Hvala ti, dobro došla
IVO SENKOVIĆ I AGA OD RIBNIKA
Fabula:
Aga od Ribnika, iskusni ratnik i megdandžija, poziva ostarelog Đurđa Senkovića na megdan (dvoboj), postavljajući mu ponižavajuće uslove:"... ako l', Đurđu, na mejdana nećeš, predi meni gaće i košulju, nek ja znadem da si mi pokoran", što je u prirodi posla - ženska rabota. Nemoćan da krene u borbu, i odbrani čast, a suočen sa poniženjem, Đurađ Senković plače. Šesnaestogodišnji sin, Ivo , hoće da zameni oca na megdanu, iako nije vešt, niti zna za iskušenja. Ljubav prema ocu, i odsustvo straha dva su razloga što se odlučio na ovu avanturu. Stari Đurađ ga suočava sa opasnostima koje ga tamo očekuju. Hteo bi da ga otrezni od mladalačkog zanosa; da ga pokoleba. Dočarava mu sliku strašnog izgleda age od Ribnika:
"Drago čedo, Senkoviću Ivo,
Možeš, sine, na mejdan izići,
Otićićeš, al' mi doći nećeš:
Jer si, sine, jako nerazuman,
Još ti nema ni šesnaest leta,
A Turčin je junak od mejdana,
Da mu nema u krajini para;
Na njemu je ruvo stra'ovito:
Risovina i samurovina,
A na konju sama međedovina,
Bojno koplje vukom pokrojeno;
Samo ćeš se ruva poplašiti,
A kamoli kad podvikne Turčin,
I pocikne konjic pod Turčinom,
Od stra ćeš pasti sa konjica,
I svoju ćeš izgubiti glavu..."
Međutim, dečak je uporan u svojoj odluci, pa kaže:
"Što b' se, babo, ruva poplašio?
Ja s' ne bojim ni živa kurjaka,
A kamoli mrtvi kožetina!"
Susretom između mladog Iva i age od Ribnika započinje zaplet. Turčin se ne plaši mladog megdandžije. On bi hteo da ga privoli na miran epilog, da ga zarobi i za njega traži otkup:
"Man' se, Ivo, vraga i mejdana!
Još mejdana ni video nisi,
A kamoli da si izlazio,
Već od, Ivo, da pijemo vino;
Greota je tebe pogubiti,
Jer si teke na svet nastanuo;
Već se predaj; Senkoviću Ivo,
I bez rane i bez mrtve glave!
A evo ti tvrdu veru dajem
Da ti ništa učiniti neću:
U tvog baba mlogo kažu blaga,
Podaj blago, pa otkupi glavu."
Međutim, u toj nameri ne uspeva. Prkosni Ivo odbija poziv na mir, na predaju. Iako je još mlad, za njega je to ponižavajuće. Ponos je iznad svega. U ovom izazivanju on se ponaša kao stari megdandžija, u čemu sledi savet oca:
"O Turčine, ago od Ribnika,
Nisam došõ da se predajem,
Već sam došõ da se ogledamo
I junački mejdan podelimo;
Već na mejdan, ako žena nisi,
Jer mi nije dugo za stajanje!"
Ovakav pristup dečaka iznenadio je agu, zatim naljutio („ciknu aga kano zmija ljuta“). U njemu je izazvao bes. Na konju, sa oružjem u ruci, on se ponaša samouvereno, oseća se moćnim („pa poviknu kao zmaj ognjeni“). Osećajući nadmoć, on daje prednost mladom Ivi, ali je ovaj odbija. Od smrti Ivu spasava konj koji poznaje strategiju neprijatelja („kleče dorat u zelenu travu, Ivu koplje visoko nadmaši“).
U daljem toku zbivanja, Ivo stiče prednost. Aga beži, a Iva ga juri. Zahvaljujući dobrom konju sustiže agu, ali umesto da ga poseče sabljom, opet postupa nerazumno: želi živog agu da uhvati "da ga vodi babi za poštenje..."
Međutim, Turčin se dosetio puške, i srećom po Ivana, umesto dečaka - ubije konja. Ali tad aga ima prednost i opet Ivu na predaju zove. Dečak ponosno odbija i uspeva i on da agu od konja rastavi, tako što aginom konju sabljom odseče glavu. Kad se aga vide u nevolji, on stane moliti Ivu da mu poštedi život uz nadoknadu u blagu, ali Iva je neumoljiv:
"Volim tvoju jednu mrtvu glavu,
Nego blago cara čestitoga!"
Manu sabljom, odseče mu glavu,
Metnu glavu u janketu pasu.
http://www.tabanovic.com/uskocki.htm
Naslov: Sastavi za pismene zadatke 
16.03.10 17:49
![[Vrh]](https://2img.net/s/t/13/07/82/i_up_arrow.gif){kind=icon}
