Zarazno zapaljenje jetre

Zarazno zapaljenje jetre pasa je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje pasa uzrokovano virusom. U štenaca i mladih pasa bolest se karakteriše akutnim zapaljenjem jetre i vrlo često završava smrtno.
U perakutnom toku bolesti štenci uginu za 1-2 dana. Ukoliko obole štenci na sisi, uzrasta 7-15 dana prognoza je vrlo nepovoljna i uglavnom celo leglo ugine. Što jen tok bolesti duži to je prognoza, uz adekvatnu terapiju, povoljnija. Faza oporavka traje dugo, nekad i 3 meseca.
Danas je ova bolest raširena u celom svetu, a ima je i kod nas.
Opis uzročnika
Oboljenje uzrokuje virus, koji pokazuje specifičnost prema ćelijama jetre. U njima ispoljava svoje destruktivno delovanje i dovodi do zapaljenja. Takođe svoje patogeno delovanje ispoljava i na kapilarima, što uslovljava česta i opsežna krvavljenja, a poremećaj cirkulacije uslovljava razvoj potkožnih otoka na trbuhu, na glavi, ispod vrata i na plećkama.
Virus je dosta otporan. Duboko smrznut može da sačuva infektivnost i 9 godina. Na sobnoj temperaturi ostaje aktivan 10-12 nedelja. Na 37°C održava se u infektivnom stanju 26-29 dana, ali na temperaturi od 60°C propada za 3-5 minuta. Ultra violetni zraci mu uništavaju patogena svojstva za 2 sata.
Putevi širenja
Virusno zapaljenje jetre je kontagiozno oboljenje koje se brzo širi od inficiranih i obolelih pasa na zdrave. Mogućnost širenja zaraze je vrlo velika iz razloga velike otpornosti i dugog zadržavanja virusa u spoljašnjoj sredini i dugog izlučivanja virusa od strane prebolelih pasa. U najvećem broju slučajeva virus se prenosi putem mokraće, iako se izlučuje i drugim ekskretima i sekretima. Ovome doprinosi i posredno prenošenje virusa preko raznih predmeta i čoveka.
Prirodna infekcija najčešće nastaje preko hrane, koja se zagadi mokraćom ili izmetom bolesne životinje, ili u direktnom kontaktu sa bolesnim psima ili psima u inkubaciji. Na bolest su naročito osetljivi štenci u uzrastu od 1,5 do 3 meseca, mada mogu oboleti i stariji psi. Prebolele životinje izlučuju virus i do 5 meseci po ozdravljenju.
Opis bolesti
Inkubacija se kreće od 4-9 dana. Bolest obično počinje sa povišenom telesnom temperaturom do 41°C. Temperatura se zadržava na ovom nivou, uz mala variranja, 4-5 dana, a zatim pada na normalu, nankojoj se zadržava nekoliko dana, da bi se ponovo podigla. Ovakvo naizmenično variranje telesne temperature od nekoliko dana javlja se u hroničnom toku bolesti i karakterističan je znak za virusno zapaljenje jetre.
Pore porasta temperature, kod obolelih životinja dolazi i do prekida apetita i povraćanja. Bolesno štene obično povraća u jutarnjim satima, a povraćeni sadržaj je penušav, žućkast i sa beličastim rastegljivim sekretom. Žeđ je povećana. Štenci su apatični, često leže i nerado se kreću. Na zubnom mesu, oko vrata zuba, uočavaju se sitne krvave ulceracije – ranice. Krajnici su otečeni, crveni, ponekad sa manjim krvavljenjima. Podvilični limfni čvorovi su otečeni, a ponekad i bolni. Na pipanje u u predelu završetka grudne kosti štene reaguje bolom, što se manifestuje stenjanjem, cviljenjem, opiranjem i okretanjem glave prema mastu dodira. Pipanjem uz desni rebarni luk oseća se da je jetra povećana – otečena (njen obim prelazi rebarni luk) i bolna. Konjunktive su prokvašene, crvene, aponekad i prljavo žute, retko sa potpuno izraženom žuticom.
Posebno je karakteristična pojava sitnih tačkastih krvavljenja po koži trbuha, na unutrašnjim delovima butina, kao i svim donjim delovima tela bez dlake. Krvavljenja se javljaju i na sluzokoži želuca i creva, zbog čega se javlja krv u izmetu. Ukoliko su krvavljenja ispoljena na želucu i početnom delu creva onda je izmet crn kao katran. Ukoliko se krvavljenja javljaju u završnom delu creva onda dolazi do krvavog proliva. Krvavljenja se mogu javiti i na bubrezima i u mokraćnoj bešici, pa se u takvim slučajevima u mokraći javlja krv i ona poprimi crvenu (krvavu) boju.
U perakutnom toku bolesti dolazi do pojave otoka u predelu dnjeg dela vrata, na plećkama i trbuhu. Ovi otoci nicu topli, čvrsto su elastični i nisu bolni. Oboljenje često prati i profuzni proliv, koji je ponekad sukrvičav, a često krvav. Zbog povraćanja i proliva dolazi do izraženog mršavljenja.
U kasnijem toku bolesti nastaje zapaljenje bubrega. U produženom toku bolesti ponekad se javljaju netipični nervni simptomi, koji se karakterišu grčevima mišića nogu, vrata, oduzetosti zadnjeg dela tela, nekontrolisanim i nekoordinisanim kretanjem, kretanjem u krug i jako izraženim nemirom.
Već posle 2-3 dana od početka bolesti dolazi do zapaljenja i zamućenja rožnjače oka, zbog čega oko dobija specifičnu plavičastu boju - plavo oko. Nastalo zamućenje oka nestaje obično za nekoliko dana bez ikakvog lečenja. Zapaža se i bistar iscedak iz nosa i oka.
Usled bakterijske komplikacije dolazi do zapaljenja pluća.
Mere zaštite
Mere preventive su kao i kod štenećaka, a svode se na mere opšte profilakse i imunoprofilakse. Vakcinacija štenaca vrši se u istom uzrastu, a obično i istovremeno, kada i protiv štenećaka.

izvor