Sastavi za pismene zadatke

Morala sam da otvorim ovu temu jer mi zesce treba pomoc...
Blokirao mi mozak
Trebam da napisem sastav na temu "Kad bi progovorila moja klupa" treba da pisem o ljubavi...ne znam ni ja...
Ja napisala uvod

Secate li se kada smo se prvi put sreli, nasih prvih casova, odmora, prvih kontakta, ogovaranja, prigovaranja, poruka i leksikona? Secate li se toga? A, secate li se onda nasih nestasluka, prvih problema koje smo pravili razrednoj, prvih ukora, ocena, raznih anegdota sa casova i van njih, koje su nas zblizile, tek toliko da nas niko ne moze rastaviti? Ja znam nekoga ko se sigurno seca. Moja klupa.

I ne znam dalje... mislim, kako sad da okrenem ja na simpatiju...i to...ne znam
Ajde ljudi pliz...pomagajte...sutra imam pismeniiii

jaoo Pika sad kad razmisljam kako da ti pomognem evo nista pametno da mi padne na pamet ...valjda do veceras nesto mi padne na pamet ....ili neko drugi ti pomogne ::

Pika iskoristi nesto


moja klupa pamti sve moje snove....koje sam imala prema tom jednom naočitom momku...moja klupa pamti moje tuge...ona pamti moje smjehove...pamti sva moja slova upučena njemu na onom starom listu papira....kojeg još uvijek čuvam na dnu ormara sakrivenog od moga pogleda

Pitam je : sjećaš li onih naših razgovora ? razgovaram s njome...onda pamti sve...
sjeća li se ..našeg prvog sakrivenog...dodira..kada me primio za ruku i rekao da sam njegova djevojka...
tada je svijet izgledao lijepši, a moja klupa, naša klupa tada je procvjetala u najljepšem sjaju..bila je najljepša..zbog njega..zbog nas...

eto nešto od mene

Tooooo kraljice....

sta ti god treba i tebi i ostalim skolarcima..pisi te na ovu temu ... ma zavrsit cemo i tu skolu sto bi kiki rekla misa mu

nadam se da sam bar pomogla...mislim da bi ti sad inspiracija trebala krenuti...bitna je nit...kojom kreneš...

..a Pikaaaaa ..a vas dvije.. puštajte dijete da vježba sive stanice..
Imam ideju nek nakon zadačnice donese teme kod nas..a vi ih sastavite sebi za dušu...da se vratite u prošlost za svoju školsku klupu...

Tema je savrsena...i ako je celo odeljenje skontalo ko mi se svidja...a on poceo da se vadi, al na kraju je odustao...de ce protiv njih 25...
Nego...da vam napisem temu...

Secate li se kada smo se prvi put sreli, nasih prvih casova, odmora, prvih kontakta, ogovaranja, prigovaranja, poruka i leksikona? Secate li se toga? A, secate li se onda nasih nestasluka, prvih problema koje smo pravili razrednoj, prvih ukora, ocena, raznih anegdota sa casova i van njih, koje su nas zblizile, tek toliko da nas niko ne moze rastaviti? Ja znam nekoga ko se sigurno seca. Moja klupa.
Moja klupa prati moje detinjstvo i odrastanje. Zna za moju prvu lutkicu, prvu skolsku drugaricu, pa i za prvu ljubav i sve nemire koje ona izaziva. Moja prva ljubav, jedna od najlepsih uspomena iz skolskih dana, bio je jedan plavi decak iz druge klupe koji me je stalno zadirkivao. Vukao me je za kosu kad sam sedela ispred njega, bockao me hemijskom olovkom, a kad bi mu to dosadilo pravio bi papirne kuglice i gadjao kroz praznu cev iste te hemijske. Mrzela sam ga iz dna duse, ali kad smo krenuli u sesti razred, on se nekako promenio. Na casu tehnickog uvek bi mi sekao lim ili busio rupe kad je bilo potrebno. "Vi devojcice ste smotane za to", pricao je dok je radio. Secam se kada me je prvi put uhvatio za ruku i pogledao me pravo u oci. Pomislila sam da mozda i on oseca isto sto i ja, ali on je samo zeleo svesku iz matematike. Smejala sam se na svaku njegovu rec, crvenela na svaki pogled uprt u mene i drhtala svaki put kad bi me slucajno okrzao po ruci prolazeci pored mene, a on se pravio da to ne primecuje. Nakog dana provedenog sa njim bila sam kao opijena. Nikoga nisam videla. Secam se samo da sam lezala na podu u sobi i gledala pola sata u plafon, a kroz telo su mi prolazile neke cudne vibracije.
Sutradan mi je vratio svesku. Kada mi je prisao, pitala sam ga da li je naucio, kao sto to obicno cinim, ali on je samo klimnuo glavnom i otisao nazad u svoju klupu, nastavljajuci da cavrlja sa drugom do sebe. Prolazili su dani, a on me je ignorisao. Kad bi ga nesto pitala, samo je klimao glavom ili pricao da ne zna, kad god bi pocela da ga zafrkavam, pravio se da je vrlo zauzet i da nema vremena. Ni sama nisam znala zasto.
Na narednom casu tehnickog nije se ponudio da mi pomogne. Sedela sam na mestu sa netaknutim parcetom lima u ruci, ne zato sto sam, kako on kaze, bila smotana, vec zato sto sam razmisljala u cemu sam pogresila. Verovatno to nikada necu ni saznati, ali duboko u meni ostace sacuvano secanje na plavog decaka iz druge klupe.

odlicno Pika nisam ja ni sumnjala da ces ti to super odraditi

treba mi sastav na temu "moja prva ljubav"..pomozite??

Hej pozdrav, daj nam neke natuknice o svojoj prvoj ljubavi pa ćemo sastaviti nešto :

smislite bilo sta..treba mi za sutra..

Budemo nešto smislili u toku dana ::
Hajde na kavu do birca i predstavi se na onoj temi za koju si dolila link u pp :passion

ok.. :P

Bojana je napisao/la:

treba mi sastav na temu "moja prva ljubav"..pomozite??

ček, stani malo...a kako da mi pišemo o tvojoj ljubavi??..

moraš nam dati neke osnovne podatke o toj ljubavi...

Možda te Balašević inspirira sa svojom "Prvom ljubavlju" :

Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao
da na svetu tuge ima
jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor skolskog tima..
Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo
to su njene oci bile..
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave -
belu masnicu od svile.

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

Kad je proslo djacko vreme,
padezi i teoreme
i stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka,
pocela je da se sminka
i da zeli stvari skupe.
Tako mi je svakog dana
bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka
pa sam da brinem
kako da joj zvezde skinem
postala mi je daleka..

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kazu mi da ceka bebu,
nasla je sigurnost, srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim je karijera
i mesto u drustvu visokom.
Ja jos kradem dane bogu
ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir..
Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

..Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir..

..Ja jos kradem dane bogu
ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir..
Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir..

sta je bilo jel ste smislili?

Pa daj nam neke osnovne podatke da djeluje uvjerljivo. :

Goran je napisao/la:

Pa daj nam neke osnovne podatke da djeluje uvjerljivo. :

pa to...ništa bez podatka

6 sam razred..prwa ljubaw iz wrtica..:P iz Srbije sam.. jos nesto?

Eno imas moju temu...prosvrljaj malo mozda nadjes nesto...a ja cu da probam sad da sastavim jos neku...

ok..hwala..

Kazu da sve lepe stvari traju kratko, ili mi imamo takav osecaj kada one prodju, ali ono sto ostavlja najveci trag u nasem srcu jeste nasa prva ljubav, ona najiskrenija i najcistija.
Cesto tako, caprkajuci po ormanu, otvorim staru kutiju punu raznih stvarcica i spomenara, pokusavajuci da na taj nacin vratim vreme kada je on bio tu, moja prva ljubav. Sve je pocelo jednog toplog prolecnog dana, pre 3 godine, kod bake na selu. Drugari su me pozvali na ulicu da se igramo zmurke i ja sam naravno izletela napolje najbrze sto sam mogla ostavljajuci bakin rucak na stolu. Odjednom, primetila sam nepoznato lice. Neki lep crni decko stajao je pored ekipe smeskajuci se. Prisla sam im i upoznala se sa njim, zvao se Goran ( ) i bio je brat moje dobre drugarice. Poceli smo da se igramo, a posto Goran nije znao gde da se sakrije pitao me je da li moze sa mnom. Dohvatila sam ga za ruku i odvukla u jedan sanac koji uvek izbegavaju. Drug koji je zmurio polako je pronalazio sve clanove druzine, i na kraju smo ostali nas dvoje sami. Posle nekoliko minuta neuspesnog traganja, poceli su da nas zafrkavaju da smo decko i devojka, a meni su neki trnci prosli kroz telo i pocela sam da drhtim. Izletela sam iz sanca i pocela da vicem kako mi on nije decko, a ostali su se smejali. Naravno, zaboravila sam i da se igramo, pa sam ja bila na redu da zmurim. Izbrojala sam do 10 i krenula sam u obliznju sumicu. Na samom pocetku neko me je uhvatio za ruku i povukao. Uplasila sam se i htela sam da vristim, a onda sam videla da je to ustvari Goran. Krenula sam nazad da ga zapljunem ali mi je rekao da sacekam i da ima nesto da mi kaze. Pitala sam ga sta hoce a on me je pitao da li zelim da mu budem devojka. Bila sam iznenadjena. Posle nekoliko trenutaka rekla sam da hocu i on me je poljubio i dao mi neki kamencic. Cula sam baku kako me zove na veceru i morala sam da krenem. Otrcala sam kuci, stezuci kamencic u ruci. To vece nisam mogla ni da jedem ni da spavam, samo sam mislila o jutru i brojila minute kad cu ponovo da ga vidim. Mog decka. Sutradan sam rano izasla napolje i cekala da dodje, ali njega nije bilo. Otisla sam do drugarice da vidim gde je, a ona mi je rekla da se vratio kuci u Beograd (ili stavi neki drugi grad...neam pojma odakle si xD) i da ce ponovo doci tek sledece godine. Otrcala sam kuci i pocela dam da placem.

Eto....jos malo nesto dodaj i zakljucak nalupaj...i izmeni nesto ako ne valja Meni nista pametnije nije palo na pamet

A cekaj cekaj...Cesto tako, caprkajuci po ormanu, otvorim staru kutiju punu raznih
stvarcica i spomenara, i iz nje izvadim jedan kamencic, pokusavajuci da na taj nacin vratim vreme kada je
on bio tu, moja prva ljubav.

To dodaj