Plače mi se a smijem se

Kako se borite sa svojim emocijama kada vam se place a morate kriti to ...uspjeva li vam to sakriti....


-----------------------------------------------------------------------------------------------
Smijeh i plac predstavljaju srecu i tugu...dvije sasvim suprotne stvari ...onaj unutarnji plac se moze sakriti ali tesko onome ko te dobro poznaje ...normalno da te unutrasnje suze ne treba pokazati svima ali i osmijeh preko te tuge dode mi kao prevara samoga sebe ..

ja uspijem. ne dam da neki ljudui vide kako se osjećam. ne dam. to dozvoljavam samo prijateljima. jer, mnogi se, nažalost, naslađuju s tuđom tugom.....

A kako mi je..gušim se i gutam koliko mogu..i jedva čekam da se nađem sama u svojoj sobi na svom krevetu. da se sklupčam i izbacim sve iz sebe.
Teško se onda uspijevam smijati. Neznam nikako dobro to sakrivati..

Trudim se da drugi u globalu ne vide moja loša raspoloženja i tugu kad se pojavi, i kad mi je najteže pred drugima sam nasmijan, ne volim druge opterečivati, ako sam ja već opterečen ili nesretan zbog nečega. Postoji vrlo uzak krug ljudi s kojima dijelim gotovo sva raspoloženja.

Smijem se i kad sam najtužnija.Ne volim da me itko gleda ako plačem.

jako sam emotivna i ponekad se trudim to sakriti.. ali ne uspjeva mi -na kraju to svi prepoznaju na mom licu...

doduše, ko me dobro zna...lako me čita i da ništa ne pita...

Ne krijem svoja osecanja nikad.Navikla sam da ih ispoljavam,kako se osecam to je tako.Uostalom ja sam od onih nesrecnika kojima sve na licu pise,pa sve i da hocu da sakrijem ne mogu.

Ma u biti bolje ne kriti emocije.

Ne mogu sakrit ništa sve se vidi na licu,al nedam nikom da mi vidi suza ,nije nikad ni neće nikad...

Vidim da mnogi kriju emocije. Ja nisam takva, meni se odmah sve vidi. I zbog toga se često osjećam, pa moglo bi se reći, hendikepirano, jer me etiketiraju kao preemotivnu. E, sad, ili sam ja zbilja teži defekt zbog toga, ili nešto s percepcijom drugih ne štima.