Kako se nosite sa osjećam gubitka bliske osobe

Da li ste se našli u situaciji da ste izgubili najboljeg prijatelja, roditelja...?
Kako ste se nosili sa tim osjećajima, da li vas je to promjenilo...ako je koliko vas je promjenilo ?

Nedavan događaj u privatnom životu me potaknuo na to razmišljanje, kako se nositi sa time , onda. Teško je prihvatiti da te osobe više nema , prije 9 godina izgubila sam najbolju prijateljicu...i sada sam se zatekla u skoro istoj situaciji...
koliko duboko nas to promjeni..bojimo li se tog gubitka, oporavimo li se ikad u potpunosti od toga ?

Ja nisam baš dobro podnjela gubitak bake i djeda, jer oni su me maltene odhranili..do 6 godine se ni ne sječam roditelja..več samo bake i djeda ..
Onda su umrili jedno za drugim u par mjeseci..
Strašno mi je to bilo..nitko me nije pripremao na nešto takvo...bila sam u pubertetu..i nije mi gubitak baš prišao bezbolno...
Nisam se znala nositi s tugom..boli..nisam dušu znala smiriti, a nitko mi nije znao pomoći i nisam dala nikom da mi priđe..povukla se u sebe i tugovala...strašno mi je bilo.
No preboljela nekako ..odrasla u par dana..zapravo mjeseci, koliko mi trebalo da to sve sastavim u glavi.
Izašla odgovornija..u tuzi i samoći sam se uhvatila učenja i čitanja knjiga..zavukla se u svoj mali dio sreće..mogla sam nisma imala obaveza...
Danas da mi se dogodi takav gubitak bilo bi to nešto opet potpuno novo, jer ovaj više ne mogu izgubiti baku ili djeda..
Poginuo mi je bratić..ali nije mi bilo ni upola kao baka kada mi je umrla, njega sam isplakala, izbacila tugu odmah van iz sebe, da me grize i ne mući..
Ali baka Ana ..i dan danas me srce zaboli za njom..i često pomislim na nju..kad god mi nešto Lucija učini pomislim kako bi ona bila ponosna da ju vidi..

Moram priznat kao mala,smrt bake i djeda nisam doživjlela previše teško.Nekako mi je drugačiji osjećaj sada.Kad mi je umrla svekrva(krasna ženica).njezinu sam smrt vrlo teško preboljela.I moj sin je dosta to teško proživio.Vezao se puno za nju.Bila je puno bolesna i trebalo je njegovati po cijele dane i vječito sam bila umorna.Kad je umrla i kad sam mogla spavati i odmarati...nisam mogla.Kao da mi je sve to falilo...ta navika(bila je nepokretna).Trebala mi je dobra godina dana da to sve emocionalno i fizički odbolujem.Ne samo ja već svi u familiji.

Izgubila sam oca pre 3 godine jako tesko mi je palo mesecima sam bila u nekom depresivnom stanju

Izgubila sam kao mala baku...bila sam vezana za nju vise nego za mamu...ali podnela sam to dobro...bila je mnogo bolesna,i pripremili su me za to....
A sad skoro sam izgubila ujaka...i bilo mi je mnogo tesko....secam se, kao da je juce bilo...igrali smo kosarku, dan pred moj odlazak na rekreativnu nastavu...7 dana u Vrnjackoj Banji...i kada sam se vratila vec je bio u bolnici, operisan....sve se prebrzo desilo...nisam bila svesna sta se desava....kada smo ga izgubili, nisam mogla da verujem....trebalo mi je godinu i po dana da shvatim da ga vise nema...i da ga vise nikada necu videti