Kako pobediti stres?

Tražite olakšanje od napetosti prouzrokovane problemima i poslom?
Predlažemo 20 jednostavnih, ali izuzetno efikasnih i isprobanih tehnika za
smanjivanje stresa, koje možete koristiti već sad! Tajna je u strategiji i rutini
1 Pripremite se za sutra
Ništa nije tako stresno kao nepripremljenost. Organizujte se dan ranije i pripremite odeću, račune koje morate da platite, listu zadataka… Odvojite nekoliko minuta barem pre spavanja i jutro će već krenuti bez stresa. Ovo će dati pozitivan ton danu koji sledi i pomoći vam da budete uspešniji.
2 NaoruŽajte se zdravim grickalicama
Anketa koju je sprovelo Udruženje američkih psihologa pokazuje da jedna od tri žena utehu zbog psihološke napetosti traži u hrani poput sladoleda i kolačića. Žene koje su često na dijeti i pod stresom imaju još veću sklonost slatkom. Ključno je zato ne odricati se hrane strogim režimima ishrane.
Uvek uz sebe imajte orašaste plodove, suvo grožđe, a u frižideru držite malo sira.
3 PokuŠajte s poslovima koji zahtevaju ponavljanje pokreta
Bilo kakav rutinski posao koji zahteva ponavljanje, poput usisavanja, peglanja, pletenja ili sečenja papira, zaista može da pomogne da se lakše smirite.
4 Temeljno perite ruke
Kad ste pod pritiskom, skloniji ste obolevanju zbog virusa i ostalih bacila koje u telo možete da unesete prljavim rukama. Najbolju odbranu pruža vam pranje ruku. Natrljajte ruke sapunom i isperite toplom vodom 10 do 20 sekundi. Ne treba vam još i stres zbog gripa ili prehlade!
5 SluŠajte muziku koja smiruje
Studija objavljena u britanskom časopisu „Hart“ pokazuje da prijatna muzika dokazano smanjuje nivo stresa. Dok se vozite na posao ili s posla, dobro je da slušate laganu, umirujuću muziku.
6 Usred saobraćajne gužve izvedite mini vežbu
Vozači koji zapnu u koloni i čekaju nepomično u automobilu mogu da izvedu kratku vežbu opuštanja. Čvrsto zgrabite volan, stegnite mišiće prstiju, ramena i leđa. Držite ih napetima sve dok mišići ne počnu da podrhtavaju (oko 45 sekundi). A zatim ih opustite. Izazvaćete talas olakšanja u gornjem delu vrata i rukama sve do prstiju. Ali, kada se opustite pazite da vam je noga i dalje na kočnici!
7 Plaćajte gotovinom
Do bankomata idite jednom nedeljno, tačno izračunajte koliko vam treba za svakodnevne potrebe i račune plaćajte gotovinom. Na kraju meseca ćete lakše nego obično čitati ispis svojih bankovnih računa. Plaćajući gotovinom bićete svesniji svojih troškova i oprezniji s novcem. S manje dugova život će vam biti i s manje stresa.
8 Plivajte!
Švedska studija objavljena u „Internešenal džurnal of stres menadžmentu“ pokazala je da plutanje na vodi podstiče relaksaciju i smanjuje nivo stresnih hormona. Štaviše, čak 80 odsto volontera uključenih u studiju posle odlaska na bazen osećala je psihičko rasterećenje.
9 Odmorite se od tehnike
Mejl, mobilni, „blekberi“, „ajfon“, televizija, surfovanje… Osim što je tehnika srušila granicu između poslovnog i privatnog i narušila porodični život, relaksacija uz televiziju i računare unosi stres i u vaše „opuštanje“, zbog čega su neki pod stalnim stanjem „uzbune“.
10 Setite se kako ste nadvladavali stres
Odvojite pet minuta i razmislite kako ste nadvladali neke stresne situacije u prošlosti. Shvatićete koliko ste snažni.
U trenutku dok vas muči neki problem mislite da on nikad neće proći, ali sećanje na prošle krize podsetiće vas da su i problemi prolazni.
Neke studije pokazuju da su razgovor i uteha od strane prijatelja važniji i korisniji od stručne psihološke pomoći. Ako prolazite kroz razvod ili tugujete zbog velikog gubitka, nemojte da se izolujete, već potražite nekoga ko će vas saslušati.
11 Koncentrišite se na vodu ili disanje
Ako ste pod većim pritiskom, idite do slavine i pokušajte da se smirite uz zvuk vode koja teče. Duboko dišite – razmišljajte o udisaju i izdisaju. Tuširanje bi isto tako moglo da pomogne.
12 Nekoliko trenutaka dnevno koncentrišite se na osećanja
Nekoliko minuta na dan napravite pauzu i fokusirajte se na ono što se dešava upravo u datom trenutku. Dok šetate, mislite o onome što vidite, čujete i mirišete. Svakodnevno praktikovanje ovakvih vežbi može dugoročno da vas smiri.
13 Ispričajte nekom ili napišite ono što vas brine
Ovo će vam pomoći da se osećate povezani s okolinom i snažniji. Jedna studija je pokazala da ljudi koji su zapisivali svoje dnevne aktivnosti imaju manje stresom izazvanih simptoma bolesti nego drugi.
14 Bez obzira na osećaj napetosti i stresa, držite se rasporeda za vežbanje
Fizička vežba je jedna od najdelotvornijih tehnika za smanjivanje stresa. I samo 30 minuta trčanja značajno smanjuje stres – kod testiranih volontera za čitavih 25 odsto. Rastezanje takođe pomaže.
15 Neka vas dodiruju – na masaži
Stručnjaci ne znaju zašto dodirivanje i stiskanje opušta – ali ovo dokazano deluje. Masaža ubrzava napredak prerano rođenih beba, unapređuje rad pluća kod astmatičara i podstiče imunitet kod zaraženih HIV-om. Ako ne možete da platite masažu celog tela, priuštite sebi barem povremeni pedikir ili manikir ili čišćenje lica kod kozmetičarke.
16 Izražavajte se i mislite jezikom koji je oslobođen stresa
Oni koji dobro podnose stres koriste ono što stručnjaci nazivaju ‘optimističan stil koji objašnjava’. Kad stvari ne krenu u najboljem smeru, ove osobe ne ‘tuku’ izrazima i pogrdama koje podstiču stres.
Umesto izraza ‘katastrofa’, ‘užasno’, ‘grozno’, ‘kako sam glup’ i slično, koristite izraze poput ‘ovo mi baš i nije bio najbolji trenutak’ ili ‘ovu grupu je zaista teško zadovoljiti’.
Reč „očekivanje“ zamenite s rečju „nada.“ Očekivanja mogu da se povežu samo sa stvarima nad kojima imate najviše kontrole. Tako možete da očekujete da će voda ugasiti vašu, žeđ ali ne možete da očekujete da ćete dobiti posao koji želite. Tome možete samo da se nadate.
17 Ne budite tako ozbiljni
Istraživanja su pokazala da smeh ne samo da opušta, već i podstiče imuni sistem. Šalite se s prijateljima, pozajmite komediju i prestanite da sve doživljavate tako ozbiljno.
18 Jednom dnevno udaljite se od svega
Opuštanje na nekih 10 do 15 minuta povratiće vam snagu. Pronađite mesto na kom možete da budete sami – tavan, kupatilo, miran kafić, klupu… Odmorite se od svega barem nakratko. Čitajte odlomak iz zanimljive knjige, duboko razmislite o pročitanom, ispijte topao ili osvežavajući napitak (bez alkohola i kofeina, ako je moguće). Ali neka ova pauza postane rutinska stvar u vašem životu – svakodnevna praksa imaće kumulativno delovanje.
19 Setite se barem jedne dobre stvari koja se dogodila danas
Umesto da s dolaskom u kuću počnete da prepričavate sve loše što vam se dogodilo, posle otvaranja kućnih vrata izmenite neku dobru vest. Makar samo sitnicu. Ako ne pronađete ništa, razmislite da li ste previše kritični. Ako ste hronično sumorni – razmislite o odlasku kod psihologa ili nekog stručnjaka koji bi mogao da vas podučiti pozitivnijem načinu razmišljanja.
20 Brinite se oko samo jednog problema i rešavajte problem po problem
Gomilanje problema i briga oko svega što bi se moglo dogoditi besmislena jer iscrpljuje snagu pa se ne možete nositi ni s onim što vas trenutno zaista sputava.
izvor: Press

Vaše slabe stres-tačke



Verovatno ne postoji osoba koja, bar u određenom periodu u životu, nije osetila ANKSIOZNOST.Ona može da vas natera da pojedete celo (porodično) pakovanje sladoleda i da započnete žustru svađu sa partnerom, čak i kada NIJE ostavio prljave čarape pored kreveta. Međutim, anksioznost, a naročito hronična, može da uzrokuje brojne zdravstvene tegobe, od glavobolja do akni na licu i telu.
Mislite na svoje zdravlje
Eskperti tvrde da stres može negativno da utiče na gotovo sve sisteme u organizmu.
Za ovu pojavu postoji i medicinski termin – somatizacija – a označava fizičku manifestaciju psiholoških problema. Tri oblasti tela naročito su podložne uticaju psihosomatskih faktora: koža, digestivni sistem i glava. Fizički simptomi obaveštavaju da ste prešli iz tenzije u stres, te da postoji rizik od narušavanja zdravlja.
Telo sve registruje
Ponekad je objašnjenje vrlo jednostavno. Kada smo anksiozni, zatežu se mišići lica, vrata, ramena i leđa, što može da izazove glavobolju. Ukoliko su u pitanju posledice stresa na želudac, situacija je nešto kompilikovanija. Kada smo pod stresom, nerv vagus – koji povezuje mozak i želudac – prosleđuje osećaj nervoze u stomak, zbog čega, u trenucima stresa osećamo mučninu. A budući da anksioznost narušava imunitet, može da pogorša brojna upalna stanja kože, kao što su ekcem, psorijaza ili akne. Nova grana medicine – psihodermatologija – bavi se otkrivanje veze između stresa i različitih psihičkih stanja, kao i eliminisanjem pravog uzroka problema. Zato bi svi dermatolozi, u okviru razgovora sa pacijentom, i prilikom postavljanja dijagnoze, trebalo da ispitaju i njegovo emotivno stanje. Osim toga, naučnici su utvrdili da je stres glavni uzrok pojave akni kod odraslih osoba, zbog čega i terapija mora da bude drugačija u odnosu na onu u slučaju pubertetskih akni.
Gde ste ranjivi?
Da biste otkrili u koju grupu se ubrajate – kada su u pitanju simptomi stresa – uradite ovaj test (zaokružite tvrdnje koje se odnose i na vas). Najverovatnije posedujete genetsku predispoziciju za probleme u jednoj od ove tri oblasti (glava, koža, želudac), te će se, kada ste pod stresom, simptomi ispoljiti prvo u njoj. A možda ćete otkriti da možete da se ubrojite u više od jedne grupe. Nakon rešavanja testa, pročitajte savete stručnjaka koji će vam pomoći da sprečite da stres uzrokuje… pa, još više stresa.
Vi ste ŽELUDAC osoba ako…
* često prolazite kroz periode u kojima imate problema sa varenjem nakon svega što pojedete ili popijete.
* retko kada osećate glavobolju, ali često patite od bolova i nadutosti u stomaku.
* osećate grčeve u želucu, ili gorušicu, kad god ste pod pritiskom.
* povremeno osećate mučninu, bol u želucu ili nadutost stomaka bez jasnog razloga.
* patite od opstipacije, a potom od proliva – u vašem slučaju ne postoji nikakva normalna, utvrđenja dinamika pražnjenja creva.
Vi ste KOŽA osoba ako…
* često patite od akni koje nemaju veze sa menstrualnim ciklusom.
* imate akne na licu, ali i suve „pečate“ koji se perutaju.
* periodično vam se javljaju ekcem, psorijaza ili perut.
* imate masnu kožu i povremeno akne na telu.
* ponekad se na koži javlja upala ili koprivnjača praćena svrabom.
Vi se GLAVA osoba ako…
* često osećate tup bol duž cele glave, ili imate utisak da vam se „steže obruč oko čela“.
* glavobolje ili migrene toliko su vam jake da redovno u tim slučajevima morate da legnete.
* kada ste pod stresom, osećate se fizički iscrpljeno i lako zaplačete.
* ne napuštate kuću bez analgetika u tašni.
* često prolazite kroz faze depresivosti.
Pomoć na kraće staze
ŽELUDAC osoba: Pijte biljne čajeve! Melisa, kamilica, mirođija i nana dokazano ublažavaju stomačne tegobe.
KOŽA osoba: Budući da su akne kod odraslih najčešće simptom horomonalnih ili emotivnih problema, potrebno je da se obratite lekaru specijalisti koji će odrediti adekvatnu terapiju. No, možete da regulišete stanje kože i primenom preparata za spoljašnju upotrebu, kao što je medicinska kozmetika (na primer „Eucerin“).
GLAVA osoba: Profesionalna masaža glave može znatno da ublaži tenziju i bolove, kao i da popravi raspoloženje.
Pomoć na duže staze
Stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika koji će vam omogućiti da vodite evidenciju o svemu što vam se dešava u životu – o tome kako se osećate, kao i dinamiku pojavljivanja simptoma. Tako ćete najlakše moći da uočite vezu između određenih emocija, ili događaja i simptoma. Naravno, neke uzroke nije moguće ukloniti, ali preduzimanjem određenih koraka svakako možete da ublažite efekte stresa. Počnite da se bavite različitim fizičkim aktivnostima – onim od kojih će vam srce brže kucati, kao i onim koje će vas relaksirati (joga na primer). I, pijte zeleni čaj! U njemu se nalazi aminokiselina L-teanin koja dokazano sprečava pojavu anksioznosti.
izvor: lepotaizdravlje

Kako smanjiti razinu stresa na poslu?

Jeste li na poslu pod stresom? Imate li više zadataka nego što imate vremena za obaviti ih? Čini li vam se ponekad da više zaostajete za rokovima na kraju radnog dana nego na početku? Ako je tako, niste jedini.

Naravno da svi imamo loše dane kad se čini da sve ide krivo, ali ako konstantno osjećate da ste izmoreni, što možete učiniti? Donosimo nekoliko korisnih načina za rješavanje stresa.
Nemojte se previše truditi
Često sami sebi postavimo pretjerane zahtjeve. To samo povećava stres i u konačnici nas čini manje efikasnima. Podsjetite se da je u redu ne biti savršen cijelo vrijeme.

Postavite si prioritete
Svaki dan napravite popis stvari koje morate obaviti taj dan – i tad krenite u akciju! Prvo "napadnite" najteže zadatke – kad ste gotovi s tim, bit ćete tako zadovoljni sami sobom da ćete ostale obveze riješiti "k'o od šale". Na kraju dana si uzmite 10 minuta da isplanirate stvari za sljedeći dan.

Naučite reći "ne"
Često na sebe preuzmemo i zadatke koji zapravo nisu naša odgovornost jer se bojimo uzrujati nekoga time što ćemo mu reći "ne". Postoji granica do koje biste trebali ići i ne biste se trebali bojati to reći. Ako vaš šef ima previše zahtjeva, mirno mu objasnite da ne možete napraviti sve odjednom i pitajte ga što je najvažnije – i on bi također trebao postaviti prioritete!

Organizirajte se
Sredite nered na radnom stolu. Svaki dan si ostavite neko vrijeme da prođete kroz mailove i razne dokumente. Odolite napasti da provjeravate mail svakih 5 minuta - to je jedan od najčešćih načina gubljenja vremena!

Planirajte unaprijed
Osvijestite si koji su vam rokovi i planirajte posao u skladu s tim. Ne ostavljajte važne projekte za zadnji tren – to vam samo stvara dodatni nepotreban stres. Razdijelite projekt u manje dijelove i radite malo svaki dan. To čini zadatak manje zastrašujućim i također znači da nećete paničariti na kraju i morati se pretrgnuti od posla u zadnji tren.

Redovito se odmorite
Uvijek napravite stanku za ručak i, ako možete, izađite na svježi zrak. Osvježit će vam misli i pomoći da se usredotočite. Ako redovito ostajete duže na poslu, napravite nešto za sebe bar jednom tjedno – fitness, masaža ili samo kava s prijateljima – tako da budete prisiljeni otići s posla na vrijeme.

Uzmite godišnji
Uvijek potpuno iskoristite svoj godišnji. Nitko nije nezamjenjiv – tvrtka se neće raspasti ako vas nema nekoliko dana. Osim toga, nitko nije na samrtnoj postelji poželio da je više vremena proveo na poslu! Ključno je imati ravnotežu - tako da uživate, umjesto da se pribojavate odlaska na posao, te da se možete potpuno isključiti kad krenete doma.

Ako unatoč korištenju svih ovih strategija utvrdite da se i dalje ne možete nositi sa svime što se od vas traži, popričajte o tome sa svojim poslodavcem. Objasnite mu pod kakvim ste pritiskom i predložite neke metode poboljšanja – na primjer, ako vam šef uvijek dodjeljuje mnogo zadataka u posljednji tren, pitajte ga možete li se unaprijed dogovoriti za buduće projekte i slično. Pokušajte biti pozitivni u načinu na koji se postavljate i pokušajte ponuditi prijedloge koji će donijeti poboljšanja i vašim kolegama.

A ako ništa od ovog ne pomaže, nemojte se bojati preispitati svoju poziciju na tom radnom mjestu. Zaslužujete imati posao u kojem uživate. Ako ste non-stop pod stresom i jadni na poslu, trebali biste razmisliti o promjeni. Pogledajte stvari iz šire perspektive i zapitajte se što stvarno želite. Zanemarite očekivanja drugih ljudi – usredotočite se na to da pronađete posao na kojem ćete biti zaista sretni. (A. P.)


Izvor: Monster.com, Moj-posao.net

Naučite reći "ne"
Često na sebe preuzmemo i zadatke koji zapravo nisu naša odgovornost jer se bojimo uzrujati nekoga time što ćemo mu reći "ne". Postoji granica do koje biste trebali ići i ne biste se trebali bojati to reći. Ako vaš šef ima previše zahtjeva, mirno mu objasnite da ne možete napraviti sve odjednom i pitajte ga što je najvažnije – i on bi također trebao postaviti prioritete!

e ovo sam počela prakticirati u zadnje vrijeme i funkcionira odlično

Pa ovo može poslužiti i van radnog prostora. Brdo ljudi obeča ili kaže odraditi će to..samo da ne odbijetog koji ih je to tražio..i več u sljedečoj sekundi pregrizu jezik

Dobro je uvijek znati kada reći NE

Redovito se odmorite
Uvijek napravite stanku za ručak i, ako možete, izađite na svježi zrak. Osvježit će vam misli i pomoći da se usredotočite.

A to uopče nije palilio na mene..samo bi povečalo nervozu ako radiš s grupom koja ti pojčava stres..ali ako bi tu takvu pauzu sjela i popričala s dobrom prijateljicom s posla..riješila bi se napetosti i stresa u sekundi

Postoji sedam izvora stresa i negativnih emocija. Ovih sedam stresora uzrokuju vjerovatno 95%, pa možda čak i 99% nesrećá koje ste ikad doživjeli. Kada jednom budete naučili da ih prepoznate, i da izađete na kraj sa njima, osjećaćete se bolje, optimističnije i vedrije u svemu što budete radili. Osjetićete da ste ponovo počeli da kontrolišete svoj život.

1. BRIGA – Prvi i najveći uzrok stresa je BRIGA. Briga je dugotrajan oblik straha prouzrokovan neodlučnošću. Često ljudi nauče da brinu od jednog od svojih roditelja i, ponavljajući obrazac tog zabrinutog ponašanja, postaju hronično zabrinuti. Oni se stalno brinu zbog nečega, gotovo sve vrijeme. A briga bilo koje vrste polako utiče na opadanje imuniteta i čini vas podložnim svim vrstama bolesti, od prehlade i gripa pa do infekcija i smrtonosnih oboljenja. Vaša sposobnost da prestanete da brinete predstavlja polaznu tačku u pogledu toga da zauzmete jedan zdrav, uravnotežen stav da bi vam sve ono što radite pružalo daleko više zadovoljstva.

2. SMISAO I SVRHA – Drugi uzrok stresa leži u nepostojanju smisla i svrhe u životu. Jednom riječju neimanje jasnih ciljeva kojima čovjek treba da teži. U poslu je glavni izvor stresa slaba organizacija vremena, koja je uvijek prouzrokovana nejasnim ciljevima i prioritetima. Ne možete izvanredno i efikasno planirati svoje vrijeme ako niste sigurni šta je to što želite da ostvarite. Vaš um je osmišljen na takav način da se osjećate zadovoljni sobom samo onda kada radite na tome da ostvarite nešto što vam je važno u životu.

3. NEDOVRŠEN RAD – Svako od nas osjeća “neodoljivu potrebu za tim da završi započeto” ili “težnju ka tome da završi posao”. Osjećamo se srećnim i zadovoljnim kada završimo posao, ili kada postignemo cilj. A nesrećni smo i pod stresom se nalazimo onda kada nešto ostavimo nedovršeno ili neurađeno. Započinjanje rada na nečemu što potom ostane nedovršeno, ili samo djelimično obavljeno, može da prouzrokuje kod vas veliki stres. Čak i to da posmatrate nekoga ko nešto započne, po to ne dovrši, predstvalja stres.
Odugovlačenje je najrasprostanjeniji primjer nedovršenog rada. Kad god odugovlačite, posebno važne zadatke, vi doživljavate stres. I što je važniji zadatak ili odgovornost, to dožviljavate veći stres i više gubite svoj duševni mir. Ovaj stres se na kraju manifestuje na psihičkom planu u vidu nesanice, negativnih emocije i lakog uzrujavanja.

4. STRAH OD NEUSPJEHA – Ovaj strah se obično manifestuje kroz neodlučnost, zabrinutost i brigu. Strah od neuspjeha je uslovna reakcija naučena u djetinjstvu. Svako se u izvjesnoj mjeri pribojava nekih stvari. Strah vas čini opreznim, što je dobro kada ste umjereni u tome. Ali onda kada strah od neuspjeha isuviše uzme maha, on može postati glavna prepreka na putu ka vašem uspjehu i sreći. Kada se suočite sa strahovima i krenete ka njima, oni počnu da iščezavaju i da se smanjuju. Ali kada uzmičete od osobe ili situacije koje se bojite, strah biva sve veći i veći sve dotle dok ne počne u potpunosti da dominira vašim životom.

5. STRAH OD ODBACIVANJA – Ovaj strah se javlja kada vam je previše stalo do toga da dobijete potvrdu od drugih ljudi. Strah od odbacivanja se obično nauči veoma rano u djetinjstvu kao posljedica obrasca ponašanja u okviru kojeg roditelji djetetu “uslovljavaju ljubav.”

6. PORICANJE – Poricanje leži u samom jezgru stresa, nesreće i psihosomatskih bolesti. Poricanje je postupak osobe koja odbija da se suoči sa neprijatnom stvarnošću. Do toga dolazi onda kada ne želite da priznate da postoji neko područje života u kojem trpite neuspjehe. Tada pribjegavate tome da sve to odbijate da vidite i pretvarate se kao da je sve u redu. Međutim, ono što se u psihi nagomilava – ispoljava tijelo. Kada dovoljno dugo odbijate da vidite činjenice, to počinje da se manifestuje na fizičkom planu. Poricanje dijela stvarnosti pokreće nesanicu, glavobolje, probleme sa varenjem, depresiju, izlive bijesa i često grozničave aktivnosti.

7. BIJES – Bijes je možda najdestruktivnija od svih emocija. Izlivi bijesa mogu da uzrokuju srčani napad, moždane udare, rasprsnu krvne sudove, izazovu čir, migrene, astmu i kožna oboljenja svih vrsta. Nekontrolisani bijes uništava brakove i veze, uništava ličnosti djece u razvoju, doprinosi gubitku posla i karijere i predstavlja izvor više nesreća nego bilo koja druga emocija.

jedan od najboljih članaka koji je objedinio sve ono što ljudima govorim godinama,da nisu bolesni od bakterija,virusa ,zagađenja nego zbog oslabljenog imuniteta i unutrašnje neravnoteže uzrokovano stresom koji pogađa ljude koji se i ne trude da pronađu sebe i svoj unutrašnji mir nego samo plivaju kako ih struja nosi cijelo vrijeme se nastojeći utopiti u trendovsko-sezonsko mišljenje ,biti in i sto ostalih gluposti

sretni ljudi su zdravi ljudi

da li si sretan ?

12 antistresnih metoda koje odmah djeluju


Spavamo premalo, radimo previše, ne vježbamo i jedemo krivu hranu? I onda se još čudimo da smo pod stresom? Pogledajte jednostavne metode i uklonite stres za tren oka.

1. Obložite stazu tepisima i hodajte po kući bosonogi, baš kao da ste na plaži.

2. Skupite se u krevet s čistom posteljinom uz miris lavande ili vanilije.

3. Puknite par mjehurića na plastičnoj ambalaži. Nemate je u blizini? Odsurfajte na virtual-bubblewrap.com.

4. Napušite balon, polako pušući po tri sekunde.

5. Zagledajte se u plavo nebo i gledajte kako oblaci prolaze.

6. Mini-masaža: Legnite na leđa, a ispod njih postavite tenis lopticu. Pažljivo se mičite gore-dolje ili u stranu.

7. Namočite ručnik pa ga ugrijte dvije minute u mikrovalnoj. Postavite na vrat, lice ili zglob koji vas boli zbog rada na kompjuteru.

8. Nazovite osobu koju volite. Umirit će vas i sam zvuk njihova glasa.

9. Popijte zeleni čaj. Bogat je teaninom koji potiče mozak da stvara opuštajuće alfa valove, a smanjuje beta valove koji uzrokuju napetost tijela.

10. Jagodicama dodirujte jagodice drugih prstiju. Ili uzmite prst po prst jedne ruke i lagano ga vrtite između palca i prstiju druge ruke. Vjerovali ili ne, ovo opušta mišiće vrata i popravlja cirkulaciju.

11. Popijte čašu hladne vode, pa izađite vani. Voda će potaknuti cirkulaciju, a zrak ispuštanje endorfina koji nas opušta.

12. Mini masaža: Palcem i kažiprstom počnite masirati kost iza uha, krenite prema vrhu uha. Ponovite dva ili tri puta. Zatim brzo protrljajte.
izvor

1 Pripremite se za sutra
13 Ispričajte nekom ili napišite ono što vas brine
14 Bez obzira na osećaj napetosti i stresa, držite se rasporeda za vježbanje
17 Ne budite tako ozbiljni
18 Jednom dnevno udaljite se od svega
20 Brinite se oko samo jednog problema i rešavajte problem po problem

Malo smo zapostavili ovu temu, a vrlo je bitna. Svatko od nas se povremeno žali na stres, a zaboravljamo da stres nastaje u nama - uzrokovan je pogrešnim mislima i navikama.
Ponovno sam proučio 20 savjeta u uvodnom postu, ovih 6 citiranih mi se čine kao najbolji.

Udaljiti se od svega i koncentrirati se samo na sebe barem 15-ak minuta je vrlo bitno, kako bi u sebi održavali mir i pravo ja. Duhovitost je isto vrlo bitna, život nije tako crn i ozbiljan kako se možda na momente učini, sve je lakše uz šalu. Kretati se i vježbati je isto bitno, zaista je u zdravom tijelu uvijek i zdrav duh. Često brige zatvaramo u sebe, no i to nije dobro, to može biti veliki uzročnik stresa, misli o brigama je dobro podijeliti s nekim.
A i znati planirati i razmišljati o sutra, biti organiziran je korisno u borbi protiv stresa kojeg neorganiziranost neminovno donosi.

Zagledajte se u plavo nebo i gledajte kako oblaci prolaze.

Nazovite osobu koju volite. Umirit će vas i sam zvuk njihova glasa.

tako nam malo vremena treba da ga odvojimo za sebe...a uvijek se opravdavamo da ga nemamo dovoljno...

zagledati se u plavo nebo i gledati kako oblaci prolaze....fenomenalno....

jedna kafa masaza glave i to je to