Porod i kakvi su vam doživljaji mame....

First topic message reminder :

...moj je bio super da bolji ne može.Prenijela 6 dana, dan prije se tako posvađala sa sestrom da sam sutradan odjurila u bolnicu i jedva stigla do stola. Mužu su rekli nek ide popiti kavicu, sad će oni njega zvati..
Stigla u bolnicu u 10.30, u 12.00 beba je bila van. U tih 1 i pol sat porod je bio 20 ak min. Potpuno bezbolno, bez glasa sam rodila i toliko sam se bojala samog poroda, da sam se šokirala kako je zapravo sve bilo brzo i jednostavno. Pravi šok je bio ono kad ti daju bebu da s tobom spava od prve noći, ali to je druga priča...

s prvim u pocetku o tome koliko ce trajati.... da li ce sve biti u redu......kako je vrijeme proticalo....posto sam 12ili13 sati..radala....mislila sam imal igdje kraja ...sta mi je ovo trebalo...Boze daj il ona il ja ...haos ...ali kad se rodila sve nestalo samo ja i ona...sreca i mir

s drugim ...nisam ni etigla nista razmisljati ...pod granatama stigla u bolnicu ...nisam se ni snasla ...nisam se uspjela ni prepasti sta me sad ceka ....a on je bio u mojim rukama ...i zahvalila sam Bogu...sto sam stigla na vrijeme i sto je sve ok....i dan danas ...se mnogo sta ne sjecam ...u tim trenucima ...jer kad pocnem mislit o tome preplavi me zaborav na sve sto je ruzno i samo se sjecam onog trenutka kad su mi ih dali u narucje.....

Meni je prvo proletjelo glavom, kako to one misle da će brzo biti gotovo, kad nikada nije brzo gotovo .
A drugi trenutak...a bemti oni sad slave, jedu i piju ( mom mjestu je kirvaj taj dan..sv..Josip..19.3.) a ja tu moram nju rješavati..ufffff ..

Zatim sam vidjela kako se drveče povija pod vjetrom i pomislila joj kako je lijepo vrijeme vani.
Pa kako sam mislila eto valjda će sutra u ovo vrijeme sve biti gotovo, vrijeme leti.
Zanimljivo kako skoro svaku sitnicu od tog dana pamtim..

ja sam sve dok nije došao trenutak da me uspavaju(u tih pola minute prošlo mi je jednu tristo filmova kroz glavu)...razmišljala šta bi sve pojela...pa sam tren vidila onako slasno pečenu koku...pa špagete...a onaj sat nasuprot bila bi gađala ali mi nisu dali cipelu ...

cipelu .
.Ja znam da su u jednom trenu rekli...otkucaji bebina srca slabe..hočemo u salu....sad kad pomislim na to..onako ne znam što bi mislila ....srečom nismo morali u salu...možda nas je netko čuvao...možda je dr. znao što radi, sve i svemu..nije mi baš sve jedno kad pomislim na novu bebu i sve opet...kukavica ja.

moja su oba na carski jer su im otkucaji padali na tri otkucaja i nisu se dizala...ali zanimljivo i s jednim i drugim sam umirala za vrime rađanja od gladi ...i to kokoš pečena s krumpirima mi je non stop prolazila mislima ...

pa ja sam ležala na stolu pod dripom
razmišljala sam o tome kak je stol neudoban i da me već sve živo boli od njega
...svašta mi je prolazilo glavom...onda su na ctg-u pali otkucaji bebi...pa sam samo razmišljala da to sve što prije završi i da beba bude u redu...
cijelo vrijeme sam bila pod kisikom,non stop su me oblijetali,tak da nisam imala vremena razmišljat...
razmišljala sam kakav će bit taj prvi tren kad ga vidim i tako...
neznam više ni sama

NeoSky je napisao/la:

ja sam sve dok nije došao trenutak da me uspavaju(u tih pola minute prošlo mi je jednu tristo filmova kroz glavu)...razmišljala šta bi sve pojela...pa sam tren vidila onako slasno pečenu koku...pa špagete...a onaj sat nasuprot bila bi gađala ali mi nisu dali cipelu ...

JA nisam išla pod općom narkozom nisam htjela...išla sam na blokadu kičme(spinalni carski)tako d sam bila svijesna cijelog pooda...vidjela sam kad su ga izvdili...čula plač itd...prekrasno nešto...svega si svjestan a ništa te ne boli... (naravno boli kasnije)

Jao i ja bila gladna kao vuk....još srećom pa su me natjerali da doručkujem prije nego sam otišla iz kuće....a nakom poroda..donijeli mi ručak u sobu, a sestre ne daju...ma šta nedaš..bemti..ja bi mogla vola pojest...pa su mi prokrijumčarili juhu i kolač

I ja sam bila gladna...ja sam znala da idem na carski pa su me već dan prije pripremali za narkozu tak da zadnje šta sam jela bilo je dan prije za ručak...uh!!!

Jaoj, ja jedva cekam kad cu da budem mama! Ne plasim se ni porodjaja, bolova...
Volela bih da imam cetvoro dece, ili bar troje...ali ispod 3 nema sanse!

Mimice ima vremena ..biti će svega ..tako i trebanema čega da se plašiš

Prijateljica mi je nedavno postala po prvi put mama. Rodila je prirodnim putem, sve proslo bez komplikacija - no jada mi se da ima problemcic. Ili bolje receno problemcinu. :-D

Vagina joj se, kaze, prosirila. S muzem ne moze vise uzivati u seksu kao prije, puno manje ga osjeca.

Zanima me: Kako je bilo kod vas? Je li to normalna pojava? Sto uciniti?

Ne znam zbilja..ja nisam imala tih problema. Možda je to neki psihološki efekt.. možda joj se mišići još nisu vratili na svoje. Ako nije puno prošlo od poroda..neka malo pričeka..možda se još sve sredi.