Strah - uzroci, posljedice i neutralizacija

First topic message reminder :

„Strah je najsnažnija emocija,“ tvrdi profesor psihologije na Kalifornijskom Univerzitetu Michael Fanselow. Ljudi prepoznaju strah kod drugih prije nego neke druge emocije. U nedavnom istraživanju volonterima su pokazivana lica u strahu, sretna lica i lica bez emocija. Najbrže su prepoznavali i reagirali na lica koja su pokazivala strah, čak i kada su ta lica bila okrenuta naopako.

Da li vi strahujete od nečega, imate li možda neke fobije i čega ste se bojali u djetinjstvu?
Kako pobjeđujete strah?

PLAŠIMO SE

Kao ishod negativnih, bolnih i sramnih iskustava iz djetinjstva,
plašimo se sudjelovati,
boriti se za ono što istinski želimo i za čime žudimo.
Plašimo se odbijanja,
plašimo se ispasti glupi,
plašimo se gubitka obraza,
plašimo se da će drugi otkriti naše ranjive tačke i povrijediti nas.
Pasivnost je ishod tih strahova.
Pristajemo na manje nego što želimo,
dopuštamo da nam sude drugi koji su uzeli ono što mi hoćemo.
Nemamo hrabrosti da želimo,
niti samodiscipline da nešto stvorimo.
Na kraju svu našu snagu potrošimo štiteći sami sebe od raznih demona,
proizvodá naših umova,
umjesto da tu snagu utrošimo na stvaranje onoga što želimo.

Džek Kenfild i Mark V. Hansen

-------------------
Odličan tekst, otvara oći u svakom slučaju

SOBA SA 1000 DEMONA

Svakih 5 godina, članovi drevnog reda tibetanskih sveštenika skupljaju se na jednoj tajnoj lokaciji visoko u Himalajima radi svetog rituala. Za samo jedan dan, svakom svešteniku se nudi prilika za prosvjetljenjem. Sve što treba da urade je da prođu cijelim putem kroz sobu poznatu kao “Soba sa 1000 demona” i da izađu iz nje živi!

Problem je samo u tome što se unutar “Sobe sa 1000 demona” demoni pojavljuju u obliku tvojih najvećih strahova…zmija, paukova, dubokih provalija ili čega god drugog.

Postoje samo dva pravila: prvo, jednom kada uđete u sobu, niko ne može ući i spasiti vas; drugo, nemoguće je izaći iz sobe kroz vrata kroz koja ste ušli.

A za one hrabre duše koje usuđuju da se suoče sa svojim strahovima u potrazi za prosvjetljenjem, postoje samo dva savjeta:
1. Upamti, šta god da misliš da se nalazi oko tebe, to je samo projekcija tvog sopstvenog uma,
2. Bez obzira šta misliš da vidiš, čuješ, misliš ili osjećaš, nastavi da hodaš. Jer samo ako nastaviš da hodaš, doći ćeš do izlaza.

***

Uvijek idi u pravcu u kom raste tvoj strah.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slazem se sa ovim... dok se ne suocimo sa svojim strahom straha nece nestati ...provjereno i ucinkovito ..samo treba biti uporan i istrajan...

Ja bi to prevela i ovako. Tko god živi i ostaje živ uz sve svoje probleme i nedaće tj suočava se sa svojim problemima...prolazi kroz svojevrsnu "sobu s 1000 demona".

Ako osetite strah najlakse ce te ga pobediti ako mu uputite svoju ljubav.Ljubav je najaca emocija i od nje nema pobede. Svi mi ponekad osecamo strah. Vazno je reci u sebi da je to budalastina i da ne zelim da poverujem u to. Mislim da se tako najbolje branimo od straha.

Istina, strah je nesto sto zna doslovno paralizirati čovjeka.....kako se boriti? Pitanje je dosta komplicirano....mislim da se osoba mora suociti s određenim strahom tako da ga prevlada suočavajući se s njim.....psihologija i srodne znanosti daju razne upute....ja osobno mislim da se straha mozes riješiti samo ako mu pogledas u oci

Ja mislim da se ne trebamo ničeg i nikog osim Boga bojati. Svi strahovi koji dolaze nama u glavu nisu naravno dobri. I oni su poslani da paraliziraju čovjeka tako da je onemogućen za bilo kakvo dobro, već da je usmjeren samo na svoj strah. Da da suočiti se sa strahom oči u oči i odj. ga. Jer što je taj strah ili paranoja prema ONome koji u svojoj ruci drži cijeli svijet i sve u njemu pa i tebe i čuva te kao kapljicu vode na dlanu. Jer sveijedno živo biće na ovome svijetu Njemu je deagocjeno i neda da propadne. Treba samo tvoj pristanak tvoje DA i onda je tvoj život i svi tvoji strahovi u njegovim rukama. On će to s lakoćom riješiti. A mi bi se cijeli život izmučili sa svojim strahovima koji bi nas na kraju ubili, izludili. Nedam guštaa. Život je tako jednostavan kad pronađeš glavnu nit.

Strah je najveci neprijatelj nas koji moze postojati ...toliko nas paralizira da nismo vise u mogucnostoi obavljati nista kako treba ....bojala sam se kao i svi ...nekih stvari ....kao dijete ne sjecam se da sam se icega bojala ...jedino straha od smrti sto mislim da su ga svi imali ...sad vise nemam ni tog straha ...smrt je lijepa i nas duhovni zivot se nastavlja...i ne vidim zasto se bojati smrti i odlaska ...jedno vrijeme sam se bojala jako gubitka drage osobe al ni tog straha vise nemam ...i njega sam uspjesno eliminisala ...i zaista ako se ne rijesimo nasih strahova ne mozemo ni uzivati u zivotu ...a jedino se mozemo rijesiti strahova tako sto cemo se suociti s njima ili razmislit dobro o tome sta nas to plasi i koci toliko u tom nasem strahu ...a ne znam zasto se i Boga bojati jer Bog nije neko ko ce nas kaznjavati pa da se bojimo Bog je za mene cista ljubav ...koje se ne treba bojati

Tako je BLizz Nisam mislila u pravom smislu bojati , već bojati se kao svog roditelja, u poz smislu. kao nekog ko je iznad nas i kome dugujemo najveću svoju ljubav i poštovanje . A da ga se bojimo kad nam se čini da ne živimo u skladu sa njegovim zapovjedima. Iako mi se u zadnje vrijeme čini da kod Boga nije sve isključivo ili ili. Nekad mi se neke stvari koje u prvi tren misliš da su loše za tebe, na kraju pokaže da su bile dobre za tebe u bilo kojem smislu. I Bog jeste Dobar iznad svega ali isto tako i strog . Iako mi se čini da sami sebe osudimo svojim grijesima i postupcima. Neznam i nikad nećemo sve znati Meni je dovoljno da vjerujemo i ljubimo

Strah, naš mali privatni zatvor
AUTOR: JELENA ORLANDIĆ
Kada se u psihologiji pomene strah, najčešće se misli na anksioznost, fobije, napade panike i srodne anksiozne poremećaje. I mada su oni neosporno veliki problem za osobe koje ih imaju, kao i za one ljude oko njih koji ih vole, ipak, postoji još jedan vid straha o kome se malo priča i na koji se ne obraća puno pažnje. A to je strah od života. Ovu frazu treba, naravno, jako široko shvatiti. Srah od života može podrazumevati razne druge strahove, uključivati sve ili samo neke od njih. Sigurno ste nekada u životu sreli nekoga ko se plašio da donese odluku, ili se plašio da na neki način uspe, plašio se unapređenja, promene... Takođe je veoma čest slučaj da se mladi, ali i ne samo mladi ljudi, danas plaše vezivanja, odnosno veza, stabilnih odnosa sa partnerom. A ovo su samo neki od primera...


Ljudskih strahova ima beskonačno mnogo. I strah je jedna od najprirodnijih i evoluciono prvih osećanja. Strah je, na kraju, ono što nas je, makar do određene tačke, održalo u životu, kako individualno tako i kao vrstu. Pomislite samo šta bi bilo sa ljudskom vrstom da se nije plašila i da nije bežala od predatora. Ili šta bi se desilo malom detetu da se ne plaši razdvajanja od majke.

Međutim, problem nastaje onda kada naši strahovi počnu da upravljaju našim životom, a odmah potom i da ga ograničavaju u sve manji i manji krug.

Ljudskih strahova ima beskonačno mnogo. I strah je jedna od najprirodnijih i evoluciono prvih osećanja. Strah je, na kraju, ono što nas je, makar do određene tačke, održalo u životu, kako individualno tako i kao vrstu. Problem nastaje onda kada naši strahovi počnu da upravljaju našim životom, a odmah potom i da ga ograničavaju u sve manji i manji krug.
Ti strahovi veoma često nisu svesni. Kada smo nečega svesni, onda o tome možemo donositi odluke, racionalno i promišljeno osmisliti kako ćemo se nositi sa određenim strahom, situacijom ili bilo čim drugim što nas plaši. Problem nastaje kada su ti strahovi nesvesni i kada od onoga što nas plaši jednostavno imamo želju da pobegnemo. Takva potreba najčešće je praćena osećajem nelagodnosti, i to takvim da nam je jako teško da ga pretočimo u reči. Ovakav osećaj potom biva maskiran nekim racionalnim objašnjenjem, ili objašnjenjem koje deluje racionalno i razumno. Ukoliko i ova maska ne uspe, dolazimo do objašnjenja koje se svodi na „ne znam zašto sam to uradio/la, bilo je jače od mene, osećaj u stomaku me naterao na to.“

A o čemu je zapravo reč?

Frojd je mentalno zdravlje definisao kao sposobnost da čovek radi i voli. Čak i danas, posle toliko godina, ova definicija sadrži u sebi veliku istinu. Kada se svi lični problemi ljudi sažmu i svedu na zajedničku crtu, uviđamo da su zaista svi problemi svodivi na probleme sa radom i probleme u ljubavi. To je ono što sve ljude pomera i dotiče.

Strah od rada

Svaki čovek u sebi nosi neku dozu kreativnosti, neki talenat ili sposobnost, nešto što ga može pokrenuti na rad. Rad je veoma bitan deo života i ispunjava gotovo trećinu vremena koje proživimo. Pa ipak, postoje ljudi koji se plaše rada ili koji ne uspevaju da rade u skladu sa kapacitetima koje za rad poseduju. Zašto? Strah od rada se može raščlaniti u bezbroj drugih strahova, u različite oblike i razloge zašto je neko u poslu neuspešan. Najčešće ljudi krive spoljne okolnosti. Situaciju u kojoj su, nedovoljno obrazovanja, sredstava, mogućnosti. Zaboravljaju da rad nije samo onaj u kancelariji ili fabrici, od 8 do 4, zaboravljaju ili čak i ne vide nebrojene mogućnosti da u radu korisno i produktivno utroše svoje vreme.

Strah od uspeha

Razlog za ovo veoma često je neki vid straha. To može biti strah od uspeha. Ukoliko neko upotrebi sve svoje sposobnosti, potencijale i kapacitete, lako se može desiti da zaista uspe. A kada je neko na vrhu, osim što je vrh po nekim verovanjima prilično usamljeno mesto, uvek će postojati neko drugi ko će tog vrha i sam želeti da se dokopa. Samim tim, ukoliko je neko na vrhu može se plašiti napada. I mada ovaj strah ne mora biti svestan, on je veoma čest i veliki broj ljudi nesvesno sebe sabotira na putu do vrha upravo zato da ne bi došli u situaciju da sa tog vrha budu srušeni. Osoba koja to radi daće vam nebrojeno objašnjenja zašto ne radi najbolje što može. Objasniće to okolnostima, situacijom, radnim okruženjem, svojom nesposobnošću... Ipak, pravi razlog će biti sasvim običan. I zove se strah.

Lenjost

Još jedna od mogućnosti je i to da neko na prvi pogled deluje lenj. Neće da radi, mrzi ga, nije motivisan. Pa ipak, ne postoji čovek koga baš ništa u životu ne zanima, ne postoji osoba koja nema nikakvu motivaciju za rad. I ovde je u pitanju strah, i ponovo zamaskiran različitim „racionalnim“ ili ne tako racionalnim objašnjenjima. Kada radimo, kada nešto proizvodimo, a svaki rad daje neki proizvod, makar on ne bio stogo materijalne prirode i opipljiv, taj prizvod je podložan proceni. A procena nekada može biti i loša. I eto nas kod zametka straha iz koga izrasta ogromno deblo lenjosti. Mnogi ljudi se plaše procene drugih. Posebno u slučajevima kada daju sve od sebe, a produkt njihovog rada ne bude adekvatno procenjen, ili još gore, bude, a ocena nije apsolutno najbolja moguća. U ovakvim situacijama lako je zaboraviti da je svaki početak težak i da ne može uvek i sve što proizvedemo i stvorimo da bude najbolje. Nekada su i prosečni rezultati sasvim u redu i više nego dovoljni da bismo bili zadovoljni sobom i svojim životom. Međutim, nemaju svi ljudi kapacitete i sposobnosti da tako nešto prihvate. Ukoliko nije najbolje, onda ništa ne valja – je stav koji lako vodi u lenjost i neproduktivnost. Jer, ako nešto nije najbolje, zašto da se trudim. Zašto bih nekome dao mogućnost da mi kaže kako nisam najbolji ili kako nisam dovoljno dobar. Bolje je da ništa ne radim i da samo pričam kako bih mogao ali...

Ovi, ali i mnogi drugi strahovi mogu ukazati i na to da osoba osim onih direktnih problema u poslu ima i neke druge probleme. Oni su naravno rešivi. Ukoliko ih je neko svestan, onda je već na pola puta do rešenja. Onda kada znamo uzroke onoga što radimo, kada tačno znamo zbog čega, onda smo i u mogućnosti da promenimo ono kako to radimo. Onda kada ih čovek nije svestan, a pogotovo kada nije u stanju da promeni ono što (ne)radi, treba da potraži pomoć. Potražiti pomoć stručnjaka, u ovom slučaju psihologa ili psihoterapeuta, čini vas odraslom i zrelom osobom koja sebi želi najbolje i koja želi da od svog života dobije najviše što može, da ostvari svoje potencijale i bude srećna i produktivna. Uzroci strahova koji nas koče, koji nam mogu ograničiti život u jedan sasvim mali kvadrat bez prozora, možda potiču iz naše daleke prošlosti i mogu biti neprijatni, čak i bolni. Ali, s druge strane, ukoliko ostanemo pri njima, provešćemo život u tom malom kvadratu bez prozora. Da li biste tako nešto poželeli sebi?

Strah od ljubavi

Čest slučaj današnjice je to da se i muškarci i žene veoma često žale kako ne mogu da nađu odgovarajućeg partnera, kako nema „normalnih“ i kako niko ne želi vezu, kako svi hoće samo nešto površno. Nekada je ova predrasuda više važila za muškarce, postojalo je neko opšte mišljenje da oni ne žele da se vezuju i da su žene te koje žele brak, decu i porodicu, dok su muškarci ti koje treba nekako na to privoleti. Naravno, u pitanju su predrasude i samo jedan od manevara izbegavanja ljubavi. Ipak, kako sve više živimo u brzom svetu, ova vrsta predrasude sve manje važi samo za jedan pol. Nesumnjivo postoji opšta tendencija izbegavanja ljubavi koja se ogleda u nedostatku direktne komunikacije koju sve više zamenjuje elektronska i koja važi za oba pola podjednako. Ali, ma kakvi bili trendovi u svetu, na kraju, kada podvučemo crtu, sve se da svesti na strategiju izbegavanja ljubavi i vezivanja. Uzroci izbegavanja i straha od ljubavi na prvi pogled deluju očigledno. Jednom kada smo jako povređeni učinićemo sve da nam se to nikada više ne dogodi. Strah od ljubavi posle velikog bola uzrokovanog istom je očekivana reakcija. Veliki broj ljudi posle takve „povrede“ zatvara se u sebe, gradi ljušturu ili oklop i bazira svoje odnose na površnim kontaktima jer ih oni ne mogu povrediti.

Strah od ljubavi posle velikog bola uzrokovanog istom je očekivana reakcija. Veliki broj ljudi posle takve „povrede“ zatvara se u sebe, gradi ljušturu ili oklop i bazira svoje odnose na površnim kontaktima jer ih oni ne mogu povrediti.
Međutim, ovde postoji i jedan dublji sloj. A to su naučeni obasci ponašanja, obrasci koje smo usvojili još kao sasvim mali i po kojima nesvesno smatramo da funkcioniše svet i partnerski odnosi. Ovi obrasci su prilično čvrsto usađeni u nas i onaj pravi strah dolazi zapravo ne od ljubavi, ili od ideje da ćemo biti povređeni, već od toga da ćemo te obrasce promeniti i time ne samo poremetiti ličnu ravnotežu, već ravnotežu čitavog našeg sveta. Ovo čak i ne mora biti strašno osim kada su usvojeni obrasci autodestruktivni i kada nas oni navode da biramo osobe koje nam na neki način ne mogu dati ono što nam je potrebno, probuditi ono najbolje u nama ili koje ni same nemaju kapacitet za dublja osećanja i posvećenost drugoj osobi.

Suviše smo uplašeni da menjamo sebe, pa onda biramo osobe koje nas povređuju i onda bivamo još više uplašeni da će nas neko ponovo povrediti. I tako ulazimo u začarani krug. Jedini način da iz njega izađemo je da najpre uvidimo sopstvene strahove i na koji način nas oni ograničavaju. Na koji način oni od našeg života prave mali privatni zatvor u kome su nam mogućnosti ograničene, pogledi na život skučeni i izbori se svode na odabir manjeg zla.

Prevazilaženje straha

Ne postoje zapravo iracionalni strahovi. Oni koji tako izgledaju samo su zamaskirani onim pravim, pretvoreni u neke simbole i značenja koja možda izmiču našoj svesnoj proceni ali našem nesvesnom su jako logični i razložni. Takođe je bitan i intenzitet. Sasvim je normalno da strahujete za svoju decu, za svoje voljene, da ne želite da im se nešto loše dogodi. Ali, ukoliko taj strah ometa vaš život i vašu svakodnevicu, vreme je da se zapitate.

Važno je da budete svesni čega se i zašto plašite. Pogotovo kada su u pitanju strahovi koji vam ograničavaju širinu života. Ovde je najviše reč o strahovima koji se tiču ljubavi i odnosa sa drugima, kao i strahovi koji se tiču rada i uživanja u radu. Dešava se da tih strahova i nismo svesni i da ih doživljavamo kao neku nelagodnost, kao lenjost, površnost, zaboravnost.

Važno je da budete svesni čega se i zašto plašite. Pogotovo kada su u pitanju strahovi koji vam ograničavaju širinu života. Ovde je najviše reč o strahovima koji se tiču ljubavi i odnosa sa drugima, kao i strahovi koji se tiču rada i uživanja u radu.
Pokušajte, za početak, da ih osvestite. Da razumete šta je to što vas plaši i zašto vas toliko plaši da se ne usuđujete ni da pokušate, iako bi pozitivan ishod doneo veliku promenu na bolje u vašem životu. Možda je upravo ta promena ono čega se plašite. Možda iz ostajanja u lošoj situaciji imate neku korist koju ne uviđate jer vam nikada nije palo na pamet da o tome razmislite.

Može delovati teško i naporno, neprijatno, možda čak i bolno, ali kada se pozabavite svojim strahovima i prevaziđete ih, otvaraju vam se vrata sveta. Kada prevaziđete svoj strah otvaraju vam se mogućnosti da živite lepše, bolje i srećnije. Možda iz straha dopuštate da život prolazi pored vas umesto da ga živite punim plućima.

Naši strahovi su naš mali privatni zatvor. Da bismo živeli svoj život bolje, srećnije, produktivnije i kvalitetnije, moramo naći način da ih prepoznamo i da ih se oslobodimo. Sami ili iz tuđu pomoć, jer je život samo jedan, i ako već možemo, zašto ga ne bismo živeli srećno i produktivno?


Autorka je dipl. psiholog i savetnik OLI integrativne psihodinamske psihoterapije i savetovanja

danas.rs