Što kad nam ugine ljubimac

Čitam na net.hr-u kako Michael Rourke tuguje za svojom netom uginulom kujicom koja ga je inače posvuda pratila. Usput je spomenuto da je otrac te kujice Rourkea izvu7kao i spasio od samoubojstva prije dosta godina.

Životinje, osobito kućni ljubimci igraju jako veliku ulogu u našem životu. Zato nam je teško kad nas napuste. Doživjela sam već smrt akvarijskih ribica, papigica i psa. Najgore je, naravno, bilo sa psom, premda je on ostao živjeti s mojim roditeljima kad sam se ja udala, a uginuo je u dubokoj starosti od gotovo 17 godina.

Mislim da treba prihvatiti da imamo pravo biti žalosni što nam je životinjica uginula i dopustiti da vrijeme učini svoje...

Na neke životinje se naviknemo kao na članove obitelji i doista nam je teško kad uginu. Baš sad mi je jedan zečić kojeg imam za kućnog ljubimca jako bolestan i izgleda da će uginuti i jako mi ga je žao. Ovaj pas kojeg sad imam mi je četvrti, prijašnja tri su mi umrla od starosti i doista mi je najteže kad mi pas ugine. Imao sam i nekoliko mačaka koje sam jako volio, sve redom, osim jedne koja je umrla prirodnom smrću, su mi poginule na cesti.

najviše žalim za mojim psom.......da poslije njega nisam imala ni jednoga.... :rida:

Ajme ja plačem i tugujem skroz :rida: obožavam životinje...

A kupijo bi drugog

plakao sam i za ribicama, i za papigama i za hrčkom....vjerojatno ću i za psom....

Ja nisam nikada pravo voljela životinju dok se nisam udala i nabavili si macu, kad se trebala okotiti pogazi mi ju auto, grozno mi je bilo prvi put u životu sam shavtila da možeš životinju voljeti kao pravog prijatelja. Svaki put kažem da neču više nabaviti drugu i čim vidim drugo mače, slomi me i donesem ga kući. U ovih sedam god. poginule su mi dvije mace i moj najdraži Makaknjega neču nikada preboljeti . Tako da životinja može voljeti gazdu. On je išao na nuždu u naš WC. POpeo bi se majstor na školjku i piški, ludnica ja se tuširam on gura glavu kroz tuš zavjesu i trese glavom jer ga voda prska , ali ne uzmiče
Danas kad pomislim na njega suze mi dođu.

Žalosna sam. Nije da ridam okolo, ali me obuzme izuzetna tuga i ne prođe me tako brzo. I dan danas nakon dvije godine me obuzme tuga kad se sjetim na moju macu uz koju sam odrasla.

A Tana tako i ja

Uginio mi miš.... i šta sad ništa nikad više neću imati ni jednu životinju.

Kiki ti uvijek imaš bijele mice... prekrasne su...

ana je napisao/la:

Uginio mi miš.... i šta sad ništa nikad više neću imati ni jednu životinju.

šta danas?

Da,prije dva sata...

ana je napisao/la:

Da,prije dva sata...

očito netko ima problema sa Anama i kućnim ljubimcima ... baš mi žao, znam kako ti je

Mišonja uginuo...

Hvala,da baš imam peh tj on,nije ni bio bolestan...

Da.Kate... odoh nisam za ništa možda kasnije.

ana je napisao/la:

Hvala,da baš imam peh tj on,nije ni bio bolestan...

što mu je bilo? jadničak mali

Već sam izgubila jednog psa...i to mi je bila neopisiva bol....ipak vežeš se uz njega...provodiš sate i sate s njim...teško je....i sada nakon već 8 godina..kad se sjetim kao da je bilo jučer...i oči mi se napune suzama...kad gledam slike....ma jao...baš boli....iako sam nakon toga rekla da neću više psa...sada opet imam 2 ..i svjesna sam što me čeka...ali eto ne mogu bez njih i gotovo...

Najbolje je nabaviti drugog ljubimca... najlakše je preboljeti.... vjerujte mi znam iz iskustva...

Prebolno je to,al opet sve zavisi kolko ko voli svog ljubimca,za mene moj pas je mnogo vise od kućnog ljubomca,on je moj najvjerniji prijatelj.On osjeti moju radost ,moju bol.On zna da plače sa mnom,ja sam mu vidjela suze,ma on zna sve samo što ne zna reći.

Meni je AM.staford uginuo prije 2.g.bili mi je strašno
obožavao sam ga.Imai je 9.g.krpelj mu ušao,tri dana
ga vodio na infuziju,lijekovi ali dobio epilepsiju i nakon
2 mj.uginuo.Sada evi 4.g.imam Australsku zebu

Kad bi izgubila mog mazonju ,ja više ne bi bila ja s njim bi otišo i dio mene..I nema tog drugog pasa koji bi ga zamijenio ..Njega sam uzela kad je bio beba ,noćima bdjela uz njega dok nije presto cvilit,svoj privatni život njemu podredila...On je dio moje obitelji ,to može shvatit samo onaj tko ima psa ,ali ne psa kojem poklanja višak svog vremena ,nego tko od svog vremena otkida da bi se psu posvetio..

Strašno je kad ugine ljubimac... Legija je potpuno u pravu, najlakši put za preboljeti je nabaviti drugog kućnog ljubimca...
Meni su tri psa uginula... Prvi sa osam godina, dobila je meningitis od krpelja... drugi sa 13 godina, u dubokoj starosti, a treća je imala 16 godina i napustila nas je pred malo više od mjesec dana...
Da se mene pita, nabavila bih sutra drugog, jer negdje neko štene čeka neku toplu ruku da ga pomiluje i prigrli, međutim muž ne želi... Sad se moramo naučiti živjeti bez ljubimca...