Dejan Ilić - Naučnik sa loptom

Dejan Ilić, direktor kompanije ARRI u Minhenu i tvorac najtanje baterije na svetu, proglašen i treći put za menadžera godine u Nemačkoj



Pogodilo se, ne slučajno, da je upravo u godini u kojoj obeležava lični jubilej – 50. godina života – naš zemljak prof. dr Dejan Ilić, odbojkaš, pronalazač, inovator, "otac" mikrobaterije, predavač na više prestižnih fakulteta u Evropi i SAD, redovni član Američke akademije nauka u Njujorku, najuspešniji menadžer Nemačke i jedan od najistaknutijih Srba u rasejanju, prihvatio novi profesionalni i naučni
izazov. Posle dve decenije uzlazne karijere u čuvenoj "Varti", u kojoj je od 1992. godine vodio istraživački tim, a od 2001. preuzeo vođenje firme, postao je direktor kompanije ARRI, svetskog lidera u proizvodnji filmskih i televizijskih kamera.

Ovenčan mnogobrojnim nagradama i priznanjima za istraživački, naučni rad i uspešno vođenje preduzeća (ove i prethodne dve godine zaredom, proglašen za najboljeg menadžera Nemačke, dobitnik je najstarije svetske nagrade za inovacije, koju je u januaru primio u Frankfurtu, nagrade za preduzetništvo u 2005, i životne nagrade Svetskog udruženja hemičara sa sedištem u SAD), dr Ilić je stigao u Minhen, na novu dužnost, rešen da i u oblasti digitalizacije slike učini novi tehnološki pomak, kakvim se prethodno u "Varti" proslavio izumevši najtanju bateriju za MP3 plejer.

Slavni srpski naučnik i njegov tim su takođe zaslužni za razvoj litijum-polimer baterije poznatije kao "smart" (pametna) kartica i "polifleks" baterije koja se zahvaljujući malim dimenzijama a velikoj energetskoj snazi koristi u svim savremenim elektronskim uređajima, od mobilnih telefona do laptopa.

– Veoma sam ponosan na proizvode koje sam napravio sa svojim saradnicima u Elvangenu, u "Varti", naročito na nagrađenu minijaturnu bateriju u koju je "ugrađeno" čak 50 patenata. Ali, vreme je da krenem dalje. Prihvatio sam poziv ARRI-ja jer mi pruža priliku da se vratim svojoj osnovnoj struci, fizičkoj hemiji, i usavršim čip koji će značiti pravu revoluciju u filmskoj digitalnoj industriji: omogućiće da sliku vidimo kao trodimenzionalnu jer će podatke pretvarati u tri umesto sadašnje jedne boje. Trudićemo se da svako teorijsko otkriće odmah
primenimo u praksi, a verujem da će to biti ostvarljivo i zato što Bavarska namerava da postane evropski centar u oblasti visokih tehnologija i digitalizacije slike – kaže dr Ilić za "Politiku".

Na naše pitanje da li se u te planove "uklapa" i naučnoistraživačko i privredno povezivanje sa kolegama i preduzećima iz Srbije, on odgovarapotvrdno. S puno entuzijazma najavljuje nastavak saradnje sa Fakultetom za fizičku hemiju u Beogradu, koju redovno snabdeva najmodernijom opremom i neophodnim sastojcima za eksperimente, i čijim doktorandima obezbeđuje stručno usavršavanje u laboratorijama "Varte", ARRI-ja i Univerziteta u Gracu.

– Za početak želim da podržim mlade talente iz Srbije. Kasnije bih u svoje projekte uključio i akademske ustanove i istraživačke institute.Jedan od tih projekata, u oblasti HD tehnologije, obuhvatiće nekoliko firmi iz različitih zemalja i trajati pet godina – objašnjava naš sagovornik..

Dr Ilić, rodom iz mesta Selevca kraj Smedereva, diplomirao je u Beogradu, školovanje nastavio u Francuskoj, doktorirao na Tehničkom fakultetu u Drezdenu, a svih ovih godina nastavio je da se, veoma uspešno, bavi i sportom. Bio je odbojkaš u Smederevu i Beogradu, nastupao je u juniorskoj reprezentaciji Jugoslavije, kasnije igrao u nemačkom TU Drezden i Elvangenu, gde je postao trener.

– Kao jedan od 100 najmoćnijih naših zemljaka i 20 najpoznatijih Srba u svetu (prema anketi "Blica"), dr Ilić svojim profesionalnim i ličnim zalaganjem služi na čast svojoj domovini, i svim Srbima u Nemačkoj i dijaspori – kaže za "Politiku" dr Ognjen Pribićević, ambasador Srbije u Berlinu, kojem je direktor ARRI-ja najavio predstavljanje ove firme u Beogradu, i obećao učešće u radu Srpsko-bavarske komisije.

Aleksandra Mijalković

izvor:politika.rs

Srbija bi mogla za veoma kratko vreme da postane regionalni centar filmske industrije, smatra dr Dejan Ilić, direktor firme ARRI, svetskog lidera u proizvodnji digitalne filmske opreme i rasvete, sa sedištem u Minhenu. Jedan od najuspešnijih Srba "u rasejanju" planira da, za početak, u Beogradu otvori dva studija za demonstraciju najprestižnije filmske digitalne opreme, a zatim i predstavništvo ARRI-ja za ovaj deo Evrope. – Dolazak kompanije ARRI u Srbiju bio bi koristan ne samo za naše tržište i privredu već i za domaći film, a predstavljao bi i dodatni podsticaj za ovdašnje mlade naučnike i inovatore – kaže za "Politiku" Ilić, doktor fizičke hemije, pronalazač, predavač na više prestižnih fakulteta u Evropi i SAD, redovni član Američke akademije nauka u Njujorku, najuspešniji menadžer Nemačke u 2007. godini, dobitnik mnogo stručnih priznanja, među kojima nekoliko za njegov najpoznatiji izum, minijaturnu samopuneću litijumsku bateriju koja se koristi za MPZ plejer (prethodno je razvio dosad najbolju bateriju za pejsmejker).

Na vrhuncu karijere u kompaniji "Varta Mikrobaterije", već proslavljeni srpski naučnik i menadžer ("trudim se da sopstvenim primerom uverim mlade talente da naučnoistraživački rad i biznis mogu veoma uspešno da se kombinuju") na lični poziv nemačkog ministra industrije prelazi u ARRI, s ciljem da uz pomoć ove kompanije dovede Bavarsku ispred Japana u pogledu digitalne tehnologije s novim čipom, na čijem razvoju će raditi.

– Dolazak u Minhen je za mene značio, s jedne strane, povratak svojoj "prvoj ljubavi" spektroskopiji, koja je osnov za najmodernije filmske kamere, lasere, sintetičko svetlo i optičke uređaje budućnosti, kao što je trodimenzionalna slika. Dakle, novi naučni izazov. S druge strane, to je mogućnost da u svoju domovinu dovedem prestižnu svetsku kompaniju, koja će tu uložiti kapital, podstaći privredu, angažovati mlade stručnjake... – navodi Ilić.

On već godinama sarađuje s Fakultetom za fizičku hemiju u Beogradu, čiji je odnedavno gostujući profesor: pored najmodernije opreme i neophodnih sastojaka za eksperimente, svojim je doktorandima obezbedio stručno usavršavanje u laboratorijama "Varte", ARRI-ja i Univerziteta u Gracu. A sad namerava da ih uključi u istraživanja u oblasti senzorske tehnike i digitalizacije slike za potrebe filmske industrije, dok bi diplomcima Elektrotehničkog fakulteta ponudio da se oprobaju u programiranju softvera za praktičnu primenu optičke tehnologije. Takođei ove godine će, na njegov predlog, deset postdiplomaca
Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu dobiti izdašne stipendije od
"Varte" (od 600 do 800 evra mesečno).

Uporedo sa podsticajem mladih naučnika i istraživača, dr Ilić pravi i druge planove. Nakon što obezbedi zemljište za izgradnju ARRI-jevog takozvanog šou ruma, odnosno studija za demonstraciju opreme ("naravno, pod uslovom da cena ne bude viša nego što je u drugim gradovima, na primer u Londonu ili Njujorku"), on planira da tu filmskim producentima iz celog sveta ponudi profesionalne usluge koje omogućuje vrhunska oprema za snimanje, razvijanje, obradu i projekciju filmova.

"To bi bila dobra tehnička baza i za razvoj srpske kinematografije", uveren je naš sagovornik.

Pitamo ga da li već ima iskustva u radu s "filmadžijama".

– U studiju u Nemačkoj naš tim je nedavno radio na obradi snimljenog materijala u filmu u kojem glumi Nikol Kidmen. Nezadovoljna izgledom u nekim scenama, razmažena glumica je besno i bučno zahtevala da se one izbace ili presnime. Napravila je strašnu scenu. Na kraju sam se i ja, onako iznerviran, umešao. Poručio sam zvezdi da se smiri, jer takvim nastupom možda i može nešto da postigne kod momaka iz Holivuda, ali ne i kod ovog iz srpskog Selevca – kaže dr Ilić i pri tom priznaje da ga je ta "filmska avantura" stajala velikog stresa i prvog u životu boravka u bolničkoj postelji.

"Brzo sam se oporavio, ali sam naučio da sa filmskim zvezdama treba samo da se smeškam i slikam!", primećuje Ilić.


izvor:politika.rs

Prof. dr Dejan Ilić, naučnik svetskog glasa u oblasti elektrohemije, svojoj kolekcijipriznanja za naučna i menadžerska dostignuća, pridodao je i „Oskara”. Prestižna zlatna statueta uručena mu je na svečanoj godišnjoj dodeli 22. februara, kao generalnom menadžeru minhenske kompanije ARRI, čije je tehničko rešenje za filmsku rasvetu korišćeno u novom „Bondu”, Američka filmska akademija ocenila kao najveće dostignuće u oblasti filmske industrije u minuloj godini.

Nedugo posle svečane dodele „Oskara”, dr Dejan Ilić došao je u Srbiju i Smederevo, kako kaže, iz privatnih i poslovnih razloga, a rado se odazvao pozivu da govori za „Blic”, dodajući da mu laska i to, što je na listi 100 najuticajnijih Srba današnjice, u tradicionalnoj anketi našeg lista, zauzeo visoko četvrto mesto. Ilić kaže da je u decembru bio prijatno iznenađen vešću da je njegova kompanija nominovana za najprestižniju filmsku nagradu.[/size]

]Nisam to očekivao jer se takozvani tehnički oskar”do sada dodeljivao najuspešnijima u nekim
drugim oblastima, kao što su kamere, objektivi, elektronski uređaji za filmsku postprodukciju, specijalni efekti... Ovo je bio prvi put da se među nominovanima nađe novo rešenje u oblasti svetla - kaže dr Ilić

U uređaj ARRI–MAX, korišćen u snimanju novog filma o Džejmsu Bondu koji je ovoj kompaniji doneo „Oskara”, ugradio je sopstvena iskustva i rešenja iz oblasti elektrohemije još kada je, kao vodeći menadžer „Varte”, napravio tehnološku revoluciju u proizvodnji mikrobaterija. One
su našle primenu u medicini, za napajanje pejsmejkera.

- Naš uređaj, otprilike, verno imitira dnevnu svetlost. Više nisu u pitanju metali i metalni oksidi, već određeni polimeri, od kojih se izrađuju svetlosni elementi. To je izazvalo pravi šok u nauci jer su dobijeni fantastični efekti. Ovaj uređaj, trenutno, nema konkurenciju u filmskoj tehnici, a postao je popularan, jer ne emituje potencijalno štetne zračne elemente, niti toplotnu energiju. Kod klasičnog osvetljenja posle dužeg boravka pod reflektorima, glumci se znoje, a ovde toga nema. S druge strane, ovaj uređaj na noćnim snimanjima ostvaruje fantastične efekte - objašnjava Ilić, podsećajući da je ARRI–MAX posle „Bonda” korišćen na gotovo svim filmovima nominovanim za „Zlatni globus”, a za više od polovine nominovanih za „Oskara” kadrovi
su snimani pod ovakvom rasvetom.

Zajedno s njim, priznanje su dobila i dvojica njegovih saradnika. „Tehnički oskar” koji se dodeljuje pojedincima, razlikuje se od prepoznatljive statue, koju dobijaju najbolji filmovi, glumci, režiseri... Pravog „Oskara” dobija kompanija koja je plasirala novo tehničko dostignuće.

- Za mene, kao naučnika, ona manja statueta je pravi „Oskar”. Ne bih da umanjujem značaj doprinosa koji glumci, režiseri i ostali umetnički deo daju razvoju globalne duhovnosti, ali da je jedan Miki Rork dobio "Oskara”, nikada ne bih poželeo tu nagradu - kaže u šali naš sagovornik.

- „Oskar” je priznanje, koje čovek dobija jednom u životu, ali ne doživljavam ga kao najveću nagradu u karijeri. Toliko su mi vredna priznanja „Najstarija svetska inovacija u nemačkoj industriji” 2007. i AVAAC za životno delo.

Blic, Radan Jevtović

Pored poslovnog uspeha na međunarodnoj sceni uspešni biznismen iz Minhena dr
Dejan Ilić (50) sve više se okreće otadžbini. U Beogradu bi uskoro trebalo daotvori predstavništvo kompanije "ARRI"na čijem je čelu, a već su počele pripreme za izgradnju reprezentativnog filmskog studija. Pored toga dr Ilić je izabran za gostujućeg profesora Univerziteta u Beogradu, gde pomaže budućim doktorantima na Prirodno-matematičkom fakultetu.

- Naš cilj je da u Beogradu kupimo zemljište i na njemu izgradimo objekat jedinstvenog spoljnog izgleda i unutrašnje opremljenosti koji bi predstavljao kompaniju "ARRI" zemljama u okruženju i celoj jugoistočnoj Evropi. Pre nego što dođu u Minhen, zainteresovani za filmsku i TV opremu mogli bi u Beogradu u najsavremenijem filmskom studiju da se obaveste o svemu važnom. To će biti centar celog regiona za promociju kompanije "ARRI" i njenih proizvoda, jer će zainteresovani moći da ugovore i kupe ceo studio ili delove studijske opreme. Očekujem da uskoro počnukonkretni poslovi realizacije ovog poslovnog poduhvata - kaže dr Dejan Ilić.

Kao vrlo uspešan naučnik i privrednik dr Ilić se afirmisao ne samo u Nemačkoj, pa je i svoje bogato znanje i naučno iskustvo u oblasti fizičke hemije stavio u službu prenošenja na mlađe generacije. On je već angažovan kao gostujući profesor na tri fakulteta -u francuskom gradu Medonu, kod Pariza, austrijskom Gracu i, kako
rekosmo, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.



Dr Dejan Ilić ističe da se danas 95 odsto visokokvalitetnih filmova snima
analognom filmskom tehnikom. On procenjuje da će za tri do pet godina
glavnu reč voditi digitalna filmska tehnika.
- Sad se filmovi snimljeni analognom tehnikom u obradi "prevode" elektronskim skeniranjem. Budućnost filma je u snimanju digitalnom filmskom kamerom, koja je u mojoj kompaniji napravljena pre tri godine, ali će njena prodaja početi ove godine. Time ćemo potvrditi svoj primat na svetskom tržištu - tvrdi dr Ilić.

izvor:srpskadijaspora.info

Ja sam čovek seljak. Ovde trošim energiju na fizičke poslove, zidam, okopavam, volim da vozim traktor u zamašćenim pantalonama. Napajam vijuge za nove ideje. Ovako govori prof. dr Dejan Ilić (48), jedan od najuspešnijih Srba u dijaspori, doskora direktor nemačke firme „Varta-mikrobateri“, a odskora prvi čovek kompanije za proizvodnju filmskih uređaja ARRI AG u Minhenu. Čovek koga su nazvali „papom za baterije“, vlasnik priznanja za najbolju svetsku inovaciju u oblasti industrije, pre svega je nepopravljivi Smederevac, rođen u Selevcu.

Ako će Smederevo ikada zaratiti sa Selevcem, biće to oko toga čiji je genije za fizičku hemiju, poznat pod pseudonimom „bog ideja“.
- Dejan je naš, Selevčanin, naučnik svetskog glasa, tata za baterije -
biranim rečima i baš tim redom će vas u Selevcu dočekati čim zaustite da pitate o doktoru Iliću. Vidimo, između njega i Selevčana ima podosta hemije. Dobro se osećaju, ali im ne nedostaje ni čista fizika.
- U selu se stalno nešto radi. Pomažem komšijama ako šta treba da se ponese, ozida. Sadim i orezujem ruže, traktorišem - kaže čovek koji je izumeo prvu evropsku litijumsku bateriju za pejsmejker i izazvao revoluciju u svetu mini baterija. Nesumnjivo je da odlično zna i kako najbolje da napuni sopstvene baterije. Dok naizmenično otpozdravlja prijateljima, prima interkontinentalne
pozive, kupuje gume, odgovara na pitanja, kaže da žali što u otadžbini ostaje tek nekoliko dana. Trenutno je među najtraženijim Srbima. Zovu ga akademici, vladini činovnici, pa i sam potpredsednik novoformirane vlade.
- Javiću im se. Danas ne mogu, obećao sam da gledam moje Selevčane. Igraju utakmicu - pravda se Dejan što će eskivirati važne face. Oni što imaju dobro pamćenje nisu ni sanjali da će nekadašnji dečak u okraćalim pantalonama, musav i nestašan, prošle godine biti proglašenjednim od 20 najboljih menadžera na svetu. U konkurenciji 1.000 najbriljantnijih mozgova, dr Ilić bio je jedini kome je mesto rođenja u Srbiji. Tačnije, u Selevcu.
- Kao mladić nisam do kraja pročitao nijednu knjigu. Moja braća od stričeva pročitala su čitavu smederevsku biblioteku. Roditelji su zbog toga bili nesrećni, stalno ponavljajući kako od mene neće ništa biti. Ipak, mnogo sam učio, upijao znanja, iskustva i stvarao svoj mozaik - govori Dejan.
Mnogo je mladih Smederevaca koji su zahvaljujući njemu nastavili školovanje i usavršavanje u Evropi.
- Najveći potencijal Srbije je pamet njenih ljudi i njihovo dobro obrazovanje. Recept za uspeh se ne prepisuje, kao što se ni kreativnost ne kupuje novcem. Srbija može da izvozi pamet, jer u svakome od nas zapravo leži po jedan mali Ajnštajn, samo ga treba otkriti - govori dr Ilić isprekidanim rečenicama dok okreće prase na ražnju pazeći da vatra ne bude prejaka.
On je svog uspavanog Ajnštajna probudio na vreme. Zato su ga tvorci modernih tehnologija uzeli u tim snova koji će maštarije pretočiti u stvarnost.
- Angažman u ARRI AG, najstarijoj kompaniji na svetu za proizvodnju filmskih uređaja, izazov je koji se ne odbija. Fizička hemija i spektroskopija su moja ljubav. Mogućnost da kreirate novi digitalni svet dobije se jednom u radnom veku. Pripremamo se za izradu novog čipa za
3D tehnologiju, što je prvi korak ka digitalizovanom bioskopu - objašnjava dr Ilić okupljenima u seoskoj kafani. Kaže da je novi posao prihvatio i zato što je Minhen u poređenju s Elvagenom, 200 kilometara bliži Selevcu. To ih je, izgleda, najviše raspametilo. Do naručivanja ture za celu kafanu. Piju i zamišljaju kako će gledati Dejanov digitalnibioskop baš u istoj zadimljenoj kafani.
Dok očarani slušaju o uspesima svog zemljaka, Selevčanima nije potreban slušni aparat marke „power one“ za čiju je bateriju dr Ilić dobio drugu svetsku nagradu za dizajn.

izvor:blic.rs