Ilić nenamenski potrošio 10 miliona evra

Početkom 2004. godine Banka za razvoj Saveta Evrope odobrila je republičkoj vladi kredit od 20 miliona evra za trajnu integraciju izbeglih i prognanih lica na području naše zemlje. Prema kreditnom sporazumu banke i vlade (CEB broj 12221), priča za „Blic“ pomoćnik komesara za izbeglice Republike Srbije Ivan Gerginov, trebalo je da se izgradi oko 40.000 stambenih jedinica kako bi se trajno rešilo isto toliko izbegličkih porodica.



Nijedan stan za izbeglice nije izgrađen: Velimir Ilić


Banka za razvoj Saveta Evrope nedavno je poručila Vladi i Komesarijatu za izbeglice da povlači kredit.



Po tom projektu najviše stanova je trebalo da se izgradi na području Beograda i Novog Sada. Građevinska cena kvadratnog metra u to vreme, kako je predviđao plan izvodljivosti, trebalo je da bude u proseku 500 evra. Jer, navodi naš sagovornik, gradske uprave trebalo je da davanjem građevinskih parcela učestvuju s jednom trećinom. Zauzvrat, lokalne zajednice, gradovi i opštine trebalo je da dobiju 20 odsto izgrađenih stanova koje bi ponudili tržištu na prodaju. A izbegličke porodice, priča Gerginov, dobijale bi stanove na kredit s rokom otplate na 20 godina, s grejs periodom u prvoj godini. Međutim, do danas nije izgrađen nijedan stan, tvrdi Gerginov.


- Stanogradnja nije nikad počela jer stanove je trebalo da gradi Republička direkcija za građevinske poslove, koja je u međuvremenu privatizovana - objašnjava Gerginov, pa je pola kredita, 10 miliona evra, republička vlada, odnosno tadašnje ministarstvo za kapitalne investicije, usmerila na sanaciju klizišta u zapadnoj Srbiji i rešavanje stambenih problema nakon poplava u Banatu.


Pošto preostali deo kreditnog novca već šest godina stoji neiskorišćen, Banka za razvoj nedavno je izvestila korisnike - republičku vladu i Komesarijat za izbeglice - da će ga, pošto se ne koristi, povući kako bi ga usmerila tamo gde je potrebniji, nastavlja Gerginov.


-Tokom protekle sedmice razgovarao sam sa predstavnicima banke kako bi bar preostali deo tih para ipak iskoristili za zbrinjavanje izbeglica. Međutim, pošto je od realizacije kredita prošlo puno vremena, suočili smo se sa novim teškoćama. Pre tri godine sa prethodnom gradonačelnicom Novog Sada Majom Gojković Komesarijat je potpisao sporazum o dodeljivanju lokacije za gradnju stanova. A pre godinu i po sa gradonačelnikom Igorom Pavličićem potpisali smo memorandum o razumevanju, prema kojem je Novi Sad trebalo da nam dodeli lokaciju površine od 35 ari, na kojoj je trebalo da se gradi 150 stanova, od čega je gradu trebalo da pripadne 30 stanova po ceni od 550 evra po kvadratu. Budući da je cena gradnje od tada drastično povećana, nedavno nas je Sanja Stojanović, član Gradskog veća Novog Sada, obavestila da zbog probijanja svih rokova i ekonomske krize odustaju od tog projekta. Sličnu sudbinu doživeo je i projekat stanogradnje u Beogradu, pa nam se lako može desiti da ostanemo i bez preostalih 10 miliona evra, odnosno da ih zbog nekorišćenja kreditor povuče - navodi Ivan Gerginov.


U Gradskom veću Novog Sada njegovu tvrdnju potvrđuju i kažu da su bili voljni da dodelom građevinskog zemljišta u Veterniku, tik uz Cepter naselje, učestvuju u sufinansiranju gradnje, ali da su zbog probijanja svih ugovorenih rokova, novonastale finansijske krize i poskupljenja stanogradnje primorani da odustanu.
Međutim, u strankama bivšeg predsednika vlade Vojislava Koštunice (DSS) i komesara za izbeglice iz tog vremena Dragiše Dabetića kažu da je sve to nije tačno, već da se radi o „ujdurmi sadašnje vladajuće koalicije PUPS-a, u čijoj je nadležnosti sadašnji Komesarijat za izbeglice“.




Izvor