas bi bio jad,
nikad me niko nije shvatio do sad
i neko moze reci da sam pravi gad...

'Ma, bas ste zlatni!'

Ali kad padne mrak, ugrozicu vam brak!

Branislava

U prvi suton jesen je napala na kej
Park se šepurio u žutom k'o stari ušminkani gej
Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kročila
Titrava, poput sveće slavske... Senka sa njenim očima

A bila je cvetak... No, to je jučerašnja vest
Svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i šest
Naš grad je bio njen lični atelje
Veliki film se snimao
Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao

Za druge je smišljala slatke kolekcije...
Više ukrase... u bojama nežnim i toplim
Za sebe žaketiće od nekih grubih štofova
Nisu vredele lekcije...
Navukla se... na pilule i Dženis Džoplin
I prve paketiće od onih Propalih Grofova
A priču je moju slušala skeptično
Za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetično
Male banalne strasi... Ljubav, ljubomora, čežnja i bol i tom slično
Užas... Patetično

U prvi suton odjednom je zahladilo
Davno sam nučuo da je "na žutom"... (Šta da kažem...) Nije me iznenadilo
Do gala revije smo, eto, napokon stigli...
Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila
Na koncu priča vodi igli... E, lutko... Super si model sašila

Ja sam pred život istupio naježen... I razdrljen
K'o pred streljački vod u zoru
I strah me... Nepromenjen... Dok metak putuje
Al' sa sudbom se natežem... Onako zagrljen
K'o dve pijane lude na šoru
Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je...

Pričaj mi malo o patetici
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici?
Pričaj mi malo o tome... Ili nemoj?

Budimpestanski sneg

Dal se bar ponekad seti? Plasim se da ne..
Prosto.. Ko u opereti, sklopilo se sve:
Violinist, tuzni pajac, lepa zena i tokajac...
A kulise.. Zavejani grad.
Vodila me kud je htela.. Dobar sam ja gost..
Veresmarti, Citadela, I lancani most..
Zavejani Trg Heroja, gde pozeleh da je moja,
I da uvek bude kao tad

Zvonio je cimbal neku tuznu staru stvar,
Molila me da joj pisem jednom bar..
Zateklo je jutro snezno, same zvezde dve,
Ljubila me nezno, k'o nijedna pre.
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag,
Zavejanom ulicom Szentharomsag,..
Plasila me slutnja neka,
Znao sam od pre,
Sve izgleda izdaleka drukcije..

Srce malo jace bije kad se setim nje,
A Listove rapsodije bude stare sne..
Eh,da mi je znati gde je?
Dal se seti kada veje?
Il u inat drugog ljubi tad?

Caletova pesma

Ne pitaj me nikad vise zasto neven ne mirise
Ne secam se, to je prica duga
Ne pitaj me tu pred svima sta to na dnu case ima
Ne pitaj me nikad zasto cugam

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
On mora sve da proba, to djavo vino trazi
Ne pijem sto uzivam ni sto mi lepo stoji
Pijem da njega napojim

Ne pitaj me ne znam kaz'ti 'di ce koja zvezda pasti
'Di ce pasti dugme s mog kaputa
Ne pitaj me sto na kraju svi kerovi za mnom laju
Ne pitaj me nikad zasto lutam

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
On mora sve da proba, to djavo mesto trazi
Ne lutam sto uzivam nit' miris druma volim
Lutam da njega umorim

Ne pitaj me da l' je zima dok po rosi s ciganima
Brilijante za kravatu biram
Ne pitaj me zasto ptice ne slecu na svake zice
Ne pitaj me nikad zasto sviram

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
On mora sve da proba, to djavo pesmu trazi
Ne sviram sto uzivam nije to pesma prava
Sviram da njega uspavam

Cekajuci Montenegro Express

Nebo opet nesto smera, (miting zvezda iznad Milocera)
Dok cekamo Montenegro Express...
Poneki prolenji frajer,pokvarenjak i voajer
Napadno proviruje kroz cempres...

Cuti, jedina, zavuci se pod moje rame,
sludice me bregovi i voda...
Cuti, sve se zna, i sve su price ispricane,
ne znam sta bi moglo da se doda.

Zrnce soli na tvom licu, detalj za tu razglednicu,
Priznaces mi jednom s kog si sveta.
Stranci tegle karavane, dalek im je put do grane,
Skrckali su sledovanje leta...

Cuti....

Daleke vatre na obali po pesku vitlaju boje
Razne smo krajeve probali, al ovde, stvarno, dobro je.

Umorna si, mila, nek' si, to je nesto sto ti stoji seksi,
Dremni malo, ko kaze da ne smes?
Dva oblacka, k'o dve grudve, blesave se iznad Budve,
Dok cekamo Montenegro Express...

Cuti....

Celovecernji the kid

Pros'o sam divlji zapad sirom pod nebeskim sesirom
A to bas nije neki raj
Kaktusi, kojoti, oluje, pa nema vode i struje
O, kakav zabit kraj

Al' ja sam gonio svog vranca, mada sam dobar ortak s njim
Mor'o sam naci toga stranca da najzad rascistim sa tim
Zasto je slavan i kol'ko je brz, na kraju krajeva
Celovecernji The Kid

Od Santa Fea do Santo Franciska i dalje dokle god dopire vid
cuje se muzika, larma i vriska gdegod je celovecernji pir
Cure visoke a prerija niska, na cudnim mestima ostavlja trag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag

Popud tvrdoglavog Komanca svud sirom bozjeg ranca
Jah'o sam za njim
Sa koje strane pistolj drzi, ma nije valjda brzi
O, ne mirim se s tim

Pros'o sam pravu kataklizmu, sret'o sam grizlije i sljam
Usla mi zvecarka u cizmu, od tad vise cizme ne skidam
Al' samo za njim, gde si da si, dobro pazi
Celovecernji The Kid

Od Santa Fea do Santo Franciska i dalje dokle god dopire vid
cuje se muzika, larma i vriska gdegod je celovecernji pir
Cure visoke a prerija niska, na cudnim mestima ostavlja trag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag

I konacno sam ga stigao na nekoj hacijendi
Izgledao je vise kao napuderisani istocnjacki dendi
(pio je neki sumnjiv brendi)
Reko' mu: Vadi ga, da vidim kol'ko si dobar
On rece: Opa, malo se cudim ovom gestu,
Ja nikad ne vadim na javnom mestu
Mora biti da si me zamenio s nekim
Sinko, rece on, ti resavas sve u prvoj rundi
I ispucas sarzer za par sekundi
Kod mene je drugo: Moj metak putuje duuuugo..

Od Santa Fea do Santo Franciska i dalje dokle god dopire vid
cuje se muzika, larma i vriska gdegod je celovecernji pir
Cure visoke a prerija niska, na cudnim mestima ostavlja trag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag
Od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jase vrag

Citron pesma

Joj, da je meni da za čarobnjaka izučim,
cilinder nabavim i zabavim se so tom magijom.
Iz rukava bele zecove da izručim,
a tebe mlatnem štapićom, onako, k'o oklagijom.

E kada nećeš mirnim putom
dobićeš čarobnim prutom,
da se sludiš i već jednom zaljubiš.

Kad neće mali andjeli
srediće mali djavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Joj, da je meni da se šnajderaju naučim,
mašinu poteram i doteram moj sako somotan.
Pa te sačekam za ćoškom i opaučim,
pa te smotam, jedan, dva, pod taj sako komotan.

E, kada nećeš mirnim putom,
okončaćeš pod kaputom.
Kada nećeš gradski i demokratski!

Kad neće mali andjeli
srediće mali djavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Joj, da je meni ona žuta farba drečava,
kada je oblačno i mračno a ja mal'ko nabaren.
Pa da prodjem tvojom tarabom k'o mećava
i metnem grafit erotski, za to sam, kažu, nadaren.

E kada nećeš mirnim putom,
primoran sam citron žutom
da ti svoje emocije otkrijem.

Kad neće mali andjeli
srediće mali djavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Kad neće mali andjeli
srediće mali djavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!

Jao što tebi mjauče ta gitara, jao!

Covek za koga se udala Buba Erdeljan

U Bačkoj Palanci bila je igranka,
ma lažem, ordinarna pijanka.
Svu noć smo brljali. Kako smo starili
sve smo surovije tezgarili.
Posle se kajali, sve šatro čudili,
dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili...

Nešto pre fajronta prišla mi tipčina
sa onim hitlerskim brčićima,
pečatnim prstenom, kravatom labavom,
da časti oduševljen zabavom.
A ja baš nisam fan napadnih pedera
što večno jure konobarice i mirišu na berbera...
Ma, hajde...

Bio sam umoran, rekoh tom paunu:
"Majstore, ja sam u knockdown-u.
Grebem po žicama, tamburam danima,
ubi me dim po restoranima.
Sad vidiš promaju pod ovim šatorom".
On reče: "Čekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"...
A, tako...

Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije čudo, proš'o je vek.
Za tog se dripca udala Buba Erdeljan.

[ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu?
[to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?

Vol'o bi da znam: bila si kći tatina, ja vucibatina,
blesavko sa senom u kosi.
Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi?
Djavo ga nosi...

Tip reče: "Ovde sam s dve fine ženice,
uuu, dve opake raspuštenice!"
Namignu mangupski: "Svi malo šaramo!"
Namignuh i ja, kao, "Naravno".
Seo sam tako s njim i onim guskama,
a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?...
Ma ne...

Konobar, što zastajkuješ, dal' i ti možda štrajkuješ?
Daj dečko odmah flašu svirni pa smo mirni!

Proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i čega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan.

E, vol'o bih da znam: šta ti je trebalo to, moja lepojko,
o bila si dukata vredna.
[to si pustila da te ovaj tu izgustira?
Budalo jedna!

Ej, moji lanski snegovi...
Marim ja... a1'

[ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu?
[to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?

Da mi je da znam: proš'o sam sever i jug, širom pa u krug,
i čega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan...

E, da...

Crni labud

cim dosla je i prosla meni pade na um: Hej, to je moj par
I prvi put je vidim ali poznajem nju, sasvim lucidna stvar
Gde je to zivela, gde se to skrivala, sto je nisam video pre
Koga je ljubila, koga je snivala, nekakve folere
Mrzim ih sve!

Porucuje kampari, mirno povlaci dim, lupka casom o sank
Okrenula se karta, sad sam nacisto s tim, ona sad drzi bank
Sva elegantna, tanka i misticna, da l' pri hodu i dotice pod
Sve mi to lici na Pjotra Ilica, pricu o jezeru
O dobru i zlu

Hajde, povedi me, crni labude
Ja sam slutio da ces doci
Daj poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poci

Upucujem joj pogled kao dodir na tren, hej, al' tren je jako dug
Znam, prob'o sam sve i sad sam konacno njen, ona zatvara krug
Ona je drukcija, s njom nema smekanja i mnogo bolje nosi moj stil
To nije putnica za listu cekanja, cim se spakuje
Startuje vec

Hajde, povedi me, crni labude
Ja sam slutio da ces doci
Daj poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poci

Trosio sam zivot kao secerni stap, hej, sladak i lep
I sarao i varao i stvarao bol, vuk'o vraga za rep
Ti nosis racun za sve te zablude, na tvome vratu vidim svoj krst
Ja sam te cekao moj crni labude, jos od ko zna kad, podjimo sad

Hajde, povedi me, crni labude
Ja sam slutio da ces doci
Daj poljubi me i pogubi me
Sad sam spreman, sad mogu poci
Sa tobom

Daj dotuci me crni labude
I ne stedi me ove noci
Hajde vodi me, oslobodi me
Svi to moramo jednom proci
Pa neka

Hajde, povedi me..

D moll

Odlutas ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam
I uvek dodje D-moll
Spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama
I tesko prodje sve to

Jedan D-moll me dobije, kako odes ti u sobi je
Glupi D-moll uvek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto i ne popusta, lud je za tisinom, to ne propusta
Vodi me u svoj plavicasti dol

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll

Ponekad te nema i sasvim sam izmisljam nacin da malo smuvam dan
Ali je lukav D-moll
Pusti da se svetla svud priguse, saceka poslednje zvezde namiguse
Vuce mi rukav, idemo

Plasi me on, gde si ti, hiljadu se stvari moglo desiti
Glupi D-moll, za kim tuguje svu noc
Uzme me u svoju tamnu kociju, nebo primi boju tvojih ociju
Znam taj put, to je precica za bol

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
I neke stvarcice od herendi porcelana
I jedan pulover
U kom si bila
Ostala je ploca Best Of Ry Cooder
I fina mala plava kutijica za puder
I ja sam te ostao zeljan dok me bude
Moje milo

Da ti je BMW

Ciganka mi gledala u dlan,
Al' ne vide tebe, Slavice,
Ništa mi na dlanu ne vide,
Eh! Što ne skidoh rukavice!

Dušu si mi moju ranila,
Mog si oka bila zenica,
al' čim je onaj doter'o BMW,
polegla si kao pšenica!

O, da ti je bemve, i ostalo sve,
za mnom ti si kasala,
ali čim si stasala
za drugog si glasala...

Da ti je bemve, moja Slavice,
Sa mnom si se družila,
dok te ljubav služila.
Drugog si zaokružila!

Ma da ti je bemve!

Dajte mi vino

Zivot nije uvek Bog zna sta
Al' za svaki slucaj uvek uzmem sta mi da
Frtalj leba, metar neba i pun sesir sna
Al' Đavo gleda da njemu bude fino
Pa kadkad sav taj dzumbus potopi u vino

Dajte mi vina, vino nek se toci
Dok traju dani, a narocito noci
Jer tu je tuga, ta moja verna druga
A kad je tuga ondak treba da se cuga

Dajte mi vina, ja nemam drugih zelja
Ni blizeg roda ni boljih prijatelja
Jer tu je tuga, ta moja crna kuga
A kad je tuga ondak mora da se cuga

S jeseni kad bagrem opadne
Potera me maler, sta god pocnem propadne
Jos mi se u inat tuđa zenska dopadne
Tu staru boljku ja lecim starim lekom
Dabome, vinom, ta necu valjda mlekom

Dajte mi vina, vino nek se toci
Dok traju dani, a narocito noci
Jer tu je tuga, ta moja verna druga
A kad je tuga ondak treba da se cuga

Dajte mi vina, ja nemam drugih zelja
Ni blizeg roda ni boljih prijatelja
Jer tu je tuga, ta moja crna kuga
A kad je tuga ondak mora da se cuga

(- Uh! Sta ste mi uvalili? Ovaj bokal pusta!
- De bre?
- Pa, ne znam, al nema! Zovi kelnera! De je kelner?
- Kelner! Otis'o je.
- Oso!
- Otiso! Ma, jedan kelner ni ovamo ni onamo! )

Kad je tuga, tuga, tu
Kad je cuga, cuga, cu
Kad je tuga ondak mora da se cuga

Kad je tuga, tuga, tu
Kad je cuga, cuga, cu
Kad je tuga ondak mora da se cuga

Dan posle ponedeljka

Pogledom je dala punomoc da joj utucem dosadu
bio sam negde vizavi planete sam u dubokom ofsajdu
o slatkom vinu mladosti zacas smo pricu sklopili
ispade da smo prosuli daleko vise neg' sto smo popili

Vrtela je isti stari film samo u svojoj reziji
ih, gde si bila prethodnih aprila, dok sam jos bio sveziji
udavila me indijom klepetala k'o nanula
no sve je bilo legalno, dok nije zora na prozor banula

Jos jedan utorak, ne, to ne mogu da podnesem
taj dan je baksuzan, zar nije dosta sto je jesen
utorke mrzim i tacka
Jos jedan utorak koji se ljulja kao ljiljan
rekla je formalno, kako cu s tobom kad si pijan
i ne bas sveze obrijan

Birala je tanku haljinu kakve se nose nedeljom
spricnula trezor na svoj kombinezon al' nije puno vredelo
kisa je rondala svu noc i dodje konac laganju
i nigde sejk ni plejboj nikog sem mene na raspolaganju

Jos jedan utorak koji me zatice na delu
barut na jastuku i otisci na stranom telu
gorki su utorki al' uvek
Jos jedan utorak, sto ja ne bezim, zar sam vezan
rekoh joj, normalno, kako bih s tobom kad sam trezan
trezan sam tako bezvezan

Devedesete

Mi smo bar imali stare gitare Poneki bedz na reverima
Glupo bi zvucalo >Je-Je!< uz sve ove dileje s revolverima
Al zastavu sezdesetih vezle su gramofonske igle
I put od zute cigle prostro se pred nas

Mi smo bar imali razne Che Guevare O-o, i vece prevare
To mladost spiri u dahu kao secer u prahu sa bundevare
Protesti sedamdesetih vise su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode tocen je za nas

Mi smo bar imali putovanja Perone, suze, cmakanja
Crveni pasos bez mane sto prolazi grane bez puno njakanja
Dnevnici osamdesetih svrljani su na jarke razglednice
Svet je lice sminkao zbog nas

Mi smo bar imali one snove koji se tesko ostvare
A snovi najcesce vrede tek kad s tobom osede Kad s tobom ostare
Nije bas sve na kantaru Citavo cudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih

Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne Opake
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake
E, kad vec puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave
No, i taj dan ce svanuti

Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne Fobicne
U udzbenike i u citanke usle su bitange Obicne
Kasno je da se panici Dali smo sansu da se ludilo ozvanici
A sad smo prosto zgranuti?

Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima
Znalo se ko togu nosi a ko cvetic u kosi O, blago ludima
Danas se laz odvazila A zadnja bagra kroji moral
Pa je OK koral dignut oko nas

Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati
Za vama niko nece zaliti niti vam stihove kovati
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele
Pred crkvom pravih vrednosti

Ma, jebite se, Devedesete, i vasa prica je gotova
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane Ili ih pusti da se medusobno tamane
Sto ima svojih prednosti

Devojka sa cardas nogama

Nosila je jelek svileni kao u pesmi narodnoj
I krstic, znak na lancicu da nekog ceka, navodno
O, to su bili svatovi, sve kiceni i zlaceni
A mi smo bolje svirali neg' sto smo bili placeni
Al' dobro sad

Nosio sam sal od kasmira i prsluk protkan tajnama
Bas od takvih su je cuvale tetke sa 'ladnim trajnama
K'o srna me je gledala, zalosnom pesmom sludjena
cije si pile pirgavo, sto nisi meni sudjena
E, da

Hej, pusti kose pune polena
Ajde, bas u inat babarogama
Opla, digni suknju iznad kolena
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama

Rekoh joj, bezi, mani se, i trazi bolje partije
Premala je moja tambura da te od kise sakrije
Rekoh joj: Ja sam samo tu da vreme brze proleti
Ja nosim cizme skitaljke, mene je tesko voleti
Badava

Hej, pusti kose pune polena
Ajde, bas u inat babarogama
Opla, digni suknju iznad kolena
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama

Hej, doleti mala senice, tu na moje zlatne civije
Vatra sara tvoje zenice, razbij nesto, zaigraj ludo, divije

Dinastija

Ovo je priča koju vrlo retko pričam,
To je priča o tipu zvanom Blejk.
Jedni ga hvale,
drugi ga žale,
Ali svi zvrje k'o budale
Ponedeljkom nigde nema mesta ni za lek.
Odavde do Zemun Polja i do Litl Mokri Lug
svud se gleda taj čovek, milioner i drug.
I svi se slažu da nam danas treba jedan čivut kao Blejk.

Imao je izvesno imanje,
oko kuće više manje,
tako da poseje patlidžan i luk.
Tu negde, kao onaj salaš o kome peva mladi Balaš,
da gosti šest meseci pešadijski puk.
Al' ga je pratio maler ceo božji vek,
kad si baksuz, moj bato, tu ne postoji lek,
sreću ne kupuje lova, niti euroček.
Nadrljao je kao žuti s' više strana ovaj isti Blejk.

Džaba vam novci, moji sinovci,
Džaba što dolar stoji bolje,
I travnjaci i štrafte, i izvori nafte,
Kad ste svi vi karakterne drolje.
Aleksis je kurva, izvin'te me što psujem,
al' ja samo pričam i mestimično pljujem,
I ako nas laže režiser i ja lažem vas.
Tu priču zna svako, bar par epizoda,
Američka je frka postala moda,
Buržuj se krije i čuči u svakom od nas
I čeka pravi čas.

Blejk ima ćerku zvanu Felon,
Jedan ženski Alen Delon,
Mali monstrum koji radi šta mu ćef.
Njoj je Kolbi zvani Cecil,
Pokojni gangster i imbecil,
Utrapio svog sinovca po imenu Džef.
Felon je partija bila, još se priča o tom,
Tamburaši u transu, oko bakšiša lom.
Još se ne zna konkretno k'o je ispao som,
Ali navukao je damu, sve u šesnaest,
čak i klipan zvani Džef.

Pa se pojavio Adam neki sirot,
Ko zna kad, taj će džukac da pobrka ceo film.
To je baraba, čudna zverka, koja sestru nešto merka,
A baš ni mama nije sigurna sasvim.
Ali tu je zato Stiven, lepi antički kip,
Koji ne zna da li više voli zrna ili klip.
Jedan, kako bih rekao, vrlo nazadan tip.
I svi se slažu da je svakim danom sve više takvih kao Stiv.

Džaba vam novci moji sinovci...

Lepa drugarica Kristl
nije imala tri čistl
pa je ljosnula sa konja, Bože moj
pravo u ruke psihijatra, lepog kao Frenk Sinatra
koji je želeo da doktorira na njoj.
A, ona teta Aleksis, djubre jedno moj broj
Kolbi kašiku baci i sve ostavlja njoj
Ona ima svoj sistem zvani bubreg i loj
I jasno vam je da je ta Aleksis naše gore list.

A Blejka tera maler
sad mu stig'o ženin švaler
Blejk bi s njim da igra tenis jedan set.
Ma,'ajde čiča kakav tenis
bolje pazi na svoj...život
tvoje srce ipak nije džambo-džet.
To je serija i posvud se priča o njoj
epizoda još ima da ne spominjem broj
nešto nema deviza, oko programa boj
al' siguran je na ekranu kao TV dnevnik čiča zvani Blejk.

Džaba vam novci...

Divlji badem

Vrteli se točkovi mog bicikla.
Gde god je stao taj rulet beše premija.

Smakla se o stepenik njena štikla.
Nekad su pogledi bili čista hemija.

Dobro je počela nedelja,
poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine
puni nade.

Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nežni purpur
divlji badem.

Poneli nas vetrovi k'o maslačke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.

I curice su postale prve mačke
a loši djaći odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlično zvučalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale mo oči širom
promenade.

A nju sam sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.

I pred treći refren već nismo mladi.
Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd".

Suviše tajni u očima,
u zlati okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.

Dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem.

Dobro vece moj Beograde

Davno koncert nisam počeo sam
ovako, ispred pučanstva.
Uvek prvo krene muzika
pa tek onda on?
Al' je ovo ipak drugo, to znam,
stvar dostojanstva,
Vi niste samo publika,
jasno Vam je to.

Dobro veče moj Beograde
Mislio sam malo na tebe.
Nije nam se baš dogodila
neka godina.
Pa rekoh: ko će sada da me ugosti,
sad kad nisam baš u milosti.
Mi smo istom zvezdom gadjani,
moji Beogradjani.

Drmale su razne partije
proteklim letom.
Javili se novi lideri, priličan broj.
Pacijenti s' psihijatrije
drmaju svetom.
Stežu nas k'o kožni mideri,
Begešu moj...

Dobro veče moj Beograde...

Svaki dripac ima naročit plan,
rešenje za nas.
Svaki levat nas izlevati,
takav smo soj.
I davno koncert nisam počeo sam,
eto, zato ću danas.
Ma, ko zna kad ću opet pevati,
Begešu moj...

Dobro veče moj Beograde...

Dobro vece, Zagrebe

Davno nisam koncert poceo sam
Tako, s gitarom...
Sminka je da zvezda istrci
Tek kad zasvira band.
Ali danas, evo, pocinjem sam
Sve je po starom
Kakva zvezda, kakvi folovi
Veceras nastupa friend.

Dobro vece, Zagrebe
Mislio sam malo na tebe
Dok sam sviro po budzacima
Braci narodnjacima...
Ko ce da me ugosti
Sad kad nisam bas u milosti
Sami smo u nasoj magiji
E, moji Zagiji...

Pesme su mi malo mracnije, znam
Bome i ja sam
Mnogi su o moje stihove
Pera izlomili...
Ne vole me vise
Tacnije, nisam im jasan
Kojim pravom mislim glavom
U onoj gomili...

Svejedno, dobro vece Zagrebe
Mislio sam malo na tebe
Dok sam sviro po budzacima
Braci narodnjacima
Ko ce da me ugosti
Sad kad nisam bas u milosti
Sami smo u nasoj magiji
Dragi moji Zagiji...

Svirao sam svuda
Sad me je sram
Bas sam kusao srecu
Uvenula detelina cetvorolista...
Davno nisam koncert poceo sam
I skoro necu
Nije vreme da se bude
Neki solista...

Svejedno, dobro vece Zagrebe
Mislio sam mnogo na tebe
Dok sam sviro po budzacima
Braci narodnjacima...
Ko ce da me ugosti
Sad kad nisam bas u milosti
Sami smo u nasoj magiji
E, moji Zagiji...

Dodjoska

Njenog brata znao sam tako... Iz čuvenja...
Nisam puno mario za te Dođoše...
Vukla se ko kornjača jedna jesen lenja...
Spori dani davno prođoće...
Pretio je da će on na put da mi stane...
I da mu se sestre okanem...

A... Mi smo samo šetali... I pomalo kisli...
Dobro sam se nagled'o njenih koraka...
Druge su mi devojke pobegle iz misli...
Prhnule... Ko jato čvoraka...
Tih je dana zvonilo u čast Malog Princa...
I odvažnog Bilbo Baginsa...

Na svim mojim crkvama satovi su stali...
Kazaljke se, srećom, baš tada sklopiše...
Sto hiljada reči znam... Al' jedna mi fali...
Da nju kako treba opišem...
I... Sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše...
Al'... Ni nalik na druge Dođoše...

Otad baš ne uzimam svaku što se pruža...
Srce se odupire... Pa se privikne...
Al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža...
Pa da na kraj sveta iznikne...

Ma... Da se redom postroje odavde do ćoška...
Nijedna ko moja Dođoška...
Ta, idi...
Kao moja lepa Dođoška...

Dok gori nebo nad Novim Sadom

Da se ne lažemo, nije to bio neki most
Od onih podignutih da bi se u njih gledalo
Ah, ne
Pre je bio od onih podignutih
Da bi se sa njih gledalo i pod njima prvi put poljubilo
Ali ponekad ga je ona prelazila
Svojim uobraženim kadetskim korakom
A mesečina se, kao deverika, lovila u mrežu njene kose
Po tome ću ga, eto, pamtiti

Rat je, kao pijan svat, prošao poljem
Šenlučio celu noć
Kaleći bes na ranom žitu i tek niklom bostanu
Zašto? Ne pitaj se, jer tako je bolje
I Bog je pristao na to
Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu
Za zlo sam teški laik, no to je stara priča
Znaš već: Bila jednom dva brata ... i to
Kad' sklopim taj mozaik, ostane mi kamičak
I to smo, izgleda, mi
Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska vilo
Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem
Zaigraj bosa i prkosna
Dok iznad Novog Sada đavo pali svoja kandila
Žad na reci tamni čim se sumrak zgusne
Dunav je pred zoru prek
Plaše te aveti što maglom brode teškim skelama
Ne, strah nije pravi ruž za tvoje usne
Reši ga se jednom zauvek
I veruj zvezdi koja zraku tvog života prelama
Nije to prva neman što preti dahom vatre, ne
Ali ljubav je vitez
Arhanđel s' mačem spreman da i tu alu satre, da
I samo čeka tvoj znak
Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska vilo
Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem
Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska vilo
Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem
Zaigraj bosa i prkosna
Dok iznad Novog Sada đavo pali svoja kandila

Dolazi cirkus

Dolazi cirkus u vaš grad sve mi se čini
I nešto mislim možda nije u pravi čas
Jer videh onomad pravi cirkus na tribini
A to su gospodo veći klovnovi od nas.

Dolazi praznik u vaš grad sa punom vrećom
Od te jelke mi smo tek maleni dar
Beograd šeta u pravcu sveta - nek' je sa srećom
Vihori mladosti su pirnuli u žar.

Gospodo draga što se našeg programa tiče
Neće tu biti klepetuša.
Ruku na srce sve moje priče - liče
Posebno onom k'o ih uopšte ne sluša.

Ma biće isto k'o uvek kažu neki
Ma biće isto k'o lane kažu svi
A svaki svirac bi prist'o
Da barem jednom može isto što i mi.

Ma biće isto k'o lane kažu mnogi
O, kamo sreće da bude, kažem ja.
I što se tiče mene lično
Ako neko ume slično
Nek dodje i nek' pokaže šta zna.

A mi smo isti umorni komedijaši
Evo taj vitez za klavirom nekad beše paž
Reč je dakako ovde o profesoru Saši
Kome već sledi ručni časovnik za staž.

Pa Aleksandar strog kao žandar sa bas gitarom
Odbornik friški - nismo džaba učili faks.
Pa Kovač Jožef - nastupa na edj, ketu, harom
Drž' te se gospoje kad dune stari saks.

Bezuha Dušan svud rado slušan naš je tamburaš
ritam iz bluza spreda i s guza u mali prst
Al' bubnjar nije važno koji fazon furaš
Petar je idealan: suptilan, a čvrst.

Prijatelj veran deran - veteran nadzire ritam
Gospodin Petrović sve dileme izbistri
Jeste to su oni i da se ja nešto pitam
U novoj vladi svi bi bili ministri.

I biće isto ...