Hari Rončević tekstovi...

Ako mi još jednom oprostiš

Daj, okreni se, vidim da sam ti ponovo drag
Ma daj, opusti se, do svog srca mi pruži bar trag
I oprosti mi što sam mislio da je sve laž
Sada vjeruj mi, bit' ću tvoj ako šansu mi daš

Ako mi još jednom oprostiš
I put do srca mi otvoriš
Neka me odnese sam crni vrag
Ako osjetiš prevare trag

Sada pusti me da ti pokažem koliko znam
Ma daj, okreni se, gdje sam griješio shvaćam i sam
I oprosti mi što sam mislio da je sve laž
Sada vjeruj mi, bit' ću tvoj ako šansu mi daš

Ako mi još jednom oprostiš
I put do srca mi otvoriš
Neka me odnese sam crni vrag
Ako osjetiš prevare trag

Dalmacija

Davno je netko rekao
Kad staviš prst u more
K'o da si svijet dotaknuo
I osjećaš se bolje
Tako se i ja osjećam
Kad zaronim se dolje
Slobodan, čist i nesputan
Granice ne postoje

Tamo gdje živim ja
(Tamo gdje živim ja)
More je sudbina
(More je sudbina)
Srca su slobodna
Tamo je Dalmacija

Ni ove sive tvornice
Što plavo nebo pale
Ni ovi strani trgovci
Ni naše sve budale
Nitko nam ništa ne može
Zaronimo se dolje
Slobodan, čist i nesputan
Granice ne postoje

Tamo gdje živim ja
(Tamo gdje živim ja)
More je sudbina
(More je sudbina)
Srca su slobodna
Tamo je Dalmacija

Ni ove sive tvornice
Ni termoelektrane
Ni crne naftne platforme
Budale naše stare
Nitko nam ništa ne može
Zaronimo se dolje
U zelenim dubinama
Budale ne postoje

Dok si uz mene

Opet noć briše dan
Kiše prošlih ljeta trag
I kao da mi odnose
Sve do čega stalo je

Ali ne, ne predajem se
Još mogu za nas promijeniti svijet

Znam da me lomila noć
Al' opet rađao dan
I uvijek vjerovat' ću
U nova jutra jer znam
Prošlost je sve iza nas
Sad samo ruku mi daj
Ljubav pobijedit će sve
I nikad neće biti kraj
Dok si uz mene

Preda mnom put od lišća žut
Godine su jesenje
I kao da mi odnose
Sve do čega stalo je

Ali ne, ne predajem se
Još mogu za nas promijeniti svijet

Znam da me lomila noć
Al' opet rađao dan
I uvijek vjerovat' ću
U nova jutra jer znam
Prošlost je sve iza nas
Sad samo ruku mi daj
Ljubav pobijedit će sve
I nikad neće bit' kraj
Dok si uz mene

Getanin

Tega san dana mrzija školu
Više san volija divit se moru
otić marendat na Tomića stine
I s dičjon mašton poć u daljine

A tega dana život je propa
Čovik u veštitu od skupega štofa
Vika je, svitu tu su mi stvari
On ih je ukreja, getanin mali
Osta san plačuć sidit na stini
Svu su mi boršu prosuli po rivi
Još i sad se sićan, vika je, prašće
Ako još nisi ukra, krašćeš

Ako san getanin i ja san dite
Vika san ovo mi činit ne smite
U bisu san reka da me se ostavi
I prvon ga stinon puka po glavi
Ako san getanin i ja san dite
Vika san, ovo mi činit ne smite
Zbunjen san gleda di leži u krvi
A svi su vikali to mu je tek prvi

Doma su došla dva policjota
Odma me odveli bez imalo mota
Mater je ostala plačuć na skali
Nesritno dite vika je stari
Gleda san mater i tija se vratit
Otac je reka da ću mu platit
Pita san, barba oće me bolit?
Reka je, getaru, ol znaš i molit

Ako san getanin i ja san dite
Vika san ovo mi činit ne smite
U bisu san reka da me se ostavi
I prvon ga stinon puka po glavi
Ako san getanin i ja san dite
Vika san, ovo mi činit ne smite
Zbunjen san gleda di leži u krvi
A svi su vikali to mu je tek prvi

Nigdi je prošlo pola života
Otac je skonča, a mater sirota
Sama u tuzi se odala piću
Samo san doša da utrnen sviću
Nisan se više moga suzdržat
I bis u meni se počea trzat
Dalje od svega san pokuša bižat
A slike su davne me počele stizat

Ako san getanin i ja san dite
Vika san ovo mi činit ne smite
U bisu san reka da me se ostavi
I prvon ga stinon puka po glavi
Ako san getanin i ja san dite
Vika san, ovo mi činit ne smite
Zbunjen san gleda di leži u krvi
A svi su vikali to mu je tek prvi

Japan - New York

Čuj me zvizdo sa neba
Sve san svoje zbrojia
Sva san mora već odavno obiša
Sve san šolde svita doma donija
I šta san sad, šta san ja
Kad je nisan ljubija

Baren da mi oprostiš
Ovih grija odrišiš
Sidro diga bi i s tobom krenija
Na to mora di mi idro ne triba
Jer šta san sad, šta san ja
Kad san srce zakopa

A ja, ja san ka i skitnica
Nekon tuđon zvizdon sviton vođena
A ja, ja sam ka i prašina
Ovim ludim južnin vitron nošena
I šta san ja, ja san ka i skitnica
Ovin ludin južnin vitron nošena
I šta san sad, samo suza klauna
Ispod ove lude maske puštena

Čuj me zvizdo sa neba
Sva san mora obiša
Sidro diga bi i s tobon krenija
Duši reka bi nek zaplovi di zna
Jer šta san sad, šta san ja
Kad je nisan ljubija

A ja, ja san ka i skitnica
Nekon tuđon zvizdon sviton vođena
A ja, ja sam ka i prašina
Ovim ludim južnin vitron nošena
I šta san ja, ja san ka i skitnica
Ovin ludin južnin vitron nošena
I šta san sad, samo suza klauna
Ispod ove lude maske puštena

Još ne znam kud s tobom

Dok me dira, dok me ljubi
Tvoje usne osjećam
Dok mi priča, gubim riječi
Tvoje lice zamišljam

Kako letjeti s nekim kad su ti slomljena krila

Još ne znam kud s tobom
Ni kud bi sa sobom
Još teško je budit se pored nje

Dok me grle, njene ruke
Kao lance osjećam
Dok me dira, dok me ljubi
Tvoje lice zamišljam

Kako letjeti s nekim kad su ti slomljena krila

Još ne znam kud s tobom
Ni kud bi sa sobom
Još teško je budit se pored nje

Kao Titanik plovim dignut iz mračnih dubina
Hodam tiho k'o srna što je već ranjena bila

Još tvog je poljupca na mojim usnama

Da imam srca dva jedno bi bacija
Da imam duše dvi da jednu ostavim
Da te zaboravim treba mi, treba mi vremena
Još tvog je poljupca na mojim usnama

Još spava sjećanje na tvojim grudima
Bez tebe buđenje jutra mi uzima
Da te zaboravim treba mi, treba mi vremena
Još tvog je poljupca na mojim usnama

Da sada naučim sve
Šta svitu poznato je
Na sve bi odgovor da
Kad sve na svitu bi zna
Na ljubav opet bi sta
Da imam srca dva
To šta si ranila odma bi bacija
Da imam duše dvi,
Da jednu ostavim,
Da te zaboravim

Kad bi se moga' rodit

Sa ovo malo zemlje, sa ovon šakon zelja,
mogu život proć'.

Uz bocun crnog vina i pjemu mandolina toka' ce me noć,
di čekaš ti.

Dok ležiš poput vina, uz miris robe bile
bez tebe sve bi ovo već odavno k vragu otišlo.

Kad bi se moga' rodit na bilo kojem mistu
opet bi bira' tebe i ovu ljubav istu.

I ove uspomene i tvoju dušu čistu
more, Dalmaciju i pismu splitsku.

S kajićen od tri metra, parangal, mriže bacit'
u zoru ću poć.

Dok ležiš poput vina, uz miris robe bile
bez tebe sve bi ovo već odavno k vragu otišlo.

Kad bi se moga' rodit na bilo kojem mistu
opet bi bira' tebe i ovu ljubav istu.

I ove uspomene i tvoju dušu čistu
more, Dalmaciju i pismu splitsku.

Kada jednom ovom zafalim se tilu

Kada jednom ovom zafalin se tilu
Šta je cili život snilo kraj tebe
Pusti neka ova pisma otme bol
I polako razdili me od tebe

Kad me jednom noć ne isprati u zoru
Kad me tvoji poljupci ne probude
Pusti jugu neka prospe me po moru
Neću suze i po dobru pamti me

Pusti neka ova pisma otme bol
I polako razdili me od tebe

Kad me jednom noć ne isprati u zoru
Kad me tvoji poljupci ne probude
Pusti jugu neka prospe me po moru
Neću suze i po dobru pamti me

Kada jednom ovom zafalin se tilu.

Kome ćeš sad

I da priplivaš sva mora
Novih ljubavi za dan
U nijednom od njih više
Mene neće bit ni kap

Tila sriću si bez bola
Tila vječnost našla kraj
I moju dušu punu snova
Ti si ispila do dna

I kome ćeš sad otrovat dušu
Prodavat istinu za laž
Kad dat mižerju samo znaš
I kome ćeš sad otrovat dušu
Za sve govorit dobro je
Kad sve po lošem pošlo je
I kome ćeš sad...

Možeš imat ih bez broja
I svojoj pismi dodat stih
Al' me naći nećeš više u
U nijednom od njih

I da priplivaš sva mora
Novih ljubavi za dan
U nijednom od njih više
Mene neće bit ni kap

I kome ćeš sad otrovat dušu
Prodavat istinu za laž
Kad dat mižerju samo znaš
I kome ćeš sad otrovat dušu
Za sve govorit dobro je
Kad sve po lošem pošlo je
Za mene kasno je
Za mene kasno je

I znam da tražit ćeš me dugo
Onaj isti stari sjaj
Ka' lanternu nasrid mora
Da ti sinjal dan za kraj

I kome ćeš sad otrovat dušu
Prodavat istinu za laž
Kad dat mižerju samo znaš
I kome ćeš sad otrovat dušu
Za sve govorit dobro je
Kad sve po lošem pošlo je
Za mene kasno je
Za mene kasno je

Moje si more

Ja jedno poznajen more
I više neću ga nać
Davno sam isplaka zore
Ispod tvog miseca

Još neka teška su jutra
Kada se probudim sam
Još nekad bojim se sutra
I kome sad pripadam

Moje si more
Još pamtim nebo u očima
Moje si more
Duša ti svitli pod zvizdama
More bistro ka dan
I jedino njim plovit znam
Moje si more

Još nekad postelja meka
Kamen postane tvrd
Zora tako daleka
A san ka godina dug

Moje si more
Još pamtim nebo u očima
Moje si more
More bez kraja i obala
More bistro ka dan
I jedino njim plovit znam

Zauvik moje si more
Još pamtim nebo u očima
Moje si more
Duša ti svitli pod zvizdama
Ispod tvog miseca
Jedino plovit znam

Moje si more

Napuštam sve

Bilo je šest u jutro
Vani već svitao je dan
Gledam grad miran nestvaran
Ja bez tebe, sam i nevažan
Napuštam sve

K'o glumac nakon predstave
Kad mu je loše postave
K'o pajac kad smijeha nestane
Ja bez tebe sam i nevažan
Napuštam sve

Bože ne uzmi mi za zlo
Jer vidim dotaka sam dno
Jedan svijet ni poželjan ni svet
Jače od moje molitve
Bile su njene nevjere
Zbog tebe ostavit ću sve
Nek nema me

Sad odlazim od tebe
Sad odlazim daleko
Jače od moje molitve
Bile su tvoje nevjere
Zbog tebe ostavit ću sve
Nek nema me

Sa moga toplog žutog juga
U srce sivila
Tog jutra nosila me pruga
A kiša bacala suze na lice prozora
Pratila me

Bože ne uzmi mi za zlo
Jer vidim dotaka sam dno
Jedan svijet ni poželjan ni svet
Jače od moje molitve
Bile su tvoje nevjere
Zbog tebe ostavit ću sve
Nek nema me

Ni da mora nestane (with Doris Dragović)

Rekli su mi i ne znam
sta bi sad prije
da odem il' je razbijem
najprije nju pa onog kraj nje
bisan ka pas
i nema takve ekipe

Sta je nocas za mene
ostat cu sam bolje za sve
u prvi kafic se otrujem
u drugi udjem i glasno opsujem
sve zene njenog imena
i neke idu do vraga

Nisam vise tvoj nek izgori sve
niti da se zemlja sad otvori
ni da mora nestane
nisam vise tvoj
tamam da si zadnje
bice na svijetu sto mi ostaje

Biram tvoj broj
kao uvijek kad pozelim
samo da ti cujem glas
ne javljas se izlazim van
ko uvijek udjem bez kucanja
na stolu ugledam kratka poruka
ogromna slova mog imena
i neka idem bez traga

Nisi vise moj nek izgori sve
niti da se zemlja sad otvori
ni da mora nestane
nisi vise moj
tamam da si zadnje
bice na svijetu sto mi ostaje

Ko teret na svoju dusu
stavljam bez broj pitanja
mozda je bilo do mene
ma neka ide do vraga

Više ne želim te

Teško mi je, samu ostavit te
Al' već davno, dao sam ti sve
Prazne duše, nemam šta da ti dam
Zato moram, dalje ići sam

Ako si me i povridila
Mene mržnja nije dotakla

Ne krivi me

Više ne želim te, ljubit iz navike
Teško je prazan ostat kraj tebe
Više ne želim te, ljubit iz navike
Ubilo bi me, viruj samo nestalo bi me

Kad se slome brodu jarbola dva
Di da svoja idra dignem ja

Ma ako si me i povridila
Mene mržnja nije dotakla

Ne krivi me

Više ne želim te, ljubit iz navike
Teško je prazan ostat kraj tebe
Više ne želim te, ljubit iz navike
Ubilo bi me, viruj samo nestalo bi me