Psihologija i simbolika boja

Kakve asocijacije kod vas izazivaju odredjene boje? Postoji li fiziološka reakcija na boje? Kakvo je značenje boja u različitim kulturama?



Boje sveta i prirode koja nas okružuje stvaraju kod svih nas odredjene asocijacije. Plavo nebo, zelena trava, žuto sunce... samo su neke od asocijacija koje će veliki broj ljudi automatski upotrebiti kada su boje u pitanju.

Osim univerzalnih boja prirode svako od nas je izložen i upotrebi različitih boja u različite svrhe u svom okruženju, kao posledica odredjenih kulturološko – tradicionalnih šablona koje u svakom društvu postoje. Psihologija boja je oblast psihologije koja izučava upravo emocije i reakcije ljudi na odredjene boje. U velikoj meri na ovo utiču upravo spomenuti kulturološko-tradicionalni šabloni i simboli koji od najranijih dana u nama izgradjuju reakcije na odredjene boje. Osim toga, tu su i odredjene - za sada nedovoljno objašnjene fiziološke reakcije na odredjene boje (na bazi kojih je zasnovana i hromoterapija – oblast alternativne medicine bliska psihologiji boja).

Da počnemo od onoga što je jasnije – simbolike. Poznato je da u različitim kulturama, na raznim krajevima sveta, boje imaju drugačija značenja. I dok jedna boja u nekoj kulturi može prouzrokovati jedan, u drugoj prouzrokuje potpuno drugi suprotan psihološki efekat. U nasoj kulturi (i zapadnoj) bela boja označava mladost, nevinost, venčanja se obavljaju u belom – sa druge strane u istočnim kulturama u Indiji i Kini belo je boja koja simbolizuje smrt, a u nekim zemljama Latinske Amerike smrt predstavlja ljubičasta (u odredjenoj meri i u USA i Kanadi – primera radi većina dopisnica kojima se izražava saučešće na sebi ima ljubičastu boju).

Na bazi ove simbolike, psihologija boja je našla je svoju najrasprostranjeniju praktičnu primenu u marketingu. Upotreba boja u marketingu direktno je povezana sa proizvodom koji je potrebno plasirati i slike koju je o proizvodu planirano stvoriti - u zavisnosti od željene poruke odabrane boje mogu daje podrže, naglase ili budu u suprotnosti sa njom. Naravno, upotreba boja mora biti prilagodjena tržištu na koje se proizvod plasira, u skladu sa asocijacijama koje odredjene boje prouzrokuju kod ciljne grupe.

Vratimo se na onaj drugi, manje ispitani aspekat psihologije boja.

Kako zapravo opažamo boje? Mrežnjača (retina) je deo oka koji je odgovoran za percepciju boja. Nalazi se u zadnjem delu očne jabučice i predstavlja nervni sloj debljine oko 0.2 mm. U mrežnjači se nalaze dva tipa fotoreceptora, a opažanje boja je moguće uz pomoć tir vrste fotopigmenata koji se nalaze u čepićima. Kada svetlost osvetli neki objekat odredjene boje spektra bivaju apsorbovane a odredjene se reflektuju. Boju koja je reflektovana ljudsko oko vidi kao boju posmatranog predmeta, tačnije impuls se iz fotoreceptora prenosi očnim nervom do mozga gde se slika stvara. Pitanje je da li se paralelno uz tu percepciju boje, prenosi i još neki impuls koji dovodi do odredjene fiziološke reakcije organizma?

Eksperimenti radjeni tokom sedamdesetih godina pokazali su da takvo dejstvo zaista postoji i da izlaganje odredjenim bojama dovodi do odgovarajuće fiziološke reakcije ispitanika, medjutim tačni uzroci do danas nisu poznati.

Program nazvan "The Body Human" bavio se upravo ovim istraživanjima. Naučnici su sproveli testove koji se odnose na psihološki uticaj boja. Prvi test je bio sa dizačem tegova kome su dali set tegova težine oko 100 -125 kg. Ispitanik je uspevao da podigne ove tegove pa čak i da ih digne iznad glave.

Onda je ispred njegovog lica postavljen crveni panel koji mu je pokrivao celo vidno polje. Ovog puta on je počeo da podiže tegove sa velikom lakoćom – bez ikakvih vidljivih fizičkih napora. Kada je crveni panel zamenjen plavim situacija se promenila. Ne samo da ovaj sportista nije mogao da podigne tegove iznad glave, već je i na osnovu izgleda njegovog lica, ruku i nogu bilo vidljivo da se nivo fizičkog napora povećao.

Po povratku crvenog panela, stvari su se vratile u normalu. Dizač tegova je ponovo počeo da diže tegove kao da se ništa nije dogodilo – promena se dogodila skoro istog trenutka. Pored plave i crvene boje u testu su korišćene i druge boje ali nisu pokazivale tako značajan uticaj kao ove dve.

Tokom istog programa, jednu sobu sa crvenim osvetljenjem su ispunili kolevkama i u svakoj od njih je bila po jedna beba. I dok je za novorodjenu decu normalno da plaču, čini se da je crveno svetlo intenziviralo njihov neprekidan plač. Onda su naučnici zamenili crveno svetlo plavim. Začudjujuće i skoro u istom trenutku u sobi je nastala tišina. Slično testu sa dizačem tegova, kada je svetlo vraćeno na crveno sve bebe su opet počele da plaču.

Ovakvu reakciju ne možemo povezati sa naučenim ponašanjem (da je crveno recimo boja koja uznemirava ili plavo boja koja smiruje) već sa odredjenim fiziološkim mehanizmima koji još uvek nisu najjasniji.

Ako posmatramo zapadnu kulturu, kao onu koja je u odredjenoj meri u današnjoj globalnoj kulturi najdominantiija možemo primetiti postojanje odredjenih pravila i vezivanja odgovarajućih asocijacija vezane za pojedine boje:


Izvor

Boje zidova prostora u kojem boravim uvijek bojim u vedre tonove boja, jer boje indirektno dosta utječu na moje raspoloženje ponekad, evo sad sam sobu obojao u žutu.

Chini mi se da imamo temu vezanu za boju zidova

mihaela je napisao/la:

Chini mi se da imamo temu vezanu za boju zidova

Ne gledamo sad u zidove, a i još neću da krečim..

Evo ova zelena boja mog nicka i avatara me smiruje

Ledena kraljica je napisao/la:

Evo ova zelena boja mog nicka i avatara me smiruje

samo se ti tesi sa tom zelenom bojom nicka...rekoh ti ja da si kosila travu u belim pantalonama, pa se malo ozelenila..

pa sta da radim kad nece boja da se spere

onda okreci zidove tako, pa ce da odmaras oci ceo dan..

haha dobra ideja

Jedino za plavom nisam baš...inače žuta, narančasta,ljubičasta crvena i zelena...to su boje koje me okružuju.Crna ..tu i tamo...i nju volim.