Urbane Legende

Neke od najezivijih prica ponavljaju se iz generacije u generacijuvise stotinama godima.Vecina legendi potice iz srednjovekovne Evrope a plodno tlo je nasla su i na americkom zapadu gde su dobile formu autenticnih dogadjaja.

Danas su modernizovane, a po mnogima je snimljen i film .Prepricavaju se obicno u kasnim satima sto ih cini jos jezivijim

Verujem da je svako od vas cuo bar po jednu najmanje i obicno "kao" desava se u nasem kraju...

Veovatno ste svi culi za ovu, ali ona se "kao" bas desila u mom kraju


Negde sedamdesetih godina proslog veka zbog nesrecne ljubavi, jedna devojka u svojoj maturskoj noci izvrsava samoubistvo iz ocevog pistolja, na putu prema svojoj kuci.I bas na tom delu gde se ubila legenda kaze da su je vidjali kako ide pored puta u maturskoj haljini i uvek zaustavlja lepe zgodne mladice..koji je povezu i kad stignu do prvih kuca naselja nestaje..

Evo jedne kopije sa forum.hr, više vic nego urbana legenda.... :
doduše, nisam baš siguran dali bi se priča koja slijedi mogla okarakterizirati kao urbana legenda, ali da vidimo.

Prije negdje cca 4-5 godina, cijeli grad je prepričavao jednu "anegdotu".

Mjesto radnje neki kvart u Novom Zagrebu. Zaboravih koji.

Roditelji otišli na posao i doma ostavili klinca od 7 godina.
Provalnik pozvoni na vrata, mali mu otovori i ovaj ga pita:
Dečko, jesi sam doma?
Nisam.
A tko je još s tomom?
Bruno.
A koliko Bruno ima godina?
3.

Na tip uleti u stan, kadli iz druge sobe izlazi trogodišnji Bruno-po zanimanju Rotvajler:D

Navodno je frajer jedva izvukao živu glavu. hehe.

Sječate li se i vi te priče? Jel zna netko-ima li u tome imalo istine?

A evo jos jedne koja se desila naravno u "mom kraju"



Legenda kaze da svake godine u isto vreme na nenaseljenom putu stopira devojka i naravno opet samo same mladice zaustavlja ....kad je odvezu gde je trazila obicno zaboravi u autu jaknu..kad sutradan mladic dodje na adresu gde je ostavio predhodne noci da joj donese obicno izlazi njena majka u crnini i placnim glasom govori da je njena cerka pre par godina poginula na tom mestu. odakle je mladic povezao..

Mislim da su ovu zadnju babetine izmislile iz čiste dosade....

nemam pojma al se prenosi od jednog do drugog

Jedna od najstarijih legendi o vukodlacima kaze ,da je nekada davno prelepa devojka bila verena za nekog mladica,ali je na nju oko bacio zli sumar.Da bi se domogao devojke prodao je dusu djavolu kako bi stekao sposobnosti da moze da se pretvara u vuka...

Jednog dana, sumar je devojku presreo na putu kuci, i poceo je preklinjati da podje sa njim.Ona je to odbila,a njene pozive upomoc cuo je verenik koji ju je spasao iz ruku nezeljenog udvaraca..

Medjutim ljutiti sumar cekao je svoju priliku,a ona mu se ukazala na dan vencanja mlade devojke.Dok je buduca sretna nevesta igrala na proplanku sa svojim drugaricama, on se pretvorio na stvorenje nalik na vuka , zgrabio je i odvukao u sumu..

Razjareni mladic dao se u potragu ali su vukodlak i njegova draga netragom nestali..Danima je mladic sledjen od bola i tuge u drustvu svojih drugara naoruzan srebrnim mecima , tragajuci za devojkom i njenim otmicarem..

Drugovi su ga molili da zaboravi svoju nevestu i vrati se uobicajnom zivotu ,al on je odbijao da odustane od trazenja...

Istog dana kada je ostao sam naisao je na pecinu u kojoj je ziveo vukodlak.U njoj je pronasao drveni kovceg u kome se nalazilo sacuvano telo njegove nesudjene neveste..osto je do samog kraja odbijala otmicara ovaj ju je u besu ubio.Pazljivo je polozio u drveni sanduk i dolazio svaki dan da je vidi..


Mladic je cekao u zasedi , i kada je vukodlak usao u pecunu, pogodio ga je sa nekoliko srebrnih metaka iz puske.Smrtno ranjen covek-vuk pobegao je i skocio u jezero.Mladic je dugo sedeo na obali i gledao kako somovi otkidaju i prozdiru deo po deo tela nekadasnjeg sumara..

Kada su ga pronasli nesrecni mladic vec je bio sisao sa uma..Umoro je posle nekoliko dana i sahranili su ga pored svoje nesudjene ljubavi...


Ali do dana danasnjeg ljudi koji nastanjuju ovaj kraj , ne love somove i ne jedu ih , mada se niko ne seca zbog cega...

Devojka dzipom staje na pumpu da natoci gorivo gde radi retardirani ruzni prodavac... kada taj ludak pridje da joj sipa gorivo, ugleda osobu pozadi u njenom autu, pomeri se, uznemiri, pokusa da joj kaze, ali je retardiran, i skoro mutav, mumla nesto, ona se uplasi od njega ( pomislila da ce da je napadne, siluje, ubije ) i pobegne... posle par minuta, slucajno ugleda u retrovizoru tu osobu u crnom ogrtacu na zadnjem sedistu koja joj odseca glavu ogromnom celicnom sekirom...

Vampirska urbana legenda

Tip se vracao pijan od negde i usavao se na groblju.Ujtru se budi i bez veze kaze Braco ajmo na posao.A neko odgovori Samo da uzmem sesir.

Covek imao ljubavnicu u istoj zgradi gde je ziveo sa zenom. Jednom je slagao zenu da ide na sluzbeni put na par dana i otisao kod ljubavnice resen da ne izlazi iz njenog stana tih par dana da ga zena ne bi videla. Jedne noci krenuo je u pidzami samo da baci djubre, znajuci da njegova zena tada spava. Izasao je u pidzami do prvog kontejnera ispred zgrade, bacio djubre i ne razmisljajuci, instiktivno zazvonio na svoja vrata, zena mu otvori, vidi ga u pidzami sa kantom za djubre, coveka udari srcka i umre.


Ovo verovatno izmislile zene da im muzevi ne bi gledali komsinice

Zima 1855. godine bila je osobito oštra, čak u i jugozapadnoj Engleskoj gdje su zime obično blage. Ujutro 8. veljače, Albert Branlsford, ravnatelj seoske škole u Topshamu u Devonu, izišao je iz kuće i vidio da je noću sniježilo.

Iznenadio se kad je vidio niz otisaka stopala – točnije kopita- niz ulicu. Na prvi pogleda izgledali su kao obični otisci potkovanog konja; ali kada je bolje pogledao, vidio je da to nije moguće jer su otisci tvorili neprekinutu crtu, a nisu išli jedan ispred drugog. Ako je to bio konj, morao je imati samo jednu nogu i skakutati na njoj. A ako je stvorenje imalo dvije noge, moralo je pomnjivo spuštati jednu pred drugu, kao da hoda na špagi.

Što je još čudnije, između otisaka koji su bili dugi desetak cm, bilo je samo 20-ak cm razmaka. Svaki je otisak bio vrlo jasan, kao da je žigosan u zaleđeni snijeg vrućim željezom.

Seljani su ubrzo slijedili trgove kroz snijeg prema jugu. U čudu su zastali kada su kopita prestala pred zidom od opeke. Bili su još zbunjeniji kad je netko od njih otkrio da se nastavljaju s druge strane zida, a da je snije na zidu netaknut. Tragovi su se približili plastu sijena i nastavili s druge strane iako na sijenu nije bilo tragova da je neko stvorenje prešlo preko njega. Tragovi su prolazili ispod grmova grožđa, viđeni su čak i na krovovima kuća. Počelo je izgledati kao da je neki ludi šaljivdžija odlučio zapanjiti selo.

Ali ubrzo se pokazalo da to objašnjenje ne dolazi u obzir. Uzbuđeni istraživači slijedili su tragove kilometar za kilometar kroz krajolik. Kao da su nasumce prolazili kroz neke gradiće i sela. Da je bila riječ o šaljivdžiji, morao bi prevaliti 60 km, velikom dijelom kroz dubok snijeg.

Osim toga, šaljivdžija bi se sigurno žurio da prijeđe što veću udaljenost, a tragovi su često prilazili ulaznim vratima kuća pa se opet udaljili, kao da su se predomislili. Stvorenje je prešlo i estuarij rijeke Exe – čini se između Lympstona i Poederhama. Ali, bilo je tragova i u Exmouthu, niže južno, kao da se okrenulo i vratilo. U toj krivudavoj putanji nije bilo nikakve logike....
Na nekim mjestima izgledalo je kao da „potkovica“ ima razrez, što bi ukazivalo na raskoljeni papak. Bilo je usred viktorijanskog doba i malo tko je na selu dvojio o postojanju vraga. Muškarci su tragove slijedili naoružani puškama i vilama; kad bi pala noć, ljudi su zaključali vrata i držali nabijene sačmarice pri ruci.

Nikada se nije uspjelo objasniti kako su tragovi uspjeli prelaziti krovove i stogove stijena. Jedino što je sada sigurno da nikada nećemo ni saznati što tada zapravo dogodilo......

Na Kolshil Roudu, u februaru 1975. godine, pojavljivao se duh lokalnog mesara Barvika koji je ubijen 1780. godine. On je zakoračio ispred kombija koji je pripadao službi obezbeđenja, a kada je vozač pokušao da razgovara sa njim, nestao je.


Među posednute pada i put između Birmingema i Šerburna, i za njega postoji legenda da se pred zoru pojavljuje čovek sa cilindrom na glavi, staromodno odeven, koji hoda duž saobraćajnice i skuplja bačene papiriće.


Na Stejšn Roudu kod Erdingtona, prema svedočenju jednog sveštenika, 1975. godine, čekao je da žena u telefonskoj govornici završi razgovor, a pošto je on dugo potrajao, otvorio je vrata da pita koliko će joj još vremena trebati. U tom trenutku, figura žene se «rastopila u vazduhu» i govornica je bila prazna!

uhh koiko duhova ovde..

hoces jos ?
Ja ih skupljam a ti ces posle da ih isterujes.

ma samo ih daj 'amo...a nemoj posle da kukaš da se plašiš..jaoj kuku meni, pa ne smeš da odeš u Wc..

nista ne brini dok ne vidim Kseniju Pajcin OK sam

ako se okreneš polako videćeš da stoji iza tebe sa oogromnim zubima spremna da te ugrize...buuuaahahahh..

pa samo se ti zezaj posle.. :

maaaaaaaaa jaoooooo koga djavola trazim

ajd da je samo ona tu pored tebe, nego i onaj njen, pa kad te napadnu zajedno na*ebala si..

Ma to je legenda koju sam ja izmislila, prva koja je videla njen duh

nemoj da misliš da to nije istina...garantujem ti da je sad ona tik iza tvoga vrata sa krvavim ustima spremna da ti zarije zube duboko u vrat..

jedino ako joj krvna grupa ne odgovara pa te pusti..

ma neces me uplasiti.
A da...... vidi ko ti je na terasi

Pamela Anderson..