Čekati pomoć Boga ili sami sebi pomoći

Ovaj tekst Olegov mi se ucinio zanimljiv ..i prikladniji mi za ovde nego na poniznosti tj na psihologiji

Oleg520 je napisao/la:

Kao svoj doprinos ovoj temi prilazem ovaj tekst:

"Sveštenici su zapazili da se ljudi sa niskim samopoštovanjem često mogu
naći među parohijanima. Oni uvek sumnjaju u sebe i pitaju za
sveštenikov blagoslov kad god treba da naprave neku sitnu odluku, i
uvek su skoncetrisani na svoju nesavršenost. Kad god ih neko pita za
pomoć oni sa strahom reaguju. Kada ih sveštenik pita da čitaju na
Staroslovenskom u Crkvi, da pomognu horu, njihov odgovor je da ne umeju
lepo da čitaju i da se nebi usudili da čitaju. Iako ovakvo ponašanje
izgleda ponizno, da li ono ima nekakve veze sa duhovnim životom.

Profesor Doktor Viktor Slobodčikov smatra da nisko samopoštovanje često
nije poniznost već nezdravo psihološko stanje. To stanje manifestuje
sebe u uzdržavanju zbog straha da se ne pogreši ili ispadne glup ili
loš. Tako da čovek u takvom stanje radi sve što može da izbegne
situaciju mogućeg pada. Da bi se zaštitili od ovog straha i otklonili
odgovornost sa svojih leđa oni misle da bi sigurno pogrešili zbog svoje
slabosti ili neiskustva. Ali to se samo dešava kada su oko drugih
ljudi, dok kada su sami oni zaboravlljaju na njihovo nisko
samopoštovanje.

Pa šta je onda razlika između poniznosti i niskog samopoštovanja.
Protojerej Boris Levšenko, sveštenik Moskovskog Hrama i direktor
dogmatskog odeljenja Pravoslavnog Humanitarnog Univerziteta posvećenog
Svetom Tihonu, kaže: "Osoba niskog samopoštovanja je previše zauzeta
razmišljanima o sebi i depresivna je, dok ponizna osoba radi ono što
mora da radi. Ponizna osoba prihvata svoju nesavršenost sa nadom da će
joj Bog pomoći. Osoba niskog samopoštovanja misli da ne ispunjava
očekivanja drugih i divi se uspešnim ljudima. Ponizna osoba stoji pred
Bogom, dok osoba sa niskim samopoštovanjem brine samo o tome šta ljudi
misle o njima."

Izvor: Manastir Lepavina

Citat :

Osoba niskog samopoštovanja je previše zauzeta
razmišljanima o sebi i depresivna je, dok ponizna osoba radi ono što
mora da radi. Ponizna osoba prihvata svoju nesavršenost sa nadom da će
joj Bog pomoći. Osoba niskog samopoštovanja misli da ne ispunjava
očekivanja drugih i divi se uspešnim ljudima. Ponizna osoba stoji pred
Bogom, dok osoba sa niskim samopoštovanjem brine samo o tome šta ljudi
misle o njima."

sa nekim stvarima se ne slazem ...
Ponizna osoba prihvata svoju nesavršenost sa nadom da će
joj Bog pomoći.

prije svega ..niko ne treba da ceka da mu Bog pomogne ..i ne treba da trazi Boziju pomoc ...treba da se pobrine sam za nesto i da zna da ako ima vjeru u sebi da ce uspjeti se izboriti za sve u zivotu ,.. Bog je uz nas uvijek pa bili mi ponizni ili nemali samopostovanja .ali cekati da nam Bog pomogne sam od sebe ..mislim da nije uredu ..jer mi ma kojim putem krenuli Bog je uz nas ..... znaci slazem se vjerovat da ..imati nadu da ..ali pomoc si samo mozes sam kad odlucis i uz pomoc prijatelja i dragih osoba ...ima ona stara ..."ako si sam ne pomognes ni Bog ti nece pomoci"

slažem se s Bliz
treba pomoći samom sebi, a ne čekati da ti Bog pomogne. prihvatiti svoju nesavršenost nema nikakve veze s time da čovjek sam sebi pomaže ili ne pomaže....

nitko nije savršen.

Citat :

Ponizna osoba prihvata svoju nesavršenost sa nadom da će
joj Bog pomoći. Osoba niskog samopoštovanja misli da ne ispunjava
očekivanja drugih i divi se uspešnim ljudima. Ponizna osoba stoji pred
Bogom, dok osoba sa niskim samopoštovanjem brine samo o tome šta ljudi
misle o njima."

kako ja ovo tumcim onda mi ovo znaci ako si ponizan ..pred svima...onda cekaj da ti Bog pomogne ..a ako si bez samopostovanja ..ne cekaj na Boga jer nisi ponizan ...po ovome znaci da Bog bira kome ce pomoci
e onda ce si prije pomoci onaj bez samopostovanja ..jer ce prije krenuti sam sebi pomoci ...
voljela bih da dvije osobe ..jedna ponizna a jedna bez sasmopostovanja ..pokusaju u isto vrijeme si pomoci ..tj ova prva da ceka da joj Bog pomogne ..a ova druga da pokusa sama sebi pomoci ...
bez samopomoci nema napredovanja .. a Bog nam daje snagu da izdrzimo u svojim borbama

mislim da nas Bog nije stvorio da budemo ovce, nego da razmišljamo svojom glavom

Citat :

Čekati pomoć Boga ili sami sebi pomoći

Kao da je Bog ime jedne osobe pa čekamo da nam ta osoba pomogne jer si sami ne želimo ili nam se neda

Obično se Božjom intervencijom nazivaju raznorazna čuda, tj. događaj za koji je zaslužna neka viša sila (nije u našoj kontroli). Dobro, pomagati sebi i pritom se nadati da će nam viša sila ići u korist je razumno, tko ne bi htio da mu viša sila bude na strani. S druge strane ne pomagati sebi i čekati da viša sila učini nešto umjesto nas, to je kao da čekamo da se desi čudo.

ako sam sebi ne krenes pomoc i Boga ne molis da ti pomogne i nece ti pomoc

Pa sad,mislim da netko pogrešno shvaća i moli Boga.Ljudi ga obično mole kad ih stisne kakva gadna nevolja. Imajući svoje želje ili nas tište muke molimo Boga da nam se ostvari
ovo prvo ili da nam pomogne u ovome drugom.Pri tome zaboravljamo da Bog nije automat u kojeg ćeš ubaciti novčić a kroz otvor će ti ispasti čokoladica koju poželiš.Onako kako ja molim to je da mi dadne snagu i Duha Svetoga koji će me voditi i usmjeravati.Pa da na tom putu nađem riješenje svojih problema.A to može biti samo rezultat molitava i čvrste vjere.Ćesto nam se ne sviđa rješenje i nije onako kako smo ga mi zamislili,no treba imati na umu da u stvari mi i ne znamo što je dobro za nas. Bezbroj puta sam se i sama uvjerila u to a puno puta i rekla:" hvala ti Bože što je ispalo tako." Znači,moramo sami poraditi na rješenju nekih problema a uz put ako imaš vjere moliti se za snagu i mudrost, ako to imaš nema veće pomoći.

Ja se recimo više ne molim. Jesam u jednom razdoblju, ali sam ubrzo shvatio da zapravo nemam pojma Komu ili Čemu se to molim ili zahvaljujem. Shvatio sam da se molim i zahvaljujem nekome koga sam kreirao na temelju intuicije i osjećaja, nekomu čiju sam prisutnost misteriozno osjećao, a u biti ni sam nisam znao što zapravo osjećam. Da me netko pitao komu se zahvaljujem, ne znam što bi mu rekao, najbliži odgovor bi mi bio tamo nekome koga nazivam Bogom. Drugim riječima, shvatio sam da se molim i zahvaljujem de facto slici koju sam kreirao i nazvao Bogom na temelju osjećaja i intuicije. Tada sam prestao i promijenio filozofiju. Ako želim da nešto uspije i funkcionira, tada nema druge nego primiti se posla i imati pozitivne misli da nas guraju naprijed (što se postiže molitvom, ali meni osobno to nije potrebno). Ako ću se ikome za išta zahvaljivati, tada ću se zahvaljivati drugim osobama za lijepo proveden dan ili što li već. Što se tiče više sile, eh, tu bi se eventualno mogao moliti Bogu da mu zahvalim što su stvari koje su van moje moći ispale povoljno za mene, ali budući da ne vjerujem da netko tamo puca prstima i preoblikuje stvarnost, tada se mogu zahvaljivati jedino povoljnom determinizmu fizikalnog zbivanja (lijepo vrijeme kada je dogovoren piknik) ili drugima na dobroj volji.

To je ionako moja filozofija koja vrijedi za mene i u kojoj držim do toga da sami sebi pomognemo uvijek i svagdje.