Urbane Legende

First topic message reminder :

Neke od najezivijih prica ponavljaju se iz generacije u generacijuvise stotinama godima.Vecina legendi potice iz srednjovekovne Evrope a plodno tlo je nasla su i na americkom zapadu gde su dobile formu autenticnih dogadjaja.

Danas su modernizovane, a po mnogima je snimljen i film .Prepricavaju se obicno u kasnim satima sto ih cini jos jezivijim

Verujem da je svako od vas cuo bar po jednu najmanje i obicno "kao" desava se u nasem kraju...

da nije Sava

aa Sava je upravo došao i pridružio se Kseniji.. ...kod tebe mislim..

bice to jedna lepa legenda

a onda cu ja vas posecivati tek da se prica

Srpska Big Brother kuća je ukleta?



Tragedija u kojoj su skončali crnogorski maneken Filip Kapisoda i srpska pjevačica Ksenija Pajčin još je jedna u nizu stravičnih smrti kojima je zajednička poveznica vila na beogradskom Košutnjaku. Riječ je o kući u kojoj su snimani reality showovi Big Brother i Operacija Trijumf, a čijih je - s Filipom - devet stanara jako loše prošlo, bilo da su pokušali, počinili ili bili žrtvom zločina.

Postoji prica da je nedgde pocetkom proslog veka ,copor vukova uzeo novorodjence i odgajalo ga.Mestani su kasnije pricali da su videli devojcicu sa vukovima kako im napada stada ovaca.Nisu uspeli nikad da je uhvate.

Bleky je napisao/la:

Devojka dzipom staje na pumpu da natoci gorivo gde radi retardirani ruzni prodavac... kada taj ludak pridje da joj sipa gorivo, ugleda osobu pozadi u njenom autu, pomeri se, uznemiri, pokusa da joj kaze, ali je retardiran, i skoro mutav, mumla nesto, ona se uplasi od njega ( pomislila da ce da je napadne, siluje, ubije ) i pobegne... posle par minuta, slucajno ugleda u retrovizoru tu osobu u crnom ogrtacu na zadnjem sedistu koja joj odseca glavu ogromnom celicnom sekirom...

manje više horror film,zaboravih kako se zove

Film o kome pricas je i snimljen po urbanoj legendi

Bleky je napisao/la:

Film o kome pricas je i snimljen po urbanoj legendi

hehe..a nisam znao to,nije los film...prosjek za jedan horror :P

Mislim da u filmu ima par urbanih legendi , steta sto ne znam kako se zove ,gledala sam ga davno ako mislimo na isti film

Bleky je napisao/la:

Mislim da u filmu ima par urbanih legendi , steta sto ne znam kako se zove ,gledala sam ga davno ako mislimo na isti film

kad je onaj tip zatvori u onu zgradu a ona ga sprejom po licu i pobjegne...a on joj htjeo pomoc..hhhhh

da bas taj

Gospođa Edna Džefris, koja je 1966. godine radila kao bolničarka i Brumsgrouv bolnici, jedne večeri čekala na autobus broj 144 da bi stigla na noćno dežurstvo. U figuri muškarca koji se pojavio na Bristol Roudu prepoznala je Džona Bivena, prijatelja kojeg godinama nije videla i o kojem davno nije ništa čula. Pitala se da li je i on nju prepoznao i obratila mu se rečima: «Zdravo Džone, šta te dovodi na ovo mesto?» Bila je šokirana kada joj on nije odgovorio, nego je samo nastavio da gleda pravo ispred sebe. Izgledao je veoma bolesno, izjavila je kasnije. Još jednom ga je pozvala po imenu, a u tom trenutku stigao je autobus i Džefrisova je uznemirena ponašanjem prijatelja ušla u vozilo i još jednom kroz prozor bacila pogled ka mestu gde je stajao, ali tamo više nije bilo nikoga.
Narednog dana, ispričala je događaj jednom drugom zajedničkom prijatelju i rekla da je zabrinuta ponašanjem Džona Bivena. «Naravno, kada je on umro pre dve godine», dobila je tipično engleski hladnokrvan odgovor! Edna Džefris proverila je ovu informaciju i utvrdila da je tačna, a Endrju Grin je saznao da usamljenog čoveka bolesnog izgleda mnogi često viđaju na pravcu autobuske linije broj 144 kako hoda prema autobusu a zatim iznenada iščezava.

Na raskrsnici Tajberna i Čester Rouda u Erdingtonu kod Birmingema.
Svedoci su viđali figuru odevenu u dugu, sivu odeću, koja bi ostajala dvadesetak sekundi a zatim nestajala, ali nisu mogli da odrede da li je aparacija muškog ili ženskog pola, niti da joj vide lice.

Predpostavlja se da je duh Meri Ešford, koja je ubijena na igranci povodom jednog praznika 1817. godine. Za ubistvo je osumnjičen mladi farmer koji se prezivao Tornton, ali je na suđenju oslobođen. Lokalno stanovništvo, međutim, toliko je bilo ubeđeno u njegovu krivicu i progonilo ga, da je na kraju odselio u Ameriku gde je i umro. Gotovo neverovatno, ali 1974. godine, na isti praznik, Beli ponedeljak, takođe u Erdingtonu, ubijena je mlada devojka, za njeno ubistvo okrivljen čovek po prezimenu Tornton – ali i on je takođe oslobođen u nedostatku dokaza!

Dugačak je spisak sablasnih manifestacija na birmingemskim putevima u poslednjim decenijama, ali i u skorije vreme. Jedna od njih odnosi se na Brajtstoun Roud, na kojem obično oko tri sata iza ponoći odjekuju krici i plač za koje se ne može utvrditi odakle dolaze. Neki očevici tvrde da su tom prilikom primetili avetinjski lik bledog dečaka u suzama.
Na Kolshil Roudu, u februaru 1975. godine, pojavljivao se duh lokalnog mesara Barvika koji je ubijen 1780. godine. On je zakoračio ispred kombija koji je pripadao službi obezbeđenja, a kada je vozač pokušao da razgovara sa njim, nestao je.
Među posednute pada i put između Birmingema i Šerburna, i za njega postoji legenda da se pred zoru pojavljuje čovek sa cilindrom na glavi, staromodno odeven, koji hoda duž saobraćajnice i skuplja bačene papiriće. Na Stejšn Roudu kod Erdingtona, prema svedočenju jednog sveštenika, 1975. godine, čekao je da žena u telefonskoj govornici završi razgovor, a pošto je on dugo potrajao, otvorio je vrata da pita koliko će joj još vremena trebati. U tom trenutku, figura žene se «rastopila u vazduhu» i govornica je bila prazna!
Da i vampiri ponekad traže žrtve na putevima, svedoči i događaj iz januara 2005. godine, koji se desio na Glen Park Roudu. Očevici su opisali crnomanjastog gospodina dvadesetih godina koji je ugrizao čoveka koji mu je dolazio u susret, a zatim skočio na prolaznika koji je ovome pokušao da pomogne. Žrtva je postala i jedna žena koja se tu našla i koja je tvrdila da joj je odgrizao komad mesa sa ruke. Policija je, međutim, izjavila da izveštaj o takvom događaju nije primila i priču svrstala u urbane legende. Možda s pravom, ali ko ima hrabrosti neka se sam uveri da li je to tako.