Mame kao nadrilekari

Odbijanje da beba dobije vitamin K po rođenju može dovesti i do smrti. Odbijaju se i zakonom obavezne. Roditelji treba da budu lekaru saradnici u zaštiti zdravlja


DA li “internet” znanje, koje roditelji steknu, treba da bude iznad pravila struke? Da li u svemu treba da ispoštujem volju i zahtev roditelja, pa čak i kad znam da ću narušiti zdravlje deteta? Da li Ministarstvo zdravlja stoji iza lekara koji je, poštujući zahtev roditelja, odstupio od protokola, pa su nastale komplikacije?

Ovo su samo neka od pitanja koja je javno postavila prim. dr Ljiljana Stanković, neonatolog u GAK “Narodni front”, u Beogradu. Suočena sa zahtevima pojedinih roditelja da beba ne dobije odmah po rođenju vitamin K, čiji rezultat može da bude krvarenje, a najcrnji ishod smrt, ili da ne primi druge vakcine, odlučila je da se obrati javnosti.

- Zabrinuta sam za zdravlje malih pacijenata. Novorođenče ne može da odlučuje o svojoj dobrobiti. Roditelj mu iz pogrešnih ubeđenja, “edukovan” poluinformacijama sa interneta i društvenih mreža, ponekad nanosi štetu, a ispada da lekar to mora da prihvati da ne bi kršio Zakon o pravima pacijenata - kaže prim. dr Stanković. - Navešću samo jedno pravno mišljenje koje sam dobila: zahtev roditelja treba ispoštovati u svakom slučaju, bez izuzetka, a o interesu deteta ne odlučujete ni vi, ni zvanična medicina, ni protokoli, već isključivo roditelji!

Ova lekarka se pita da li je možda Zakon o pravima pacijenata predvideo da nije svaki roditelj dobronameran prema svom detetu? I gde je pravo deteta na život i zdravlje, koje mu je zagarantovano Ustavom:

- Bojim se da je ovakvim tumačenjem zakona ozbiljno ugroženo zdravlje najmlađe populacije. Roditelj treba da bude saradnik lekaru u zaštiti zdravlja deteta, a ispade da on “u brizi za dete” prekraja protokole i drži lekara kao lutku na pozornici, pa ovaj sme da se pomera samo kako roditelj povlači konce! Gde vodimo struku i zdravstvo uopšte?

Kao prvi primer problema u praksi navodi slučaj sa zabranom da bebi da vitamin K. Posledica može da bude krvarenje u prvim danima po rođenju ili nakon nekoliko nedelja. Ako ispoštuje takav zahtev, lekar krši osnovna načela medicinske etike i Hipokratovu zakletvu, a beba u snu može da iskrvari i umre. Da li će onda odgovarati lekar?

Drugi primer se odnosi na one roditelje koji odbijaju da vakcinišu dete, iako je to po zakonom obavezno.

- Ako roditelj ne želi da dete primi “engeridž” (vakcinu protiv hepatitisa B), da li treba, pre nego što slepo prihvatim zahtev, da tražim rezultate testiranja majke? Ako je HbSAg negativna, vakcina je stvar prevencije i mogu da prihvatim odlaganje. Ali šta ako je HbSAg pozitivna? Onda dete u sklopu terapije treba da dobije i vakcinu i serum. Šta uraditi ako je roditelj u svom zahtevu o neprimenjivanju terapije i dalje uporan? - pita se dr Stanković.

Po njoj su Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakon o pravima pacijenata u koliziji, a lekari često ispadaju žrtve. Pravnim aktima se prvo štite prava pacijenata, bez ičeg obavezujućeg za njih, a ne interesi zdravlja populacije:

- Da li će roditelj da snosi troškove lečenja ako dođe do posledica nepoštovanja lekarske preporuke? Ili će po starom srpskom običaju lekar biti kriv jer nije dovoljno dobro objasnio pacijentu posledice?

Pošto smatra da pacijent treba da prihvati odgovornost za svoje odluke, predlaže da lekar u takvim situacijama napravi službenu zabelešku posle razgovora sa oba roditelja, uz jasna upozorenja na posledice. Ako je odluka roditelja da, uprkos svemu, odustanu od predložene terapije, onda treba da potpišu da prihvataju odgovornost.

- Zakon bi trebalo da reguliše, osim prava, i odgovornost pacijenata. Na Zapadu žena mora da ide na redovne kolposkopske preglede. Ako odbije, a razboli se od karcinoma, sama snosi troškove lečenja. Kod nas žene ne dolaze na kolposkopski pregled dva puta godišnje, pa imamo epidemiju karcinoma grlića materice - kaže dr Stanković.

Inače, obavezne vakcinacije protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja (DTP), prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, primilo je prošle godine 96,9 odsto dece. Protiv dečije paralize (OPV) vakcinisano je 97,4 odsto mališana, protiv malih boginja, zaušaka i rubeole 92,6, a revakcinacijom je obuhvaćeno 84,1 odsto. Protiv hepatitisa vakcinisano je 93,4 odsto beba i svega 74,3 odsto dotad nevakcinisane dece u 12. godini života.... Iako sve predviđene obavezne vakcine primi oko 90 odsto dece, stručnjake zabrinjava porast nevakcinisanih.

- Imamo trend porasta nevakcinisanih u odnosu na prethodnu godinu kada su skoro sve vakcine u pitanju - kažu u Institutu “Batut”. - Razlika u broju između živorođene i dece obuhvaćene vakcinacijom je i dalje značajna, a u nekim opštinama je obuhvat vakcinacijom ispod ciljne vrednosti od 95 odsto, pa i ispod 90 odsto. Preti nam ponovno sporadično ili epidemijsko javljanje nekih već davno zaboravljenih bolesti, kao posledica pada kvaliteta kolektivnog imuniteta.
izvor