Jednog dana...

Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala njegovoj
ženi.Izvadi jedan zamotuljak u rižinom papiru i reče: 'Ovo nije bilo
što, ovo je nešto specijalno.'
Odmotao je paketić i odbacio papir, i
onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku.Ona je ovo kupila kad smo
bili prvi put u New York-u, prije otprilike osam ili devet godina. Nije
to nikad upotrijebila . Čuvala je to za neku 'specijalnu priliku'.
Dobro...ja
mislim da je sada prigodna prilika za to'.Prišao je krevetu i položio
rublje pored druge garderobe, koju će ona imati - na pogrebu.
Njegova
žena je umrla.
Okrene se prema meni i reče:'Ne čuvaj nikada ništa za
neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan'.
Još
uvijek mislim na njegove riječi...one su promijenile moj život. Više
čitam, a čistim manje. Sjedim na terasi uživam u pejzažu, i ne smeta mi
korov u vrtu.
Provodim više vremena s porodicom, a manje na
poslu.Shvatio sam da je život u suštini jedna cjelina ispunjena užicima,
a ne tečaj preživljavanja.

Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam
svoje kristalne čaše svaki dan. Obučem svoj novi sako kad idem u
supermarket, ako mi je želja.
Ja ne čuvam svoj najbolji parfem za
specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvijek kad poželim.
Fraze...'jednog dana' i 'jednog od ovih dana'su nestale iz mog rječnika.
Ako
nešto vrijedi vidjeti, slušati ili raditi, onda ja to želim vidjeti,
slušati ili raditi SADA. Ja nisam siguran u to što bi žena mog
prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovdje sutra.
Ja
mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim
najbližim prijateljima.

Ona bi možda nazvala svoje stare
prijatelje i molila za oproštaj za neke nesporazume, i pomirila se s
njima. Vjerujem da bi ona išla jesti u kineski restoran, to je njena
omiljena hrana.

Upravo ove neučinjene male stvari što meni
smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta me što sam
prestao sretati svoje dobre prijatelje koje sam 'jednog dana' htio
kontaktirati.

Smeta mi što ne pišem pisma, koja sam mislio pisati
'jednog od ovih dana'. Smeta mi i žalosti me da nisam rekao svojim
roditeljima, svojoj braći i djeci, češće, koliko ih volim.

Sada
pokušavam ne zakasniti, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što može
obogatiti naš život sa smijehom ili radošću.

I svaki dan kažem
samom sebi, da je danas jedan specijalan dan... Svaki dan, svaki sat,
svaka minuta... je specijalna.

-----------------------------

Citajuci ovu pricu, ili sta je vec, shvatam da ustvari i jeste tako. Imala sam tooooliko stvari koje sam cuvala za neku posebnu priliku...a nikad ih nisam iskoristila. Sad ili vise nisu u funkciji od stajanja ili ne mogu da ih obucem....
Mislim da se da nesto menjati u mom zivotu... Necu da zavrsim ko ova zena...

Jel vi cuvate tako neke stvari za neku 'specijalnu priliku' ili ako vam se nesto nosi, radi ili sta vec...uradite to odmah...?

Citat :

Ne čuvaj nikada ništa za
neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan

potpuno se slazem sa ovim

Uvek radim kad to pozelim...nemam ja strpljenja za cekanje...

A mislim da opet i pored svega toga izdvajamo neke stvari za te, posebne prilike... Necu sad ja da nosim elegantnu haljinu zato sto mi se nosi, a kuci sam. I posle kad treba da krenem negde, nemam sta da obucem. Ne znam, ne mogu da se otarasim te navike nikako. Zao mi je da nosim nove stvari za obicne dane i prilike...

'Ne čuvaj nikada ništa za
neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan'.
-------------------------------------------------------------------------
To je vrhunska mudrost. Kako bi rekao Og Mandino - sutra postoji samo u kalendaru budala.

Jako lijepo napisano...svaki put iznova se iznenadim kad čiatm postove od Rokerke,nemogu vjerovat da joj je samo 14..Ti si naša pametnica prava