Luky - tekstovi pjesama

Dugo...
Dugo do u noć budan san bija
Jer zna san:
Za salpat onu ribu koju bi tija
Tribaš imat arte koje si sam učinija
I ništa ti drugo nevaja

Arte ja san činija
da bi Tebe dobija

I veza san ji dobro da nisan boje zna
Ko te ne bi ćapa sa svin tin artima
Al' ne vridu arti dok ji nisi nadija
A živa je ješka najboja

Rano...
Jutron san se diga - bija je mrak
I poša...
Na najboju san poštu šta san je zna
Jer ima san arte koje san sam učinija
I živu san ješku nadija

Arti pošli umore
A Ti nisi kraj mene

A baci san ji dobro da nisan boje zna
I ko Te ne bi ćapa sa svin tin artima

Di su pusti arti koje san učinija?
I za živu ješku samog sebe nadija...

Ne iden namore više
zanjih dana
Bisan i sam sidin uz put

I ope san jidan na cili svit
Volija bi umrit
Šta ću bi živ?

Jer Ti si daleko
i tako mi fališ
Misto Ti čuvan
ako se vratiš

Ti si daleko
Godine duge
Ja neznan di ću
pobić o tuge

Ne more niko i ništa Te zaminit
Pari da san ka napušten brod

I reka san svitu
da mi više ne dolazi!
Šta će mi svi?

Kad Ti si daleko
sve si mi daje
Pitaću vitar di mi Te šaje

Ti si daleko
Godine duge
Ja neznan di ću
pobić o tuge

Zar stvarno misliš da nešto znaš
...o ljudima i šire?
I da je svaki pokret Tvoj
pun jubavi i vire...

Zar stvarno misliš da razumijem
TO šta iman u glavi?
I da je lako nositi
sve note i verse ove ljubavi...

Ja još sriću snivan.
I Tebe dozivan.
A nigdi Mira niman.
Neki govori mi glas
da još viruješ u Nas

Vidin da imaš snage još
AL me ne razumiš
Vidin da ima...
Nade još...
Za Nas...

Osjetiš li?

Prije sna...

Dah Ti lebdi iznad usne.
Preko obraza Ti klizne
sve do tvoje kose guste.
Pa se zaigra u trenu.
Labirintom tjemena
i kad pokupi Tvoj miris
odleprša tad u mrak...

To sam ja...
To Te moje ruke grle iz daljine
Prije sna...
ja Ti dođem tek onako
da Te dirnem.
I prevarim...
sam sebe
da sam tu, kraj Tebe
da Ti gledam oči
sklopljene
za Nas...

Ti si more

Sva jubav koju tija da' san Tebi
neće stat u ovu pismu
jer je veća nego More
šta niz verse jon se cidi.

Sva jubav koju tija da' san Tebi
nima sa' se di iskrcat
i to brime neće podnit
moja zarobljena duša...

Al je čuvan...
Jer Te jubin...
Ti si More...
Ja Te ćutin...
Ja Te ćutin...

Sva jubav koju tija da' san Tebi
mrvu sriće - puno smija
vako tokala me nebi
da je bilo ča san tija.

Sva jubav koju tija da' san Tebi
nima sa' se di iskrcat
i to brime neće podnit
moja zarobljena duša...

Al je čuvan...
Jer Te jubin...
Ti si More...
Ja Te ćutin...

Još je čuvan... (još je čuvan)
Jer Te jubin...(ka nikoga do sad)
Ti si More... (Ti si More)
Ja te ćutin...
Ja te ćutin.
Ti si More.
Ja Te ćutin...

Ni drevni mitovi - ne mogu
Ni rajski vrtovi - ne mogu
Ni sveti ratovi - to ne mogu

Ni tajni redovi - ne mogu
Ni hladni vjetrovi - to ne mogu
Ni stari drugovi što se raduju
ne mogu ugasiti
to svitlo u Tebi.

Svitlo u Tebi...

To bokun svitla u Tebi
šta san za se užga ja
ne može ugasiti niti rika lavova.

Pa mi svitli - da znan.

Di ću za života okrenit glavu?

Di svitli - svitlo u Tebi.
Di svitli - svitlo u Tebi.

I kad je svugdi mrak...
Ka šta je sad.
Ti svitliš.
Tu nemore niko ništa.
Tu nemo'š ništa čak ni Ti.
TO stvar je ljubavi..
Koja stoji i ne pita ništa.
Ni Di? Ni Kako?
Ona uvik postoji...

Postoji li mjesto
gdje možeš sakriti srce?
Od mene...

I biti potpuno hladna.
Kao meso u ledu?
Kao prvi snijeg...

To ne možeš i ne znaš.
Al uporno se trudiš.
Ponovo.
Da pokažeš sve što nisi -
što u Tebi nikad nisam vidio

I moreš otić lipo na kraj Svita
Al naša jubav nemore se smrznit na silu.
Sa obe strane - želja duboka
vuče nas nazad u ovu bajku...

Moje Nebo za Tebe je plavo
i ako padneš - Ko će da te skupi?
I ovaj put...
Ma šta da znala ili govorila
Pobić od mene?
To je uzaludan trud...

Noć... Cilu noć...
Od bota do bota
Nosija mene je bili brod

Dan... Svaki dan...
Sve daje me nosi
I sve je duji trag koji do mene vodi

Al' sitin se da si Ti tamo negdi
I da čekaš me u jubavi
Koja nikada ne pristaje

Kasi otiša sa škoja
Nisan ni znala da san sama ostala
A sad gledan priko Mora
Nebi li doša...
Nebi li se vratija...
Di na tebe čekan ja