Pišite kada osetite potrebu

First topic message reminder :

Prijatelj

Kako je krupna reč PRIJATELJ, a još veća kada je to osoba koja te uvek okružuje, kada si sretan, kada si tužan, kada dobijaš ili kada gubiš. Prijatelj ti nikada neće oduzeti ljubav a darovaće ti još više svoje.
Prijatelj je uvek zapisan velikim slovima u tvom srcu. Kada poklekneš od života, njegova je ruka tu da te pridrži i pruži svoj oslonac. Njegov je osmeh i tvoj osmeh a njegove suze su uvek veće jer je svaka suza dupla, jedna za njega i jedna za tebe. Njegov je pogled širi jer gleda za dvoje, da uoči opasnost i da te skloni na sigurno.
Prijatelj ti nikada neće zameriti ako nemaš bogat ručak jer njemu i tvoj komad hleba je bogata trpeza, čaša vode iz tvojih ruku je nektar Bogova.
Takav je pravi PRIJATELJ

Opet

Opet su me pahulje pozvale da igramo naš ples, da se prepustimo tišini i da polako klizimo niz sećanja.... Zašto uvek kada pada sneg?
Koračam pustom ulicom, nigde nikoga, lagano pružajući korak sa mislima uperenim ka Tebi.... Opet si mi u mislima, opet si pored mene, opet i opet....
Kako bi volela sada da osetim Tvoju ruku u mojoj, da se prsti prepliču, da osetim taj stisak ljubavi, nežan a jak. Pogled je uperen negde niz ulicu očekujući naš susret. Te nestašne pahulje ispred mog lica samo mi zamagljuju pogled, ne daju mi da da bolje vidim Tvoj dolazak.... Kvase mi toplo lice, tope se...kao da suze teku...možda i jesu suze koje se slivaju niz obraze.... Kako bi volela da se valjamo po snegu, zajapurenih obraza, sretni, nevini u našoj zaljubljenosti...
Dobar dan...neko mi reče...trgoh se....vračena u stvarnost...a Ti nestade kao izmaglica sa lelujavim, odlepršanim pahuljama....

SEĆANJA DUGIH BOJA

Stojim i čekam, gde i koga? Misli opet odleteše praćene pogledom u daljinu. Da mi je samo još jedan pogled, da u oku vidim one dugine boje ljubavi koje si darovao nekada davno.
- Tamno plava: za tamne noći provedene u tvom nežnom i toplom zagrljaju,
- Plava: kao tvoje oči u kojima sam pronašla dubinu u kojoj se kupah,
- Zelena: za meku travu na kojoj smo znali da ležimo zagrljeni i zaljubljeni,
- Žutom: ljiljanu kojim si znao da daruješ moje raširene ruke čekajući tebe,
- Naranđastom: prekrasnom naranđom si znao da kvasiš moje žedne usne, žedne poljupca,
- Crveno: ružom kao krv crvenom i mirisnom milovao si moje golo telo tražeći ljubav.
Odlazim korakom tihim sa mislima u sećanje duginih boja a ptica osta da peva o mojoj ljubavi koje više nema.

Jao tete Jasna kako vi lijepo pišete,svaki put uživam kad sam na ovoj temi,zbilja je prekrasno

Hvala mila moja...samo su osečanja bitna... onda reči idu same....

Jasna bas predivno pises ...zelim ti uvijek lijepa osjecanja da imas ..pa da samo lijepo veselo i njezno pises ..bez tuge i bola..evo od mene jedna slika vesela ..nadam se da nece pokvariti ovaj kutak ...napisala bih ti i ja nesto ..ali nisam dobra u tim stvarima ..vise pisem price

Natasa to malo slatko ime i kad si uz nju trebas se ponositi time,jer ona cete voleti zato voli i ti nju i ako je zelis pored sebe cuvaj je ko malo vode na dlanu,nastavi je voleti budi pored nje nemoj je pustiti da ode jer zivot bez nje nece biti za tebe kao sto je bio pre. )))

Nikada mi se nije dopadao miris ljudi koje slucajno susretnem na ulici..u prolazu.. Imaju svakojaku aromu od najrazlicitijih parfuma , znoja dezodoranasa ili mozda mirisljavih voda do nijansi tjelesnih materija i insekticida..Miris hrane . alkohola i bezbroj drugih svasta i nista..primjecujem sve ove nijanse dok koracam kroz svoju svakodnevnu obicnost i neprimjetnost..U zadnje vrjeme mi se cini da svi ljudi   muskarci ili zene koriste bas tvoj parfuum..Ili je to ili me sjetilo za miris vara i cini da se prisjetim nje..Razmisljam o njoj.. o njenom parfuumu dobar je..  ili bilo kakav.. mozda kupljen na popustu trenutno ne znam..U prolazu s nekom damom zudno upijam taj miris... ..

Amnesti ja..sto je to i od koga..cega..Cesto puta kad stanem ispred ogledala ne vidim nista drugo nego svoje roditelje..Ma koliko se ja trudio isti sam ko oni samo razmisljam na drugaciji nacin..I na kraju hoce li i mene vrjeme amnestirati svih svojih promasaja tako sto ce me strpati dva metra ispod..ko i njih uostalom..Covjek sam svjestan da zavisnost od idiotizma ima svoju cjenu..Kakav li samo izfilozofiran koncept za imbecilnost priredjuju socijalne strukture? to je svakako nekakvo opravdanje pred kulturnim sudom sazdanom od sto ja znam cega, koga i kako.. Na kraju krajeva, ko je taj neko kji ce meni suditi..da bi me sudio treba da je JA..Trebalo bi da je prosao sve sto sam i ja..
da vidi , osjeti cuje i pomirise sve onako isto kao sto sam ja osjetio zivot po tudjim pravilima da bi shvatio koji rasplet dogadjaja me do krsenja svojih.. tudjih pravila..ne mojih..
No ipk..shvatljivo je da smo ko ljudska bica jos uvijek nerazvijeni da bi svoje slabosti pretocili u tudje doblesti.. sto samo po sebi slici crnom humoru..na nasem nivou sveopceg degenerizma..
Moja malenkost ..glasno razmislja..

Granica

Ne postoji vrjeme, to je samo ljudskii pojam o hronoloskom porjetku perioda
ne postoji vrjeme,to je samo nacin hocu rjeci jedinica mjera za odbrojavanje
jednog zivotnog pocetkia i kraja.
ne postoji universum,jer je samo jedan od apsurda covjecanstva jer
kako moze postojati dio svjeta bas u beskraju
Ne postoji svjet ako dusa ne spoznaje granice povrsnosti i dubine
kad srce ne zna za zatvoreni krug, ograniceni universum
odakle je begstvo nemoguce...
horizont je ipak samo privid, samo zelja covjekova
da postavi kraj u beskraju, da sebi stvori oazu
gde bi se osjecao sigurno. gdje ce zidovi tisine biti kraljevstvo
bez pritom da makar samo malo pomisli da tim cinom
pravi granicu i ljubav ostaje na drugoj strani..