Ivo Andrić misli, izreke, poslovice, mudrosti

„Ah, kad bi leći bilo isto što i zaspati, život ne bi bio ovo što jeste: smrt bez mira i izvesnosti. Dalji i nedostižniji od najvećeg blaga i najsmelijeg svetskog rekorda, san je ležao negde u daljini, okean sna, a ja sam ginuo za jednom jedinom kapi njegovom. Zaspati, spavati snom bez snova, mrtvim snom, u kom nema ni kofera, ni plača, ni ženske kose, ni žena, stvarnih ni avetinjskih!“
I.Andric

Naslov: Re: Ivo Andrić misli, izreke, poslovice, mudrosti: Pet Feb 24 2012, 17:35
U zivotu svakog coveka ima mutnih mesta o kojima
njegovo secanje ponajvise cuti ili samo stegnuto govori...
Ivo A.

Do najvećih i najvažnijih istina u životu, i o životu, mi ne dolazimo nekim svesnim i planskim radom, ne nalazimo ih odjednom gotove i izljuštene kao što se nalazi samorodan dragocen metal. Istina vam se ne “objavljuje” nekim čudom, u trenucima nadahnuća; ne otkrivamo je ni u najiskrenijim ljudskim priznanjima. Mi do istine dolazimo uzgred, često slučajno, iako samo na izgled slučajno, ne po onome što ljudi rade, govore ili pišu, nego u trenucima kad se odaju, pletući laž kojom žele da se zaklone i da obmanu nas ili sebe. Razmišljajući o onome što smo u svetu čuli i videli, mi u srećnim trenucima naslućujemo, naziremo i, najposle, saznajemo – tu istinu.

Andrić

Svud na svetu oči vide ono čega je duša puna.
(Ivo Andric)

"Budite radosni kad god vam se za to ukaže prilika i kad god za to nalazite snage u sebi; jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minuti čiste radosti ostaju u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti."

Onima koji nisu sposobni da osete odanost nekoj stvari ili
nekom licu, zahvalnost, nezainteresovan zanos, i slicno - izgledaju
takva osecanja kod drugih ljudi lazna i neiskrena. Oni iza takvih
osecanja traze uvek licni interes i racun, nize pobude; a kad im
ne podje za rukom da ih nadju, jer ih nema, onda su kivni ne na
sebe i na svoju gresku, nego na takve ljude, i skloni su da ih
smatraju ili pretvornim ili podmuklim ili, u boljem slucaju,
naivnim i glupim. - I od svog misljena ne odstupaju nikad. Jer,
tako su sazdani.

‎"Da je ćutanje snaga a govorenje slabost, vidi se i po tome što starci i deca vole da pričaju. "

Ukratko, šta vrijedi imati mnogo i biti nešto, kad čovjek ne može da se
oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u
riječima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a
nevidljiva bijeda prati čovjeka u stopu, a taj ljepši bolji i mirniji
život izmiče se kao varljivo priviđenje.

Ivo Andric

Slabe i plašljive ljude strah nagoni da rade upravo ono čega se najviše boje.
Andrić
Znači da ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego da se svi krećemo u krugu, uvijek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i naraštaji koji putuju, stalno varani… Samo se putuje. A smisao i dostojanstvo puta postoje samo utoliko ukoliko umijemo da ih nađemo sami u sebi. Ni puta ni cilja. Samo se putuje. Putuje se i troši i zamara.
Andrić

Po
čemu se moglo videti da je voli? Ne toliko po nekim velikm stvarima
koliko po sitnicama. To se moglo videti i po njegovim manama i
slabostima. Npr. njegova slabost da sporo odgovara na pisma, ili da
uopšte ne odgovara. Ni kad su u pitanju najbolji prijatelji ili vrlo
ozbiljni poslovi. Ta je slabost prelazila kod njega u neučtivost,
ponekad u pravu nesavesnost. (To je bila neka vrsta duhovne tromosti,
prave uzetosti; u svakom i najnedužnijem pismu on bi pronašao jedno
samo njemu vidljivo mesto zbog kojeg mu je bilo teško odgovoriti.) Ali
na njena pisma je odgovarao odmah, radosno opširno, bez oklevanja i
razmišljanja. A baš ona, i jedino ona, bila je ta koja je pisala retko i
kratko. Možda je po nekoj nerazumljivoj logici ona sa svoje strane brzo
i lako odgovarala svakom osim njemu.

Tesko je zamisliti, a kamoli opisati bol i ogorceno iznenadjenje velikog rodjenog egoiste kad ga neko izneveri, napusti ili mu ucini ma sta od onoga sto je on drugima ucinio.
Ivo Andric

.život je neshvatljivo čudo jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto, kao na Drini ćuprija.

Andrić

''Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umijemo da se pomirimo s tom prostom i neizbježnom istinom.''

Ivo Andrić

Prava ljubav je tako velika i jasna stvar da joj objasnjenje ne treba....♥♥

Ivo Andric

"Od malena se navikni da ti ni malo ne laska kad te hvale i da ti ni najmanje ne smeta kad te nazivaju tvrdicom, bezdušnim i samoživim stvorenjem. Prvo je znak da treba biti na oprezu, a drugo da si na pravom putu. Ne uspijeva kod ljudi onaj ko je dobar i izdašan, nego onaj ko je sposoban da ne bude ni jedno ni drugo, a da mu ljudi ne mogu ništa. A što ljudi hvale dobre i izdašne ljude, to je zato što od njih i njihove propasti žive. Ali ti zarana nauči da se nikad ne daš zbuniti ni zavesti riječima... Zato, svoje gledaj, tako da, po mogućnosti ništa što je tvoje nikad, ni za jedan minut ne dođe u zavisnost od dobre volje drugih ljudi."

Ivo Andrić

U
trenucima kad me zamarao i trovao svet u kom sam po zlu slučaju živeo i
čudom se održavao u životu, kad se mračio vidik i kolebao pravac, ja
sam tada pobožno prostirao preda se, kao vernik molitveni ćilim, tvrdu,
ubogu, uzvišenu višegradsku stazu koja leči svaki bol i potire svako
stradanje, jer ih sadrži u sebi i sve redom nadvisuje.

Vi me pitate za ljude?Oduvek je bilo da su iskušenja silazila na zemlju i da je čovek čoveku činio zlo,da je cveće venulo,da su nevini stradali,da su pesnici govorili jezikom tajnovitim i polujasnim slikama.Pa,kada vam govorim o cveću,zašto me pitate za ljude?
I.Andrić.

Između bojazni da će se nešto desiti i nade da možda ipak neće,ima više prostora nego što se misli.Na tom uskom,tvrdom,golom i mračnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek...Andrić...

'' Posmatraj čoveka. I ako vidiš da se nikada ne koleba, ne predomišlja, da je uvek siguran u sebe i da potpuno veruje u ono što kaže, i samo u to, da ne zna ni za oklevanje pred odlukom, ni za kajanje posle nje - znaj da je taj čovek kurva ili kurvin sin. I kloni ga se koliko možeš. ''

Ivo Andrić

Ima dana kada se namučenom i otrovanom čoveku osmehne vedro jutro, i sve tegobe koje su ga još do maločas okruživale, crne, teške i nepomične kao planine, odjednom nestanu kao maglovita priviđenja.

Sve tada biva lako, dobro i jednostavno. I da neće, čovek mora da se raduje. Diše lako kao na visokoj planini.

Ivo Andrić

Vi, koji mislite da ste uzeli u zakup istinu, ne dolazite mi na oči, jer vas ne mogu vidjeti.

Zašto vaš korak tako oholo ječi po pločama? Ujutro ste zadovoljni sami sa sobom, a uveče brojite novac, i kamo god pođete, stiže vaša naduvenost prije vas.

Po nedokučivim odlukama promisli dano vam je da vladate, a vi mislite da držite promisao u rukama.

Na sve što nije već sadržano u vama vi odgovarate otrovnom pljuvačkom; ko vas se takne, dugo vas se sjeća!

I mada svaki dan saginjete glave pred Bogom, srce vaše stoji uspravno i sve vaše misli glade vašu taštinu niz dlaku.

O, vidio sam ja vašu pravdu i vašu istinu - i ne dolazite mi na oči, jer vas ne mogu vidjeti!

Ivo Andrić

Svuda u svetu, a naročito valjda u ovim balkanskim zemljama, možete na dva načina da se odbranite i održite u struji života i da ljude prisilite da vas poštuju i - poštede.

Prvi je: da steknete toliko novca i sigurnih dobara da vam niko ne sme i ne može ništa.

Drugi je: da pokažete takvu ravnodušnost prema novcu, vlasti i svakom društvenom sjaju i uspehu da vam opet - ne može niko ništa.

Ivo Andrić

Šta sam ja u svijetu? - Stablo na vjetrovitu mjestu. Cvijet ukraj puta. Kameni stup, osamljen na ruševinama, koji ne drži svoda i ne služi ničem nego puca na mrazu i gori na žegi, i još onako polomljen i sam kazuje slavu koje više nema..."

Ivo Andric
Nemiri

Na podnožju brijega stoji tvoja kuća, uznosita i vedra izgleda, kao neprolazna, a mi znamo da ništa ne traje i da sve što stoji mora prije ili poslije pasti. Ali ti, koji tu kuću zoveš svojom, ne znaš to i ne pada ti na um takva pomisao. Tako ti stojiš uspravno u stalnoj mogućnosti svoga pada i traješ u jednom od oblika svoga nepostojanja. TO SE ZOVE SREĆA.