Mozak na čipu

Pri Evropskom istraživačkom projektu FACETS (eng. Fast Analog Computing with Emergent Transient States) kreiran je prototip „mozga na čipu“, ali konačan cilj još uvek nije postignut. Težnja je da se razvije još moćniji uređaj koji će u potpunosti moći da parira svom prirodnom uzoru.

Karlhajnc Majeru (Karlheinz Meier), jedan od koordinatora projekta, fizičar sa Univerziteta u Hajdelbergu (Heidelberg University) tvrdi: “Da će sistemi koje razvijamo biti deo revolucije u informacionoj tehnologiji.“




Majer koordinira FACETS projektom, podržanim od strane EU, koji okuplja naučnike 15 eminentnih ustanova iz 7 evropskih zemalja, čiji je cilj da konstruišu neuronski računar.

Mozak se razlikuje od naših PC računara na tri načina: troši veoma malo energije; funkcioniše, čak i kad neke periferne komponente otkažu; izgleda kao da radi bez ikakvog softvera. FACETS tim pokušava da shvati na koji način centar našeg nervnog sistema operiše. Proučavajući neurone pokušavaju da odgonetnu kako tačno oni rade, kako su međusobno povezani i kako mreža može “naučiti” da radi nove stvari. Jedan deo tima snima podatke iz nervnog tkiva, dok druga grupa razvija matematičke modele za opisivanje ponašanja. Cilj je korišćenje dobijenih modela za izgradnju “neuronskog računara” koji emulira mozak.

Prvi rezultati sažeti su u mreži od 300 neurona i 500.000 sinapsi (neuronskih veza) na jednom čipu. Tim koristi analogne tehnike radi predstavljanja neurona i digitalnu elektroniku radi predstavljanja komunikacije među njima.

Mreža “Faza 1” je osmišljena pre mapiranja i modelovanja. Trenutno, tim radi na mreži od 200.000 neurona i 50 miliona sinapsi koje će priljučiti ranijim neurološkim otkrićima. Tim pravi uređaj na 200mm silicijumskom vaferu i tvrdi da će ovaj pristup učiniti uređaj veoma kompaktnim.


Izvor