Neobicne fobije

Abcelofobija (strah od napuštanja WC kabine) - Abcelofobi obično smatraju da simptomi počinju kad, već u odeljku, čuju kako ulazi njihov nadređeni. “Golema želja za anonimnošću” tera ih da ostanu u kabini onoliko dugo koliko je potrebno da se “put raščisti”. Mnoge unutra zadržava strah da će morati otvoreno da preuzmu krivicu za ogavni smrad. Ako su dovoljno srećni da izbegnu klozet te nadređenog sretnu ispred kabina, neki imaju potrebu da beskonačno ćaskaju s njim pre nego što će izreći rečenicu koja može da naškodi njihovoj karijeri: “Radije bih pričekao deset minuta pre ulaska”.

Antefamafobija (strah da su ljudi pričali o vama, ali su prestali u trenutku kada ste ušli u sobu) - Dugotrajan strah, ali takav da svoje žrtve u trenutku ostavlja bez reči i tera ih da se neprijatno premeštaju s noge na nogu. Iznenađujući broj ljudi pati od nje, i to ne samo prosečni paranoici. Zapravo, mnogi verovatno mogu da navedu vreme kada su, posle ulaska u sobu punu ljudi koje poznaju, imali više nego neodređen osećaj da su prisutni jednostavno zaćutali i potom nervozno nameštali kosu ili zviždali jednu od pesama bez melodije koje taksisti obožavaju. Antefamafobija je tužna bolest i nije nepoznanica da se antefamafobi rasplaču gledajući stare vesterne, u trenutku kad se pojavi scena u kojoj pijanista prestaje da svira kada stranac ulazi u salun.

Civilofobija (strah od političara) - Često se šaljivo kaže da će u bilo kojem slučajnom istraživanju od troje ljudi dvoje biti civilofobi, a treći političar. Simptomi uključuju visok nivo skeptičnosti, averziju prema televizijskom programu u nedelju u doba ručka i čestu želju za odmorom tokom parlamentarnih izbora. Poznato je da se neki bolesnici grčevito trzaju u blizini stranačkih bedževa.

Donokulofobija (strah od gledanja u oči) – samo mali deo društva doživi donokulofobiju u najčistijem obliku, kao jednostavan, neobjašnjiv strah od gledanja u oči, usled kojeg bolesnik zuri u plafon dok razgovara s nekim, ili alternativno, stalno pretražuje pogledom pod kao da je izgubio kontaktna sočiva.

Duksofobija (strah od vlastitog šefa) – Bez obzira na to koliko se dobro slažete sa svojim šefom ili se ponosite posebnim odnosom, vi nikada ne možete zaista biti prijatelji. Uvek postoji mogućnost da je jednog dana vaš šef možda ustao na levu nogu i pomislio: ”Mmm, ove kukuruzne pahuljice su malo žilave... Mislim da ću da otpustim onog-kako-li-se-već-zove...”. Bilo koji broj činilaca može uticati na mišljenje koje šef ima o vama: automobil koji vozite, rasprava koju je imao sa svojom partnerkom, način na koji ste rekli “dobro jutro” kad ste ušli u lift. Kao posledica toga, većinu radnih odnosa zaokuplja duksofobija. U umerenom obliku je savladiva. Neki bi čak rekli da je i zdrava. U prekomernom obliku, međutim, može da dovede do svakojakih problema, te vi postajete poput ministra u vladi Margaret Tačer.

Ekspelofobija (strah od odlaska u toalet u tuđoj kući) - Brojni ljudi su doživeli da im predivno veče van kuće uništi ekspelofobija. Čak i ako se ekspelofobi nekada i usude da koriste tuđi toalet (bilo koji osim njihovog sopstvenog), prvo će neko vreme unapred proučavati formu. Neki će osmatrati obrasce odlaska gostiju u toalet, u glavi beležeći dužinu vremena provedenog u toaletu, intervale itd. više od pola večeri, pre nego što su spremni da povuku potez. Kada se jednom odluče, često će ostati u odaji čitavu večnost pre nego što se usude da se ponovo pojave. Bolesnici tipa “umri muški” jednostavno nikada ne koriste WC izvan kuće nego se radije cerekaju i trpe. Svaki ekspelofob koji sebe uvažava uvek će odbiti da ode u toalet ako poseti prizemnu kuću. Finhartafobija (strah da će ponestati toalet papira) - Neki lekari odbijaju da priznaju da ova fobija postoji jer, kako kažu, u najboljem slučaju to je slutnja da se zapravo niko ne boji da će ponestati toalet papira. Pogrešno. Razmislite: na neprijateljskoj ste teritoriji (u tuđoj kući) i upravo ste obavili veliku (nuždu). Tek posle toga shvatite da je ostala samo određena količina toalet papira. Stoga ga počinjete presavijati, radije nego gužvati. Racionališete strogo, dva komada za svaki put i pažljivo s njim. Ako se situacija pogorša razdeljujete papir u dva sloja. Ako baš imate peh da stiže “pojačanje” (kako grupe za samopomoć zovu drugi deo isporuke koja dolazi iz pozadine), onda će vam biti drago što ste naučili kako pažljivo da razdvojite i da koristite kartonsku rolnicu na kojoj je namotan toalet papir tokom televizijske epizode kreativne radionice iz detinjstva.

bleky zlato, koja je od ovih fobija tvoja?

Halitofobija (strah da vam smrdi iz usta) – To je jedan od onih strahova koji su skloni da proteknu nelečeni, većinom zbog toga što bolesnici ne žele da ga priznaju. Simptomi uključuju stalno stavljanje dlana preko usta, iza čega sledi oštri zadah, obično pre izlaska. Neki bolesnici stalno mumlaju, kao domino efekt, zbog pokušaja da razgovaraju bez prevelikog otvaranja usta. Mnogi pokazuju preteranu sklonost prema mentol bombonama. Halitofobi više strahuju od činjenice da bi svako mogao da zna da im smrdi iz usta, nego od činjenice da im smrdi iz usta. Halitofob primećuje da ljudi, kada s njim razgovaraju, iako ih on gleda u oči, drže lice okrenuto na levu ili desnu stranu od njegovog. Vrlo je čudno što kad halitofob primeti zadah iz usta kod drugih ljudi to im ne kaže.

Holufobija (strah od senilnosti) – Ne iznenađuje činjenica da je većina holufoba u drugoj polovini četrdesetih i pedesetih godina, u dobu kad prvi put počinju da uviđaju da “skijaška trka njihovog života” nije predaleko od poslednje faze: spusta nizbrdo. Holufobiju često aktivira slučajni događaj, najčešće kada se zateknete kako vraćate mleko u rernu umesto u frižider, što osobu može uveriti da je kraj blizu i da će uskoro sliniti po mekanom, kariranom ćebencetu, a neko će je ispitivati kako se zove premijer. Holufobi često počinju da rešavaju ukrštenice ili sudoku i u ekstremnim okolnostima upisuju se na časove salse.

Indensofobija (strah da vam je zapelo nešto među zubima) – Od ove fobije, dakle, patite strahujući da su vam se ostaci hrane zakačili između zuba. Upravo ste na vrlo otmenom prijemu u puloveru i majici od istog materijala i iste boje, sa biserima oko vrata. Pokušali ste da se nasmešite prema vinskoj čaši kako biste videli svoj odraz. Pokušali ste da mašete svom partneru i da mu pokazujete brzi, preterano rašireni osmeh, ali on je pomislio da ste, zapravo, samo: pohotni ili pijani... ili i jedno i drugo. Tako krećete hrabro i gurnete prste u usta. Nema više kineskog kupusa, zaostalog od predjela, koji tamo trune. Izlečeni ste! Sličan je i strah da vam je nešto zakačeno za leđa, od čega uglavnom pate nastavnici.

Malventofobija (strah da vaš prdež smrdi lošije od bilo čijeg tuđeg) – Nije uobičajen strah, prema nekim standardima, ali svejedno je iscrpljujući, a ako smo pravedni, uopšteno nedopušten. Malventofobi ne mogu jednostavno da pokrenu razgovor o toj temi, a neki terapeuti su odbili da ih prihvate u svoju evidenciju, ne zbog toga što ih ne shvataju ozbiljno, već zato što bi soba mogla da postane zagušljiva za idućeg pacijenta. Ironično, zbog potajne prirode te fobije mnogi malventofobi nikada neće moći da prime vest da je njihov strah neutemeljen.

Obsoletofobija (strah da svako ima bolji mobilni telefon od vas) – Istinski moderan strah koji sve više prevladava. Na početku je obsoletofobija napadala samo one koji nisu imali izvrstan mobilni telefon. Zatim je izdvojila one bez slikovnog prikaza podataka u boji. Sada se širi i ne poznaje ograničenja. Lekari predviđaju moguću epidemiju ako se sadašnji trendovi nastave. Nije reč više samo o grafici ili kameri. Neke pacijente i njihova deca mogu ozbiljno sprečiti u procesu isceljenja, jer ako vaš potomak zahteva da hodate dva metra ispred njega zbog tih “gvozdenih pluća koja nosite”, to može da zaboli.

dragi Bože

Ima li tvoj tajnik strah od sefice

nema ženo, ja sam najbolja šefica na svijetu

mene strah od politicara, zato sto se*u ko grlice

Blekyfobija – strah da vas Bleky ne zaskoči u mraku, posebno s maramom na glavi. Simptomi započinju čim se Bleky pojavi na forumu. Blekyfobičari se jednostavno smrznu od stresa. Većina njih odmah potraži stručnu pomoć, tj. brzinom svjetlosti krene prema najbližoj psihijatrijskoj ordinaciji. Nažalost, nema im pomoći.

ili pobegnu i onda vidis samo Postove Bleky,Bleky;Bleky........................................

u najbližu ludaru

Blekyfobija mislim da asm imala tu fobiju kad je bleki bila slobodna 10 dana sve se zuitilo ..mantalo mi se u glavi trnuli mi prsti ..i nikako da je stignem a nocu samo Bleky..Bleky

kažem ti ja Bliz, nema pomoći od te fobije

pola foruma ima ovu fobiju

i onda se ja pitam što mi je?

ja imam fobiju od duplih tema

a ja od Gorana