Jeste li zlopamtilo?

Pamtim,nažalost da...ne,ne ljutim se dugo samo ne zaboravljam i ne uzvraćam istom mjerom,nastavim dalje.

Ne zaboravljam...ali ljutnju i negativne misli izbacim.Ne trudim se vraćat...ne zanima me osveta.Sve se složi prije ili kasnije.

Nisam,vratim kad-tad...

Ne zaboravljam nikad...a vracam naravno...ne volim da dugujem nikome Cudno je to kako ljudi kad im neko pomogne ili pruzi nesto lepo, retko pamte, ali zato lose stvari ceo zivot...

Nije to cudno. Jednostavno, milovanje godi , a udaranje boli...

Naravno...ali bilo bi mnogo lepse da se vise posvecujemo i oslanjamo na te lepe stvari...I jednostavo, zar nije sramota zaboraviti neko dobro delo koje ti je neko ucinio? Bezveze...

pa jesam ..ponekad...kad zatreba..

Oprostim , ali pamtim neke veće stvari koje su me povrijedile, male zaboravljam tj..spremam u neku kutiju koju zatvorim i ne otvaram više.

Zavisi za shta i zavisi kome...nekad brzo zaboravim, nekad ne...

jesam, sve pamtim....i ne prelazim lako preko loših stvari...
ovisi o čemu se radi,nekad i vratim...čisto toliko da ta osoba vidi kako je meni...

Da

Nisam zlopamtilo, a pogotovo ne uzvračam istom mjerom u nedjelima. Samo Bog ima pravo suditi, u biti ne sudi ni on, presudili smo sami sebi kad izaberemo zlo umjesto dobra - automatski smo odabrali nesreću umjesto sreće.
Sve ovisi o težini zla koje mi netko učini. Sitnice oprostim, za krupne stvari jednostavno dalje ignoriram osobu i nemam veze s njom.

Nisam zlopamtilo, jer se sve vrati kad tad......

Nisam zlopamtilo




Jeste, to što ćete da se nadurite na nekoga i što će osoba koja vas je povredila biti i sama prilično povređena nakon što odbijete svaku dalju komunikaciju s njom može vas nakratko učiniti srećnim i zadovoljnim, ali samo nakratko. Posle toga vratićete se u svoje uobičajeno "jao onome ko mi stane na put" zlovoljno raspoloženje. To i nije baš zabavno i teško da možete da uživate u takvom raspoloženju - možete da sažaljevate sami sebe ili da sami sebe vidite kao opasnu osobu sa kojom se ne treba kačiti, ali teško da možete zaista da uživate.

Zapravo, sve što zlopamtilo pokazuje svojim reakcijama jeste da je veoma nezrela osoba koja ne ume da reši probleme i kojoj je izuzetno teško da krene dalje kad nešto negde zapne. Život je takav da je neizbežno da bar nekad nešto zapne - što vam je lakše da krenete dalje, to bolje po vas, manje ćete gubiti vreme i energiju na ono što ne možete da promenite.

Ukoliko ste zlopamtilo, razmislite o tome da to promenite - zbog sebe; vi ćete se bolje osećati ako više ne budete zlopamtilo. Posvađali ste se s nekim, neko vam je nešto ružno uradio? Učinite sve što možete da popravite štetu koja vam je naneta, ali nemojte se zadržavati na ljutnji na tu osobu. Skrenite joj pažnju na to da vas je povredila i da smatrate da njen postupak nije u redu, svakako, ali joj i oprostite i nastavite sa svojim životom.

Da ne bude zabune, to što ćete nekom oprostiti što vas je povredio ne znači i da morate na to da zaboravite, već samo da sebe više nećete mučiti ljutnjom zbog nečega što je u prošlosti i što ne možete da promenite. Ako zaključite da sa tom osobom ne možete da imate dobar kontakt ni komunikaciju, nemojte se više družiti s njom - ali ne zato što ste besni na nju, već zato što iz takvog druženja ni vi ni ta osoba ne možete ništa lepo da dobijete.

Najgore za čuti mi je kad netko proklinje nekoga; e napravio mi je to, da Bog da mu ovo, da Bog da mu ono... To je po mom mišljenju golemi primitivizam, izjednačavanje s tim koji ti je nešto loše napravio.

Da to je jedna od najgorih stvari..mislim da je to bolesno

Dam do znanja osobi da me je povrijedila i idem dalje od te osobe.Nisam zlopamtilo ali ne mogu bit dobra sa osobom koja me je povrijedila

Ako se radi o sitnicama to oprostim...al ima stvari koje ne mogu i ne želim oprostit,a još manje zaboravit ...
neka sam zlopamtilo...ali neke stvari zbilja ne mogu oprostiti

Ispricacu jednu pricu.
U srednjoj skoli zameri mi se drug iz razreda. Tako mi se zamerio da sam sa njim prestao razgovarati. Posle zavrsene srednje skole svako krenu na svoju stranu, ali u gradicu, kao sto je ovaj u kojem sabiram svoje dane, te svoje strane se znaju sretati i vise nego sto bi covek pozeleo. Godine su tako prolazile...kada god bi se sreli i pored toga sto sam uvek gledao prema njemu nisam mu se hteo nikako javiti. Njemu neprijatno bilo...okretao glavu, cak prelazio i na drugu stranu ulice kada bi me prvi u daljini spazio. I tako vreme prolazilo...Postadosmo odrasli ljudi...vreme nas pocelo borati...korak se poceo sve vise usporavati, jer dodje tako momenat u zivotu kada se shvati da brzi hod osiromasuje i otudjuje coveka, kako u odnosu na grad tako i u odnosu na drugog coveka...
U jesen, a ne volim jeseni, sretosmo se u ulici u kojoj jos bejase drveca i tada spazih ogromnu tugu u njegovim ocima, jer me je posle toliko godina prvi put pogledao u oci...Prodjosmo opet jedno pored drugog bez reci, ali tom tugom njegovom ostadoh posramljen...Molio sam se da mi se sto pre pruzi prilika da ga ponovo sretnem...i zaista za par dana ponovo se sretosmo. Stadoh ispred njega, pozdravih ga i upitah za zdravlje. I sada, posle toliko godina vidim pred sobom njegovu ogromnu radost zbog toga sto sam mu se javio i time izbrisao, ocigledno njegov veliki teret koji je tolike godine nosio, a istovremeno i sopstveno zlopamcenje...
Posle toga nikome nista vise ne zlopamtim...

Uh...koja priča.Velika poanta iz nje je proizašla.

A šta kad vas netko povrijedi a on nije svjestan da vas je povrijedio...a pamtite mu.A niste mu taj trenutak rekli da ste povrijeđeni.

Uvek valja oprostiti i zbog njega i jos vise zbog nas samih...
zasto bi se covek secao i zasto bi nosio sobom lose osecanje...
Za sve je odgovor: ljubav!

nisam zlopamtilo ..ako me ko povrijedio...nikad nikom ne vracam istom mjerom kazu zub za zub ..oko za oko ..kod mene to nije slucaj ..nikom ne mislim zlo koliko god mi loseg ucinio ... ..uvijek naucim nesto iz tog i takve ljude ignorisem ...

tija je napisao/la:

Dam do znanja osobi da me je povrijedila i idem dalje od te osobe.Nisam zlopamtilo ali ne mogu bit dobra sa osobom koja me je povrijedila

U slučaju nečeg težeg ponesem se kao i ti. Nešto "sitnije" oprostim, ali teško stječem povjerenje opet u osobu koja me povrijdila, lagala itd.

nisam zlopamtilo al teško vjerujem osobi koja me jednom povrijedi....na sitnice ne gledam,ljudi smo ,svi mi griješimo u nekim stvarima..al ako mi neko svjesno želi nanijet bol ,povlačim se ...