Virtualna realnost

Virtuelnu realnost nam je doneo internet.Sta time dobijamo,a sta gubimo?

Jel dovoljno da kazem da kad mi nestane net osecam se bas kao da sam odjednom u Srbiji, a do malopre sam bila u inostranstvu...ceo svet sam mogla da obidjem za par minuta....
Grozan osecaj...jako

e Mimi..pogodila i opet ko prstom u oko

Dobijamo do da mogucnost da upoznamo puno ljudi mnogo vise nego u reali
Docemo do svih informacija koje nas interesuju ne kupujuci novine i satima visiti nad knigom
Gledati filmove i slusati muziku koju hocemo ne cekajuci 5 godina na neki film puste na TV


Gubimo pojam o vremenu

slažem se s Bleky, sve to dobivamo
ali gubimo mogućnost da slobodno vrijeme ipak iskoristimo za zdraviji način života, recimo šetnja, druženje na kavi s prijateljima, čitanje knjige onako lijepo zavaljen u fotelju....itd.
djeca najviše gube, kao da je nestalo igre u parkovima...
a i gube vid ::

Pa dobro deca su pre satima visila na TV gledajuci crtice sad je zamenio net
Za zdravlje da ali mislim da vise strada kicma od ociju(danas postoje zastite za monitore koje ne ugrozavaju vid ) ako ne sedimo pravilno.

ček malo...nešto mi nije jasno.
je li virtuala stvarno realnost?
ili je možda bijeg od realnosti?

Iana je napisao/la:

ček malo...nešto mi nije jasno.
je li virtuala stvarno realnost?
ili je možda bijeg od realnosti?

To sama treba da odredis sta ce ti biti...

Mislim da nije beg od realnosti da je to onda bi ispalo da svi od toga bezimo, posto danas 90% ljudi visi na netu..

Mimi je napisao/la:

To sama treba da odredis sta ce ti biti...

apsolutno točno.

Bleky je napisao/la:

Mislim da nije beg od realnosti da je to onda bi ispalo da svi od toga bezimo, posto danas 90% ljudi visi na netu..

Mozda nije tebi i meni...ali nekome jeste...neko jednostavno ne zivi vise u realnosti, vec samo u virtuali... Ovde je mnogo lakse i lepse....

Mislim da se gubi ona fizicka bliskost

Ali sa druge strane, prijateljsku bliskost koju sam stekla sa nekim ljudima ovde na netu u reali nikada nisam

Bleky je napisao/la:

Ali sa druge strane, prijateljsku bliskost koju sam stekla sa nekim ljudima ovde na netu u reali nikada nisam

možda zato jer te nikad nismo vidjeli.
šalim se.

Bleky je napisao/la:

Mislim da se gubi ona fizicka bliskost

Ali sa druge strane, prijateljsku bliskost koju sam stekla sa nekim ljudima ovde na netu u reali nikada nisam

Potpisujem

I još da dodam da su mi te osobe sad i realni prijatelji ,posjećujemo se i za sad sve funkcionira za 5

Iana je napisao/la:

Bleky je napisao/la:

Ali sa druge strane, prijateljsku bliskost koju sam stekla sa nekim ljudima ovde na netu u reali nikada nisam

možda zato jer te nikad nismo vidjeli.

kokosko

Naletela sam na jedan tekst i jako mi se dopao. Pronasla sam se u tome onako 100%, pa sam mislila da ga podelim sa vama...mislim da mu je ovde mesto...


Vrteo sam se ja na ovom sajtu i po drugim, zanimljivim klubovima i sajtovima poslednjih nekoliko godina. Virtuelno upoznao mnoge drage likove,pretežno ženskog roda. Nešto se sa muškima nisam preterano tipkao, valjda to tako ide. Iskreno kontaktiralo me nekoliko gay orijentisanih tipova što mlađih, što starijih, e da, i po neki tranvestit. Svima sam se uljudno zahvalio na ponuđenom druženju, guzu još nikome nisam hteo dati, mada ovi tranvestiti izgledaju sve bolje i bolje, bar na fotkama.. Doći će vreme, kad ću morati tražiti ličnu kartu prilikom upoznavanja sa nekim, hahahahaha, da ne bude posle grebanja po zidovima. Alfa mužjaci nisu prilazili, kao ni ja njima, konkurencija se valjda oseti u vazduhu, I prećutno poštuje. U surfovanje po sajtovima sličnih sadržaja upustio sam se iz čiste znatiželje. Na početku mi nije bilo jasno, gledajući američke filmove, kako neko normalan, može biti opsednut komjuterom i chatom. Kako može zanemariti kompletan realni život i utonuti u virtuelni svet mašte i kako se od tog ne može otrgnuti. Nisam shvatio da je surfovanje netom kao i svaki porok, jer da je drugačije, ljudima bi bilo lako da se otrgnu maštarija i vrate u realnost. Naravno, to je bilo vreme slabe, telefonske povezanosti sa netom, sporog protoka informacija, i što je najverovatnije, a što sebi ne želim često priznati, mog mnogo ispunjenijeg, sretnijeg i zadovoljnijeg života. Sa godinama, čovek se okruži jednim određenim krugom ljudi i nesvesno, otpočne voditi monotoni život sa uvek istim pričama, o problemima u porodici, poslu, uopšte životu. U teškim vremenima u tom malom krugu prijatelja i rodbine, neke teme postaju taboo i onda se okrenes netu. Tamo možeš birati sa kim ćeš, koliko i do koje granice torokati o bilo čemu.Tamo možeš dopuniti količinu ljubavi, strasti I emocija koje ti nedostaju. Zaljubiti se preko neta? Neeeeeee, to je za mene bilo nezamislivo. Da sam samo tada znao koliko grešim sa tom konstatacijom. Prvo, ako si već zaljubljen, teško je voleti dve ili više osoba na isti način. Tek kada ti srce prestane kucati za nekim, stvori se prostor za nekog drugog. Drugo je pitanje granica. To što svako od nas misli da može povući crtu tamo gde on hoće, apsolutno nije tačno. Crtu možeš povući do onog trenutka kad ti emocije nisu uključene, kad nema leptirića u stomaku I u mozgu i kad osoba sa druge strane ne oseća isto kao I ti. Nebitno je da li toj osobi nedostaju emocije prema tebi ili ih ima mnogo, mnogo više. Bitno je da nisu na istom nivou. Chatovati samo sa osobama približnih godina, da ili ne? Tu se ne slažem sa velikom većinom surfera. Ne prihvatam godine kao bitnu karakteristiku sagovornika. Ima i mlađih i onih starijih koji zaslužuju pažnju. Pre svega zbog inteligencije duhovitosti, komunikativnosti i zrelosti u pristupu. Godine zaista nisu dobra opcija, za odluku o tome da li ćeš se sa nekim družiti ili ne. Moram vam se stidljivo pohvaliti da sam u poslednjih nekoliko godina imao “bliske” susrete sa 15 godina mlađim i desetak godina starijim damama na obostrano, uzajamno zadovoljstvo o čemu će ovde, sporadično, biti još priče. Da li je sex bio motiv mog surfovanja??? Nije i nikada neće biti. Mnogo je muškaraca koji surfuju radi udaranja reckica i brojanja komada koje su oborili u horizontalan položaj. Ja tu imam logiku, sasvim drugu. Uvek prednost dajem kvalitetu nad kvantitetom. I čak mislim da mi je to negde duboko usađeno u moždanu koru. Znate zašto? Jednostavno i kad duša hoće, ne vredi, alatka se ne diže na svakog, ma koliko bio prijatne spoljašnosti. Ne vredi i ne ide, koliko god se ja trudio. I mislim da je tako ispravno. Čak sam imao po mene i neprijatnih susreta po tom pitanju..hahahaha, kad se samo setim….

Izvor

Sa godinama, čovek se okruži jednim određenim krugom ljudi i nesvesno, otpočne voditi monotoni život sa uvek istim pričama, o problemima u porodici, poslu, uopšte životu. U teškim vremenima u tom malom krugu prijatelja i rodbine, neke teme postaju taboo i onda se okrenes netu. Tamo možeš birati sa kim ćeš, koliko i do koje granice torokati o bilo čemu.

Ovo je potpuno točno, da nema neta i da sam osuđen samo na monotone priče u susjedstvu i bližoj okolini - popizdio bi.

Bleky je napisao/la:

Dobijamo do da mogucnost da upoznamo puno ljudi mnogo vise nego u reali
Docemo do svih informacija koje nas interesuju ne kupujuci novine i satima visiti nad knigom
Gledati filmove i slusati muziku koju hocemo ne cekajuci 5 godina na neki film puste na TV


Gubimo pojam o vremenu

joj ... ja isto pogotovo zato što se nikako ne uklapam u svoju okolinu
a da se stalno družim s istim ljudima s faksa... pa počupali bi se

Problem kod neta je jedino što se možeš navuči na njega a da ne znaš...
znala sam se zateči malo previše puta da sjedim za njim... sva sreća reducirala sam to
iako je komp upaljen ja radim nešto treće

Mogu reči da što sam više na netu da gubim vlastitu maštu.. kao da isisa to iz mene

jedina pozitivna stvar je to da sam upoznala prekrasne ljude koje ne bi srela u stvarnosti :hy:

Bleky je napisao/la:

Bleky je napisao/la:

Dobijamo do da mogucnost da upoznamo puno ljudi mnogo vise nego u reali
Docemo do svih informacija koje nas interesuju ne kupujuci novine i satima visiti nad knigom
Gledati filmove i slusati muziku koju hocemo ne cekajuci 5 godina na neki film puste na TV


Gubimo pojam o vremenu

Ma što to radiš, citiraš sebe i smajlićem odgovaraš? :

Pa necu da pisem isti post sto sam tad mislila mislim i sad

U tom slučaju ne pišeš (klikaš smajlić) na toj temi, nego na nekoj drugoj gdje imaš što za napisati.

Time dobivamo podosta toga, a gubimo onda kada se previše navučemo na virtualnu realnost. Teoretski gubimo svakom minutom provedenom na netu, možda sad nisam trebao pisati ovaj post nego si složiti kakao, možda nakon ovog posta ne trebam pogledati što ima novog na forumu i što još da napišem, već da izađem na terasu i čitam knjigu... Uvijek se može naći nešto zdravije, no to su ionako sitnice. Jedna je stvar dok si u virtuali satima, tada ajde možemo pričati o gubicima. No ne samo to, nešto i dobivamo, zar ne. Nešto dobimo, nešto izgubimo, tako je to uvijek. :

Gledao sam jučer prilog na Kapital network o liku koji je predstavljao knjigu o virtualnim odnosima. Istaknuo je ono što ja smatram najbitnijim - ako su uključeni osjećaji u virtualnu komunikaciju i ako je prije ili kasnije došlo do realnih susreta, onda je to ok i nije gubljenje vremena. Ponekad na netu možemo pročitati nečiji savjet koji će nam promjeniti život, tako da vrijeme provedene na netu ne mora uvijek biti smatrano izgubljenim. Izgubljeno je ako igraš igrice, ali ako pametno i osjećajno diskutiraš s ljudima to vrijeme nije izgubljeno.