Muškarci na porodu...

Za žene: Trebaju li muževi prisustvovati porodu ? Želite li vi to i očekujete li to od njih ili možda ne želite da u tom trenutku budu s vama ?


Za muškarce: Želite li prisustvovati porodu i biti podrška ženi ili mislite da to žena mora sama ?

Ja se ne mogu odlućiti, nisma pametna. Ne mislim da bi mi smetao jer, on nesmije mrdati sa svog mjesta, ali ma neznam.. Vjerujem da bi se osječala sigurnije da je on tamo, a onda opet možda i nebi pa bi me to samo smetalo.
Drugi par opanakla je dal bi on išao tamo. Moj muž misli da to nije dobra ideja, jer on misli da bi samo zbunjivao porodilju, a nekuži da nemaš što zbunjivati bilo koga, ako sve ide po planu i programu, ako dođe do komplikacija on i tako ide van.

meni je to super ...da je u moje doba bilo to sigurno bi isao ...ja bi se osjecala sigurnijom ...i sve bi bolje podnijela da je bio uz mene...a nema boljeg osjecaja da smo skupa kad to malo bice se rodi...e sad jedino da jos jedno rodim pa da bude uz mene

Ja bi isto voljela da jeišao sa mnom...mnogi moji prijatelji su bili na porodu sa ženama i o im je jedno nezaboravno iskustvo
nekako bi se osječala sigurnijom...ai voljela bi taj trenutak podjelit s njim....

Ariela je napisao/la:

Za žene: Trebaju li muževi prisustvovati porodu ? Želite li vi to i očekujete li to od njih ili možda ne želite da u tom trenutku budu s vama ?

nisam rodila, još, kad budem rađala ne želim svog muža na porodu, ali želim mamu i naj priju!

ja bih voljela da je on tu pored mene kad se budem porađala i mislim da je to nešto najljepše, vidjeti osobu pored sebe koju voliš koja ti je velika podrška i koja je tu u najljepšem trenutku u životu

Nikada nebi pristala na to da mi partner prisustuje porodu...

ma zemske sta vam je...to su tako neki trenuci koji se ne mogu opisat ...to treba samo dozivit ...a meni je strasno zao sto moj partner nije mogao biti uz mene ...jer to su neki trenuci koje treba podjeliti s njim ...

Ne,ja te trenutke želim provesti sama...

kad bi se mene pitalo dao bih ženi da odluči želi li da budem prisutan uz nju ili ne, poštovao bih njenu odluku nije da mi je svejedno no ipak neke žene to žele porod doživiti zajedno s supružnikom a neke ne, mislim da to treba poštovati

teo u potpunosti potpisujem ovo ....
ja i muz smo za takve stvari ...mada on kaze da bi ga malo bilo strah ...ali volio bi i on da je prisustvovao ....ali neko bi se bolje osjecao da mu nije tu partner ...ili volio bi da je partner tu a ...partner ne smije...ja znam da bi se ja licno osjecala kud i kamo bolje da je bio uz mene

volio bih biti na porodu svoje djece....
ali, ipak to ne ovisi o meni, nego o majci koja ipak trpi sve te bolove i to...
odluku bih ipak prepustio njoj dal želi uza sve i mene i moje histeriziranje...

Nemam ni ideju o tome što bi htjela. Nit imam partnera trenutačno, nit se mogu zamislit da imam dijete. Jedino što znam da bi ta odluka bila u dogovoru s njim, mislim da se to tiče oboje.

Ja nisam za tu ideju,iako kad sam rađala Paola sve bi dala u tom trenu da je bio tamo i da me pogleda pogledom koji govori sve će biti u redu,al onda opet ne,nek je tu kad je sve gotovo i ja sretna.

u principu nisam za to ali svakom na volju naravno...ipak da je moj bio prisutan vjerojatno ne bi danas hodao jer bi ga u onom trenutku bila kastrirala ...šalu na stranu ...kako nije ni tekao porod kako treba mislim da bi još više se brinuo da je bio tamo dok su me hitno spremali za carski...tako da u jednu ruku mi je drago da je bio pošteđen toga ovako je saznao kad je već sve bilo ok ionako mu je bio dovoljan šok me vidjeti nakon operacije...

slažem se da je to poseban trenutak no nekako mi se Teov odgovor činio najpametnij... :hy:

privlačilo me to ili ne, ja to nažalost neću nikada doživjeti...

moj muž je prije 17 godina bio sa mnom u rađaoni čitav porod..nekih 5-6 sati..
nisam to od njega tražila, ali sam je odlučio da to želi..
u nekim trenucima mi je išao na živce jer je stalno nešto pričao, a meni se užasno spavalo između trudova, ali u globalu mi je bilo drago da je sa mnom, kao i njemu.