11 stvari koje vaš pas ne voli da mu radite

Neke od navika koje su nama normalne za psa mogu biti iritantne. Dakle, ako želite da budete najbolji prijatelj svom psu, saznajte kako da popravite svoje navike

1. Korišćenje reči više od govora tela

Mi smo vokalna vrsta. Volimo da brbljamo o svemu naširoko, pa čak i sa našim ljubimcima, koji ne mogu da razumeju većinu onoga što smo im rekli. Psi mogu da razumeju i do nekoliko stotina reči (šetnja, sedi, lezi, dođi, čekaj, ne, fuj to…), ali ne mogu da razumeju ljudski jezik. Psi se oslanjaju na naš govor tela. Oni su evoluirali da budu pravi stručnjaci u čitanju našeg govora tela i mogu da shvate šta smo naumili i pre nego što nam to i padne na pamet. Mi međutim, možemo psima poslati mešovite signale ako obraćamo pažnju samo na ono što im govorimo, a ne na ono što im pokazujemo govorom tela. Pas se tako lako može zbuniti i ne može da uradi ono što od njega tražimo. Na primer, ukoliko kažete psu komandu “čekaj”, a naginjete ka njemu i držite ruku kao saobraćajac kada nekog zaustavlja, vi govorom tela pozivate psa da vam priđe. Kada pas posluša komandu govora tela, biva opomenut jer nije ispoštovao komandu “čekaj”. Sve je tako zbunjuće zar ne?
Probajte sledeći eksperiment: Pokušajte da provedete ceo dan da ne kažete ni jednu reč vašem psu, već da sa njim komunicirate samo uz pomoć govora tela. Na taj način ćete uvideti koliko ste već u “razgovoru” sa svojim ljubimcem, a da toga niste ni bili svesni. Na ovaj način ćete bolje naučiti da koristite neverbalni vid komunikacije, a pas će verovatno odahnuti od vaše naporne priče.
2. Grljenje psa

Ko ne voli jak zagrljaj pun ljubavi i radosti? Odgovor je vaš pas! Mi kao primati izražavamo podršku, ljubav, radost i druge emocije kroz zagrljaje. Potpuno nam je normalno da naše ruke završe oko druge osobe u jakom zagrljaju. Zagrljaj je za nas znači samo dobre stvari, ali psi nisu evoluirali ovako. Psi nemaju ruke i ne grle se. Ukoliko pas stavi šapu na drugog psa, to je znak dominacije. Bez obzira na vaše namere sa grljenjem, pas taj čin doživljava kao akt dominacije. Mnogi psi će istrpeti zagrljaj dok se vi blaženo osmehujete za novu fotografiju koju želite da okačite na društvene mreže, ali vaš pas to ne voli. Neki psi će se osetiti ugroženo i od straha mogu da ujedu, što je čest slučaj kada se deca nesmotreno zalete ka psu. Isto tako, pas koji dopušta da ga zagrli jedna osoba, može potpuno drugačije da reaguje kada ga zagrli druga osoba. Zaista je teško pronaći psa koji uživa i traži zagrljaj.
Ako se pitate da li vaš pas voli zagrljaje, pratite njegov govor tela dok ga grlite. Da li je napet? Da li zabacuje glavu? Da li izbegava kontakt očima? Da li su mu usta zatvorena? Da li liže usne? Sve su to znaci da je psu neprijatno. Dakle, sledeći put kada poželite da zagrlite psa, obratite pažnju na njegov govor tela i biće vam jasno da je bolji izbor češkanje.

3. Maženje i tapkanje po glavi psa

Da li vi volite da vas neko potapše po glavi? Verovatno ne. Ako neko posegne rukom prema vašem licu, pretpostavka je da ćete povući glavu unazad jer vam neko remeti privatan prostor. Slično je i sa psima. Ipak, većina ljudi misli da psi vole tapkanje i maženje po glavi. Realnost je da će većina pasa izdržati tapkanje po glavi, ali gotovo je sigurno da ne uživaju u tome. Ukoliko želite da udovoljite svom psu, ne lupaje ga po glavi, već ga pomazite po zadnjem delu ledja kod ruba repa. Vaš mezimac će vam biti zahvalan.

4. Prilaženje psu sa direktnim pogledom u oči

Svi znamo koliko je važan kontakt očima. On pokazuje da imamo poverenje, da smo fokusirani, ali kontakt očima može biti i zastrašujuć, neprijatan i dominantan. Jezivo je kada nam stranac zuri u oči, pogotovo ako nam se još i približava. Jasno je da smo tada mi u centru pažnje, ali kakva je namera stranca? Da bi ustanovili da li je pogled prijateljski ili ne, moramo da obratimo pažnju na ostale detalje lica, mekoće ili tvrdoće mišića oko očiju i usta. Čak i kada otkrijemo da je pogled prijateljski, nije prijatno kada neko koga ne znate direktno gleda u vas. Isto važi i za pse. Kada gledate psa direktno u oči i pritom mu se približavate, pas to tumači kao čin dominacije pa čak i agresije. Psi mogu reagovati submisivno (skrenu pogled, legnu na leđa, blago cvile). U svakom slučaju, za većinu pasa, zurenje u oči dok im se približavamo nije prijatno iskustvo.

Ako želite da priđete psu na način koji će mu prijati, probajte sledeće: Prilazite polako, blago skrenutog pogleda, malo nagnuti na napred, govorite tiho i sa blagim glasom. Probajte da ignorišete psa i pustite ga da on vama priđe. Na ovaj način, pas će uvideti da ne predstavljate pretnju. Pas možda i dalje neće želeti da ima ništa sa vama, ali barem neće biti zastrašen, pa neće imati odbrambeno agresivno reakciju.

5. Ne postavljanje jasnih pravila

Psi žele i vole da imaju pravila. Možda se vama čini da jasna i stroga pravila čine život dosadnim ili neudobnim za vašeg psa, ali baš naprotiv. Pravila čine život predvidljivim, manje zbunjućim i mnogo manje stresnim. Govoreći o zbunjenosti, psi ne razumeju izuzetke u pravilima. Oni ne razumeju da smeju da skaču na vas kada nosite kućnu trenerku ali da ne smeju da skaču kada ste se skockali za posao ili izlazak. Ne razumeju da smeju da se popnu na kauč posle kupanja, ali ne i kada se vrate blatnjavi iz šetnje. Pas će napredovati ukoliko zna gde su granice, a kada vi kao vlasnik provedete vreme i na pozitivan način postavite granice i pravila, pas će još bolje učvrstiti poverenje u vas kao lidera.

6. Prisiljavanje psa da komunicira sa psima ili ljudima koje ne voli

Baš kao i druge društvene vrste, psi imaju svoje prijatelje i svoje neprijatelje. Lako može da se primeti sa kojim psima ili ljudima pas želi da provede vreme, a sa kojima ne. Ipak, postoji dosta vlasnika pasa koji to poriču ili ne mogu da pročitaju jasne znake koje im njihov ljubimac šalje. Takvi vlasnici bukvalno guraju svog psa da se socijalizuje u raznim situacijama ( parkovi za pse, na ulici ), iako pas jasno pokazuje da bi radije da se povuče iz te situacije. Važno je napomenuti da mora da se napravi razlika između pozitivnog podsticanja na socijalizaciju i nasilnog teranja na istu. Strpljivim i malim koracima možete pomoći psu da proširi svoju zonu udobnosti u interakciji sa drugum psima i ljudima. Uz nagradu kada pokaže pozitivan i miran odnos sa drugim psima, vaš ljubimac može da uživa u uraravnoteženom životu. Znati razliku između pozitivne socijalizacije i prisiljavanja je od krucijalnog značaja za bezbednost i razum vašeg psa. Kada ga prisiljavate na kontakt sa drugim psima ili ljudima, pas može odgovoriti odbrambeno i može doći do ugriza. Pas će se verovatno prvo povući, ili će blago režati, a na kraju može i da ujede. Još gore je što pas može izgubiti poverenje u vas kao zaštitnika i lidera. Pas može da poveže određene lokacije (park, ulicu, deo stana), pse ili ljude na negativan način. Prisilna socijalizacija može negativno da utiče na kompletan društveni život ljubimca pa ga je kasnije teško vratiti na pravi put. Učinite svom psu uslugu, pročitajte govor tela psa i uočite kada mu je neprijatno u društvu druge osobe ili psa i tada ga udaljite i ne prisiljavajte ga na interakciju.

7. Šetnja bez “mirisa”

Svakako je važno da pas poslušno hoda na uzici, ali je takođe bitno da se psu dozvoli da istraži svet oko sebe. Može se reći da psi doživljavaju okruženje svojim čulom mirisa, dok se mi oslanjamo prvenstveno na čulo vida. Ako vlasnik posmatra šetnju samo kao vreme da pas obavi fiziološke potrebe, on greši, jer ne daje psu vremena da “upije” mirise koji ga okružuju. Greška je i ukoliko je trasa šetnje ustaljena, pa pas ne može da istraži nove mirise. Odredite jednu od šetnji da bude “mirisna šetnja”. Idite sporo i dozvolite svom psu da njuška sve što mu je zanimljivo. Izaberite potpuno novu rutu kretanja, a za mirisnu šetnju možete da koristite drugu ogrlicu i povodac, tako će vaš pas vremenom znati da ga čeka mirisna poslastica, a ne obična i brza šetnja. Mirisne šetnje su sjajna prilika da se pas mentalno opusti i da uživa u prirodi svim svojim čulima.

8. Zategnut povodac u šetnji

Kao što smo ranije pisali, psi su neverovatno dobri u čitanju našeg govora tela, ali i nivoa naše napetosti koju osećaju preko povoca. Držeći zategnut povodac, vlasnici podižu nivo stresa, frustracije i uzbuđenja kod svog ljubimca i obrnuto. Verovatno mislite “Ja ne želim da držim zategnut povodac, ali moj pas stalno vuče”! Upravo zbog toga je jako važno da naučite psa da hoda ne zatežući povodac. Razmena energije dešava se preko uzice. Držeči uzicu labavo, dajete do znanja psu da je sve u redu i da nema razloga za brigu i napetost, pa je i on opušten. S druge strane, ako je povodac zategnut, psu šaljete poruku da ste napeti, nervozni i u pripravosti, pa i on postaje takav. Nije lako naučiti psa da ne vuče, ali uz pravilan trening (česta promena pravca kretanja), stpljenje i nagađivanje kada ne vuče vaš pas može da nauči da šeta opušteno.

9. Napetost

Povodac nije jedini način da pas oseti vašu napetost. Ljudi mogu da osete napetost kod druge osobe. Isto tako i psi mogu da “pokupe” stres od nas. I njima stres ne prija baš kao i nama. Ukoliko je vaš pas razdražljiv i aresivniji nego obično, proverite svoje ponašanje poslednih minuta, sati, dana ili čak nedelja. Stanje vašeg psa je možda samo odraz vašeg stresa. Ukoliko vam je potrebna meditacija, odličan način da se smirite je da provedete par sati u mirnom mazenju vašeg ljubimca. To će prijati i vama i njemu.

10. Biti dosadan

Sigurno vam je poznat osecaj kada ste zaglavljeni u društvu neke dosadne osobe. Vreme mili u večitoj dosadi. Tako se oseća i vas pas ukoliko svakodnevno ne razbijate monotoniju. Kada se vratite sa posla, iz škole ili drugih dnevnih obaveza, verovatno želite da se posadite ispred tv-a i provedete ostatak dana u miru, ali kako se tek oseća pas koji vas je ceo dan čekao da se igra sa vama? On je ceo dan proveo dosađujući se i sada, kada vas je jedva dočekao, vi mu ne posvećujete pažnju. Ukoliko vaš ljubimac grize obuću, noge od stola i ostale stvari po stanu, najverovatnije mu je dosadno. Srećom, tu je brzo i jednostavno rešenje. Naučite psa novom triku i uvežbavajte stare trikove (neka pronađe svoju omiljenu igračku koju ste sakrili). Iskoristite šetnje da vežbate urabanu agilnost. Drugim rečima, pokušajte da na sve moguće načine uposlite telo i um vašeg psa. Sat treninga zamenjuje i do nekoliko sati igre, jer se vaš pas umara mentalno. Čak 15 do 30 minuta vežbanja trikova može napraviti veliku razliku između srećnog i psa kome je smrtno dosadno.

11. Zadirkivanje psa

Ovo je očignedno, pa ne treba trošiti puno reči i vremena o zadrikivanju. Neki ljudi zadrkuju pse jer misle da je to smešno. Ne vucite psa za rep, ne zadirkujte psa zatvorenog u kolima kroz prozor, ne duvajte mu u uši. Lista može iči u nedogled, ali ukratko, ne radite psu stvari koje ga ljute samo zato što su vama šmešne. Psu nije smešno i zadrikivanje može dovesti do ozbiljnih poremećaja u posašanju psa, koje je kasnije teško ispraviti.



http://njuska.com

Moja kujica ne samo da ne voli zategnut povodac u šetnji, nego totalno ne podnosi povodac, tako da sam odustao od ideje da je šetam s povodcem.