Život moze i da boli

Svako potiskivanje osecanja dovodi do procesa grcenja misica, a posledice nastaju kroz razne psihosomatske bolesti. Emocije nose ogromnu energiju u skladu sa svojim intenzitetom zato ih nemojte potiskivati u sebi i zadrzavati, vec nastojte da iz pokazete, kao i da se izrazite na sto bolji ili zdraviji nacin. Ako vas nesto muci, onda to obavezno recite i pokazite.

Psiholozi jasno porucuju, da emocije nose ogromnu energiju u skladu sa svojim intenzitetom i zato ih nemojte potiskivati u sebi i zadrzavati, vec nastojte da ih pokazete, kao i da se izrazite na sto bolji ili zdraviji nacin. Dakle, placite ako ste tuzni, smejte se i radujte se zivotu kad god osecate poriv za radosnim treptajima svoga srca, jednostavno nikad nemojte zanemariti da osluskujete svoje srce. Svako potiskivanje osecanja dovodi do procesa grcenja misica, sto za posledicu ima pojavu raznih psihosomatskih bolesti.
Strucnjaci naglasavaju i cinjenicu da su brojna istrazivanja jasno potvrdila, da je cak 95 odsto stecenih bolesti tokom zivota u osnovi psihosomatskog porekla.
Nas organizam je energetski sistem koji predstavlja jedinstvo psihe i tela, i to jedinstvo treba odrzavati u pravilnom skladu i ravnotezi tokom celog zivota. Ukoliko dodje do disbalansa i "cepanja", nastaju brojni zdravstveni simptomi, a zatim i razne tegobe koje se manifestuju kroz hronicne bolesti. Potrebno je imati svest da "emocije teku u nama", odnosno da "zivot tece u nama". Ako se te emocije zadrzavaju, potiskuju ili trajno blokiraju, onda neminovno nastaju i poremecaji koji uzrokuju razna bolesna stanja.



Posebno treba imati u vidu da je svako od nas uslovljen i svojim sklopom temperamenta i crta licnosti, koje potom odredjuju nas celokupni psiholoski profil licnosti, te da shodno svom psiholoskom profilu mi i manifestujemo razna emotivna stanja kroz koja prolazimo. Odnosno, svako se ponasa i reguje shodno svojoj prirodi i u skladu sa svojim temperamentom. Zato je izuzetno vazno pronaci i dobre balanse u nama samima, kao i u odnosu sa okolinom ili sa osobama koje su nam bliske, npr. ne mozete biti pretereno impulsivni na nacin koji remeti odnose sa drugima, ali ne treba ni "gutati" u sebi nezadovoljstvo, suze, bol, patnju. Tacnije, vazno je pronaci balans izmedju krajnosti koje bi ugrozavale nas odnos sa drugima, ali i sa druge strane ne ugrozavati svoje zdravlje kroz narusavanje psiho-emocionalne ravnoteze. Znaci, treba nastojati pravilno kanalisati svoje emocije i otvarati puteve stvarnoj, prirodnoj i dubokoj spontanosti uvek kroz izrazavanje svojih iskrenih osecanja.



Psihosomatske bolesti su zapravo "odbrana" od prihvatanja zivota sa svim njegovim aspektima koji sa sobom donosi i odredjene probleme, rizike, neuspehe, gubitke kao potpunu zivotnu realnost, odnosno strah (bezanje, neprihvatanje) od "potpunog zivota" manifestovanog na nekom od organa naseg tela. Naravno, najteze je suocavanje sa nekim "bolnim istinama", priznavanjem sebi ili drugima, i prihvatanjem da smo u necemu neuspesni, losi ili nemocni. Ljudskoj prirodi su svojstveni razliciti mehanizmi odbrane, stvaranje iluzija i bezanje od problema (realnosti) u elementarnom nastojanju da se na takav nacin "zastitimo", ali to je samo veliko smozavaravanje i udaljavanje od resavanja problema. Prepoznavanje i prihvatanje stanja problema, kao i svest o problemu je dalje angazovanje volje da se nesto ucini u smislu prevazilazenja ili resavanja problema. Svest i anagazovanost na problemu je uvek odredjeni proces, neki procesi su dugorocniji i bolniji u zavisnosti od "tezine" i slozenosti problematicne situacije. Ali, koliko god da je to bolan proces i emocije su viseslojne, uvek ga je moguce prevazici na dobar i zdrav nacin. Samim prepoznavanjem problema i suocavanjem sa njim u sebi oslobadjamo "blokiranu energiju" koja vise nema destruktivno dejstvo prevashodno na nas same, vec stvaramo mogucnost protoka, kanalisanja i neprekidnog umnozavanja, odnosno uvecavanja energije kroz njene evolutivne tokove. Izuzetno je vazna svest o tome da energija nikada ne moze da se unisti ili da nestane, energija uvek ima svoj kvalitet, svojstvo, tok i pravac, i u tom smilu ona moze biti afirmativna (pozitivna, stvaralacka, lekovita) ili destruktivna (negativna, rusilacka). Jedna od osnovnih istina u samospoznaji je svest o tome, da svako od nas ima mnogo vise energije (snage) nego sto sto je toga svestan i koliko god da je situacija teska, losa, bolna, crna, dramaticna ili nemoguca uvek postoji nacin da se ona prevazidje i resi. Svest, volja i energija su toliko puta do sada pokazali kako su i one nemoguce situacije postale moguce u prevazilazenju, odnosno i da su ona razna "cuda" uvek moguca i prisutna u zivotu. Ipak, poznato je i da se "cuda" ne desavaju cesto i svima, ali isto tako svi dobro znamo da se ona desavaju nekima i ponekad. A u odgovoru na pitanje: zasto se "cuda" desavaju samo nekima i samo ponekad, lezi i deo istine za svakoga od nas.

Nazalost nas narod i dalje ima razne predrasude, primitivan stav i strah od psihoterapije, koja je zapravo rad na sebi. Tako je jedna od osnovih zabluda, uvrezeni stav da su osobe sa psihijatriskim dijagnozama negde izjednacene sa osobama koje imaju razne psiholoske probleme. Sto je u osnovi pogresno i predstavlja potpuno drugu pricu, koja samo realno i neminovno kroz razne psiholoske tegobe prati zivot savremenog coveka.

Cak, desava se i to cesce nego sto mozemo i da zamislimo, da neprihvatanjem svojih pravih, dubokih i iskrenih emocija, spontanosti i zivotnosti kroz razlicite situacije covek "osudi samog sebe" na bol, patnju, tugu, zrtvu, na bolest, pa cak, i na smrt. Zbog toga sama psihoterapija sluzi prevashodno osvescivanju, odnosno pomaze nam da prepoznamo kako u odredjenim situacijama treba pravilno da reagujemo, da prepoznamo kada smo izgubili nasu spontanost u izrazavanju istinskih i iskrenih osecanja, kao i da naucimo kako da dodjemo do izvora nasih prirodnih i stvarnih emocija i zatim da ih pravilno kanalisemo i izrazimo iz sebe, da ih pravilno podelimo sa drugima.

........"neprihvatanjem svojih pravih, dubokih i iskrenih emocija, spontanosti i zivotnosti kroz razlicite situacije covek "osudi samog sebe" na bol, patnju, tugu, zrtvu, na bolest, pa cak, i na smrt"...

Skroz, na skroz, istina.
Sve treba prihvatiti onako kako je, ne treba zabijati glavu u pijesak i čekati da sve riješi samo od sebe, jer neće...samo se taloži, taloži i nakraju eksplodira i ode sve u .......

Sindrom slomljenog srca pojavljuje se kao posljedica psihičkog i emotivnog stresa, a često dolazi nakon smrti voljene osobe.
Simptomi ove 'bolesti' navedeni u priručniku za medicinsko osoblje opisani su kao bol u prsima i teško disanje, no dobra vijest je da je to stanje privremeno te se osoba brzo vraće u normalno stanje.
Dakle, ukoliko 'bolujete' od slomljenog srca, možete biti mirni jer će to, izrazito teško stanje proći za nekoliko tjedana.
Ovo stanje izaziva emotivna ili psihička trauma koja uzrokuje nalet adrenalina u područje srca, zbog kojeg osjećate kao da vam je toplina preplavila srce, a zapravo izaziva smrzavanje lijeve srčane klijetke koja je glavna pumpa u srcu i tako onemogućava srcu da pravilno pumpa krv.
Ovaj simptom se često pojavljuje kod osoba koje su proživjele nasilje u obitelji, gubitak na kocki, oružanu pljačku i smrt voljene osobe.

izvor