Dušan Radović

Rođen je 29.novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981),aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.

1. januar 1982.


Danas je prvi dan, početak.
Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo
a da vas voli ono što vas nije volelo.
Želim da vam deca budu bolja od vas, da se
više vi hvalite njima nego oni vama.
Želim da vas dobro služe noge, da na njima
provedete veći deo nove godine, da imate više
posla nego vremena.
Želimo vam da budete potrebniji drugima
nego oni vama.
Da želite i možete više nego što vam treba a da
sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.
Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete.
Mislite malo na one kojima će morati da uzmu
ono što vama budu dali.
Želimo vam da dobijete stan ako ga nemate ili
da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od
onoga što nemate.
Želimo vam, na kraju, da ova godina ima više sreće
sa vama nego prethodna!

Bio jednom jedan stvor


Bio jednom jedan stvor...
čučao na čuči,
sedeo na sedi,
gledao na gledi,
čekao na čeki,
kopao na kopi,
kljucao na kljuci,
plakao na plaki,
svirao na sviri,
skakao na skaki,
pevao na pevi,
dremao na dremi
spavao na spavi.

Čudna slika


Nasred jednog čudnog rama
Ukaza se slika nama:

Kroz kišu što pada,pada,
Leti ptica ponad grada.

Al kroz trenut:nema više
Ni te ptice,ni te kiše.

Iz istog rama sada:
Sija sunce iznad grada.

(Još da dodam:sliku ovu
Svi sem mene prozor zovu.)

Jesenja pesma


Sve je pošlo naopačke
za vrapce i mačke,
kad je jesen okačila
svoje žute značke,
kad je vetar zapevao
novembarske tačke...
Pažnja! Pažnja!
Velika jesenja kupoprodaja!
Prodajemo suncobrane
- kupujemo kišobrane!
Prodajemo staro lišće
- kupujemo pahuljice!
Prodajemo trotinete
- kupujemo sanke!
Kupujemo šubare
- prodajemo mašne!
Prodaćemo sokne
- kupićemo rukavice.
Prodaćemo sejalice
- kupićemo grejalice.
Prodaćemo sladoled
- popićemo čaj.
Jer:
Sve je pošlo strmoglavce
za ptice i cveće,
kad je sunce odustalo
na krov da nam sleće.
Kao da je žuto, ljuto,
kao da nas neće!

Lepo je sve što je malo


Čim se nešto malo, malo rodi,
na kamenu, grani ili vodi,
prvi dan mu uz ljuljašku tepa:
Budi lepo kao što je lepa...
...Svaka buba od hiljadu buba,
svaka ptica od hiljadu ptica,
svaka riba od hiljadu riba!
Čim se nešto uspravi nad travom
- lupi glavom po prostranstvu plavom,
dan ga bodri: rasti i ne strepi,
bićeš lepo kao što su lepi...
...Svaka zvezda od hiljadu zvezda,
svaka klica od hiljadu klica,
svaka pesma od bezbroj pesama!
Čim se nešto oglasi u svetu,
u pokretu, glasu ili cvetu
- sluti, čuje kroz damare slepe:
već sam lepo kao što su lepe...
...Svaka buba od hiljadu buba,
svaka klica od hiljadu klica,
svaka ptica od hiljadu ptica!...

Mali život


"Dok neko pije
- ja pijuckam.
Dok neko grize
- ja samo grickam.
Dok neko glođe
- ja samo glockam.
Dok neko bode
- ja samo bockam.
Dok neko peva
- ja pevuckam.
Dok neko drema
- ja dremuckam.
Dok neko radi
- ja raduckam...
I tako malo, sitno živuckam."

Mali prst


Maloj deci je dosadno.
Protiv decje dosade izmisljaju se igračke.
Jedne igračke su makaze. Makazama se mogu seći: knjige, haljine i
prsti.
Druga igračka je čekić. Čekicem se mogu kucati: ekseri, zidovi i
takođe prsti.
Treća igračka su šibice. Šibicama se mogu izgoreti: haljine,
prostirke i opet prsti.
Deca su mala a prsti su najmanji.
Bio tako jednom jedan prst i zvao se Ðura. Imao je mnogo braće.
Mnogo, to je sigurno više od šest.
Jednom su braca povela Ðuru u fioku. Ðura je išao poslednji i
priklještio je nokat.
Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vruće. I Ðura se
ispekao.
Treći put igrali su se iglom. Svi su se izmakli a Ðura se izbo.
Ðuro, Ðuro, nisi ti valjda najgori prst?
Jeste!
Kad treba da se čačka nos - hajde ti, Ðuro.
Kad treba u hladnu vodu - guraj Ðuru.
A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi
prsti, a ne Ðura.
Dosadilo Ðuri. Dosta je. Neće više.
Tog Ðuru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji.
I kod vas sigurno ništa ne radi. Čuči ili sedi. Skupi se, kao
da mu je hladno.
Nije za rad, ali je za veselje.
Uze da svira na klaviru, šegači se i mazi.
Neka ga, kad je mali.

Plavi žaket


Baš sam bio u plavom žaketu
kada sretoh Vasiljević Cvetu.
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, okrete se Cveta.
Ja joj rekoh:-“Dobar večer, Cveto,
s’ dopuštenjem – malo bih prošeto…"
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se i pristade Cveta.

Taman sve to – kad zalaja pseto!
Ja joj rekoh: -“Drž se mene, Cveto!”
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, pridrža se Cveta.

Beše leto kad je božur cveto,
ode pseto, ja u polje skretoh.
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se pa skrete i Cveta.

I logično, s’ obzirom da skretoh,
plavi žaket na livadu metoh.
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se i spusti se Cveta.

Prođe leto i još pet-šest leta,
sad se Cveta mojom kućom šeta,
iz razloga ekstra kvaliteta
da li mene ili mog žaketa.

Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih,
niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slušaju i trpe.

D.Radović

~ Mali zivot ~

"Dok neko pije
- ja pijuckam.

Dok neko grize
- ja samo grickam.

Dok neko glođe
- ja samo glockam.

Dok neko bode
- ja samo bockam.

Dok neko peva
- ja pevuckam.

Dok neko drema
- ja dremuckam.

Dok neko radi
- ja raduckam...

I tako malo, sitno živuckam."

- Koliko se placa pretplata za cvrkut ptica?
- Kolika je cena vazduha u novim dinarima?
- Da li se hlad drveca placa na sat ili na metar?
- Da li je cena sunca ista i leti i zimi?
- Da li cvece posebno naplacuje gledanje,a posebno mirisanje?
- Koliko vremena treba da se sagradi planina srednje velicine?
- Da li je reka jeftinija na izvoru ili na uscu?
- Izvinite,koliko ste platili sto ste se rodili?

Sta je besplatno?

Samo ono sto je najvece,najljepse i najvaznije..

"Kolicni je vrabac, a koliko je u njemu zivotne radosti.
U njemu je, mogli bismo reci ,samo dusa. Iz malog tela
i velike duse lakse izrastu krila nego kad je, kao kod nas, obrnuto."
Dusan Radović.

"Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi - postali još gori"

Dušan Radović

Beograde, dobro jutro

Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima dnevna doza Duska Radovica, uz zvuke melodije U ranu zoru zoru kad svane dan.

Beogradjani su ga godinama uzimali okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.

Svako jutro svakog radnog dana, svaki razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo On. Samo je džezvama za kafu, i eventualno, nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.

Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svakog jutra i mi bi ih nosali sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.

I tako godinama, samo po pet. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.

Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo.

Ne preticite pametnije od sebe. Prava vozacka disciplina zove se ko ce duze, a ne ko ce brze voziti.

Kosava duva, neki drugovi se klate.

Sada se ne pravi pitanje, samo da je dete.

Posto jedu samo ono sto ostane, devojke i zene obicno spreme malo vise.

Za ljubav je vazna i neophodna ona lepa i slatka glupost. A za brak se trazi ona odvratna i surova pamet.

Kraj je meseca, nedelja solidarnosti.

San svakog praseta je da umre kao svinja.

Ne mozemo ziveti bez drugih ljudi. Jedni nam stvaraju, drugi resavaju probleme.

... duznost je oca da se brine o prezimenu dece, o imenima ce brinuti majke. Dakle, otac ono najvaznije - uopste, a majka sve ono drugo, sitno i svakodnevno.

Meni je tata kupio sneg umesto zimskog kaputa.

Ne spustajte ruke, ima jos da se glasa.

Nerad drzi govor radu.

Sada je verovatno lepo tamo gde je bilo ruzno dok smo mi bili.

Subota je dan kada se kupaju muzevi koji vole svoje zene.

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego lose vaspitan.

Treba poceti s inicijalima. Dok se ne vidi sta ce biti.

Mozda je nekim drugim planetam Zemlja pakao.

Beograd je opet ogrejalo sunce, jer niko drugi nije hteo.

To sto vas niko ne slusa je razlog da cutite, a ne da govorite jos vise i glasnije.

Dajte mi dobro dete pa da vidite kakav sam ja otac.

Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi ali niko nece prvi da pocne. Svi imaju losa iskustva.

Mi volimo sao ono sto nemamo i dok nemamo.

Ko zivi tesko, duze zivi.

Mi umemo ili da zelimo srecu ili da je se secamo.

... nikad vam zena ne moze roditi tako kvalitetno dete kakvog psa mozete kupiti.

Samo kukavice vole po nekoliko zena. Hrabri muskarcine plase se rizika da vole samo jednu zenu.

Strasno je to kad imate da ispricate nesto vazno a nemate kome. A jos je strasnije kad imate kome, a nemate sta.

Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.

Da li je ljubav bolest? Jeste, al' neprelazna. Mozete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga necete zaraziti ljubavlju.

Pokloni su retki i jeftini. Sve ostalo je podmicivanje.

Sam covek ne moze ispuniti ovoliki dan.

Ko ume da voli, ne bi trebalo nista drugo da radi.

Zena mora da je zena non-stop. Jer se nikad ne zna kad muzevi mogu postati muskarci.

Ispunite zivot zenom i decom. Brze ce vam proci.

Planine su za vrline, a more je za greh.

Tesko je biti dete i biti dobar.

Unesite u monotoniju i mrtvilo necijeg zivota malo svoje neozbiljnosti, neodgovornosti i loseg ukusa.

Vise cujemo jedni druge nego sto se razumemo.

Svaki novi dan je ili nagrada ili kazna za ono sto smo juce uradili.

Hladno je. Bice vam potrebne ili rukavice ili tudja ruka.

Sto je brak duzi, reci i recenice su krace.

Kad znamo, svi znamo isto, a kad ne znamo, svako ne zna drugacije.

Mnoge zene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga.

Svi se prave da su vec voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.

Vi vise licite na poraz nego na bilo ciju pobedu.

Budni su oni koji vole, jos spavaju oni koji su voljeni.

Nije zdrava ona pamet koja mnogo zna, a malo moze.

Prvi pitajte da ne biste morali odgovarati. Prvi trazite da ne biste morali davati.

Za sve sto niste mogli recite da niste hteli.

Hrabri muskarci treskaju vratima kad dolaze u kucu, a kukavice samo kada odlaze.

Za zivot je potrebno malo. Za nesrecan zivot trazi se mnogo vise.

Kisa bi padala i ne bi, ne radi jos se ni jedno ni drugo.

Juce je neko nasao ono sto nije trazio. Ono sto je on trazio nasao je neko drugi.

Lepse je biti necija baba nego samo baba.

Deco, tata vam je ostavio mamu za uspomenu.

Muskarci mogu da vole samo kada nadju malo slobodnog vremena i samo one zene koje im se u tom trenutku nadju pri ruci.

Nas vole neke dobre, prave zene, ami volimo one druge, koje niko ne bi voleo da nema nas.

"Budite ponosni, branite svoje dostojanstvo. Nemojte zavisiti od onoga čega nema. Pravite se kao da imate i nešto drugo."

Radović