Kratki saveti za snimanje boljih fotografija

Neka pozadina ne bude napadna

Pozadina svojim sadržajem ne sme da odvlači pažnju od objekta snimanja. Jednostavna i
nenametljiva pozadina ističe objekat. Da biste to postigli, često ćete morati da promenite
ugao snimanja ili lokaciju.
Što bliže, to bolje
Postoji nepisano pravilo da što ste bliže predmetu snimanja, fotografija će biti bolja.
Približavanje eliminiše nepoželjnu pozadinu koja odvlači pažnju od objekta snimanja.
Neka vaše fotografije butu ispunjene jasnim i interesantnim motivom. Pre nego što se
približite subjektu, proverite u uputstvu fotoaparata koliko se sa vašim fotoaparatom
možete najviše približiti i dobiti oštru fotografiju. Mnogi point and shoot fotoaparati ne
mogu da snimaju na udaljenosti koja je manja od 1,2-1,5m
Pomerite objekat snimanja iz sredine kadra
Pokušajte subjekat snimanje da postavite na jednu stranu, a ne uvek na sredinu. Na taj
način dobićete dinamičnu kompoziciju koja je interesantnija za gledanje.
Neka i bliski objekti budu deo kompozicije
Kada snimate pejzaže i udaljene objekte, uključite u fotografiju i predmete koji su vam
bliže. Bliski predmeti predstavljaju kontrast dalekim objektima i daju fotografiji dubinu i
perspektivu.

Kako da fotografišete dugu





Duga je jedna od prirodnih pojava koja ima moć da vas zaustavi u pokretu kada se
odjednom pojavi u vreme kada to najmanje očekujete. Duge su prelepe - ali kako se duge
fotografišu? U ovom članku pokušaćemo da damo odgovor na to pitanje.
Pronađite dugu
Ovo je najverovatnije najteži deo čitavog procesa fotografisanja duge. Njihovo
pojavljivanje zavisi od velikog broja uslova i često se pojave bez ikakve najve ili
predznaka.
Međutim, budite spremni na pojavljivanje duge ako su ispunjena dva uslova - kiša i sunce
koje sija. Iz tog razloga one se često pojavljuju kada se približava oluja, kao i oko
vodopada, vodoskoka i sličnih vodenih tvorevina.

Pozadina


Pošto su duge providne jedan od ključnih faktora o kojima morate da vodite računa je da
njihova pozadina bude takva da budu istaknute što je više moguće. U idealnoj situaciji
trebaće vam pozadina koja nije prenatrpana i koja sadrži uglavnom tamnije boje (tamni
oblaci, planine i slično). Iako nije uvek moguće pronaći adekvatnu pozadinu - možda ćete
ustanoviti da možete da promenite ugao pod kojim snimate ili da se fokusirate samo na
deo duge koji se nalazi ispred odgovarajuće pozadine.

Kompozicija

Iako su duge prelepe - ono što je okružuje u najvećoj meri utiče na to da li će vaša
fotografija duge da se ističe u odnosu na druge. To znači da je veoam važno da pažljivo
osmislite vašu kompoziciju kada fotografišete dugu. Posebno obratite pažnju na sledeće
faktore:

• Pozicioniranje - kako pozicionirate dugu (i ostatak pejzaža) u vašem snimku je
veoma važno. Fotografska pravila kao pravilo trećine može da bude od koristi
kada razmišljate o fokalnoj tački i vođenju pogleda posmatrača u vašu fotografiju.

• Krajnje tačke duge - tačka u kojoj duga dotiče zemlju /horizont je važna tačka u
fotografiji duge. Ovo je prirodna tačka interesovanja zato vodite računa o njoj dok
kadrirate fotografiju. Možda đete želeti da zumirate na ovu tačku ili da brzo
promenite poziciju kako biste je poravnali sa nekim drugim objektom u sceni.

• Različite perspektive - brzo eksperimentišite sa različitim fokalnim dužinama
(ako imae različite objektive ili zum objektiv). Širokougaoni objektiv koji može
da uhvati čitavu dugu može da vam da predivne široke snimke - ali ne zaboravite
da zumiranje na deo duge može takođe da da spektakularne rezultate. Posebno
obratite pažnju na mesta u kojima se duga sreće sa drugim objektima - ili na
početak i kraj duge.

Prednji plan

Nemojte da razmišljate samo o pozadini fotografiej duge - uzmite u obzir i prednji plan.
To može da kreira dodatne tačke interesovanja snimku i može da vodi oko prema tački
fokusiranja. Takođe pazite da se u prednjem planu ne nađu neki objekti koji će
nepotrebno da odvlače pažnju.
Višestruke duge
Imajte na umu da tamo gde ima jedna duge često se naalzi i druga - ili barem još jedan
sloj preko prvog. Uključivanje obe duge u snimak može da da još interesantniji rezultat.
Polarizacioni filter
Ako imate polarizacioni filter eksperimentišite sa njim tako što ćete ga rotirati kako biste
videli kakve efekte će imati na snimak. Ustanovićete da tako možete da dobijete različite
zasićenosti boja, refleksija i nivoa kontrasta u snimku što može drastično da utiče na
kvalitet fotografije i pomogne vam da se duga još više istakne.

Blenda

Biranje različitih blendi će imati manje uticaja na samu dugu a više uticaja na ukupni
snimak. Birajte mali otvor blende i dobićete fotografiju u kojoj je veći deo scene u fokusu
(veća će biti dubina polja).

Stativ

Stabilizovanje fotoaparata prilikom fotografisanja pejzaža je važno, ali je posebno važno
kada fotografišete duge pošto se one često pojavljuju u tamnijim uslovima (kao pred
oluju) a ako koristite polarizacioni filter i mali otvor blende verovatno ćete trebati da
upotrebite sporiju brzinu zatvarača. Naravno, fotografije duge nisu nešto što možete da
planirate, tako da ćete možda morati da nađete neke alterantivne načine stabilizacije
fotoaparata (kamen, panj, drvo, zid i tako dalje).

1. Pomerite se u senku

Neke subjekte (ili sebe) ćete moći da pomerite u senku. Ovo je posebno važno kada
fotografišete portrete, jer ljude uvek možete da pomerite na drugu lokaciju. Ponekad su
najbolja najjednostavnija rešenja.

2. Napravite sopstvenu senku

Ako vaš subjekt ne može da se pomeri (na primer, pravite makro fotografiju cveta)
napravite sopstvenu senku. Ili upotrebite senku nekod drugog objekta (na primer možete
da upotrebite kišobran, ili veliko parče kartona da biste blokirali sunce).

3. Upotrebite blic

Većina od nas je učila da sunce treba da bude iza nas kada fotografišemo kako bi subjekat
bio dobro osvetljen. Fotografisanje sa suncem koje vam bije u oči može da dovede do
refleksije svetla u objektivu ili da dovede do toga da je subjekt suviše taman. Ali i ovde
postoji spas u obliku upotrebe blica koji vam omogućuje da uklonite senke koje se
skupljaju usled jakog kontrasta.

4. Upotrebite reflektor

Drugi način da se eliminišu senke nastale od jakog sunca je pomoću reflektora. Reflektori
odbijaju svetlo od lica subjekta i omogućuju vam da snimate sa suncem koje vam bije u
oči - isto kao kada koristite blic.

5. Promenite perspektivu

Ponekad pomeranje subjekta nije moguće - ali pomeranje oko njega može da vam da
sasvim drugačiju sliku subjekta. Vi možete da se pomerite na drugu stranu subjekta,
možete da ga fotografišete od gore, ili možete da se spustite skroz na zemlju i
fotografišete ga od dole. Na taj način promenićete ugao pod kojim padaju sunčevi zraci
na subjekat i dobićete njegovu sasvim drugačiju predstavu.

6. Upotrebite zaštitnu kapicu za objektiv

Smeta vam refleksija svetla u objektivu? Ako je vaš fotoaparat kupljen zajedno sa
zaštitnom kapicom - izvadite je i upotrebite je. Ako je nemate - stvarno nije teško
napraviti je od kartonske kutije - ili upotrebite sopstvenu šaku kao zaštitu od sunca. Samo
se postarajte da vaša šaka i kapica ne upadaju u vidno polje objektiva fotoaparata.

7. Upotrebite filtere

Ponekad filteri mogu da budu od izuzetne koristi kada fotografišete na jakom suncu. Ja
stalno nosim sa sobom polarizacioni ili (ND) filter. Polarizacioni filter će vam omogućiti
da smanjite količinu svetla koje upada u objektiv, tako da ćete moći da koristite sporije
brzine zatvarača i manju blendu, ako vam je bitno da imate veću kontrolu nad
parametrima snimanja. Polarizacioni filter ima dodatni bonus u tome što vam omogućuje
da imate određenu kotnrolu nad bojama - pogotovo ako imate plavo nebo u
fotografijama.

8. Igrajte se sa podešavanjem ravnoteže beline

Mnogi digitalni fotoaparati imaju mogućnost da biraju različita podešavanja ravnoteže
beline. Iako vi možete da podesite ravnotežu beline tokom obrade (pogotovo ako snimate
u RAW formatu) eksperimentisanje sa ravnotežom beline može da se isplati. Ja uvek
fotografišem u RAW formatu a ravnotežu beline podešavam naknadno na računaru - ali
neki moji prijatelji to rešavaju na licu mesta.

9. Merenje svetla

Direktno sunce otežava precizno merenje količine svetla u sceni. Ja u ovakvoj situaciji
obično biram spot merenje svetlosti na mom DSLR fotoaparatu i merim svetlo na
glavnom subjektu scene koju fotografišem (tačka fokusiranja). Alternativno možete da
izaberete područje srednjih tonova za merenje ako želite da skoro sve bude dobro
eksponirano. Proverite vaše snimke odmah nakon snimanja da biste utvrdili da li treba da
promenite podešavanja (ako imate histogram na fotoaparatu upotrebite ga) a ako imate
vremena napravite nekoliko snimaka sa merenjem svetlosti u različitim delovima scene
kako biste kasnije mogli da izaberete najbolji snimak.

10. Birajte doba dana za fotografisanje

Većina nas nema vremena da sedi ceo dan i čeka savršeno svetlo - ali ako vi imate
vremena, imajte na umu da doba dana može da ima presudan uticaj na kvalitet
fotografije. Zora i sumrak su posebno dobra doba dana za snimanje pošto je direkcija i
boja svetla upotrebljivija od svetla koje imate u podne.

11. Fotografišite siluete

Izreka "Ako ne možete da ih pobedite vi im se pridružite" može ovde sasvim dobro da se
primeni. Ako vam jako sunce izaziva glavobolju - zašto ga ne biste iskoristili i pretvorili
vaše subjekte u siluete na svetloj pozadini? Da biste dobili ovakve snimke merite svetlo
na svetloj pozadini a ne na subjektu. Tako ćete dobiti fotografije u kojima je pozadina
dobeo eksponirana a subjekti su skroz tamni.

Naučite da vidite svetlo

Tražite interesantne kombinacije boja, svetla, senki i tekstura. Najbolje svetlo je obično
jutarnje svetlo (toplije, žuto), zatim svetlo u kasno popodne, ili u sumrak (toplije sa
crvenim nijansama). Sredinu dana karakterišu guste senke i jak kontrast sa kojima senzori
fotoaparata teško izlaze na kraj. Ako je pejzažna fotografija vaša velika strast, naučiti
videti svetlo je najvažniji talenat, tojest veština koju treba da razvijete.




Probajte nove perspektive

Približite se cvetu ili kori drveta, možda samo na nekoliko inča. Pogledajte gore,
pogledajte dole. Jedno važno pravilo je da uvek pogledate iza sebe, jer ponekad je
najbolja fotografija ona pored koje ste prošli, ali ste je videli sa pogrešne strane.
Zamrznite kretanje vodopada sa velikim brzinama zatvarača, ili ga zamutite sa sporim.
Neka glavni subjekat ne bude uvek u centru fotografije. Primenjujte pravilo trećina,
postavljajući subjekat fotografije u levu ili desnu trećinu kadra.
Kada fotografišete pejzaže, dajte fotografiji dubinu tako što ćete uključiti u sliku kako
bliske tako i udaljene objekte. Time ćete dobiti bolji osećaj veličine. Pronađite situacije u
kojima bliski objekti obuhvataju udaljene objekte. Ne zaboravite da koristite stativ u
ovim situacijama. To će vam omogućiti da koristite najmanju moguću blendu, kako biste
dobili najveću dubinu polja.





Približite se subjektu koliko je to moguće

Kada kažem da se približite mislim na to da se približite sasvim blizu. Još bliže. Ispunite
scenu sa subjektom. Lako je biti daleko od subjekta, ali je teško prići veoma blizu. Kada
ste u dilemi, priđite bliže. Mnogi početnici su šokirani kada vide svoje prve fotografije
divljih životinja. Životinje koje su oni snimili nakon dugog i bolnog praćenja su male
tačke koje se jedva prepoznaju.
Međutim, često ne postoji nikakva šansa da se ispuni scena sa subjektom bez dobrog
telefoto objektiva. Takođe može da se desi da ste mogli da priđete bliže ali niste. Zašto?
Prvo, niste uspeli da identifikujete životinju. Malo sivog u moru zelenog... o pa to je
nosorog u travi! A kada ste napokon videli životinju ona vam je skroz zaokupila pažnju.
Blokirali ste sve opažaje oko nje i videli ste samo nju.
Ali fotoaparat ne može to da uradi. On pokazuje stvari onakvima kakve su, bez ikakvih
ulepšavanja. Takođe treba da imate u vidu da kada fotografišete određenu scenu, vi je u
stvari smanjujete. Na primer, kada vidite pticu veličine 4 inča, ona će biti velika samo 1/4
inča u standardnoj štampi. To svakako neće ostaviti isti utisak kao fotografije koje ste
videli u časopisima. Zašto? Zato što profesionalni fotografi toliko priđu životinjama da
mogu da naprave štampu koja je veća od samog života. Blizina je ono što impresionira
posmatrača.
Kako da priđete tako blizu? Tajna je delom u strpljenju a delom u tehnici. Telefoto
objektiv je obavezan deo opreme. Za profesionalne fotografije divljih životinja, trebaće
vam najmanje 400 mm., 500 mm. ili 600 mm. telefoto objektiv. Ovi objektivi su
nedostižni za većinu, jer su ekstremno skupi.
Ali telefoto objektiv od 200 mm. može da da dobre rezultate kod fotografisanja jelena i
drugih većih životinja. Ali za manje životinje, 200 mm. nije dovoljno. Trebaćete da
stegnete kaiš jedno vreme ako želite da kupite telefoto objektiv od 300 mm. ili još veće
žižne daljine.
Pored svega navedenog, mnogi fotografi koriste kamuflirana skloništa. To može da bude
šator, zid od kamuflažnog materijala, kola, pa čak i prozor. Cilj je da divlje životinje
same dođu do fotografa..
Jedan izuzetak od pravila blizine je fotografisanje pejzaža. Dok telefoto objektiv može da
vam da interesantnu fotografiju planine ili potoka iz blizine, širokougaoni objektiv će
najvernije odslikati ono što vidite. Vi ste sposobni da jednim pogledom obuhvatite ceo
pejzaž, ali vaš fotoaparat može da obuhvati samo jedan njegov deo.

Koristite stativ gde god možete

Ovo je savet koji većina početnika ignoriše, ali vi nemojte. Kada se početnici u fotografiji
sretnu, glavne prepirke se vode oko toga koja tela fotoaparata su najbolja. Profesionalci
se prepiru oko toga koji stativi i glave su najbolji.
Nosite stativ sa sobom svaki put kada fotografišete. Mnogi telefoto objektivi ne mogu da
se drže mirno bez stativa. Telefoto objektivi takođe dovode do gubitka dela svetlosnih
mogućnosti, tako da ćete često trebati da koristite manje brzine zatvarača. Na brzinama
zatvarača čije su vrednosti manje od fokalne dužine vašeg objektiva (na primer, 1/50
sekundi sa objektivom od 50 mm. ili 1/200 sekundi sa objektivom od 200 mm.), vi
rizikujete da dobijete mutne fotografije. Takve greške možete da minimizirate tako što
ćete prisloniti fotoaparat na nepokretne objekte kao što je stena ili drvo, ali to će vam dati
samo jedan stop sporiju brzinu zatvarača nego u standardnoj situaciji.
Za početnike, bilo koji stativ će biti dobar. Ali što je stativ lakši, tim su veće šanse da ćete
ga poneti sa sobom. Američki fotografi prirode često nose teške stative, ali to rade samo
zato što su kola za njih produžeci njihovog tela. Na mestima gde morate da idete peške,
trebaće vam lagani tripod..

Putujte koliko god možete

Najbolje prilike za fotografisanje se pojavljuju samo u određeno doba godine. Zato budite
spremni da putujete, da fotografišete svako mesto u vreme kada su prilike najbolje. Iako
ćete možda želeti ponovo da odete u određeno mesto ali u drugo doba godine, kako biste
kreirali reprezentativniji portfolio, postarajte se da prva poseta bude u najbolje vreme za
fotografisanje.

Snimajte puno fotografija

Većina ozbiljnih fotografa prave veći broj fotografija istog subjekta, probajući trazličite
uglove i ekspozicije. Sa današnjim digitalnim fotoaparatima, snimanje vas ne košta ništa.
Kada prebacite slike na računar, izdvojte nekoliko najboljih, a ostale možete da poklonite
lokalnom klubu ljubitelja prirode, ili nešto slično. Da biste mogli puno da fotografišete
uvek nosite i dopunske memorisjke kartice sa sobom.

Vodite beleške

Kao i kuvanje, ako ne možete da zapamtite recept koji ste koristili kada vam je uspeo
specijalitet, onda nikada nećete naučiti dovoljno da ga ponovo napravite. Srećom,
digitalni fotoaparati beleže sve bitne podatke, kao što je ekspozicija, ravnoteža beline,
blenda i slično, tako da možete kasnije da ih proučite.
Vežbajte rad sa fotoaparatom
Vežbajte rad sa fototaparatom sve dok on ne postane produžetak vašeg tela, tojest vaša
druga priroda. Mnoge prilike u fotografiji prirode, i uopšte u fotografijia, kratko traju.
Nećete biti sretni ako propustite odličan snimak samo zato što niste mogli da se setite gde
se isključuje automatsko podešavanje ekspozicije. Zato nemojte da ograničite vašu
fotografiju samo na prirodu; koristite vaš fotoaparat gde god i kad god vam se pruži
prilika. Venčanja (ne vaše) su dobro vreme za vežbanje vaših instikata i refleksa.
Uživajte u vašoj fotografiji
Nemoje da se toliko zanesete fotografijom da zaboravite da uživate u onom što vidite.
Fotografija je slaba zamena za to što ste tamo, zato uživajte u lepotama oko sebe. Neka
fotografija bude deo zabave i uživanja, a ne krajnji cilj (osim ako ste profesionalni
fotograf). Kako budete napredovali u radu, tako ćete sve više da delite vaša iskustva i
zapažanja sa drugima photo.net-ove Nature Photography stranice nude najbolje resurse
na Internetu.

Čitajte knjige

Postoji mnogo dobrih knjiga o fotografisanju prirode. Nemojte da se libite da ih kupite,
pošto će vam pružiti mogućnost da sagledate fotorafisnaje pejzaža iz perpektive drugih
fotografa i saznate nove "cake".

Preporucujem Dragoljuba Kazica

Hvala len na preporuci..


možeš slobodno da daš neki savet u vezi fotografije pošto vidim da te interesuje ta oblast...

pa interesuje me

ako te nesto zanima pitaj mozda i znam

za početak da postaviš neku fotografiju koju si uslikala ako želiš..

kad budeš rešila ti postavi...nije obaveza..