Tony Cetinski (Anthony)

Anthony Cetinski, poznatiji kao Tony, je jedan od najpopularnijih hrvatskih pevača. Rođen je 31. maja 1969. godine u Puli. Otac mu Mirko, je imao uspešnu muzičku karijeru šezdesetih godina pa je jasno od koga su Toni i mlađi brat Mateo nasledili talenat. Mateo se ipak odlučio za televizijski menadžment i komunikaciju koju je diplomirao u Bolonji i magistrirao u Njujorku. Majka Vinka je bila zamenik ministra turizma u Vladi Republike Hrvatske.

Toni je od malih nogu voleo da skija i da peva, te se dvoumio čime želi da se bavi. Bio je veoma živahno i nemirno dete.  Trenirao je odbojku, tenis, fudbal, rukomet, košarku i jurio je ulicama Rovinja. Sa petnaest godina je nastupao na gitarijadama i bio je član lokalnih bendova. Od instrumenata zna da svira klavir, bubnjeve i bas-gitaru. Pre podne je išao u Srednju turističku školu, a po podne u muzičku školu. Pravio je koncerte u svojoj kući i naplaćivao je ulaz rodbini i komšijama.

Diskografija

1990. godine je snimio prvi album „Srce nikad ne laže“ na kome su se našle pesme: „Nemoj se sa mnom igrati“, „Ti moja si desna ruka, „Srce nikad ne laže“, „Dolina našeg djetinjstva“, „Ruže, vino i pjesma za nju“, „Nema problema“, „Ne plači, Marija“, „Baby blue“, „Što te mama pušta samu“, „Tvoje suze“, „Lako je reći adio“. Hrvatska pevačka diva, Radojka Šverko, mu je pružila priliku da se predstavi publici gostovanjem u emisiji „Sedma noć“ koja je bila veoma gledana i emitovala se na HRT-u.

1991. godine se iz Rovinja preselio u Zagreb i posvetio se samostalnoj karijeri. Živeo je u stanu od 30 kvadrata i spavao je na podu jer nije imao nameštaj. Upoznao je menadžera Zorana Škugora i počeo je da ređa velike hitove. Imao je dugu kovrdžavu kosu koju je skratio zbog čega je dobio nadimak Slatkica.

1992. godine je u izdanju Aquarius records-a izašao drugi album pod nazivom „Ljubomora 1“ sa pesmama: „Ljubomora“, „Marina“, “ Uspomene“, „Andrea“, „Hej, Dee Jay“, „Tebe ne bih mjenjao“, „Putuje“, „Prijatelj“, „Elvis in me“.

1993. godine je za istu izdavačku kuću objavio album „Ljubomora 2“ na kome su numere: „Nek’ te zagrli netko sretniji“, „Ljubomora“, „Elvis in me“, „Hej, DJ“, „Prijatelj“, „Tebe ne bih mijenjao“, „Andrea“, “ Happy birthday sweet sixteen“, „Putuje“, „Stay“. Na Splitskom festivalu je izveo pesmu „Na kraju putovanja“ za koju je dobio treću nagradu stručnog žirija. Na Melodijama Jadrana je pobedio sa numero „Santa Eufemia“.

1994. godine je bio predstavnik Hrvatske na Evroviziji koja se održala u Dablinu. Nastupio je sa pesmom „Nek’ ti ljubav bude sva“ koju je uradio Željen Klašterka. Osvojio je šesnaesto mesto. Na Pop Express festivalu je dobio nagradu za pop pevača godine.

1995. godine je nastupio na Splitskom festivalu sa numerom „Ti, samo ti“ i osvojio je drugu nagradu publike. Uradio je album „Ljubav i bol“ koji se sastoji od pesama: „Tvoje tijelo“, „Ljubav i bol“, „Ja sam zaljubljen“, „Ljubavi mi trebamo“, „Plamen ljubavi“, „23. prosinac“, „Danas ćeš mi trebati“, „Casanova“, „Zauvijek tvoj“. Dobio je godišnju nagradu Music Pub-a za pevača godine. Takođe, odlikovan je Redom Danice hrvatske sa likom Marka Marulića za doprinos u kulturi. Hit „23. prosinac“ je na festivalu Pop Express proglašen za pop pesmu godine, a Toni za pop pevača godine.

1996. godine je na festivalu u Splitu izveo numeru „Neka noćas dođu svi“ koja mu je donela pobedu i Grand prix. Na Melodijama Jadrana je nastupio sa duetom „Morski vuk“ koji je otpevao sa Oliverom Dragojevićem. Osvojili su nagradu Srebrni galeb. Dobitnik je nekoliko Porina, najprestižnije i najugledanije diskografske nagrade u Hrvatskoj. Neprevaziđeni hit „23. prosinac“ mu je doneo Porin za Pesmu godine i Najbolju mušku vokalnu izvedbu.

1997. godine je snimio album „Pepeo i prah“ sa numerama: „Dom“, „Baš je dobro“, „Čaša vina“, „Neka noćas dođu svi“, „Moja mala kraljice“, „Prah i pepeo“, „Život“, „Brza ljubav“, „I am sorry“, „Liar“. Sa pevačicom Vanom je dobio Porin za Najbolju vokalnu saradnju za duet „Don’t let the sun go down on me“.

1998. godine je objavio album pod nazivom „A1“ na kome su pesme: „Easy lady“, „Zbog nje“, „Zauvijek“, „Mi“, „The game“, „Srodne duše“, „Ritam noći“, „Volim te još“, „Kao nekad“, „Laž ili istina“, „Diavolo in me“. Naredne godine je za njega dobio Porin, kao i za najbolju mušku vokalnu izvedbu.

1999. godine je nastupio na festivalu u Budvi, Pesma Mediterana, i osvojio je drugo mesto sa numerom „Kao jučer“. Izašao je novi album „Tiptonyc“ sa pesmama: „Intro“, „Ona“, „Putnik“, „Kao jučer“, „Femme fatale“, „Ples“, „Voli me“, „Noć i ja“, „Sa druge strane obale“, „Miljama daleko“, „Outro“.

2000. godine je na Splitskom festivalu izveo duet „Dobar dan ti, dušo“ sa Zoricom Kondžom za koji su osvojili Grand prix. Istu nagradu je dobio i na Marko Polo festu gde je otpevao „Femme fatale“.

2001. godine je nastupio na Dori sa numerom „Blago onom tko te ima“ za koju je osvojio nagradu žirija muzičkih urednika. Na Bihaćkom festivalu se predstavio numerom „Sve bih opet“ za koju je dobio prvu nagradu za aranžman, drugu nagradu stručnog žirija i publike. Na Oskaru popularnosti u Bosni i Hercegovini je poneo laskavu titulu Pop pevača godine. Uradio je album „A sada“ na kome se nalazi dvanaest pesama: „Blago onom tko te ima“, „Moje sve“, „Ostani zauvijek“, „Sve bih opet“, „Daj mi sve“, „Zauvijek“, „Nebo iznad nas“, „Zvijezda“, „Sve svoje snove“, „Iz dana u dan“, „Ti“, „Reci da li znaš“. Radio M mu je dodelio nagradu Pevača godine hrvatske scene u Bosni i Hercegovini.

2002. godine je osvojio bosanskohercegovačku muzičku nagradu za Najbolji komšijsko-susedski album „A sada“. Na Radijskom festivalu u Bosni i Hercegovini je proglašen za najslušanijeg izvođača iz Hrvatske. Ponovo se takmičio na Dori sa numerom „Budi uz mene“ koja mu je donela nagradu žirija muzičkih urednika.

2003. godine je na festivalu Sunčane skale u Herceg-Novom promovisao pesmu „Čovjek od leda“ sa kojom je osvojio drugo mesto. Po treći put se oprobao na Dori sa pesmom „Kad bi dao Bog“ i osvojio je nagradu žirija muzičkih umetnika, kao i nagradu slušalaca Radia M iz Sarajeva. Izdao je album „Budi uz mene“ sa numerama: „Čovjek od leda“, „Što si ti meni“, „Kad bi dao Bog“, „Ti si najbolje“, „Prava ljubav“, „Sve je dobro kad si tu“, „Onaj ko te ljubi sretan je“, „Sve je s’ tobom napokon na mjestu“, „Znaj da bit ću tu“, „Budi uz mene“, „Tlo pod njenim nogama“, „Neka te odvede“, „Lagala nas mala“ (duet sa Tošetom Proeskim), „Oprostija bi sve“ (duet sa Buđenjem), „Sigurni“ (duet sa Eratom). Nagrađen je Porinom za Najbolji album pop i zabavne muzike, kao i Platinastom pločom.

2004. godine mu je dodeljena nagrada Davorin u više kategorija: Najbolji pop album „Budi uz mene“, Najbolji pop pevač, Najbolja muška vokalna izvedba, Najbolja internacionalna vokalna saradnja za duet „Sigurni“ sa grupom Erato. Na Dori je za numeru „Sve je s’ tobom napokon na mjestu“ osvojio Grand prix, nagradu žirija muzičkih urednika i nagradu slušalaca.

2005. godine je izašao album „Toni i prijatelji“ na kome se nalaze dueti koje je snimio sa kolegama u poslednjih trinaest godina. On mu je doneo Porin za Najbolji video program. Tonijeve izvanredne glasovne mogućnosti su priznate širom sveta pa je snimio duet „Dolce suono“ sa katalonskim tenorom Hose Marija Karerasom. Promovisali su ga na pevačevom koncertu u Zagrebu, a dve godine kasnije je Toni gostovao na koncertu slavnog tenora. Gostovao je i na nastupu američkog pevača Majkla Boltona u koncertnoj dvorani Rojal Albert Hola u Londonu gde je svojim izvedbama oduševio englesku publiku. Takođe je pevao sa operskim pevačima Plasidom Domingom čiji je gost bio tokom koncerta u zagrebačkoj areni i sa Monserat Kabalje na otvaranju ATP turnira u Umagu. To je radio iz ljubavi i poštovanja prema pokojnoj baki koja je volela ovu vrstu muzike, a ne zato što ima ambicije da se njome bavi. Upoznao je i bivšeg trenera fudbalskog kluba Real Madrid, Žozea Murinja, koji je igračima puštao Tonijeve pesme dok su boravili u Zagrebu.

2006. godine je objavio album „Ako se to zove ljubav“ sa pesmama: „Svetica“, „Ako to se zove ljubav“, „Umirem“, „Od milijun žena“, „Moje drugo proljeće“, „Dobra ti noć, bivša ljubavi“, „Čuvam ovu ljubav svetu“, „Kraj jedne ljubavi“, „Sjena što te prati“, „Sjećanje“, „Opet ljubim prvi put“, „Drama“, „Nemirne noći“, „Dodjite mi noćas svi“, „Kad žena zavoli“. On mu je doneo brojna priznanja i nagrade, a neke od njih su Zlatna ploča, Porin za Najbolju mušku vokalnu izvedbu pomenutog albuma i Porin za Hit godine, tj. numeru „Kad žena zavoli“. Održao je koncert u pulskoj Areni koja je bila prepuna njegovih obožavalaca. Urednici i slušaoci Hrvatskog radija su ga proglasili za pevača godine. Radio Stari Grad je Tonijev duet sa Ivanom Banfić, „To je vrijedilo čekati“, izabrao za najslušaniju pesmu u Bosni i Hercegovini.

2009., 2010. i 2011. godine je bio stalni predsednik žirija muzičkog takmičenja „Hrvatska traži zvijezdu“ koje predstavlja drugu verziju Hrvatskog idola. Takmičari su, po završetku emisije, nastupali na Tonijevim koncertima i turnejama. Krenuo je na turneju pod nazivom „Furija“ i rasprodao je sve najveće dvorane u regionu. Postao je prvi pevač koji je dva dana zaredom pevao u punoj zagrebačkoj Areni, tj. 23. i 24. maja 2009. godine. Slušalo ga je oko 40.000 ljudi, a snimci sa kocerta beleže višemilionske preglede na You tube-u. Iako je u svakoj pesmi pružio maksimum, najupečatljivija je izvedba jednog od njegovih najvećih hitova, „23. prosinac“, tokom kojeg su se na video bimu smenjivale slike legendi poput prerano nastradalog košarkaša Dražena Petrovića, policajca Ivana Grbavca i novinarke Ane Rukavine, čuvenih kompozitora Đorđa Novkovića i Zdenka Runjića, kao i najboljeg jugoslovenskog i hrvatskog boksera Mate Parlova. Media Servis ga je proglasio za muzičara godine, Fender mu je uručio nagradu za doprinos muzici, a Indexi nagradu za najbolji pop album i internacionalnu saradnju iz koje je nastao duet „Nemirne noći“ sa Kikijem Lesandrićem.

2010. godine se na tržištu našao album sa četrnaest svetskih klasika, arija i kancona, koje je Toni otpevao. To su: „Caruso“, „Parlami d’amore, Mariu“, „Chitarra Romana“, „Dalmatino poviscu pritrujena“ (sa vokalistima Salone), „Silence of love“, „Non ti scordar di me“, „False ipocrisie“, „Noi re senza gloria“, „O sole mio“, „Nessun dorma“, „Core’n’grato“, „Dolce suono“, „Torna a surriento“, „E lucevan le stelle“. Dve pesme je Toni komponovao, aranžer je Džon Kameron, a muzičku pratnju čine Zagrebačka filharmonija i Slovenski simfonijski orkestar. Publika je prihvatila ove Tonijeve izvedbe pa je u dvoranama u Puli, Ljubljani, Beogradu i Zagrebu održao koncerte pod nazivom „Otkrivanje strasti“ koji predstavljaju njegovo muzičko putovanje kroz tri muzička smera. Neki su ipak više želeli da čuju njegove pesme, ali moćan glas niko nije mogao da mu ospori. Dobitnik je Porina za numeru „Kad žena zavoli“ koja je proglašena hitom godine.

2011. godine je izašao album sa duetima koje je Toni, u međuvremenu, otpevao otpevao sa kolegama. Neki od njih su: „Drama“ sa Dinom Merlinom, „Tražim te“ sa Sonjom Bakić i „Nek’ se raduje“ sa Borisom Novkovićem.

2012. godine je uradio novi album pod nazivom „Opet si pobjedila“ na kome se, osim ovog hita koji ima preko 8 miliona pregleda na you tube-u, nalazi još trinaest pesama: „Kriv“, „Od jednog poljupca“, „Skriveno mjesto“, „Zbogom, odlazim“, „Jednom u životu“, „Ne daj“, „Zar malo je to“, „K’o da je sudbina htjela“, „To ljubav je“, „Hodam“, „Usne ledene“, „Ljubav tjera krv u venama“, „Ti si znala“.

2013. godine je objavio singlove: „Žena nad ženama“, „Krik“ i duet sa Željkom Joksimovićem, „Zabluda“, koji na You tube-u ima oko 16 miliona pregleda i predstavlja Tonijevu najslušaniju pesmu na ovom kanalu.

2014. godine je objavio singlove: „Mjesečar“, „Vjera, nevjera“ i „Treba imat dušu“.

Preuzeto sa: https://www.biografija.org/