Rizik, rizik svuda oko nas

Svakodnevno nas zatrpavaju podacima o tome kako se treba čuvati, o tome da je ovo ili ono izuzetno rizično pa bi ga valjalo izbegavati, opasno je ovo, opasno je ono... Istina je da rizik uvek postoji, ali to ne znači da treba živeti u konstantnom strahu - konstantni strah je gori od svih tih opasnosti o kojima vam pričaju, jer vam ne dozvoljava da razumno razmišljate, da vidite kolika je opasnost zaista, ne dozvoljava vam ni da iole normalno živite.
Svojevremeno je na Internetu bilo moguće potpisati peticiju za strogu kontrolu ili, još bolje, zabranu potencijalno izuzetno opasne supstance dihidrogenmonoksida. Naime, ta supstavnca svake godine uzrokuje brojne smrtne slučajeve, izuzetno brzo stvara naviku konsumiranja (apstinencija će vas ubiti u roku od nekoliko dana), ako tu supstancu unesete u velikoj količini u tečnom stanju, možete se otrovati, pa i umreti, ako udahnete čak i malu količinu te supstance, možete se ugušiti, u gasovitom stanju može da izazove jake opekotine, često je sastavni deo tumora, nazivaju je i "hidroksilnom kiselinom" (jedan od glavnih sastojaka kiselih kiša), doprinosi i eroziji zemljišta i efektu staklene bašte. Zaista opaka stvar, zar ne? Nije ni čudo da je mnogo ljudi potpisalo peticiju.
Oni koji pamte dovoljno hemije iz osnovne škole da bi znali šta dihidrogenmonoksid znači, ili koji su jednostavno prepoznali "opake osobine" ove visokorizične supstance, mogli su na prethodni pasus da se nasmeju - jer je ta potencijalno visokorizična supstanca najobičnija voda. Opisani primer pokazuje kako je bilo šta moguće pokazati visokorizičnim i tražiti zabranu toga ako se prikaže na jednostran način - i koliko bi takva zabrana bila besmislena.
Rizik postoji. Dokle god ste živi, rizikujete. Ipak, to ne znači da treba živeti u strahu, niti panično izbegavati sve za šta vam kažu da bi moglo da bude rizično. Jer, ako tako panično izbegavate sve, izbegavate i život - onda kad izbegnete život, zaista više neće postojati rizik po vas.


izvor

Ne treba panično izbjegavati sve..ali posebno se treba truditi što više smanjti rizik od ozljeda oko male djece. Jer kažu stari naši.."Vrag nikada ne spava".
Moja čer nije pala u životu dok je bila mala možda 5 puta..bez pretjerivanja. I govorili su mi previše strepiš nad njom..ja bi uvijek odgovarala..a kada se nešto loše dijetetu dogodi..govorite .."Trebalo je više paziti".
Oko nas se mogu dogoditi nezgode uvijek i večina nas ima razvijenu svijest o posljedicama i na njih treba misliti..ali naravno paziti da to ne postane psihloški problem.