Žive ograde

Kako će živa ograda biti oformljena zavisi od stila vrtne kompozicije. Orezivanjem mogu joj se dati različiti pravilni oblici ili će živu ogradu činiti slobodno rastuće drveće ili šiblje, ali u svakom slučaju koristiće se samo biljne vrste koje dobro podnose orezivanje.
Za formiranje živih ograda upotrebljavaju se biljne vrste koje se pored lepog i zanimljivog lišća, odlikuju i zanimljivim cvetovima čija fenofaza dugo traje, kao i plodovima interesantnog oblika i boje, koji dugo i preko zime ostaju na granama.





One se klasifikuju po visini, broju redova u njima i po načinu nege, tj. da li su kresane ili nekresane. Po visini mogu biti niske (do 60 cm visine; bordure za dekorativno oivičavanje), srednje (1,20m; kao psihološka prepreka) i visoke (2m; radi potpune izolacije prostora). Treba izbegavati visinu između 1,50 - 2,20 m.Živa ograda treba da bude gusta, sa razmakom između redova 30-50cm, a u redu 15 - 50 cm u zavisnosti od vrste. Daju lep kontrast boja u odnosu na neke pokrivače tla, kao što je trava, puzavice i cveće. Po broju redova se dele na jednoredne (u jednom kanalu), dvoredne (cik-cak u dva reda) i višeredne (najčešće troredne, cik-cak u tri reda). Najviše se koriste sledeće vrste za jednoredne žive ograde: Thuja sp., Chamaecyparus sp., Prunus laurocerasus, Pyrocantha coccinea, Spirea sp, a za dvoredne: Hibiscus siriacus, Hamamelis japonica, Ligustrum ovalifolium, Buxus sempervirens, Maclura aurantica i dr.Da bi se dobile orezivanjem forme kompaktne i bez ružnih rupa, koriste se vrste fine teksture i sitnijeg lišća. Ako se živica koristi kao fon za neka druga dešavanja onda prema tome treba birati vrste: napr. vrste tamnije boje odlična su podloga za cveće jarkih boja. Neobične ali veoma efektne vrste su: Rosmarinus officinalis (aromatična živica), Viburnum rhytidophilum, Berberis thunbergii i B. sargentiana (koje obzirom na trnje daju odličnu fizičku prepreku). Miks više vrsta u živici daje joj poseban kvalitet. Ovde treba obratiti pažnju ne samo na kompoziciju boja već i na to da vrste imaju približno istu brzinu rasta, jer bi u suprotnom imali velikih problema pri održavanju.Vrste koje se koriste za neformalne, neorezivane žive ograde su one koje prirodno imaju kompaktan habitus spojen sa tlom. Bilo da su to okruglaste forme kao Viburnum Tinus, ili uspravnija forma kao kod vrste Berberis gagnepaini, neorezivane živice se slobodno razvijaju, cvetaju i plodonose (Rosa rugosa, Berberis thunbergii). Izbor vrsta je širok, a treba izbeći one koje imaju uspravnu formu i habitus odignut od tla ili kod nižih vrsta one koje se nekontrolisano šire po tlu.





Drveće i živica mogu da čine vrlo atraktivnu i dekorativnu strukturu, ali je njeno održavanje otežano. Neznatan problem je vezan za orezivanje ograde oko stabla, a veći problem je što senka drveća dovodi do neujednačenog i slabog rasta živice koja se ispod drveta nalazi.



Izvor

Mi smo je imali dosta po dvorištu uz stazu i oko terase..ali ovu sam uz stazu povadila a ovih dana ću i ovu oko terase..jer komarci se zavuku u nju.
Dijete mi je svo izbodeno od tih krvopija. A i dvorište je malo.. a ona kada se raširi zauzme samo širine po 70 sm. Pa ću dobiti još malo na prostoru kada ju povadim.

žive ograde
Pravilno posađena živa ograda ne samo da će Vas ograditi i sakriti od neželjenih pogleda, već može bitno poboljšat i mikroklimu vašeg prostora. Pravi hlad, zaustavlja vjetar, sprečava prašinu...

Postoje tri tipa žive ograde

Listopadne žive ograde

Zimzelene žive ograde

Četinaste žive ograde

Živu ogradu je najbolje saditi u proljeće ili jesen, a ukoliko se odlučite za kontejnerske sadnice, ovaj posao možete obaviti tokom cijele godine. Veliki broj biljnih vrsta pogodnih za formiranje žive ograde omogućava da se za svaki položaj i svako zemljište pronađe odgovarajuća vrsta, koja će u potpunosti zadovoljiti Vaše zahtjeve i ispunit sve svoje funkcije: zaštitnu, ekološku, estetsku...

Oblik i visina žive ograde određuju se orezivanjem, pa se prema tome možete opredijeliti za neki od tri tipa žive ograde:

Slobodnorastuća živica, formirana od više različitih vrsta biljaka

Slobodnorastuća živica, formirana od jedne vrste

Rezana živica, formirana od jedne vrste



izvor

Ovo je prelepo, uradiću i ja tako nešto u svojoj bašti ...