Varnica na nebu

Vatrene kočije, ognjeni zmajevi, noćna sunca, oltar koji lebdi na nebu - samo su neki od drevnih opisa NLO. Najranija zabeležena vidjenja potiču iz vremena faraona Tutmosa III, oko 1450. godine pre Hrista. Tada su na papirusu zabeleženi momenti nebeskih dogadjaja: "Vidjeni su vatreni krugovi na nebu. To nije imalo glavu, a zadah mu je bio veoma neprijatan.Tokom sledećih nekoliko dana vidjenja na nebu postajala su sve brojnija. Očevidaca je bilo sve više". Iz papirusa se vidi da je faraon Tutmos III priredio paradu ne bi li umilostivio nepoznatog boga.

Ufolozi su često išli tako daleko da su pronalazili primere bliskih susreta i u Starom zavetu. Stubovi oblaka i vatre koji su odveli Mojsija do obećane zemlje, vatrene kočije svetoga Ilije i Jezekiljeve vizije povezane su sa vanzemaljcima. I rimski pisci ostavili su doprinos ufologiji. Istoričar Livije zapisao je da je dva veka ranije bio vidjen "oltar" koji lebdi na nebu. Plinije Stariji opisuje "varnicu" koja je iz zvezde pala na zemlju, postajući velika kao Mesec pre nego što se vratila u nebo. I što je još zanimljivije, Plinije je takodje opisao svetla na nebu koja je nazvao "noćna sunca". Ali najzanimljivije rimske NLO priče potiču iz pera Julija Obsekvensa, koji je u 4. veku pisao o "brodovima na nebu iznad Italije", koji su vidjeni pet vekova ranije.

Srednjevekovna Evropa je bogat izvor za ufologe. Jedna anglosaksonska hronika iz 793. godine govori o "strašnim predznacima u Nortumbriji, gde su vatreni zmajevi leteli kroz vazduh". Ralf Niger je 9. marta 1170. opisao bliski susret sa drugom vrstom, kada je video "predivnog velikog zmaja. Vazduh se pretvorio u vatru i zapalio kuću". Istoričar Metju Peris piše o čudnim svetlima na nebu i opisuje kako se "na novogodišnji dan 1254, iznad Sent Olbansa, na nebu pojavio veliki brod elegantnog oblika, dobro opremljen i u čarobnoj boji".

Šta u ovom opisu znači "dobro opremljen"? Da li to znači da je imao veliki jarbol ili da je to bilo nešto slično danas modernim gravitroničkim vozilima? Sigurno da ne. Pre će biti da je tada vidjen neki NLO. Poznati istraživač NLO fenomena Stiv Mur naišao je na sledeći tekst u S. Bering Gouldovim Zanimljivim mitovima iz srednjeg veka, koji navodi Taringijska hronika: "Godine 1398. iznenada su se na nebu pojavile tri velike vatre koje su se zatim spojile u ogromnu vatrenu kuglu, zatim se ponovo razdvojile i utonule u Herselberg, planinu na jugoistoku Nemačke, u blizini Gote, mesta za koje su vezane legende o Veneri i Tanhauzeru".

Većina srednjevekovnih vidjenja govori o zmajevima, jer su ljudi tada tako verovali. Osim, naravno, ako nisu stvarno videli zmajeve. Jedno istraživanje povezuje srednjevekovne nebeske fenomene sa neobičnom geologijom. Svetla na nebu mogu biti električna pražnjenja uzrokovana tektonskim napregnućima.

U 18. veku ljudi su bili suviše kultivisani da bi izveštavali o zverima koje bljuju vatru. Videli su "meteore" (termin koji je tada malo značio, ali je zvučao naučno). Jedan stanovnik Šefilda je 1731. godine video nešto što "emituje jake snopove svetla…Postalo je toliko toplo da je morao skinuti košulju". Sve do prvog balona, 1783. godine, svaki leteći objekt koji nije bio ptica, slepi miš ili nešto slično, proglašavan je napadačem na prirodni poredak.

U vreme poletanja prvog aviona, 1900. godine, svetski časopisi su priče o raznim nebeskim pojavama smatrali ludorijama. Veliki broj prizora vidjenih 1890. bio je opisan upravo takvim rečima. Medjutim, na osnovu tih vidjenja jedan farmer iz Kanzasa optužio je svemirske brodove za nestanak stoke, a novine su objavile da se srušio svemirski brod i da je u uništenoj teksaškoj vetrenjači ostalo telo mrtvog Marsovca. Sigurno da su mnogi "susreti" bili delo mašte dokonih novinara. Ali, čudnim pojavama na nebu je, naposletku, dato tehnološko objašnjenje i sve takve priče dovedene su u vezu sa vanzemaljskim civilizacijama.