Duško Radović - misli i citati

Budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo, a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodusni.

Knjige ne diramo i ne čitamo. Ponekad, iz očajanja, uzmemo po neku knjigu i kad se iznenada suočimo sa njenom lepotom i pameću - to nas dotuče. Bolje da je nismo ni uzimali. Ne bismo znali kako je prazno i pusto živeti bez knjiga.

Da li je ljubav bolest? Jeste, ali neprelazna.


Možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju.



Da li je ljubav bolest? Jeste, ali neprelazna.


Možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju.

edna od zvezda rasutog Radovićevog sazvežđa je i tekst Ženskih razgovora"


DA SAM JA MUŠKARAC

Prvo, da sam ja muškarac, meni se nikad nebi mogao da desi takav kiks.Izvinite - zaboraviti karte u džepu - to je čist kiks!I da sam muškarac, bio bih bar toliko fer da ne pravim takve kikseve.Ima muževa koji o tome vode računa i kojima se takav kiks ne može dogoditi.
Odnosno, dozvolite, postoji i druga mogućnost : da muž iskušava svju ženu, da namerno ostavlja karte i time izaziva ljubomoru kod svoje žene.Razumete?Postoji i ta mogućnost.Da sam žena, uvek bih pošla od toga.
Izvinite, samo da zapalim cigaretu....Uvek se nešto uznemirim kad govorim o tim stvarima.Ponovo bih se vratial na svoju početnu misao - da sam ja, recimo, muškarac....
Moramo malo poći i sa te strane.Jer mi žene smo često pristrasne.Mi stvar gledamo samo sa jedne strane.
Prvo, ja sam, u principu, protiv toga da muž vara svoju ženu, bez obzira da li je ta druga lepša, mlađa....To ne dolazi u obzir.Dakle, da sam ja muškarac, ja bih pošao od toga.Drugo, ako bi to ipak, u nekim slučajevima bilo neizbežno - jer živi smo ljudi - ja zaista ne bih dozvolio sebi takav kiks.Međutim, muškarci su često nesposobni i nespretni...i tu onda dolazi do drame.I mislim da je prava šteta što su neki muškarci - muškarci, a neke žene - žene.U mnogim slučajevima bi bilo bolje da je obrnuto.Ima mnogo žena koje bi bile bolji muškarci od postojećih

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Ako hoćete izveštaj sa lica mesta o tome zbog čega i kako nastaje MIŠLJENJE, obratite se maloj deci, jedinim živim i autentičnim svedocima onoga dramatičnog trenutak kada još nerazvijena čula i svest prvi put sreću i upoznaju deo po deo velikog sveta i prvi put mogu sama sebe da identifikuju.
Govor i simboli kojima se odrasli služe i komuniciraju zaboravili su lepo i uzbudljivo detinjstvo reči. Izgubljeni raj ličnog upoznavanja i imenovanja, konkretnog, čulnog, životnog povoda za misao i reč - ti slikoviti predeli pripadaju dalekim i davnim danima ranog detinjstva. Bez iskustva, bez pamćenja i znanja, prvi put ovde, deca pipaju očima, ušima, svim čulima, i tim neposrednim i burnim doživljajima daju svoja, autentična imena, vrednosti i karakteristike.
Prvi susret i dodir, prvo iskustvo, prvi pokušaj imenovanja, odgonetanja i razumevanja. Ta jedna mala reč, to jedno, subjektivno i delimično tumačenje - tu je sve bogatstvo sveta i naših doživljaja. Samo još na početku otkrivanja i sazrevanja naši doživljaji imaju temerature, toliko srećne proizvoljnosti, tu neograničenu raznovrsnost. Samo tih nekoliko prvih godina, dok još saznajemo i učimo sami, bez učitelja, škola i standarda.
Samo mladi i gladni radosti i začuđeni mogu toliko da vide i dožive. I niko sem njih ne zna toliko različitih imena za jednu stvar ili pojavu. Bogatstvo tih doživljaja i imena ove male neznalice u sprezi uvek novih i drukčijih konkretnih okolnosti. Sve je za njih novo i sa novim imenom, ako se javi u novim okolnostima i novoj funkciji.
Oni najpre ne znaju ništa a zatim dugo putuju, lutaju i otkrivaju dok ne saznaju "sve".
I tu se završava najlepša čovekova avantura, posle svega nekoliko godina spontanog i nekoristoljubivog života bez smisla i cilja. Udaljimo se od detinjstva a ne približimo cilju. Cilja nema, cilja života, ne sam život, i mi se nostalgično počinjemo vraćati dobu kada smo bili najbliže životu i sebi. Sva umetnost je, čini mi se, pokušaj da se život ponovo doživi ali na onaj način, onim čulima i glađu, onako bogato, slobodno i nevino. Biti detinjast i neozbiljan, jer je sve drugo manje ozbiljno i mudro.
Tu se i dodiruju poezija i ova orginalna i poučna knjiga. I biće malo i pogrešno ako se ovi dragoceni dokumeti budu registrovali samo kao cake ili štosovi.
Ne, ovo je knjiga za razmišljanje i otkrića.

Dušan Radović

Nema lepse slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je cak i onda kad su se nasle na jednom jastuku jer nisu imale drugi.
Dobra je svaka muka koja nas povezuje i lose je svako dobro koje nas razdvoja!


Dusko Radovic

Za zivot je potrebno malo. Za nesrecan zivot trazi se mnogo vise.

Juce je neko nasao ono sto nije trazio. Ono sto je on trazio nasao je neko drugi.

Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da voli samo kad je
zajedno, tad ne pravi pitanje s kim je.


Skromnost nije za svakoga. Ona lepo stoji samo onima koji bi imali zbog čega
biti neskromni.

Proverite da li ste zaista dobar covek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
(Dusan Radovic)

život

U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga.
Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.

Duško Radović

Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo s njim.
Mrzi nas ili ne umemo da živimo.
Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i
uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive

Skromni ljudi stidljivo plaču, znaju meru i u plakanju.
Mali ljudi ne plaču, već cmizdre, oni nemaju ni pravih muka, ni pravih suza.
Lako plaču samo zaboravni.
Ima onih koji nikada ne plaču, koji čuvaju suze za svaki slučaj.
Malo je života za mnogo plakanja,
mnogo je plakanja za malo života..
Duško Radović

GLAS NARODA

-Veliku većinu stanovništva naše zemlje još uvek čini narod.Narod živi prilično daleko,tamo gde je narodu mesto,i radi ono što je posao naroda.Zbog toga se narod ne može često ni videti ni čuti.
-U velikim gradovima,u takozvanim centrima,žive uglavnom predstavnici naroda.Narod ih plaća da rade ono što on ne ume i ne može. I da mu se ponekad jave,preko radija i televizije,da kažu kako im je i dali im još šta treba.
-Narod je narod,prost i neugledan,i velika je nevolja onih koji ga predstavljaju.Da imaju od koga drugog da žive,bilo bi im zgodnije da naroda i nema.
-Narod je toga svestan,sklanja se i ćuti,izbegava sve ono što bi one druge moglo naljutiti ili uvrediti.

"Ne morate biti bolji od drugih: budite samo najbolji sto
mozete..."----- Dusan Radovic

Pogubili smo decu u velikim stanovima i više ne možemo da ih pronađemo. Dete koje ima svoju sobu, sve je manje naše dete. Svoja soba, to je dobro rešenje samo za decu koja imaju loše roditelje. Deca dobrih roditelja nisu zaslužila da žive sama.

Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne – da tera, da se ne prekida do kraja... To je, dabome lepo... ako je neko te sreće... A ako nije te sreće - šta će? - neka ga krpi iz parčića... deo po deo, kako joj dođe.

Moj ceo život je iz nekih zakrpa... Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono... ali, šta mogu... neki život ipak jeste. Godine prođu i svaka žena skrpi neki život... Ima tu svačega... Al ima, bogami, i lepih komada!
Malo je života bez šavova i zakrpa... Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.

Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu... Svakome se primeti gde je šav – nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani – iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane.
Je l' tako?"

Muškarci čitaju novine a žene romane. Muškarcima mnogo više odgovara mnogo kratkih uzbuđenja, a žene vole jedno, ali da traje dugo.
Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih, niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slišaju i trpe.
Niko ne veruje lepim ženama, suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima.
Vara se svaki muškarac kad veruje da je pouzdan u ženu samo zato što ga ona voli.
Vodite računa. Da bi svi muškarci mogli varati svoje žene, u tome moraju učestvovati i sve žene.
d.radovic

Nema života na Mesecu, nema na Marsu. Onolika Venera, pa i na njoj pustoš. A na Voždovcu kukuriče petao, pozno jesenje cveće otvorilo oči, probuđena deca plaču, neko izašao u dvorište i čisti cipele, neko se negde zakašljao... Kad biste pričali nekom u vasioni, ne bi vam verovao: na Voždovcu ima života, lepog, malog, skromnog, ali pravog.
D.Radović

Morate imati neko, makar tajno mesto, gde cete praviti gluposti. Glupost je potrebna zdravlju. Sloboda da se prave gluposti je zdrava privilegija za koju se sami morate izboriti.

Pre nego što ostarite, potrošite mladost. Mnoge starosti imaju velike zalihe neostvarenih mladalačkih želja.

Ako se plasite odgovora - ne postavljajte pitanja.
Nije svako znanje
lepse od neznanja.

Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih, niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slušaju i trpe.

"Neko vam jutros govori, ali ga vi ne slušate, ne zanima vas šta on misli. Hteli biste da znate šta misli onaj koji je daleko i koji ćuti." - Dušan Radović

lepe misli nema sta

Govorite šta hoćete, ali pre nego što donesete odluke,
pitajte ipak one koji ćute.