Strah i unutrašnja pretnja

Strah i unutrašnja pretnja


U osnovi, postoje dve vrste straha. Strah koji izaziva neka spoljna opasnost i onaj čiji je izvor u nama samima. Prvi se čini po sebi razumljivim, mada ne mora to uvek biti. Ponekad spoljnom opasnošću prikrivamo unutrašnju pretnju. Na primer, osoba koja se boji groma u osnovi strahuje od svoje potrebe da zgromi samu sebe. Strah koji sami stvaramo je zagonetniji, mučniji, suroviji. Spoljašnji strah ima jasan, određen povod i doživljava se neposredno. Iznutra proizveden strah kao da dolazi niotkuda. Često se javlja bez jasnog povoda. Doživljava se prigušeno, kao neka mučna, tinjajuća uznemirenost, koja ponekad narasta do panike a da se za to ne vidi pravi razlog.

Mnogi ljudi pokušavaju da, naporom volje, iskorene unutrašnje strahove koje smatraju ponižavajućom slabošću. Oni, jednostavno, sebi zabranjuju da se plaše jer je strah dokaz da nisu božanski nedodirljiva i nepovrediva bića, kakvim sebe vole da zamišljaju, već obična i ranjiva ljudska stvorenja.

Drugi, pak, pokušavaju da se oslobode unutrašnjih strahova kljukajući se sredstvima za smirenje.

Treći bi da se reše uznemirenosti kroz aktivnosti koje bi trebalo da ih otupe ili omame.

Ni jedan od ovih načina ne daje prave rezultate jer se svi bave posledicama, zaobilazeći uzrok.

Šta proizvodi strah čiji je izvor u nama samima?

Tu je na delu snažna unutrašnja pretnja čiji je najvažniji uzrok - prezir prema sebi.

Ljudi stvaraju složen sistem unutrašnjih zapovesti i zabrana, često međusobno protivrečnih i neoistvarivih. Sistem onoga što moraju i onoga što ni u kom slučaju ne smeju činiti, a koga su u najboljem slučaju tek delimično i na krajnje maglovit način svesni. Kada prekrše svoje unutrašnje zapovesti ili zabrane, obrušavaju se na sebe silovitim samoprezirom, praćenim potrebom da sebe kazne ili čak unište.

Unutrašnji strah je u osnovi strah od samoprezira i siline samouništvajuće pretnje koju samoprezir sobom nosi.

Povod unutrašnjih strahova najčešće ostaje zamagljen jer je zamagljen čitav sistem unutrašnjih zapovesti i zabrana pa je, bez dodatnog raščlanjivanja, nejasno koja je od zapovesti ili zabrana povređena i na koji način.

Što su zapovesti brojnije i neumoljvije, zabrane kruće i sveobuhvatnije, strahovi su snažniji i stalniji. Događa se da sistem zabrana i zapovesti postane do te mere zahtevan da je prosto nesprovodiv u stvarnom životu. Tada povremene strahove zamenjuje jedna stalno prisutna i, naizgled, zagonetna, ničim izazvana zebnja koja zatim svoje opravdanje pokušava da nađe u spoljašnjim okolnostima.

Šta činiti sa unutrašnjim strahovima?

Besmisleno ih je i uzaludno prigušivati ili pokušavati da se na silu iskorene.

Naprotiv, korisno ih je doživeti u svoj njihovoj snazi a zatim potražiti koja ih je to neispunjena zapovest ili prekršena zabrana izazvala.

Ma koliko mučni bili, unutrašnji strahovi su jedan od važnih putokaza u spoznaji vlastitog bića. Prateći ih, spuštamo se u sopstvene dubine. I tako ih se postepeno oslobađamo. Što smo bliže sebi, to se manje plašimo jer sebe manje preziremo.
izvor

unutarnji strah kod svakog covjeka je najveci strah i mnogi ga tesko savladaju, to je vjecita borba u samom covjeku...a, ujedno i najteza...ako Vas napadne neka zivotinja Vi cete je pokusati otjerati i uspijeti cete, medjutim samoga sebe necete moci da otjerate, nego cete se gristi duboko u sebi, prezirati sebe i sve oko sebe, precutno...mada se to vidi po nekim Vasim rekacijama...za savladavanje ovoga problema najbolje i jedino rijesenje je potpuno samoupoznavanje sebe, tj. razgovor duboki sa sobom...preispitivanje svoje licnosti, zelja htenja, ciljeva, mogucnosti itd. to nisu laki razgovori jer u svima nama je veliki broj neotvorenih vrata, koja se trebaju otvoriti i u svaku fioku nase licnosti zaviriti i svaki list naseg zivota i osobnosti po 2x okrenuti i procitati...tek kada to uradimo taj strah i unutarnja prijetnja silaze sa pozornice naseg bica...oni ce se opet nekada pojaviti, ne znaci da ce zauvijek nestati, ali sto vise sebe znamo, bolje cemo znati i druge i strah u nama ce biti sveden na mimumum...

Citat :

Naprotiv, korisno ih je doživeti u svoj njihovoj snazi a zatim potražiti koja ih je to neispunjena zapovest ili prekršena zabrana izazvala.

istina dok se sam ne suocis sa svojim strahom i ne shvatis da u biti on nije ni jaci ni pametniji od tebe neces ga se rijesiti ..a suocit se mozes samo onda kad si siguran u sebe ...hvala bogu pa sam sve strahove iskorijenila ...i sad zaista mogu reci da nemam straha ni od ceg ..ako se pojavi neki sigurna sam u sebe i znam da sve mogu rijesiti ako se suocim sa tim ...jedino mi ostaje strah tj panika u trenutcima srcanih tegoba al i nju uspjesno savladavam tako da se i tu ja i strah sve manje suocavamo ...prije sam bjezala od straha krila se u sebi i cutala ne znajuci da se ne mozes sakriti od njega pogotovo ako prvo sam u sebe ne vjerujes ..a sad strah odskrine vrata ..pogleda me i bjezi glavom bez obzira

Blizanka je napisao/la:

...jedino mi ostaje strah tj panika u trenutcima srcanih tegoba al i nju uspjesno savladavam tako da se i tu ja i strah sve manje suocavamo ...prije sam bjezala od straha krila se u sebi i cutala ne znajuci da se ne mozes sakriti od njega pogotovo ako prvo sam u sebe ne vjerujes ..a sad strah odskrine vrata ..pogleda me i bjezi glavom bez obzira

ovo gore je instiktivni strah i svi ga imamo, iako znamo reci, ma odapeo/la danas ili sutra bas me briga...svi ga imamo, stvar je samokontrole...

da al sad imam vecinom i tu samokontrolu tako da iskreno i to mi mnogo pomogne u tim trenutcima ...jer zaista od straha nema nam goreg neprijatelja