Porod i kakvi su vam doživljaji mame....

...moj je bio super da bolji ne može.Prenijela 6 dana, dan prije se tako posvađala sa sestrom da sam sutradan odjurila u bolnicu i jedva stigla do stola. Mužu su rekli nek ide popiti kavicu, sad će oni njega zvati..
Stigla u bolnicu u 10.30, u 12.00 beba je bila van. U tih 1 i pol sat porod je bio 20 ak min. Potpuno bezbolno, bez glasa sam rodila i toliko sam se bojala samog poroda, da sam se šokirala kako je zapravo sve bilo brzo i jednostavno. Pravi šok je bio ono kad ti daju bebu da s tobom spava od prve noći, ali to je druga priča...

jedan tezak 13 sati trajao i na kraju vakum ...drugi u ratu ne znam ni kako sam do bolnice otisla ni kako sam rodila...otisla iza 4 ujutro rodila pet do 5 ...a u 5 poceo najveci napad tad su blokirali i odvojili od Sarajeva par okolnih naselja ....tako da ni danas ne znam kako sam rodila ...ne znam za sta sam se vise brinula za ono dijete kod kuce ili za ovo tek rodeno jel je sve gorilo..ali eto fala bogu sve je bilo ok ...

blizanka
mene porod užasava, svaka vam čast žemske

I mene je užasavao, ali sad znam da i nije baš tako strašan. Zato je onaj zadnji mjesec toliko naporan, jedva čekaš da ispadne beba van i baš te boli za sve, samo da se možeš normalno opet kretati i disati kako treba i ušiljiš si u glavu da češ moći opet spavati normalno, bez pišanja po noći svakih dva -tri sata, možeš si misliti tek onda stiže borba. Porod je mačji kašalj...

tana je napisao/la:

blizanka
mene porod užasava, svaka vam čast žemske

Kiki je napisao/la:

I mene je užasavao, ali sad znam da i nije baš tako strašan. Zato je onaj zadnji mjesec toliko naporan, jedva čekaš da ispadne beba van i baš te boli za sve, samo da se možeš normalno opet kretati i disati kako treba i ušiljiš si u glavu da češ moći opet spavati normalno, bez pišanja po noći svakih dva -tri sata, možeš si misliti tek onda stiže borba. Porod je mačji kašalj...

ne bih se slozila kiki sa tobom da je porod macji kasalj...nije to bas tako jednostavno ali u tim trenucima ne razmisljas puno o bolu nego da sto prije prode...a kad rodis ...onda se istog trena sve zaboravi...uz ono malo klupko uza se...

.......ma ne, mislila sam da je meni bio mačji kašalj, kad usporedim s onim danima u bolnici nakon poroda. I boli naravno, ali nisu to sotonski bolovi koji nitko ne može istrpiti, pa zar bi stvarno priroda napravila od jedne tako prirodne stavri nešto toliko neprirodno. Boli, ali ne kao na filmu to sam htejla reći.

e tako da...na filmu kad gledam koliko drece...vidi se da muskarac rezira... film i reala nema veze ... svaka zena razlicito reaguje ...neka panici vise neka manje ....neku je strah a neka jedva ceka...ja sam prvi porod imala strasno tezak i naporan ...da sam Boga molila ili ja ili dijete ...ali drugo kad sam radala nisam se toga ni sjetila...samo mi je bilo na pameti onaj trenutak kad mi ga pruze... zato djevojke zene ...koje niste radale ne bojte se ... ::

Da slažem se s B, nema straha i mjesta panici. PA jesmo mi čvršći spol ili nismo :tana:

Rodila na carski rez...zbog nekih omplikacija u trudnoći...ništa strašno...a i sve se to zaboravi,sva bol i sve ostalo..kad vidiš ono malo čarobno stvorenje...

Moje iskustvo, nažalost, bilo je grozno... ne toliko zbog boli fizičke koliko zbog psihičke...iako, rađala sam ga od 1 navečer, sutradan do 5 popodne, uz pomoć dripa... Od šoka, od groznog postupka ginek., od svega svega... Ali kad sam ga rodila, i ugledala ga, i dotaknula... taj osjećaj je neopisiv!!!

A RAiny bezobraznici

Ah, sad me sve nešto strah za drugo kad bude...

Strah je normalan , ne znaći da će opet biti isto. ::

Meni je cijela trudnoća bila jedno prekrasno iskustvo....samog poroda me pod zadnje malo hvatao strah, iako sam već sve unaprijed znala...živim u mnogobrojnoj obitelji i desetero djece je rođeno prije moje curice...tako da su me uputili u sve...
Iako je bilo babskih priča..teško češ roditi jel je prvo itd....međutim moj ginekolog je duša od čovjeka prije je radio u bolnici ,pa je prešao u privatne ginekologe...svi ga cijene u bolnici.....i kada je došao trenutak poroda bilo je oko 3 ujutro...kad sam već počela lagano krvariti..onda sam ga zvala...rekao mi samo polako..spremi stvari i u bolnicu.....došla u bolnicu...bila u predrađaoni...do 9....tada su me stavili u boks ...imala sam luđačke trudove...doktor se čudio jačini trudova.....na kraju u 11 i 48 izletilo moje malo klupko anđela....
Prošla sam sve one promjene raspoloženja....hladnoće...vrućine..neopisive žeđi...iako mi sestra dala čašu vode...spasila me...
I kada sam je primila..rekla sam doktoru..ne dovodite mi je do sutra ujutro..hoču se naspavati....kao da sam znala da iduče 3 neću spavati....
I tako je prošlo....nisu je doveli do sutra ujutro ..ja sam se odmorila i onda smo počeli.....
3 godine nisam noč u komadu odspavala...iako nije imala grčiće...nego sam je dojila..pa svakih pola sata.još....ali eto sada spava...iako sam se ja već navikla na malo sna tako da mi ne treba


I za kraj...voljela bih još bar 2 puta...proči sve to....pogotovo trudnoću....to mi je nešto neopisivo lijepo..prirodno....nemam riječi....iako sam prva 4 mjeseca trebala čuvati trudnoću....zbog mogučeg pobačaja...pila tablete za održavanje trudnoče....ali sve je prošlo u redu...i sada imam svoga anđela

Zato buduće mame ..ne se bojati....to je prirodno i prekrasno..kad osjetiš kako u tebi raste jedan divni novi život...neopisivo

hahahaha moje trudnoće i ne mogu opisati baš romantičnima(bar tako ne opisujem povraćanje od jutra do sutra prvih 5mj)ali iskustvom kakvo ne bi mjenjala za ništa na svijetu...fascinantno koliko ljudsko tijelo može promjeniti i prilagoditi se...Sami porodi su trebali biti prirodno no oba su završila carskim rezom i mislim da je trenutak prije uspavljivanja jedini u mom životu kada mogu reći da sam osjetila što je istinski strah...
Ipak svaka žena drugačije podnosi i trudnoću kao i porod ali jedno zasigurno znam -kada te tvoje dijete prvi put ugleda i kada osjetiš njegov miris nema ljepote i osjećaja kojim se to može opisati...sve u tom trenutku nestaje ,ništa više ne postoji i sva bol i strah kao i neizvjesnosti koje si osjećao nestaju kao da ih nikada nije ni bilo...
ipak razmislite želite li svog dragog da prisustvuje porodu ...jer mislim da je moj bio danas definitivno ne bi bio živ

Mislim da bi i ja to teško preživio, koliko bi bilo lijepo, toliko bi me bilo i strah....

Prvi porod mi je bio relativno lagan, samo je dugo trajalo a i za trudove se ne može reći da ne bole, samo ne da bi žena vrištala kao na filmu, to je najsličnije onome kad imaš jako tvrdu stolicu, a nije baš uobičajeno iz zahoda slušati vrištanje i urlike. Drugi je bio nešto teži, ali ne osobito, zapravo su oba bila normalna i nemam se na što žaliti. Stvar je u tome da se sve nevolje u trudnoći i porodu savršeno zaboravljaju nakon što vam u ruke stave ono prekrasno malo stvorenje. Btw, što se bolova tiče, moja mama je imala jedan težak porod od tri, a sestra jedan ali težak, obje su imale žučne napadaje (nevezano uz porod, naravno) i kažu da je lakše roditi nego odraditi jedan takav napadaj. Pa si sad misli...

lux ...slazem se ...gore mi je bilo napadi zuci neg porod ...zato valjda posto pored poroda znas da ce te cekati...nesto najdivnije na svijetu...ali izgleda svi se slazemo u jednom ...da vrijedi svaki tren poroda i bola za ono sto dode poslije toga...

Da, blizanko, imaš pravo, porod naprosto nije bolest nego jedinstven događaj najčešće s prekrasnim završetkom. A kad nešto boli kao žuč onda nikad ne znaš kako će završiti, to je bolest...

U svakom slučaju, isplati se otrpjeti svaku minutu poroda zbog onoga što dolazi

Jeeej slažem se....... sve za jednog anđela

Ja sam rodila na carski tak da mi porod nije bio neki problem...naravno da boli ni to nije bezbolno ...al sve se to vrlo brzo zaboravi...ne razmšljam o poirodu ko o nekoj boli...
i istina svi se slažemo oko jednog,da se svaka muka i svaka bol isplati za to malo prekrasno stvorenjce

Upravo tako...sve zaboraviš i kao da ništa nije ni bolilo i sve to u jednom trenutku...

Ari i ja sam s oba na carski ali i oba puta provela 11 sati na stolu

Može li jedno pitanjece...ma postavim ga ja isto o čemu ste razmišljale dok ste rađale ?