Ja svoje lose dane volim gristi sam/a.....

Sve je sivo, zid pred ocima... nerviraju vas svi koje ugledate, nervozni ste...ne drzi vas mesto...ne znate sta bi sa sobom...mrzi vas da se pokrenete....

Kako se cupate iz sivila? Sta radite da opet sve dodje na svoje mesto?

Napijem se i hebe mi se za sve tad.

jednostavno odem u prirodu,malo se istrcim s lušam glazbu...jednostavno uživam u pogledu

zatvorim oči, skoncentriram se na samu sebe, zamislim da sam na velikoj zelenoj livadi i da udišem mirise prirode...i ponavljam u sebi da sam jedinstvena i da ništa nije vrijedno negativnih misli, sivila i nervoze.

Iskljucim se ..mislim na lijepo ..nadem u sebi mir ...a sve ostalo ignorisem

upalim neku dobru pjesmu, razmislim o svemu i krenem dalje.. jednostavno htjeli mi to ili ne-moramo, pa tako ja to radim

uf... kadkad teško samo sebe išta nagovorim... prije legnem i odspavam
Kao prvo izbacim sve iz sebe što me muči... suzama, glazbom, pisanjem, slikanjem... a onda kad me to iscrpi kada se emocije pročiste skroz na skroz.. kao da me pročiste tad moje misli postaju manje teškima, jednostavnije i uviđam što me rastužilo... ako je spoznaja preteška s kojom se ne mogu nositi trenutno
sjednem i nestanem
doslovno to
nestanem u sebi.. na mom sigurnom mjestu sa svojim pravim licem i tako skupim svu snagu za svaki teret na mojim leđima

U biti sve to trenutno sivilo i loše raspoloženje su produkt našeg uma. Dakle u svom umu moramo ubiti to sivilo. Izgraditi pozitivan mentalni stav, treba znati da su problemi prolazni i da jedino mi osobno držimo ključ rješenja vlastitih problema u svojim rukama. Samo treba paziti da nepažnjom taj ključ ne zametnemo.

Uglavnom te lose dane i probleme prolazim sama. Ne volim da druge opterecujem time.

Nije to opterećivanje, pravi prijatelji i ostale bliske osobe moraju biti uz tebe u dobru i zlu.

Ma znam. Al opet ne volim. Nekako mi lakse, bolje da sve to prodjem sama.

Ma ne zezaj, idući problem ima da si sa mnom podijelila seko, da pijemo ili plačemo zajedno.

Goran je napisao/la:

U biti sve to trenutno sivilo i loše raspoloženje su produkt našeg uma. Dakle u svom umu moramo ubiti to sivilo. Izgraditi pozitivan mentalni stav, treba znati da su problemi prolazni i da jedino mi osobno držimo ključ rješenja vlastitih problema u svojim rukama. Samo treba paziti da nepažnjom taj ključ ne zametnemo.

A što ako ga zametnemo?

Prvo grizem sve oko sebe..pa se onda malo skuliram i kažem svima ne prilazite jedem malu djecu..naravno ako još netko priča sa mnom da me čuje

Šalim se i ne šalim..ali takva sam..kada sam dobra dobra sam ..ali kada vragovi u mnei podivljaju jadni svi oko mene. Muž se skroz navikao na mene..i vidi od jutra da je bolje da me izbjegava.
A kada i kako prođe..pa ne znam večinom kada se raspalim tako onda spremam čistim i valjda tako se umorim i prestanem se boriti sama sa sobom ..valjda onda i to nervoza prođe.

pustim "enu" od "Haustor-a"

obično sam ne mogu upasti u to sivilo
trebao bi me gurnuti neko blizak meni u to stanje
prvi lijek je glazba
a onda dok slušaš glazbu(koja te diže) razmisliš o svemu
i spoznaš da i nisi u totalnom sivilu i da je to prolazni osjećaj
koji brzo nestaje ako razmišljaš u bojama

Ja sam kao Kiki,užasna sam srećom pa to traje tek par minuta ali dovoljno da i pas i muž naroguše se na mene..Srećom imam opravdanje za to

Volim sama proci ako mogu ..danima se gusim .ako vidim da tonem bas duboko onda trazim pomoc od dragih ljudi s kojima uspijem isplivati u trenu ...jer s njima je lakse sve ..samo sto cesto puta ne zelim da ih opteretim i muka mi kad ih opteretim sa svojim losim danima

tija je napisao/la:

Ja sam kao Kiki,užasna sam srećom pa to traje tek par minuta ali dovoljno da i pas i muž naroguše se na mene..Srećom imam opravdanje za to

Joj što volim kad je ženama PMS opravdanje za sve i svašta