Đorđe Balašević - car

First topic message reminder :

Bezdan

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

Nevernik

K'o ukleti jedrenjak
u gusti modri mrak
uranja kolodvor.
O, dobra noć Banja Luko!

Ne, ne dolazim,
samo prolazim.
Nismo se videli dugo.
Dal' to beše čast, šinjel maslinast?

Znam, ona spava sad
i možda ponekad
predgradjem njenog sna
prošeta ludi desetar.

Dal' ikad pomisli
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar?
Hej, oči čarne ispred kasarne!

Njenima nisam bio po volji,
važno im bilo odakle su moji.

Zašto to smeta, sa ovog su sveta,
hlebotvorci, čestit soj?

Njen me je baba uz'o na nišan:
dal' sam od njinih il' baš i nisam?

Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Mani se čiča, ja sam svoj.

Od Stare Kanjiže,
pa malko naniže,
gde Tisa uspori
dići ću salaš na bregu.

Možda im pobegne
kad žito polegne,
kad se jarebice legu.
Možda kad sneva meni dospeva.

Otpravnik klima crvenom kapom:
"Vreme je bilo, 'ajmo polako".

Prosipa vetar behara pehar,
spavaj mala, mašala.

Ne volim kad me uzmu na nišan:
dal' sam od njinih il' baš i nisam?

Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Za svaki slučaj, još uvek samo svoj.

Ničiji i svačiji

Dan je ostao bez kremena, tinja svitanje
I zov je ptičiji, drugačiji
Sa one strane vremena, staro pitanje
Dal' sam ničiji il' svačiji

San je kao lađa ukleta, tamom nošena
Preko prevoja i planina
K'o mirnu lugu ugledam
Polja košena, krune šeboja i malina

Da, opet sam snio košute
Sedefne vode i jablana red
O da, mjesec u mijeni požude
I poljubac njen, k'o bagremov med

Dlan je kao mapa lutanja, srce skitnice
Traga čitav vijek, za čudima
Kad zapadnem u ćutanja
Talas žitnice nosim kao lijek
U grudima

Nikad kao Bane

Jos u skoli je rucicu dizao vesto
I vec se znalo da postace nesto
O, vec se znalo da postace neko, k'o bog

Mi smo rasli u sarenom kraljevstvu igre
On je imao drugi pedigre
Mali Bane je bio daleko od tog

I cesto se pitala moja mati
O, cedo moje samo da mi je znati
sta ce to sa tobom biti
Da l' ces ikad biti i ti

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, cist i fin
Kao Bane, vaspitan i solidan i koristan
Kao Bane, vredni mrav, poslušan i uctiv sav
Kao Bane, odmeren i usmeren i proveren

Pred maturu su pristigli momenti novi
Sport i ploce i nemirni snovi
Neki izlozi prepuni svega za nas

Ali Bane, taj je imao izloge prazne
Pa smo zato za funkcije razne
Svi mi vecito birali njega u glas

I cesto se pitala moja mati
Gde se to skitas, o, da mi je znati
I sta ce sa tobom biti
Da l' ces ikad biti i ti

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, cist i fin
Kao Bane, vaspitan i solidan i koristan
Kao Bane, vredni mrav, poslušan i uctiv sav
Kao Bane, odmeren i usmeren i proveren za sve

Tu i tamo tek ponekad sretnem tog decka
Crna tasna i sofer i mecka
TV dnevnik ga forsira nesto, o, da

Bez krivice u stampu je stigao skokom
Jer kad krenes tim poznatim tokom
Tad svi rucicu podizu vesto, je'n, dva

I cesto se pitala moja mati
Ko ga to gura, o, da mi je znati
I sta ce sa tobom biti
Da l' ces ikad biti i ti

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, cist i fin
Kao Bane, vaspitan i solidan i koristan
Kao Bane, mali vredni mrav, poslusan i uctiv sav
Kao Bane, odmeren i usmeren i proveren

Draga mama,
zivot je jedna velika... da ne lajem, nema veze, ti znas
To je sve lutrija, al' ja ne odustajem od svog broja dok igra traje
Izgubim neku bitku, dobro, al' vremena bar jos ima u neogranicenim kolicinama
I ja se drzim, jos kako se drzim
I ne brini puno o tom sta ce biti, mogu se kockati, londrati, piti
I mogu pasti na niske grane
Ali ne boj se nikad necu biti

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, cist i fin
Kao Bane, vaspitan i solidan i koristan
Kao Bane, vredni mrav, poslusan i uctiv sav
Kao Bane, odmeren i usmeren i proveren

O, nikad kao Bane, nikad, nikad kao Bane, nikad
Nikad kao Bane, nikad, nikad, nikad kao Bane
Nikad, nikad kao Bane, nikad, nikad kao Bane
Nikad, nikad kao Bane, nikad, nikad, nikad kao Bane

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, cist i fin
O, nikad kao Bane, nikad kao Bane
Kao Bane, vredni Bane, poslusan i uctiv sav
O, nikad kao Bane, nikad, nikad, nikad, nikad, nikad, nikad, nikad kao Bane
O nikad kao Bane, nikad, nikad kao Bane
Nikad kao Bane, nikad, nikad kao Bane

Nisam bio ja za nju

Volela je klasiku i jazz,
citala je, pretezno, Perl CBak.
Njen je praded bio ruski knez,
dosao je sa Urala cak.

Nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.
Ne, nikad nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.

Prosla je, uglavnom, citav svet,
London, Pariz, Amsterdam i Rim.
Vozila je plavi "Renault 5",
ma, vozila je pristojno, sasvim.

Al' ipak, nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.
Nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.

Zivela je kao sat.
Strogi plan za svaki dan.
Zelela je znati sve:
"Sta se zbiva? Ko se muva?"

Ja sam sasvim drugi tip,
o, tako divno slobodan,
bas ma briga za njen krem.
Eto, to je to.

Bas i ne bi bio neki brak,
kad je Njezin idol - cika Freud,
a njen suprug povrsan i lak,
fudbal, coca-cola i Pink Floyd.

O, mama, nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.
Ne, stvarno, nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.

Sretnemo se ponekad.
Pita me sta radim sad,
isprica mi ukratko,
sta se zbiva, ko se muva.

Kazem joj da tugujem,
kartam se i lumpujem,
s oblacima drugujem,
ona kaze: "Sam si tome kriv".

Al' ipak, nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.
Ne, stvarno, nisam bio ja za nju,
nisam bio ja za nju.

Noc kada sam preplivao Dunav

Na mostu smena straze,
znao sam da me traze,
zandara nema koji ne zna moj lik.

Zar moja glava vredi sto forinti,
gospodo draga?
Pod slikom toliko pise,
vredi bar krajcaru vise.

Dobre smo krcme znali,
dobre smo konje krali,
dobra nas neka zvezda pratila svud.

Ostajte zbogom zeleni Karpati,
drumovi carski.
Dugo sam bio daleko,
dal' me pozeleo neko?

Dolazim, sto dukata donosim,
i kasmirsku maramu cudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju, ljubavi moja.

Talasi ladje lome,
sta srce zna o tome?
Srce je ludi husar, pijan i mlad.

I te sam noci preplivao Dunav,
dubok i strasan.
Oprosti velika reko,
al' ja sam morao preko!

Dolazim...

Novi Sad

Sokakom Zlatne Grede
k’o macor sumrak prede
Ljulja se nad kanalom klisanski bus
Tvrdava pusta mesec kao zmaja
nad Varadinom
Aveti tera sa trga Miletic vecito prgav

Salajka drema brale, krovovi lule pale
Liman uz Dunav tece, dobar su par
Kroz senku bloka pristizu decaci
Detelinarci
Dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep

Novi Sad, podseti se da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone..
Novi Sad, jos zablista ponekad
kad sest raznih crkava uglas zazvone

Dobro vece Novi Sade moj
Ono sto je ostalo ... Dobro vece, deco.
U raznim gradovima sam govorio "Dobro vece, zemljaci"
...Dobro vece, moji.

Bio sam, kud sve nisam, vise ni ne znam 'di sam
vid’o sam sve kojesta, bedu i sjaj
Varosi ima, sto da gresim dusu,
boljih i lepsih
al’ samo jedna je, shvac'as",
varos u koju se vracas.

O boze

Upalim radio
Da cujem gde su drugovi cenjeni
Da vidim koji su bednici na kojoj sednici veceras smenjeni

Ugasim radio

Prelistam novine
Da vidim sta se od jutros obecava
clanovi klanovi, Gebelsi, zdanovi, magla i mecava

O boze, ti valjda znas sta radis
Ti imas bolji pregled, majstore
Ali iz naseg tupog ugla izgleda gusto
O boze, nije da kukam da nas vadis
Al' zapelo je negde
Treba nam tip sa iskustvom

Postoje opravdane sumnje da sam pravi genije
Samo sto vise nemam pojma sta bih s tim
O, zakaj nisam vanzemaljac iz SR Slovenije
Lepo mi dodje da se otcepim

U TV dnevniku
Istocni Nemci ruse zid, 'leba ti
Ne minirati, vec razmontirati, nama ce trebati

Sve cu rasprodati
Jedino necu gramofon, ostali zbogom
Znam, mogu mediji biti i bedniji, ali ne mnogo

O boze, ti valjda znas sta radis
Ti imas bolji pregled, legendo
Ali iz naseg tupog ugla izgleda gusto
O boze, nije da kukam da nas vadis
Al' zapelo je negde
Treba nam tip sa iskustvom

O, kako tuznih ljubavi ima

Profesor Lukic sa cetvrtog sprata,
je ziveo prilicno sam.
A decu je ucio ljubavne pesme,
sonete i sta ti ja znam.

O kako tuznih ljubavi ima,
bas nesto razmsljam:
njegova zena, Lukic Milena, s drugim je otisla.
O kako tuznih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve vise sumnjam da neko sretno i voli jos.

A gospoda Ruža je radila goblen
i subotom igrala tac.
Od muza joj ostalo par zutih slika,
oficirska kapa i mac.

O kako tuznih ljubavi ima,
bas nesto razmisljam:
porucnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio.
O kako tuznih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve vise sumnjam da neko sretno i voli jos.

Pisu romane, pesme, novele,
o tome kako ljubav uvek nadje put.
Znam neke sive, tuzne hotele
i neke prazne sobe gde je uvek onaj strasni mir.

O kako tuznih ljubavi ima, bas nesto razmisljam...

Andelija Prokic je cekala princa
i njegovu carobnu moc,
da joj otplati kredit,
da joj napravi klinca,
da je voli do kasno u noc.

O kako tuznih ljubavi ima,
bas nesto razmisljam:
njen suprug Bane, noci i dane,
nije se treznio.
O kako tuznih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve vise sumnjam da neko sretno i voli jos.

A kad se jednom, u dva i deset,
vratio kuci zeljan ljubavi i sna,
nasao pismo, pao u nesvest,
zena mu s Lukicem iz prve strofe pobegla u noc.

O kako tuznih ljubavi ima, bas nesto razmisljam...

Odlazi cirkus

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
Širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Nestaje cirkus u širokoj ravnici.
U kišnoj noći za njim se srebri trag.
Odlazi fakir i artisti na žici
i tužni pajac što bio mi je drag.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Pričaće deca o svetlima arene,
vežbaće krišom kod kuće neki štos.
Ali već sutra, čim prođe neko vreme
samo će retko pomišljati na to.

Ostaće okrugli trag na mestu šatre,
tu gde se hrvao sa tigrom hrabri grk.
I par plakata, na njima gutač vatre
kome će klinci već nacrtati brk.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Laku noć dame i gospodo.
Eto, i ova predstava je završena.
Nadam se da ste uživali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da ćemo se još videti u nekom drugom gradu,
na nekoj drugoj predstavi,
u nekom drugom cirkusu.

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Odlazi cirkus, za sve je bolje tako.
Mnogi su predstavu shvatili do sad.
Nove pajace ce masa naći lako
jer drugi cirkus ce doći u naš grad.

Ma sve je bilo samo fol.
Sve je to samo jeftin trik.
I sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik.

Ognjena

Mesec je mlad zaljuljao grad
Na lahoru mrak prosušio lak
Po baštama su prve Noćne Frajle nikle
Večeras dodaj malo kremena u štikle
I odigraj cool... Potpuno cool

Obrati pažnju na bas... U ritmu je spas
I kad nađeš svoj gruv i na kiši si suv
Načini svaki korak ovom istom strašću
I pregazićeš more na tom hodočašću
Ako ostaneš cool... Sasvim cool

Sve ima svoje... I vatra i led
U kap se spoje... I čemer i med
Sve ima svoje... Vrlina i greh
Tuge postoje da bi prizvale smeh

Malecka... Ponoć zvecka
A tvoja bajka i dalje sja
Malecka... Suza pecka
Al' šta bi s gunđalom ko ja?
Ti samo odigraj cool

Noć je ko neki druid smućkala fluid
I vazduh sladunja k'o mošorinska dunja
U tebi noćas uzbuđeno srndać dršće
Nemir čerge koja stigne na raskršće
Odradi to cool... Strogo cool

Sve ima svoje... Kad mrzne i vri
Kad menja boje... Kad vene i zri
Sve ima svoje... Početak i kraj
Tame postoje da bi prizvale sjaj

Ole ole

Ole Lole, pišem ti pesmu devet dana,
brusim filigranske detalje,
nižem, al' ništa od djerdana - lepo neće dalje.

Ole Lole, nameću neki ritam marša,
lude se klanjaju k'o djeram.
Pevaju pesme s puno falša, ja po svome teram.

Lole, valja mi tamburu spaliti, k'o one vikinške ladje,
pustiti rekom pa žaliti, nek je djavo nadje.
Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu,
pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu.

Lole, imaš li ikoga na svetu,
ili bi samnom na put mogla?
Hajde da menjamo planetu, sutra dajem oglas.

Ole Lole, pogledaj samo šta nam rade,
na karti neba mi smo tačka.
Stavi pred krevet barikade i mirna Bačka.

Lole, taman se ludilo rasčisti, taman smo nadomak smisla,
evo ih sledeći fašisti dok si rek'o "piksla".
Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu,
pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu, ajde...

Ole Lole, cakli se mesec k'o medaljon,
al' nešto goropadno motri.
Postroji zvezdani bataljon, fališ na toj smotri.

Ole Lole, baš tebe briga, slušaš jastuk,
stiskaš tu svilu kao klešta,
misliš na neki bezobrazluk. O, Bože, baš koješta.

Ole, danas sam pun neke [panije, triput sam živeo tamo.
Sumnjaš u živote ranije? Ako, smej se samo.
Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu,
pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu.

Lole, valja mi tamburu spaliti, k'o one vikinške ladje,
pustiti rekom pa žaliti, nek je djavo nadje.
Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu,
pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu.

Lole, danas sam pun neke [panije, triput sam živeo tamo.
Sumnjaš u živote ranije? Ako, smej se samo.
Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu,
pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju crnu dušu, Lole moj!

Olivera

Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.

Ne želim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.

Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica.
Leteo je kao leptir tvoj čuperak.

Drugi bi sve
imalo smisao,
drukčije bih život disao
da sam znao da postojiš Olivera.

Možda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
možda smo zajedno iz voza negde sišli?

Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak mimoišli?

Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica,
daleko od moga oka i mog pera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš Olivera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.

Znao bih gde
da sebi nađem mir,
skrio se u tajni manastir
i čekao da ti odrasteš Olivera.

Onaj ludi Šerbedžijin sin

Vreme je da nazdravimo, baćo moj...
Palo inje po ravnici širokoj...
Zauzela zima busije,
vetar nosi miris Rusije,
Bosutom se štuka mresti...
Ko zna kad ćemo se sresti...
Razmazana maglom šikara
ko štafelaj starog slikara...
Di ćemo se opet naći, Gospod zna...

Pa da lepo nazadravimo, moj baćane...
Za sve one garave i zlaćane...
Jer niko ne zna kao ja i ti
kako tama zna zasjajiti...
Smetnuo je, srećom, Dante
negde nas komedijante...
I niko ne zna kao ti i ja
kakva li je suza stihija...
E vidiš, u to ime i ova se ispija...

I osta jedva na dnu srca...
Točilo se iz te bačve...
Sto godina da se priča...
Od Erduta pa do Spačve...

Drama, scena prva, prvi čin,
onaj ludi Šerbedžijin sin,
zagledan u oblake ko hrlekin...
Drama, scena prva, prvi čin,
Onaj ludi Šerbedžijin sin,
Zagledan u oblake ko hrlekin...

U ravnici svima ravno, rode moj...
Pa je čovek nekad planina u njoj...
Požare smo tuđe gasili,
da li smo bar dušu spasili?
Svi su nas za rukav vukli,
lakoverni i podmukli...
Tuče grom po samom oraju...
Ne vole nas, i ne moraju...
Ma slušaj, kere laju kad koga ne poznaju!

I osta jedva na dnu srca...
Točilo se iz te bačve...
Sto godina da se priča...
Od Erduta pa do Spačve...

Drama, scena stota, stoti čin,
ovaj ludi Šerbedžijin sin,
sad tumara oblacima kao džin...
Drama, scena stota, stoti čin,
ovaj ludi Šerbedžijin sin,
Sad tumara Holivudom, bato, kao džin...

Oni

Oni su dojahali tacno u podne,
vozilom strane proizvodnje.
Sofer bi dig'o pare za svoje memoare,
ali Zan je lojalan.

Oni su prosli firmom da se sve prasi,
pa napred nasi gubitasi,
uz rabljene citate i price koje znate,
ma 'ajde, slabe vajde za sve nas.

Gde to kume dizu bune navodne?
Sta to vicu, zalosne im majke?
Da bi culi prave reci narodne,
drugovi su krenuli u hajke
na izvesne pevaljke.....

Za nasu stvar ce oni i u izgnanstvo
- mandat u pusto inostranstvo.
Rodjenu decu, tate, u mracne konzulate.
Uf, ala je ovo surovo.

Oni ce smelo poci u sumu crnu,
sami na krvolocnu srnu
i posle krace bitke, cim prebroje gubitke,
pili, jeli - ziveli...

Baza hoda oko naseg zavoda.
Nek' im neko kaze dve-tri bajke...
Da bi culi prave reci naroda,
drugovi su krenuli u hajke
na tirazne pjevaljke...

Oprosti mi Catherine

Ekspresni vlak za Pariz
Pula, Trst, Milano
Torino, Grenobl, Pariz
polazi sa cetrnaestog kolosjeka
drugi peron lijevo

Ponavljam, ekspresni vlak
za Pariz, Pula, Trst
Milano, Torino, Grenobl, Pariz
polazi sa cetrnaestog kolosjeka
drugi peron lijevo

Na stanici u Puli
pod vrelim suncem leta
sam cekao autobus
i svirao gitaru

Tad sela je kraj mene
i pitala da l' smeta
i znam li dobar hotel
u Rovinju il' Vrsaru

Ref.
Oprosti mi Katrin
mozda nisam bio fin
mada si mi bila draga

Oprosti mi Katrin
sve je sada samo dim
nasoj ljubavi ni traga

I rece da je stigla
tog jutra iz Dizona
odvedoh je u mali restoran
s dobrom klopom

Uz sendvice i kafu
onako iz fazona
predlozih joj da dalje
krene sa mnom autostopom

Ref.

Sutra sve je bilo
ko da se dugo znamo
na plazi joj na poklon
izronih morskog puza

I nije rekla nista
nasmesila se samo
i pruzila mi ruke
kao sebe da mi pruza

Ref.

I mahala mi dugo
sa prozora vagona
i pisala mi posle
da pamti sunce juga

I zvala me u jesen
da dodjem do Dizona
al' tamo ne bi bila ista
nego neka druga

Ref.

Ostaje mi to sto se volimo

Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu,
k'o u ruskom romanu, tačno tako.
Ima ženu i sina, ima podrum pun vina
i sve mu je ravno.

U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe,
samo onda, uglavnom, kad nešto slavi.
On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže:
"Nisi bio odavno".

I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Pitam ga dal' zna da si otišla, da si otišla.
"Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš".

Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto,
vidi nebo i zemlju, ma ima pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši,
koji laže i voli.

Mada smo učili istu grubu životnu školu,
mi smo nekad daleki, pa to je ljudski.
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
kom se potajno moli.

I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla.
"Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma koješta", gunđa on, "dodaj bokal stari moj".

Moj drug iz detinjstva se oženio zelen,
al' je imao sreće, ja vidiš nisam.
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
neke potpuno strane.

I sve mi se čini da ne postoji način
da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu
može svašta da stane.

I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledecoj litri.

Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla.
"Avantura", kaže on, "Šta ti sada ostaje?"
Ostaje mi to što se volimo, što se volimo.
"Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje".

Otilija

Jedva da se sećam dvanaest zvončića na njenoj bluzici
Sam je crni đavo poturio note muzici
Vrtela prstić oko dugmeta
Starija je sestra bila kao ukleta
Obećale, kući, da će doći i pre ponoći

Jedva da se sećam prvih pet-sest slova njenog imena
Mesec nesto flekav, ko stara trumpeta limena
Vitlao Bozić jata zvezdana
Mrznuo je Dunav nizvodno od Bezdana
A u nasem kraju, lepih seka iznad proseka

I baš lakonoga...
Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga.
Moja lepotuška...
Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška
Ko reči par u spomenar...

Jedva da se sećam da je ribnjak bio srmom okovan
Tad i nikad više miris'o je sneg na jorgovan
O, mati joj njena skrila papuče
Od mraza ringlov pred kućom napuče
U ocove čizme pa do čarde preko verande

Moja lakonoga...
Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga
Moja lepotuška...
Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška
I teški lom u srcu mom...

Ajmo deco...

I baš lakonoga...
Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga.
Moja lepotuška...
Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška
Ko reči par u spomenar...

Moja lakonoga...

Otkud muva

Otkud muva,
ma otkud ova cudna muva,
otkud stvorila se tu?

Zu, zu, zu, zu, zu.

Otkud muva,
sta u mome stanu trazi,
sta to zeli naci tu?

Pa dobro gde si ti

Nikad nisam bio momak oko kog se diže larma,
ali mislim da sam faca i da imam nekog šarma.
Možda grešim, al' ja sam takvog dojma.

Neki kažu da sam led, neki kažu da sam vatra,
meni stvarno nije važno, š
ta ko misli ili smatra,
kada ona o tome nema pojma.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukčiji od svih,
al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar:
Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi, dal' još uvek imas onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratis, kod kuće sam popodne?
Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi?

Svake noći sanjam film u kom je ona glavni akter,
smišljam koju boju voli, smišljam kakav je karakter.
Kako spava, ili tome slično.

Ja bih znao da je volim, ja bih znao s njom da maštam,
da je čuvam, da je ljubim, da joj lažem, da joj praštam
- to bi hteo da joj radim lično.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukčiji od svih,
al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar.

Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuće sam popodne?
Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi?

Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam šta je stvarnost,
ja sam hteo tačno takvu, to je čudna podudarnost,
tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem.

Jedni misle da je nežna, drugi tvrde da je gruba.
Jedni misle da je super, drugi misle da je truba.
Ja se slažem, ma ja se uvek slažem.

I uvek smišljam neki novi stih...

Panonski mornar

Gledam Banat, Srem I Backu, s Fruske gore,
gledam tako, a u dusi lom.
Tu je nekad, kazu knjige bilo more,
cekalo me pa presusilo.
Rodjeni sam moreplovac, ko Magelan
il jos bolje ko admiral KUK,
u ravnici u sred njiva
gubim elan,
na suncanom zitu morski vuk.

REF:
Mog mora nema i ne znam sta da radim,
moj stari kaze da ni Dunav nije los,
mog mora nema, al ja zivim u nadi
da mozda ipak negde srescemo se jos.

Zivot mi je zato gorak, kao tonik,
tuga moja bez kraja i dna,
al na srecu tu je mesec svetionik
vodi me kroz plave vode sna.
O gde bas mene da tako nesto snadje,
ovo je prica i za suze i za smeh,
poneki mornar mozda ostane bez ladje,
al bez mora to je izuzetan peh

REF:
Mog mora nema i ne znam sta da radim,
moj stari kaze da ni Dunav nije los,
mog mora nema, al ja zivim u nadi
da mozda ipak negde srescemo se jos.

O gde bas mene da tako nesto snadje,
ovo je prica i za suze i za smeh,
poneki mornar mozda ostane bez ladje,
al bez mora to je izuzetan peh

Pesma Arsenu

Pesma Arsenu

Uvek sam imao namere jasne
sta zelim biti kad odrastem
ja bicu Arsen

Neki su hteli biti lekari
neki piloti, a neki stolari
a ja jedino Arsen

Nisam bas imao osnove krasne
ni muzikalnost, ni zice glasne
a, a, o, ne kao Arsen

Ali sam ipak bas zbog te farce
vezbao cesto do noci kasne
aha, da budem Arsen

Jer mi smo ucili kako se voli
sa ukusom mora i ukusom soli
i mi smo pjevali da nam prodje vreme
o, sve u glas

Ne daj se, Ines, za ime sveta
pa mi sudbina smo ovog planeta
moje nezne godine
da mi je opet u vas

Ponekad namerno ranije zaspem
da sanjam sto duze kako sam Arsen
aha, kako sam Arsen

On ima petnaest godina prednost
prekratko vreme da dostignem vrednost
aha, kao Arsen

On ima petnaest godina prednost
prekratko vreme da naucim
ono sve sto zna Arsen

Pesma o jednom petlu

Im'o sam strasnog petla, bio je pravi djavo
Na kisi i na vetru uvek je staj'o pravo
Po selu perje leti, dize se strasna graja
U nasoj kuci uvek bilo je dobrih jaja

Im'o sam strasnog petla, bio je pravi ludak
Koju taj koku kljucne, ko da je tresno budak
A koke, cudne 'tice, uvek im srce kuca
Za nekim grubijanom koji jih dobro kljuca

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke
A tek na curke, cim je bilo neke sanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse

Im'o sam strasnog petla, bio je malo cudan
Po danu nesto dremljiv, al' nocu uvek budan
Curice iz mog sela cule su za tog dasu
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke
A tek na curke, cim je bilo neke sanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse

O, im'o sam strasnog petla, bio je prvak sveta
Danas su petli cudni, svaka im dlaka smeta
Ja ne znam sta je razlog, danas su drugi dani
Uglavnom, spram mog petla, ovo su sve cerglani

Meni je se'set peta, stize jesen pozna
Putuje moje drustvo i ja cekam na red
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
Da cujem petla barem mesecno jedared

Poslusaj zato savet, sto ce ti cica dati
Kad imas mladog petla ne daj mu da se pati
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide
Posle ce biti kasno i petlu vreme ide

Pile moje, pace moje malo

Puteve sam pros'o mnoge,dobro sam proset'o noge
Pile moje,pace moje malo
Kuca mi je tamo gdi sam,nigdi mira nas'o nisam
Cedo moje,luce moje lepo

Prosao sam belim svetom,kitio se raznim cvetom
Sret'o ljude bele,crne,k'o kurjake i k'o srne

Video sam sto nije svako,procit'o sam zivot lako
Lane moje,pile moje malo
Za zivot mi malo treba,tambura i parce hleba
Luce moje,pace moje belo
Sam tugujem,sam se tesim,kazu neki kako gresim
Pile moje,cedo moje lepo

Ostadose iza mene od sveg cuda uspomene
Varosi i zene razne,puna srca,case prazne

Ne gledaj me,sta je tebi,nadji nekog slicnog sebi
Slomicu ti srce kada odem
Gle,polaze noge same,to drumovi zovu ,mame
Pile moje,pace moje malo
Ne zovi me da se vratim,lutalicu zvezdu pratim
Cedo moje,luce moje lepo

Kuca mi je tamo gdi sam,nigdi mira nas'o nisam
Trazio sam dzaba srecu,kanda da je naci necu

Deder ti so tom violinom,hajde...

Plava balada

E, moj Plavi, bio si malo sirov, al' ipak pravi
Nikad u dilu sa bagrom, nikom u stranu, nikome duzan
Bio si, sve u svemu, dobrom cukom naoruzan.

Sta da pricam, ja danas ne znam nikog ko ti je slican
Spremnog da bez racuna, tacno u podne
Razgrne slabe i kao Geri Kuper sam izadje pred barabe.

Da, tu i tamo, setim se devojke po kojoj se znamo
Cudljivo kisno leto sedamdes' koja, godina Raka
Kad me je skolska ljubav ostavila zbog murjaka.

Davno bilo, otad se sedam mora Dunavom slilo
Dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri
Na tvoje epolete sletele su zvezde dve - tri.

I tad su dosli popovi, pa topovi, pa lopovi
I citav svet se izoblicio
Ispuzali su grabljivci, pa lazljivci, snalazljivci
Pa, ko je smeo da te podseca sta si
Dobro se pamti samo prvi u klasi.

Ne znam, Plavi, meni se cinilo da Beograd slavi
Veliki Uskrs duha, svi ti grafiti, a onda kordon
Pred onom decom, ko pred toboz nekom hordom.

Znas sta sledi, ipak je ona bila nesto sto vredi
Pa, kad se onog jula nismo potukli zbog njene casti
Zar cemo sad zbog ovih ocajnika zeljnih vlasti.

Dok god je ovih frikova sa punom vrecom trikova
Nista sto vredi nece vredeti
Zar stvarno nema nacina pred najezdom prostacina
Pa, ti si skolovan da hapsis taj talog
A ne da pustas da ti izdaju nalog!

Sorry, Plavi, posalje me katkad srce na raport glavi
Od starog drustva nista, neko je puk'o, neko je svirn'o,
Ma, ti si super, brate, ako stvarno spavas mirno

Poluuspavanka

Hej, otkaci slepove
nanisani jutro i pusti
tu stvar, neka klizi
postoje kod Amera reci za to
take it easy, lutko lepa
zrela se breskva nebom cepa

U kosu me zadeni
ko malenu sedefnu snalu
me skri iza temena
svi satovi svemira zure
mi imamo vremena, puna kapa
noc i nas dvoje, stara klapa

Ref.
Nije ovo uspavanka, pesma gnjavanka
buenas noches, chiquita
to smo smislili vrag i ja, to je magija
tajni prolaz kroz noc

Bas polaze galije
do vina i maslina
'ajmo malo na jug Italije
zatvori oci

U tajnoj sam misiji
moj dom je tek
maleni svitac na nebeskoj pucini
a ja sam na ovoj planeti
da sretnom te ucinim, spavaj samo
ne znaju oni sta mi znamo

Nije ovo sweet baby dream
glupi evergreen, nema ljutnje, Sinatra
ova pesma te voli sva
to je molitva za jos jedan lep san

O, ne boj se granica
i naslovnih stranica
nema tih glupih stanica
na putu do jutra

Ref.