Traže sedam regiona, plaše se promene granica okruga

Podelom na pet statističkih regiona nisu zadovoljne ni stranke u Zlatiborskom okrugu, ali ni u Nacionalnom savetu za decentralizaciju. Stranke koje su u Zlatiborskom okrugu pokušaće sa 30.000 potpisa da iniciraju promenu upravo promenjenog zakona i upozoravaju da će organizovati referendum u Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši ako se sada pređe i na promenu granica upravnih okruga. Aleksandar Popov, koordinator stručne grupe Nacionalnog saveta za decentralizaciju, smatra da bi buduća politička regionalizacija trebalo da prati statističke granice. A te granice, kako kaže, ne poštuju neke prirodne celine centralne Srbije.


Užice: žele da budu centar regiona (Foto Beta)


Napominjući da već postoje potpisi 21.000 građana koji se protive novoj podeli na statističke regione, Arsen Đurić, funkcioner Demokratske stranke Srbije i narodni poslanik sa Zlatibora, kaže za „Politiku” da bi za desetak dana moglo da se sakupi još 9.000 potpisa, kako bi, po Ustavu, skupštini mogao da se podnese zakonski predlog. „Mi nismo bili zadovoljni ni prvobitnom verzijom od sedam regiona, usvojenom pre devet meseci. Smatramo da ni ona nije garantovala da će se smanjiti razlike između razvijenih i nerazvijenih područja, da će biti istinske decentralizacije i vratiti imovina opštinama”, ističe on.

„Budući da se usvajanjem izmena formiraju oblasti unutar regiona, naše glavno opredeljenje je da se ne menja uredba o upravnim okruzima, dakle ni granice Zlatiborskog okruga. Insistiramo na tome da ovaj okrug bude jedna celovita oblast, da Priboj, Prijepolje i Nova Varoš, koji u svakom pogledu gravitiraju Užicu, ostanu u sastavu okruga. Ukoliko vlada odluči drugačije, razdvoji opštine u ovom okrugu, a čuju se i neke najave te mogućnosti, nastojaćemo da se u te tri opštine raspišu referendumi o tome”, kaže Đurić, dodajući da u svih pet opština gde se peticija potpisivala već ima više od 10 odsto prikupljenih potpisa potrebnih za organizovanje referenduma.

Aleksandar Popov smatra da eventualne nove izmene Zakona o regionalnom razvoju neće poboljšati taj zakon. „Prvi tekst zakona je bio u dobroj meri korektan, tim pre što je prilikom određivanja broja statističkih regiona poštovao neke prirodne celine. Činjenica je da su istočna, južna, centralna i zapadna Srbija – četiri priče, da svaka od tih celina ima svoje osobenosti. Zbog problema sa sandžačkim opštinama oni su promenili zakon, umesto da su na jednoj sednici vlade promenili Uredbu o upravnim okruzima iz 2006. godine i Novi Pazar i Tutin prebacili u Zlatiborski okrug”, kaže Popov.

I sadašnja podela na dva regiona u centralnoj Srbiji uklapa se u kriterijume Eurostata, ali Popov misli da su neki protesti opravdani. „Iz Niša protestuju i pitaju kakve veze oni u južnoj Srbiji imaju sa istočnom Srbijom. To su drugačiji problemi i mora se imati drugačiji odnos prema svakom od tih regiona”, napominje on. Prema rečima Popova, „jednom kad se zacrtaju neki regioni (a to se sada radi prvi put u centralnoj Srbiji, jer srezovi i okruzi to nisu), to postaje zadato” i onome ko kasnije bude radio funkcionalnu decentralizaciju.

„Statistički regioni jedino služe za povlačenje sredstava iz pretpristupnih fondova EU, oni nemaju subjektivitet i svoje organe. Ali, ako se jednog dana uđe u proces suštinske decentralizacije, neće se moći zaobići neka postojeća statistička podela. To najbolje govori primer Mađarske koja je kroz to prošla. Županije i razvojni regioni se ne podudaraju i tamo je totalna zbrka nadležnosti”, ukazuje Popov.

Kako dodaje, pogrešilo se u startu, pošto je pre donošenja zakona trebalo uraditi simulaciju statističke podele zemlje. „Tako bi se izbegla zamka da nakon donošenja zakona odmah moraš da ga menjaš. I zato ponovo imamo proteste u nekim delovima. Sada možemo u nedogled menjati taj zakon, ali on nikako neće biti bolji, može da bude samo gori”, zaključuje Popov.



Izvor