Jeste li osoba koja previše razmišlja?

Počelo je sasvim bezazleno. Prvo sam počeo razmišljati na tulumima kako bih se opustio. No ubrzo je jedna misao počela voditi drugoj, i uskoro sam postao nešto više od pukog društvenog mislioca.



Uskoro bih razmišljao i kad sam bio sam. “To radim samo da se opustim”, govorio sam sam sebi. No razmišljanje mi je ubrzo postajalo sve važnije, i nije prošlo dugo prije negoli sam počeo razmišljati po cijele dane.

Počeo sam razmišljati na poslu. Znao sam da se razmišljanje i posao ne bi smjeli miješati ali nisam si mogao pomoći.

Potom sam za vrijeme ručka počeo izbjegavati frendove kako bih čitao Thoreaua i Kafku. Vratio bih se u ured omamljen i zbunjen, pitajući se “Što mi to točno radimo ovdje?”

Ni kod kuće stvari nisu izgledale bolje. Jedne večeri ugasio sam TV i počeo ispitivati svoju ženu o smislu života. Tu je noć provela kod svoje majke. Uskoro sam stekao reputaciju teškog mislioca. Jednog me dana šef pozvao na razgovor. Rekao je “drag si mi momak i teško mi je to ti reći, ali mislim da tvoje razmišljanje postaje pravi problem”. Ako ne prestaneš razmišljati na poslu, morat ćeš pronaći drugi.” To mi je dalo dosta dodatnog materijala za razmišljanje.

Tog sam dana nakon razgovora sa šefom ranije došao kući. “Dušo”, priznao sam, “razmišljao sam…”
“Znam da si razmišljao” , prasnula je ona “i želim razvod!”

“Ali dušo, pa sigurno nije tako loše!”

“Loše je”, rekla je grizući donju usnu. “Provodiš toliko vremena razmišljajući kao da si neki profesor na fakultetu, a profesori na fakultetima ne zarađuju novac, pa ako tako nastaviš uskoro više nećemo imati novaca!”

“Imaš rupu u logici”, rekao sam iznervirano, a ona je počela plakati. Prekipilo mi je. “Idem u knjižnicu”, promrmljao sam dok sam odlučno izlazio.

Uputio sam se prema knjižnici, raspoložen za malo Nietzschea, slušajući edukativne emisije na radiju. Parkirao sam i potrčao prema velikim staklenim vratima…koja se nisu otvorila. Knjižnica je bila zatvorena.

Do današnjeg dana vjerujem da je Viša Sila pazila na mene tu noć.

Dok sam klizio po tom bezosjećajnom staklu padajući na pod, cvileći za Zarathustrom, za oko mi je zapeo poster. “Uništava li previše razmišljanja i vaš život?”, pisalo je na njemu. Vjerojatno vam je poznata ta rečenica. Ona se obično nalazi na programima Anonimnih Mislioca.

To je ono što sam ja danas: oporavljeni mislioc. Nikad ne propuštam sastanke Anonimnih mislioca. Na svakom sastanku gledam neki ne-edukativni video. Tada dijelimo iskustva o tome kako smo uspjeli izbjeći razmišljanje od zadnjeg sastanka.

Još uvijek imam svoj posao, a i stvari kod kuće su se popravile. Život je nekako postao…lakši, čim sam prestao razmišljati.

Razmislite o tome. To bi se moglo dogoditi i VAMA!

izvor


----------------------------------------------------------------------------------------------
Zaista je istina ....svako nepotrebno razmisljanje unistava nam trenutke srece i uzivanja ..sto prije svatimo da treba sto manje da razmisljamo o nekim stvarima bit ce nam lakse i bolje ...kad god sam o necem razmisljala uvijek mi je bilo lose i shvatila sam da sam propustila mnoge lijepe stvari zbog razmisljanja

nažalost, mislim da previše razmišljam. bolje bi mi bilo da ponekad pošaljem ''mozak na pašu''

Dobro je ovde niko ne razmislja ...zato su svi sretni

razmišljam ovih dana više nego ikada

mogu se i ja pronaci

od mnogo razmišljannja hoće da zaboli glava..tako da manite se razmišljanja..

ja sam imala tu fazu razmišljanja :/
teški rani pubertet.
tada sam bila sama sa sobom .. i ne bi ništa drugo radila nego razmišljala.
kasnije sam uzela i olovku i papir pa sam i zapisivala misli.
i dan danas ih znam nači i pomislit si: pa ja sam nekad davno bila pametna
kako da ih je druga osoba pisala..
ali istina bila sam u to doba jako usamljena.. i danas se vide posljedice

ali još uvijek previše razmišljam... sad me je neki dan korio frend da prestanem
da samo filozofiram da prestanem si zagorčavati život i jednostavno budem bez zašto i kako

kako niko ne konta bit teme ..nije bit da li razmisljate ..nego je bit koliko uzivate u zivotu tj koliko vam vremena ode na razmisljanje o svemu i svacemu a i ne shvatite da od tog razmisljanja gubite na kvaliteti svog zivota ...

Gea vidim da cemo se lijepo slagati ..da cu imati s nekim razmjenjivati postove ::

pa trenutno razmišljam gdje ću na faks...to bi mi valjda trebalo poboljšat kvalitetu života

@blizanko

a trebalo bi poboljšati.. ovisi koliko naporno razmišljaš
da ne bi bilo razmišljao sam razmišljao... i preskočio upise

A nekada mi govore da jesam osoba koja previše razmišlja da previše analiziram..da stalno tražim nešto u nečemu i da se moram više opustiti. Nekada mi to pođe za rukom pa ne razmišljam previše ..ali nekada jao mene..svaku rijeć imam na vazi..kontam jel ovako ili onako.
Tako da ne znam jel razmišljam previše ili ne..kod mene je valjda ovisno o trenutnom rasploženju.

Ponekad se uhvatim kako stvarno uzaludno trošim vrijeme na razmišljanje i to o totalno nebitnim stvarima...
ponekad stvarno previše analiziram...

neki dan sam muža pitala dali on može isključiti mozak, da ne razmišlja o ničemu,ama baš o ničemu...(on to naravno može)...a meni je to neshvatljivo...moj mozak uvijek radi 100 na sat
ja si uvijek nešto nađem za razmišljanje...

Normalno da gubimo na kvaliteti života ako ćemo svaku riječ stavljat na vagu,svaku gestu vagat i analizirat..Znalo mi se desit da nakon par dana sjetim se neke riječi i tražim smisao,da razmišljam previše ..

Jesam bila nekada užasno nepovjerljiva..sve bih stalno vagala oduzimala dodavala.
Naučila me jedna draga osoba da popustim malo i da počnem vjerovati ljudima malo više.
Počela sam od nje i sada važem samo kad imam hormonsku nervozu ..onda bih pojela svako slovo, a ne samo odvagnula i vidim u svakoj drugoj rijeći nešto čega nema.

Kikica je napisao/la:

Jesam bila nekada užasno nepovjerljiva..sve bih stalno vagala oduzimala dodavala.
Naučila me jedna draga osoba da popustim malo i da počnem vjerovati ljudima malo više.
Počela sam od nje i sada važem samo kad imam hormonsku nervozu ..onda bih pojela svako slovo, a ne samo odvagnula i vidim u svakoj drugoj rijeći nešto čega nema.

Da kiki baš tako..

A ona je tako divna i sve joj bude čudno kada ju ne ujedem taj mjesec

Ne - ja sam osoba koja premalo razmišlja

Da,razmišljam i razmišljam i na kraju ništa ne smislim..samo zakompliciram

da, suviše razmišljam..i kad ne bih trebala..

da uzas, sama sebe zapetljam prvo pa onda polako sve analiziram i vecinom nadem rijesenje, ako ne onda se pomirim i prihvatim kak je

Goran je napisao/la:

Ne - ja sam osoba koja premalo razmišlja

Ne ne ja i ti smo slični zapravo. Mi oboje mislimo puno, ali to ne rasporedimo kako treba

Svaki dan sam sve vise i vise svjesnija kako se gubi mnogo lijepih trenutaka na bez vezna neka razmisljanja...i treba sva razmisljanja od kojih nemamo koristi izbaciti iz glave ...i uzivati u svim stvarima koja nas cine sretnima...bez onoga ..kako ..zasto ....prestajem razmisljati nepotrebno ...i shvatam sad da s tim dobijam mnogo