Što bi napravili da je jedan član obitelji..

gay?

bi li mu pružili potporu ili bi ga ignorirali i naposlijetku odbacili?

Nikako mi nebi bilo drago da mi je netko gay,ali da je bila bi mu potpora,nikako ga nebi odbacila.

prihvatila bi to i pruzila mu potporu...

pa podržala bi jer je član porodice.... mada sam ja lično protivnik toga, al u tom trenutku bi se suzdržala i pomogla mu da ga i drugi prihvate i podrže ga.. jer u mojoj moći nije da ja nekog odbacujem i kažnjavam zbog određenih stvari.. koje se, iskreno mene ne tiču.....

prihvatila bi to definitivno!

imam takvu situaciju u obitelji, ali ne u užoj... tako da... nije da to odobravam, jer to meni nije niti zdravo niti normalno, ali prihvatila sam.. kaj je tu je... svako si bira svoje...

Prihvatio bih ga/ju kakava osoba jest. Svatko ima pravo birati svoj način života.

Pr4užila bih mu potporu bez razmišljanja ukoliko bih se uvjerila da je to uistinu njegova/njezina odluka. Seksualna orijentacija samo je jedan dio čovjekove ličnosti. No moram priznati da mi ne bi bilo drago, jer heteroseksualnost je ipak na neki način prihvatljivija od homoseksualnosti, da sad o tome ne raspravljam previše. Bilo bi mi žao te osobe jer u praksi oni imaju (neopravdano) više problema nego heteroseksualci, zbog moralne osude društva.

Definitivno prihvatila....ne previše sretna.....ali tako je i to je to....nemaš tu šta odobravati....ko te pita.....

Ovako bez muljanja. Ne volim vidjeti muške koji su gay, ni uživo niti na TV-u, cure mi uopče ne smetaju, ali dečki ne mogu si pomoći jednostavno to mi je ...
Ali, nebih nikada nikoga vrijeđala ili odbacila zbog toga, bolje da žive život koji ih usrećuje nego cijeli život u potiskivanju osjećaja.
Samo jedan život imamo svi, što nam vrijedi ako ga gušimo.

jednostavno prihvatila, niti bila za ,niti protiv...svak ima svoj zivot,

blizanka je napisao/la:

jednostavno prihvatila, niti bila za ,niti protiv...svak ima svoj zivot,

Upravo tako...Jednostavno, njegova licna stvar i u to vec ne zelim da zalazim.

Prihvatila bih u svakom slucaju.

na sve se covijek navikne, pa i na to i onda se prihvati

Ubio bi ga ko zeca

Pruzio potporu.Obitelj je obitelj.Ona se ne bira.I bolje je sto je tako.Onda mi ne bi bili mi.

pruzila bi podrsku

Trebalo bi mi vremena da prihvatim.Sigurno bi prihvatila...ali...velim...trebalo bi vremena.

Nista..ko sam ja da sudim bilo kome???Imao bi moju podrsku definitivno!

Uvijek bi imao moju podršku.
imala sam ja prije problema s obitelji..
pošto sam našla nakon dugo godina najbolju prijateljicu s njom sam provodila svo vrijeme.
Živjela je tada u svom stanu pa sam često znala prespavati i po par dana kod nje.
Kako moja obitelj nije bila navikla a ne hvalim se dečkima pomislili su da sam možda otišla igrati za drugu momčad.
kad su shvatili da nisam nešto mi je lijepo mama rekla:
Ja sam uvijek uz tebe, ali ne bi ti htjela takav život. Ne zato jer ga osuđujem ili mislim da je neprirodan.
Nego zato što znam da bi izabrala težak život pun predasuda.
To mi je jako drago bilo čuti