Đorđe Balašević - car

First topic message reminder :

Bezdan

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

Portret mog zivota

Mesec prosipa bokal fosfora.
Vitraz mraza na oknu prozora.
Jedne noci k'o ova, znace Bog,
doslikacu portret zivota svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumace,
djavo prste u farbu umace.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, ceznjivu,
i boju breskve, neznu i sramezljivu,
setno sivu, nepogresivu.

Roze nadjoh medj' starim pismima,
modru vrpcu nad teskim mislima,
ukrah ridju iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa svece svecarske,
drap sa svilene masne becarske,
mrku s tambure tuznih tonova
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi stedela,
ali bez nje bi bela jos izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.

Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao sapati,
nicu u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.

VETAR DOK´ONO SENKE SPOPADA
HUK U AMBIS TIŠINE PROPADA
JEDNE NOĆI K´O OVA ZNAT ĆE BOG
DOSLIKAT ĆU PORTRET ŽIVOTA SVOG

nije lose slusam ga ali retko

Poslednja nevesta

Vesnik svadbe po sokaku svuda je...
Brinu snajke šta će koja mesiti...
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti...
Tu livadu ja sam prvi kosio...
Pričam više nego što bih smeo...
Ajde... Odavno bih je zaprosio...
Da sam samo hteo...

Vetrić glanca krune granja...
Tamiš nosi par lokvanja...
Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?
Nevažno je to sve skupa...
Sećanje je smešna lupa
Koja sitne stvari uveličava...

Oprezno s tom violinom...
Ona čezne za tišinom...
Ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Neće svet zbog toga stati...
Neće biti prva što se udala...

Nista lakše nego sebe slagati...
Ništa lakše neg se nasmrt opiti...
Ništa teže nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Čeka da se stvari same dese...
Tuga lepše zvuči kad se otpeva...
Pesma sve podnese...

Bog je katkad pravi šeret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Bolje ne pitaj o tome...
Ućutacu ili ću opsovati...

Polagano, Šanji-bači...
Ti si znao šta mi znači...
Ko da heklaš paučinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja što se udala...

Samo bol je u životu siguran...
Sreću nosi neki poštar jako spor...
Neka... Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor...

Posvadjana pesma

Sa katedrale tri puta lupilo
dosta se zvezdica na misu skupilo
pločnik ko potočić posrebren krivuda

dal su se ulice ponovo smanjile
a senke brestova otanjile
il ja to nisam predugo prošao tuda

prosipam korake ko pijan dinare
od Mičurinove do detelinare
nemir me vuče njoj svojim tankim vlaknom

možda se upravo malo odljutila
možda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom jaknom

a mesec pojma nema
matora lola drema
(jutros je lumpov'o po Kini)
dok se sa sobom borim
da tačno izgovorim
tu tešku stranu reč "izvini"

ona me voli znam, OK ne suviše
al' taman dovoljno da krišom uzdiše
kada me tračeri ubace u šemu

škripuću oblaci pod njenim nogama
ne da se ludica tvrdoglava
šta više da piše udžbenik na istu temu

samo je vetar sretan
vrti se ko baletan
u svojoj sivoj pelerini
dok moje misli traže
kako se ono po naški kaže
ta teška strana reč IZVINI

izvini, izvini, izvini, ... izvini

Pred zadnji sneg

Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine...
Procvaće zimske ružice... Po prvi put te godine...
Naić'e studen atarom... Kao regiment oklopni...
I biću samo mirna vlat, kad okopni...

Ja nemam nigdi nikoga... Al moja priča prosta je:
Štogod ih manje zavoleš, menje ti njih nedostaje...
I nisam kadar švindlati... za sobom skele paliti...
Da silom steknem nekog kom ću faliti...

Obećo sam da te neću pominjati...
Bogarati i sudbinu proklinjati...
U varoš se preseliti... Orcati i veseliti...
Obećo sam srca teška... Obećo sam... Al jebešga...

Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana...
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana...
Strahovi mladi umiru... Priču sam kraju priveo...
Još onda kada sam i njih nadživeo...

Obećo sam da ću makar za beštiju...
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju...
Nemeškinju... Gospodičnu... Ni po čemu tebi sličnu...
Obećo sam srca teška... Obećo sam... Al jebešga...

I utom pašće i zadnji sneg... Preko svih prvih snegova...
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova...
Spreman je Onaj varati... Olovni kantar skovati...
Al danas više ne bih trebo psovati...

Predlog

Pile moje, kako stvari stoje, vreme radi za nas
Bas se mislim, sto bi zalud kisli, kad bi mogli ostati kod vas
Kisa pada, gde bi isli sada, crni oblaci iznad grada
sta je tu je, sakrijmo se od oluje

Srce lupa kao vojni bubanj, to je opasan znak
Imam krizu i uvek kad ste blizu pada mi na oci mrkli mrak
Sad bi mozda ploca dobro dosla, neka muzika davno prosla
Chubby Checker ili neki slican smeker

Otkad vas znam stare slike mi imaju novi ram
Otkad vas znam neke obicne stvari mi cudno zvuce
Bio sam sam kao niko na svetu, k'o niko znam
Bio sam sam, ali sve je to bilo odavno, juce jos

Dame biraju...

Ove noci mi smo mogli poci u restoran il' bar
Ma gde bili, mi bi nesto pili, to je problem, bas u tom je stvar
sto da krijem, gadan sam kad pijem, ja se posvadjam, pa se bijem
Zato bolje ostanimo tu nas dvoje

Otkad vas znam stare slike mi imaju novi ram
Otkad vas znam neke obicne stvari mi cudno zvuce
Bio sam sam kao niko na svetu, k'o niko znam
Bio sam sam, ali sve je to bilo odavno, juce jos

Drugarice biraju...

Pile moje, kako stvari stoje, vreme radi za nas
Bas se mislim, sto bi zalud kisli, kad bi mogli ostati kod vas
Kisa pada, gde bi isli sada, crni oblaci iznad grada
sta je tu je, sakrijmo se od oluje

ca ca ca..

Priča o Vasi Ladačkom

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kažu da je bio čudna sorta...

Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'.
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava,
umrla je s trideset i nešto...

Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba,
al' je Vasa hteo mnogo više...

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilase, ali nije mog'o da ih ima.

Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao:
voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu,
to ne bira pamet nego srce...

Sve se nad'o da će ljubav proći. Zanavek je otiš'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom,
jedinicom ćerkom nekog gazde...

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilase, sve je im'o ništa im'o nije.

Propio se, nije proslo mnogo, dušu svoju Đavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši,
ali nije mog'o da ga nađe...

Mlad je, kažu, bio i kad je umro, sred birtije, od srčane kapi.
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
i još pamte šta je zadnje rek'o...

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
džaba bilo karuca, čilaša...

Kada nisam s onom koju volem,
kada nisam s onom koju volem.

Kad ja nisam s onom koju volem,
E, kad nisam s onom koju volem.

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu,
kažu da je bio čudna sorta..

Prica o momku zvanom Blejk

Ovo je prica koju vrlo retko pricam,
to je prica o momku zvanom Blejk.
Jedni ga hvale, drugi žale, treći zvrje k'o budale,
pred ekranom, ponedeljkom mesta ni za lek.
Odavde pa do Zemuna i do Little Mokri Lug,
svud se gleda taj covek, milioner i drug.
I kažu, taj je u stanju da nam sanira dug.
I svi se slažu da nam treba jedan civut kao Blejk.

Blejk je imao imanje, to se znalo više-manje,
tek da sadi patlidžan i luk.
To je bio neki salaš, k'o što peva mladi Balaš,
da šest meseci hrani pešadijski puk.
Ali ga pratio maler citav božiji vek.
Kad si baksuz, moj bato, tu ne postoji lek.
Sreću ne kupuje lova, niti euro cek.
I nadrlj'o je kao žuti, s više strana, onaj isti Blejk.

Džaba vam novci, moji sinovci, džaba vam dolar stoj'o bolje.
Travnjak na štrafte, izvori nafte, kad ste vi karakterne drolje.
E, pa da...
Jer, Aleksis je kurva, izvinte me što psujem,
ja samo pevam, i mestimicno pljujem.
I ako nas laže režiser, i ja lažem vas. Je-je-je...
Tu pricu zna svako, bar par epizoda.
Americka frka je postala moda,
jer buržuj se krije i cuci u svakom od nas.
I ceka pravi cas.

Blejk je im'o ćerku Felon, to je ženski Alen Delon.
Mali monstrum, radi što mu bude ćeif.
Njoj je Kolbi, zvani Cecil, pokojni gangster i imbecil,
utrapio svog sinovca, po imenu Džef.
O, Felon je partija bila, još se prica o tom.
Tamburaši u transu, oko bakšiša lom.
Još se ne zna, konkretno, ko je ispao som.
Al' navuk'o je damu, sve u šesn'est, cak i klipan kao Džef.

Tu je doš'o neki Adam, taj je glupav k'o makadam.
Taj mi krelac kvari citav film.
To je mangup, cudna zverka,
svoju sestru nešto merka, a ni mama nije sigurna sasvim.
Tu je još i Stiven, lepi anticki kip.
Koji ne zna dal' voli više zrno il' klip.
To je jedan, kako da kažem, vrlo nazadan tip.
I sve je više takvih kao što je Stiv.

Džaba vam novci, moji sinovci, džaba vam dolar stoj'o bolje.
Travnjak na štrafte, izvori nafte, kad ste vi karakterne drolje.
E, pa da...
Jer, Aleksis je kurva, izvinte me što psujem,
ja samo pevam, i mestimicno pljujem.
I ako nas laže režiser, i ja lažem vas. Je-je-je...
Tu pricu zna svako, bar par epizoda.
Americka frka je postala moda,
jer buržuj se krije i cuci u svakom od nas.
I ceka pravi cas.

Blejk je im'o ženu Kristl, ta nije imala tri cistl,
pade s konja, jao bože moj.
Pa u ruke psihijatra, lepog kao Frenk Sinatra,
koji je hteo da doktorira baš na njoj.
Još ga ter'o neki maler, pa mu došo ženin švaler.
Blejk bi s njim da igra tenis, barem jedan set.
More cica, kakav tenis, bolje misli na svoj pe... život,
nije ni tvoje srce džambo džet.

Tu je i Aleksis, jao, ta je moj broj.
Svima uzima meru, mustru i kroj.
Ima taktiku sjajnu, sami bubreg i loj.
I sve više mislim da je ta Aleksić naše gore list.

Džaba vam novci, moji sinovci, džaba vam dolar stoj'o bolje.
Travnjak na štrafte, izvori nafte, kad ste vi karakterne drolje.
E, pa da...
Jer, Aleksis je kurva, izvinte me što psujem,
ja samo pevam, i mestimicno pljujem.
I ako nas laže režiser, i ja lažem vas. Je-je-je...
Tu pricu zna svako, bar par epizoda.
Americka frka je postala moda,
jer buržuj se krije i cuci u svakom od nas.
I ceka pravi cas!

Prodaje se prijatelj

U lokalnom listu, od pre dva tri dana,
videh cudan oglas ja, cudno, bas:
'PRODAJE SE PRIJATELJ!'.

Prosao je mnogo, kvario se lako,
trosio je puno, da, i zato sad:
prodaje se prijatelj...

Prodaje se prijatelj polovan, vrlo hitno!
Nije posebno ucen ni skolovan,
zar je to uopste bitno?

Prodaje se friend! x3

Da, cudno, znam, ali prodaje se friend...

Nekad prodas kucu, ili stari klavir,
ili jutro zemlje, da, al' kako to:
'Prodaje se prijatelj!'?

Prodaj ga na crno, daj ga ipod cene.
Trampi ga za nesto, da, al' bez tog:
'Prodaje se prijatelj!'...

Prodaje se prijatelj polovan, vrlo hitno!
Nije posebno ucen ni skolovan,
zar je to uopste bitno?

Prodaje se friend!

Prodaje se friend!

Prodaje se friend!

Da, cudno, znam, ali prodaje se friend...

Prodaje se friend!

Provincijalka

Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije
drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, boze, ovo je sazvezdje za nju - provincija

Srce stade k'o dete da se otima
trazili smo se po prethodnim zivotima
ostavih iza sebe svet, zablude, promasaje koji tiste
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bi samo nju, nijednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Prva ljubav

Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao
da na svetu tuge ima
jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor skolskog tima..
Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo
to su njene oci bile..
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave -
belu masnicu od svile.

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

Kad je proslo djacko vreme,
padezi i teoreme
i stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka,
pocela je da se sminka
i da zeli stvari skupe.
Tako mi je svakog dana
bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka
pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem
postala mi je daleka..

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kazu mi da ceka bebu,
nasla je sigurnost, srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim je karijera
i mesto u drustvu visokom.
Ja jos kradem dane bogu
ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

..Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir..

..Ja jos kradem dane bogu
ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir..

Prvi januar

Halo, ej, cao, ja sam
zar mi ne znas glas
zvao sam te, nisi bila tu
pa eto, malo cugam
znam, to nije spas
nista, zelim ti sretnu
novu godinu, cao

Ref.
Pomisli u ponoc na mene, na nas
pomisli na Soltu i klince i bas
mozda novi januar donosi spas
pomisli u ponoc na mene, na nas

Ne daj da nam snegovi zaveju trag
pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat
nosice te masta k'o carobni sag
ne daj da nam snegovi zaveju trag

Halo, tu je drustvo
hajde dodji i ti
da, i on je sa mnom
pa sta s tim, cula sam
da negde si u planini
ma dodji, tako zelim
da te poljubim, sad

Ref.

Put u srediste zemlje

Kad sam jutros stig'o kuci s posla
sacek'o me papir siv:
otisla mi draga, svega joj je dosta,
nikad ne zna dal' sam ziv.

Ma idi lutko lepa s milim bogom,
ti si vise komad lak!
Nisi nikad tamo stala svojom nogom,
nemas ti pojma sta je mrak.

Tamo dole djavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
Bas i nisi drugar, moj zivote,
al' neka, neka, bice sladje kad srce zemlje nadjem.

Neki Francuz, neki pisac mudar,
prorek'o je mnogo tog.
Mozda nikad nije radio kao rudar,
al' ga volim kao svog.

Knjiga pise da postoji mesto,
u sred zemlje neko sunce sja.
Tamo se moze i s milion dvesto!
Trazim srce zemlje stare i sunce za rudare.

Kopam, djavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
O, bas i nisi drugar, moj zivote,
al' neka, neka, bice sladje kad srce zemlje nadjem.

Tamu gutam, disem, tamu gazim,
trpim najbolje sto znam.
Al' cu jednog dana da je proburazim
i da se svetla docepam.

Knjiga pise da postoji mesto,
u sred zemlje neko sunce sja.
Tamo se moze i s milion dvesto!
Trazim srce zemlje stare i sunce za rudare.

'Ajde, djavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
O, bas i nisi drugar, moj zivote,
al' neka, neka, bice sladje kad srce zemlje nadjem,

kad srce zemlje pronadjem!

Računajte na nas

U ime svih nas iz pedeset i neke
za zakletvu Titu ja spevo sam stih
ne spominjem prošlost ni bitke daleke
jer rođen sam tek posle njih
Al život pred nama još bitaka skriva
i preti nam preti ko duboki vir
ja znam da nas čeka još sto ofanziva
jer moramo čuvati mir
računajte na nas
sumnjaju neki da nosi nas pogrešan tok
jer slušamo ploče i sviramo rock
al negde u nama je bitaka plam
i kažem vam šta dobro znam
računajte na nas
u nama je sudbina budućih dana
i neki se možda i plaše za nju
kroz vene nam protiče krv partizana
i znamo zašto smo tu
računajte na nas...

Ratnik paorskog srca

Kada se Braca devetnaeste vrn'o s dalekog fronta 'di soldat je biv'o
Pric'o nam kako ga trefilo zrno, pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o
A mi, a mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani

Pric'o nam Braca o mirisu mora i o patroli od koje je bez'o
Pa kako je opsov'o nekog majora i zbog tog posle na robiji lez'o
A mi, a mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani

Pric'o nam kako je pres'o Karpate, zujali meci k'o rojevi pcela
Rek'o je: Rat vam je krvav da znate, al' nije mi zao ni ljudi ni sela
Hej, zao mi konja

Kada se Braca devetnaeste vrn'o svake je veceri prico na soru
Kol'ko je curica usput prevrn'o i kako topovi livade oru
A mi, a mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani

I cim Braca korak iz avlije kroci skupi se drustvo iz naseg sokaka
A svi smo imali velike oci, prepuna srca i mastu decaka
Pa da, jer tad smo bili derani, pa da, tad smo bili derani

Psov'o je Braca i krivce i zrtve, puske i vaske i rov prepun blata
Rek'o je: Ne mo's izbrojati mrtve jer su se carevi igrali rata
Hej, zao mi konja

Negde u Braci je paorski koren i moze rata i rata da bude
Kad nije paor za soldata stvoren, volije konje i zemlju neg' ljude
A mi, a mi smo bili derani i sve jos je vredelo za nas
Hej, hej, konji beli nebom terani, kroz san i kroz oblake u kas

Regruteska

Sine moj...
Ti se majke secas nejasno...
Dobre senke iznad kolevke...
Poc'o si da pamtis prekasno...
Osluskujem lepet andjela...
Znacu valjda da je nadjem ja?

Eh, mani me...
Nas sam dom k'o cergu selio...
Tepanja na vino mirisu...
Njene stvari sam razdelio...
Svaki praznik minu cuteci...
Sebi nisam znao uteci...

Stade sve... Samo zivot prodje...
Sine moj, oci njene plave...
Stize dan da u vojsku podjes...
Cudni se ovde sveci slave...
Ej... Sine moj... Kako da te pustim?
Ti si sve sto mi od nje osta'...
Di ces s tim trepuskama gustim?
Zivot bas ne zna sta je dosta...

Slusaj njih
Sto uz bojni poklic legaju...
Pevaju u slavu nozeva...
Pevaju pa onda begaju...
Poslo vreme s goreg na gore...
Razigralo one Najgore...

Sine moj...
Gajde ce ti baba kupiti...
Tamburu sa ticom sedefnom...
Cure ce pred kucom pupiti...
Nek se sorom digne prasina...
Kad bataljon suknji marsira...

Stade sve... Samo zivot prodje...
Sine moj, oci njene plave...
Stize dan da u vojsku podjes...
Lumpuju... Usijane glave...

Sine moj, sve su to barabe...
Ne dam ja mog spomenka bokor...
Derane... Drz' se tvoga babe...
Nisi ti za taj jad i pokor, ej...

Remorker

Dolaze snegovi, ne vredi, sve vise i vise mi smetaju studeni
U kosu me nezno, k'o sedefnu snalicu udeni
To mi treba, moj mali zaklon ispod neba

Otkaci slepove, nanisani jutro i pusti tu ladju da klizi
Pronasli su Ameri sifru za to, take it easy
Lutko lepa, zrela se breskva nebom cepa

Spusti svetla, oduzmi gas, smesnih stvari se bojimo
Mislis da neko pita za nas, kao da ne postojimo
Stavi misli u prazan hod, stresi zvezde k'o dudove
I polako nasuci brod na te plisane sprudove
I sanjaj

Odlaze selice, leprsaju malena jedra po nebeskoj pucini
Taj odlazak gusaka uvek me starijim ucini
Put do raja, o, zar je uzvodno do kraja

Spusti svetla, oduzmi gas, smesnih stvari se bojimo
Mislis da neko pita za nas, kao da ne postojimo
Stavi misli u prazan hod, stresi zvezde k'o dudove
I polako nasuci brod na te plisane sprudove
I sanjaj

Requiem

Kad god prodjem ulicom sa tvojim imenom,
pomislim na onu pesmu...
vec je godinama ne pevam, stari refren nikom ne treba.
Ljudi pesme kratko pamte,
Komandante...

Ostace u knjigama i prica o nama: Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu, svi bi hteli svoju stranicu...
Tope se snovi kao sante,
Komandante...

Na barikadama su opet zastave,
svet ide kao na praznike,
A decu izvode s jutarnje nastave
da vide gladne radnike...

A gde smo mi, naivni, sto smo se dizali na Hej Sloveni?
Kao da smo uz tu pricu izmisljeni.

Vremena su nezgodna, za momka kao ja, koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju. Imam samo Jugoslaviju...
Sve druge baklje bez mene plamte, Komandante...

Na barikadama su opet zastave, svet ide kao na praznike,
A decu izvode s jutarnje nastave da vide gladne radnike...
I svi su tu da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama su uvek najbrzi, al nikad i najmudriji.

A gde smo mi, naivni, sto smo se dizali na Hej Sloveni?
Kao da smo uz tu pricu izmisljeni...
I prevareni...

Kad god prodjem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na Panta Rei...
Bacice se, tako, neki lik kamenom i na tvoj spomenik,
Jer sve se menja, i sve tece...

Covece.

Ringispil

Curi od jutros od četiri- pet,
rešilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.

Poliva kiša al' to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k'o severni Banat,
manje više, i sa kišom i bez kiše.

Vreme se vuče k'o teretni voz,
gde li večeras da pomolim nos?
Klasika: "Konobar, un cafe' macchiatto". Pa da.

Prolazi vreme, al' to mu je manir,
i sve je to plitko k'o plehani tanjir.
Izeš sliku, nigde jedra na vidiku.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj ovom svetu malo boje, čudo moje.

Veče se klati k'o prezreli klip,
teška vremena, a ja težak tip
- gravitacija začas uzima svoje.

Slab sam ja igrač za subotnje gužve,
al' shvatam pomalo te pokretne spužve:
neko pijan lakše život odrobija.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje.

Sustajem ,odustajem, pritiska me kao pegla.
Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo vergla.
Nekad si me čudila, o, danas bi mi tako legla.
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla.

O, daj okreni...

sustajem, odustajem...

taj ringišpil u mojoj glavi...

Samo da rata ne bude

Pijani momci prolaze
Duz nase tihe ulice.
Oni u vojsku polaze,
Prate ih tuzne curice,
Brinu ih slutnje sulude-
Da rata ne bude.

Ne mogu da me ne sete
Suze na vrh tvog nosica,
Devetsto-osamdesete,
Ulice Brane Cosica
I voza crnog k'o da s njim
Zauvek odlazim.

Znas sta,
Neka mora sve potope,
Nek' se gleceri rasture,
Vecni snegovi otope,
Pa sta,
Neka kise ne prestaju,
Neka gromovi polude,
Samo rata da ne bude.

Znas sta,
Nek' se doba preokrenu,
Nek' se zvezde uznemire,
Nek' se planine pokrenu,
Pa sta,
Vetri nek pomahnitaju
Nek' se vulkani probude,
Samo rata da ne bude.

K'o zlatni prah
Oreol sna,
Oklopnih malenih glavica,
I tvoja ljubav ranjiva,
Cuva ih kao lavica,
Lose te vesti uzbude,
Da rata ne bude.

Znas sta,
Neka mora sve potope,
Nek' se gleceri razvale,
Vecni snegovi otope,
Pa sta,
Kise neka ne prestaju,
Neka gromovi polude,
Samo rata da ne bude.

Znas sta,
Nek' se doba preokrenu,
Nek' se zvezde uznemire,
Nek' se planine pokrenu,
Pa sta,
Vetri nek pomahnitaju,
Nek' se vulkani probude,
Samo rata da ne bude.

Samo da rata ne bude,
Ludila medju ljudima,
Veliki nude zablude,
Plase nas raznim cudima
I svakoj bajci naude,
Da rata ne bude.

Samo je jos Mesec pun

(Iz emisije "Panonski mornar")

Dosao raspust, blago meni,
Skola se ljulja kao brod,
A odrasli su raspusteni
Vec duzi period...

Neki su pricali do juce:
Zivot je skola... leba ti ?
Pustite decu neka uce,
Njima ce trebati...

Uprava naseg kluba vesta mocna
U njoj su vazni drugovi
Lakse se muva i namesta
Lakse se vrate dugovi

Uprava naseg kluba mocna
Postenom svetu od njih zor
Paze k'o straza danonocna
Da se ne umesa spor...

Zena je tu da klima glavom,
Da kuva, i da se ustine,
De ce sad one, s kojim pravom
Na vrata skupstine?

Muskarci vladaju, to znamo,
Tako je jos od onog Adama,
A ravnopravnost vazi samo
Na barikadama...

Znam jednog s' losom krvnom slikom,
Taj ima srece, blago meni,
Stalno se bavi politikom
A ne crveni...

Stvar je, da bude jasno svima,
U objektivnoj kritici
Cestitog sveta, dakle, ima
I u politici.

???
...teram za radni narod nas,
Ponekad mislim da boga ima,
Al ne preterujem bas...

Neki se kunu da su culi,
Da ce se malo pomaci,
Al vec smo odavno na nuli,
Tu smo vec domaci..

refren:
Samo da docekam Jun,
Sve je drugo pod razno,
Samo je jos mesec pun,
Sve je ostalo prazno...
Samo da docekam leto,
Sve mirno i cutke,
Samo je jos mjesec pun,
Na trenutke... (s vremena na vreme...)

Sanja

Ponoc me opet zatece
sa lošim vinom i sumnjivim ženama,
secanje kao reka potece
mojom glavom i mojim venama.

Uzalud tiho prestaje
odjek tvojih reèi u svemiru,
osmeh tvoj vedri nestaje
uzrok jednom davnom nemiru.

Dugi su putevi kojim sam hodio
more iluzija kojim sam brodio,
prazan je zivot koji sam vodio.
Sanja!

Hteo bih svemu da dokucim smisao
zašto sam živeo zašto sam disao?
Zašto sam voleo i pesme pisao?
Sanja!

Svaki put nekuda odvodi
ja ne znam kuda niti me zanima,
samo san do tebe dovodi
i to je put kojim putujem danima.

Sansona

O, Boze dragi, sve sto kazem odmah vuce na sansonu
Tako na penal dospevam da svaku glupost otpevam.

I vec se plasim da sam vestac ili vec u tom fazonu
Jer sve sto pevam pogodim, uvek se tako dogodi...

Gone me k'o da sam vraziji vrag, i sve je manje onih kojim sam drag,
I sve je vise onih sto mi bas nisu skloni...
Hteli bi da mi smrse koncice, ali pobrkacu im loncice
Imam na kapi nove ratne zvoncice...

Za teta lije iz pesadije bas nisam po rezonu.
Nesto im nesam logican... Jasno, cim nisam obican.

I sve sto ne sme da se kaze ja provucem kroz sansonu
I kad se vlasi dosete - isteklo vreme posete...

A konkurencija mi prija zgodni momci za sezonu
Mene je sreca sluzila, sezona se oduzila...

O, Boze dragi, sve sto kazem odmah vuce na sansonu
I neki misle: lako je.... Dabome, deco, tako je...

Saputnik

Na granici sam bio posle ponoci
Mrak je moja boja, i tu nema pomoci
Carinik, jos decak klimnuo mi glavom zvanican i krut
I samo lupio pecat: sve u redu, laku noc i sretan put

Put se odmotava ko dugi sivi sal
Sutra ce se stare koke picnuti za bal
Takav dan se pamti, petnajst godina u vetar poslatih
Dolaze svi maturanti, al' ce neki neke tesko poznati

Dosadne proslave mi dodju kao kazna
Ali svejedno idem, mozda najzad saznam

Gde je moja pegava, dugo me izbegava
Nije mi se javila nikad vise
Magija je prestala, negde mi je nestala
Kao leptiri pre kise

Gde je moja Peggy Sue, Nije ovde, rekli su:
Oni su odselili, nemoj zvati
Ostao je samo lik, mali verni saputnik
Mali svitac srebrni
Da me prati

Promicu dani kao jablani uz drum
Jutro vec mirise na vanilu i na rum
Gde su, kako se drze, bas da vidim sta je s dobrim djacima
Oni se potrose brze, mi smo nekad bili generacija

Dosadne proslave mi dodju kao kazna
Ali svejedno idem, mozda najzad saznam

Gde je moja pegava, dugo me izbegava
Nije mi se javila nikad vise
Magija je prestala, negde mi je nestala
Kao leptiri pre kise

Gde je moja Peggy Sue, Nije ovde, rekli su:
Oni su odselili, nemoj zvati
Ostao je samo lik, mali verni saputnik
Mali svitac srebrni
Da me prati

Sevdalinka

Štagod noćas da zapevam vućiće na sevdalinku...
Usnuo sam čobanicu uplakanu u šljiviku...
Grom udari... Planu seno... Rasturi se stado njeno...
Zaplete se dim na uvojku... Reče da se zove Bosna...
Čudno ime za devojku?

Nekom Drina teče desno... Nekom Drina lijevo teče...
Sve da teče u dubinu... Na dve pole svet da seče...
Znam tajni gaz, moje lane... Most se pruži gde ja stanem...
Sve da vuku me konji vrani... Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani...

Osta ovaj stari kompas u grudima... A po polju nikli zabrani...
Crne senke što se gnezde u ljudima nadleću me kao gavrani...
Nekada sam putovao po mjesecu... Kroz vilajet pun hajdučije...
A sada me oči ljudske plaše više nego vučije...

Stoputa su prijatelji u molitvi pomenuti...
Dal će mi se radovati? Ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kasti? Svet ne možeš pesmom spasti...
Njine brige me i noćas brinu
Dok se spremam na put kući... Na put kući...U tuđinu...

Svetom smo se rasipali ko đerdani... Nosili nas nebom ćilimi...
Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu... Sluteći da isto sanjamo...
I bogu je prosto bilo krstimo l' se ili klanjamo...