Relax forum
Registriraj se i relaxiraj sa nama


Zabava, druženje i diskusije u opuštenoj atmosferi
 
Početna stranicaRegistracijaLogin

 

 Mladi u Srbiji: Žive pod maminim krovom, od dedine penzije!

Go down 
Autor/icaPoruka
Goran
Administrator
Administrator
Goran

Male
Cancer Rooster
Broj postova : 87086
Godine : 38
Lokacija : Bjelovar
Datum registracije : 24.09.2008

Mladi u Srbiji: Žive pod maminim krovom, od dedine penzije! Empty
PostajNaslov: Mladi u Srbiji: Žive pod maminim krovom, od dedine penzije!   Mladi u Srbiji: Žive pod maminim krovom, od dedine penzije! I_icon_minitime2/4/2012, 21:36

Mladi u Srbiji: Žive pod maminim krovom, od dedine penzije! News_1230

Manjak radnih mesta, očekivanje da će im posao "doći na noge" i negovanje nerealnih ambicija, samo su neki od razloga zašto sve više mladih u Srbiji živi pod roditeljskim krovom, od babinih i dedinih penzija.



Umesto da rade, mladi sve više žive ili na “maminoj i tatinoj grbači” ili na račun porodičnih penzija, kažu statistike. Iako je na Birou za nezaposlene više stotina hiljada prijava za zaposlenje, motiv da se u iščekivanju posla u struci radi nešto drugo gotovo i da ne postoji!

Država se nije pobrinula da mladi, obrazovani ljudi lako nađu zaposlenje, pa je zato radni elan na nuli, rečenica je kojom se obično objašnjava mladalačka letargija i traženje oslonca u “tuđem novčaniku”. Sa druge strane, mnogi su spremni da rade sve i svašta, kako bi zaradili za život. Istraživali smo zašto u Srbiji već dugo postoji ovakva “nejednačina”.

"Sramota me je, baka me hrani!"

Aleksandra Đukić (29) iz Beograda završila je Ekonomski fakultet. U roku. Prosek ocena - 8,20. Živi na Voždovcu, u stanu sa roditeljima i dve mlađe sestre. Narodski rečeno, nema ni minut radnog staža.

Dok sam studirala, otac i majka mi nisu dozvoljavali da radim – priča Aleksandra za S media portal. – Bilo im je važnije da što pre završim fakultet i dobijem diplomu. Nadali su se da ću lako i brzo naći posao. Međutim, kad sam diplomirala i otišla na Biro, rekli su mi da posla nema i da mi je bolje da potražim uhlebljenje samostalno, jer je tako izvesnije da ću zaraditi platu. Baka i deka su me podržavali u tome, ali do sada nisam imala sreće. Šaljem biografiju na stotine imejlova... Uzalud! Majka je ostala bez posla, otac prima minimalac. Da bismo preživeli, baka i deka nam daju novac od svojih penzija koje su više nego skromne. Ali, da njih nema, ne znam kako bismo sastavili kraj s krajem... Za struju dugujemo 48.000 dinara, za komunalije 35.000. Ne pamtim kad sam sebi kupila komad garderobe ili izašla u kafić.

Sagovornica S media portala nije atipičan predstavnik svoje generacije u današnjoj Srbiji. Kaže da ju je sramota što živi pod roditeljskim krovom i što je hrane baba i deda.

-Umesto da ja njima pomognem, zavisim od 'crkavice' koju dobijaju dva puta mesečno. Majka i otac su takođe očajni. Posla nema ni za lek, a kad kažem da ću raditi na pijaci za dvadesetak hiljada, svi dreknu na mene: "Ni slučajno! Tvoja diploma je jedino za šta smo se svi izborili! Nećemo dozvoliti da arčiš porodično dostojanstvo na nekom buvljaku!" Jedino što mi preostaje jeste da krišom počnem da radim, makar u nekom kafiću. Ali, kad bolje razmislim, zašto sam onoliko 'gulila klupu'?!

Razapeti između realnosti i ambicija

Porodični psiholog Zoran Musterović za S media portal napominje da je za ovakvo ponašanje zaslužna kako navika iz roditeljskih dana da će nam drugi ponuditi posao, tako i naša realnost, odnosno izuzetno teška ekonomska situacija u zemlji. Istovremeno, prema rečima psihologa, mladi žive u snovima i čekaju priliku da im se omogući posao zahvaljujući kom će se obogatiti. Takve šanse početnicima ne pruža nijedno društvo u svetu.

Osim što "nasleđuju" primanja roditelja pa i penzije, mladi "nasleđuju" i navike prema poslu, zapravo dobijanju posla – objašnjava psiholog Musterović za S media portal. - Navike iz roditeljskih dana su da će nam drugi dati ili ponuditi posao. To je donekle naučena pasivnost u ovoj situaciji. Za dodatno učvršćivanje ovog ponašanja zaslužna je i naša realnost, teška ekonomska situacija koja pruža minimalne šanse za zaposlenje. Kako mladi žive u svom vremenu, pa i svojim snovima, oni neguju vrednosti koje su aktuelne, a po ovom pitanju i oni preferiraju materijalno bogatstvo kao vrhunsku vrednost, pa čekaju priliku koja bi im to omogućila. Tako ostaju razapeti između visokih i nerealnih ambicija, i realnosti koja povremeno nudi male šanse kojim bi se eventualno započeo samostalan život, ali na nivou preživljanja za koji nisu spremni.

Borite se, ne čekajte "pravu priliku"!

Psiholog ističe da ni školske kvalifikacije u dovoljnoj meri ne prate potrebe društva, jer često imamo deficit kadra u određenim oblastima, dok drugi studiraju za poslove kojih je tržište odavno zasićeno. Ipak, ono što zabrinjava je činjenica da se u Srbiji sve manje neguje “kult rada”.

- Veliku odgovornost ima školski sistem, koji se nije u dovoljnoj meri prilagodio novom vremenu, novim potrebama. Ali, postoji nešto alarmantnije: naša sredina ne neguje kult rada! Više se preferira dobra pozicija do koje bi mladi,verovatno, hteli što pre da dođu,jer ona donosi beneficije. Za takva mesta se treba izboriti, teško se dobijaju čekanjem – upozorava psiholog.

Nekada je lako bilo biti mlad

Profesorka sociologije Smiljka Tomanović za S media portal kaže da su u Srbiji, naročito u doba socijalizma, sistemski mehanizmi obezbeđivali prilično dobar prelaz sa školovanja na zaposlenje i prilikom zanivanja porodice - stambeno obezbeđenje, što danas ni približno nije slučaj.

- Kada su se ta država, kao i njeni sistemi zaštite urušili, mladi su postali zavisniji od svih resursa koje roditelji mogu i moraju da im pruže, jer nema ko drugi – objašnjava profesorka Tomanović. - Država nije razvila mehanizme kojim bi to kompenzovala; preko razvijenog sistema stipendiranja, kredita za obrazovanje i povoljnih stambenih kredita. Mladi su svoju tranziciju odrastanja produžili do sredine, pa čak i do kraja tridesetih godina života. U tom smislu, govorimo o prinudno produženoj mladosti...

Jelena Kostadinović

Izvor

_________________
Na Rubu Znanosti: David Icke - Pozadina ratova, financijske krize i ostalih svjetskih zbivanja
Take a moment every day to appreciate your most precious gift. It did not have to be, but we were given the gift of life. Honor that gift by living beautifully and by giving back a little beauty as we go along the way. Life wants nothing more than to be appreciated and fully enjoyed.
[Vrh] Go down
https://www.facebook.com/CarpeDiemCitatiMisliPoezija
 
Mladi u Srbiji: Žive pod maminim krovom, od dedine penzije!
[Vrh] 
Stranica 1 / 1.

Permissions in this forum:Ne moľeą odgovarati na postove.
Relax forum :: Ostalo :: Arhiva :: Općenite aktualnosti-
Forum(o)Bir: