Svet hakera

1337 (leet speak) - nastanak





Okruženje u kome je nastajala hakerska kultura donelo je i razvoj specifičnog načina komunikacije karakteristične za pripadnike ove kulture koji se razvijao paralelno sa tehnologijom. Jedan od aspekata te komunikacije je i „leet speak“ čiji su segmenti vremenom usvojeni i kod onih koji se ne ubrajaju u napredne korisnike kompjutera. Negde osporavan, negde ismevan, negde veličan, leetspeak postaje „esperanto“ u svetu kompjutera, sa dvostrukom ulogom:
- prva je isključenje „stranaca“ iz komunikacije
- druga je stvaranje nove stvarnosti kroz kontrast sa jezikom većine.




Nastanak litspika nije tačno utvrđen, ali prema jednoj verziji, nastao je tokom 1980tih godina u vreme BBS-ova (Bulletin Board System). Tada operateri nisu dozvoljavali da se na njima otvoreno priča i diskutuje o pirateriji, hakovanju ili drogama, tako da su filtrirali i zabranjivali pisanje određenih reči ili su odstranjivali ljude koji su ih pisali. Da bi izbegli odstranjivanje, korisnici su modifikovali određene reči kako ih operateri ne bi prepoznali. Naravno, „hacker“ je bila najnepoželjnija reč. U početku su je korisnici pisali kao „h4cker“ ili „hack0r“. I ove varijante su mogle da se zabrane, ali korisnici su i dalje nastavljali da menjaju znakove da se reč jedva mogla prepoznati („h4xor“ i „|-|4><()22“). Operateri su jednostavno digli ruke jer su shvatili da nema načina da se zabrane reči koje stalno menjaju svoju formu. Kasnije je ovaj termin korišćen od strane ljudi koji sebe smatraju elitom. Danas osobe koje koriste ovaj način izražavanja opisuju sebe kao elitnog hakera ili „haxor“-a. Pošto se često dešava da je u pitanju samo puko hvalisanje, a ne zaista ekspertsko znanje o računarima, pravi kompjuterski stručnjaci sa nipodaštavanjem gledaju na osobe koje koriste leet.


Naziv „leet“ izveden je iz engleske reči „elite“ što znači elita, a razlog je taj što hakeri sebe smatraju elitom zasnovanoj na meritokratiji. Izgovor reči „leet“ može biti dvojak:

1. sve se izgovara kao jedna reč sa dugim I (li:t)
2. slovo L se izgovara posebni i tada zvuči kao „elita“ (el i:t)

Litspik je šifrovana forma pisanja zamenjivanjem slova brojevima, simbolima i drugim znakovima koji liče na njih. Lit ne treba mešati sa takozvanim AOL jezikom koji se sreće na Internetu (u AOL-u se, na primer, „I love you“ i „to be“ pišu „I luv u“ i „2 b“). Osnovna funkcija AOL jezika jeste da skrati pisanje nekih reči, dok je kod litspika osnovni cilj da učini tradicionalni jezik nerazumljivim za neupućene osobe.


Izvor

1337 - pravila i gramatika


Tokom nastanka leet-a, nije bilo strogog pravila menjanja slova brojevima i simbolima. Svako je prema svom nahođenju ubacivao simbole koji su mu se činili pogodnim da zamene određena slova. Obično su korisnici jednog BBS-a ili hakerske grupe koristili iste znakove, pa je tako u leet-u došlo do višeznačnosti slova. Zbog toga ni danas ne postoji univerzalno pravilo koji simbol tačno zamenjuje koje slovo. Najčešće korišćeni znakovi su predstavljeni u sledećoj tabeli:




Kao što se vidi, neka slova (A, M, H, R...) imaju mnogo znakova koji ih mogu zameniti.

Ako na primer uzmemo rečenicu „I am hacker and I will hack your computer“, zamenjivanjem određenih slova možemo dobiti više varijanti pisanja u leet-u:

i 4m H4X0R @Nd i W1LL H4XoR y0uR 8oX0r
1 4/v\ |-|4><0|2><0|2><0|2>I Am Hax0R @nD 1 W1Ll H4xor Y0uR BOXoR
I @m h@x0R 4ND I WILL H4Xor YOUR boxOR I 4m HaX0R @ND 1 wIll h4XOr YOUR BOX0r 1 4m HaX0r 4nD i W1LL h4X0r YOUr BOXOR

Mogućnosti i kombinacija je mnogo, ostaje samo da se upotrebi mašta i počne sa pisanjem na „hakerskom“. Iz ovoga se vidi da se “leet” na litu piše „1337“ i odatle proizilazi i najčešća oznaka za ovaj hakerski jezik.

Pošto hakeri kao jedini kriterijum podele priznaju veštinu i znanje, među njima su počele da se raslojavaju različite grupe koje su koristile različite nivoe enkripcije. Dakle, što je rečenica na litu bila nerazumljivija, to je njen tvorac važio za veštijeg hakera.

Ako rečenicu: „Fourscore and seven years ago our fathers brought forth on this continent a new nation, conceived in liberty and dedicated to the proposition that all men are created equal“ napišemo na različitim nivoima enkripcije, dobićemo tri totalno različita teksta:

Takozvana „litifikacija“ („leetification“) od 10% proizvodi tekst napisan na sledeći način: „F0uRsc0r3 AnD s3v3n y3ArS Ag0 0uR fAtH3rS Br0uGhT f0rTh 0n ThIs C0NtIn3nT A n3w NaTi0n, c0nC3Iv3d iN LiB3RtY aNd d3dIcAt3d t0 Th3 Pr0p0sItIoN tHaT aLL m3n Ar3 Cr3aT3d 3qUaL„ U njoj su samo neka slova zamenjena drugim znakovima i svako drugo slovo ili vokal su napisani velikim slovima. Ovakav način pisanja blizak je načinu izražavanja u čat sobama (chat rooms) i obični ljudi bi uz malo truda mogli da razumeju sadržaj poruke.

„Litifikacija“ od 50% daje sledeći tekst: „ƒ0µr$(0r3 4nÿ $3v3n ¥34r$ 490 0µr ƒ47h3r$ br0µ9h7 ƒ0r7h 0n 7h1$ (0n71n3n7 4 n3w n4710n, (0n(31v3ÿ 1n £1b3r7¥ 4nÿ ÿ3ÿ1(473ÿ 70 7h3 pr0p0$1710n 7h47 4££ m3n 4r3 (r3473ÿ 3qµ4£“ U njoj je već dosta teže prepoznati smislene reči, osim ako primalac nije detaljnije upoznat sa substitucijom znakova u litspik varijanti jezika.

100% „litifikacija“ donosi tekst u obliku nerazumljivih simbola i znakova: „ƒ0µ®$(0®3 4|\|ÿ $3\/3|\| ¥34®$ 490 0µ® ƒ47|-|3®$ ß®0µ9|-|7 ƒ0®7|-| 0|\| 7|-|1$ (0|\|71|\|3|\|7 4 |\|3\/\/ |\|4710|\|, (0|\|(31\/3ÿ 1|\| £1ß3®7¥ 4|\|ÿ ÿ3ÿ1(473ÿ 70 7|-|3 p®0p0$1710|\| 7|-|47 4££ |\/|3|\| 4®3 (®3473ÿ 3¶µ4£“. Njen sadržaj mogu prepoznati samo recipijenti detaljnije upućeni u "leet".



Izvor

1337 - žargon i gramatičke konstrukcije


U šali se kaže da „ako ikada primetite rečenicu koja pati od gramatičkih manjkavosti, sigurno je napisao haker“. Uz specifične jezičke znakove, pripadnici hakerske kulture služe se i posebnim izrazima i gramatičkim konstrukcijama. Iako se običnom čitaocu čini da u tom načinu komunikacije nema reda, ipak postoje neka pravila i zakonitosti koja se primećuju.Treba naznačiti da i među korisnicima lita ima razlike i hijerarhije i shodno tome se i stvara različita upotreba ovog jezika.





- ako se tekst piše velikim slovima, to znači da taj neko viče non stop.
„I W11L H@X0R J00 D00D!!!1“

- nekada se svako drugo slovo piše veliko, a nekada se samoglasnici pišu velikim slovima
„LiKe ThIs“ ili „LiKe ThiS“

- zamena -S na kraju reči sa –Z i to daje toj reči smisao da je u pitanju nešto ilegalno.
w4r3z (skraćeno od software) – ilegalno kopiran program, sploitz (skraćeno od exploit) – program za skeniranje slabosti računarskog sistema, codez (codes) – „provaljene“ šifre

- dodavanje prefiksa –k za isticanje i naglašavanje nečega:
k-kool, k-rad, k-awesome

- zamena –ck i -cks konstrukcije sa x:
H4x (hack), h4xx (hacks)

- postojanje konstrukcije -0r –x0r koja ima više varijanti izgovora. Može biti „-ker“, „-zor“, „-ksor“ (poslednje dve varijante su one koje se koriste na području Britanskog engleskog.

i 4m H4X0R @Nd i W1LL H4XoR y0uR 8oX0r (I am hacker and I will hack your computer).

Reč „boxor“ kao oznaka za računar, izvedena je iz reči „box“ - kutija.

- hakeri imaju naviku da dupliraju neke od glagola koje koriste. Njihov smisao može biti ili ironična implikacija onoga što subjekat radi, ili završavanje razgovora, za razliku od Engleskog jezika gde dupliranje glagola označava pojačavanje radnje ili njeno isticanje.
- The disc heads just crashed.
- Lose, lose.

- pravljenje rima ili igranje rečima sa ciljem da se od već standardnog naziva napravi interesantnija reč.
Linux – Linsux
New York Times – New York Slime
Boston Globe – Boston Glob
Miscrosoft - Microsloth

- pretvaranje reči u „DA-NE“ pitanje vrši se dodavanjem poslednjeg sloga „P“. Onaj ko pita očekuje pozitivan ili negativan odgovor.
Foodp? – Da li si gladan?

- hakeri obožavaju da uopštavaju gramatička pravila. Mnogi od njih dodaju rečima pogrešne nastavke i od toga mimo svih gramatičkih normi prave imenice, glagole, prideve...
misterious – misteriosity
obvious – obviosity

- još jedno uopštavanje jeste dodavanje sufiksa -itude da izrazi kvalitet bilo kog prideva ili imenice. Upotreba ove konstrukcije posebno se odnosi na slučajeve kada bi prema pravilima Engleskog jezika trebalo upotrebiti sufikse –iness ili –ingness
win – winnitude
loss – lossitude

- u hakerskom svetu, iz svake imenice se može izvesti glagol.
I’ll mouse it up.
All nouns can be verbed.

- i obratno, iz svakog glagola se može izvesti imenica
hack – hackification
disgust - disgustitude

- sve što se završava na –x u množini dobija nastavak –xen
box- boxen
sox (socks) – soxen

- hakeri imaju tendenciju da personifikuju računare i programe. Kada govore o kompjuteru ili nekom određenom programu, uvek će koristiti zamenicu za živa bića, a ne za predmete. To nije slučajno, niti je razlog u tome da oni smatraju kompjutere živim bićima. Hakeri prihvataju mehanističko shvatanje ljudskog ponašanja. Prema ovom shvatanju, čovek je biološka mašina. Stoga, ako je moguće da ljudska mašina ima ličnost i namere, to isto može i računar.

- reč „cool“ piše se „kewl“ i ima ironičnu konotaciju. Kada haker želi da naglasi osobine nečega, on koristi verziju nemačke reči „über“ („preko“) kojoj je dato značenje prideva ili priloga „super“
über hacked, üb3r3d,
I am üb3r-l33t.

- zamena konstrukcije –ph sa –f u pisanom jeziku. To je najuočljivije u rečima kao što su fone (phone, telephone) i freak (phreak).

- nekadašnja najčešća greška u kucanju je danas pravilo među hakerima i obuhvata pisanje člana „the“ u obliku „teh“ ili „t3h“ sa ciljem naglašavanja imenice. Pisanje „pwn“ i „pwned“ umesto „own“ i „owned“ takođe je nastalo kao greška u kucanju (na engleskoj tastaturi O se nalazi odmah pored tastera P) a sada je u širokoj upotrebi. U iste greške u kucanju spada i pisanje reči „ever“ i „smarth“.
I am teh r00xx0r and 1 pwn J00! – I am the hacker and I own you.
B3st g4m3 evR. - Best game ever
1 4m 5o s4mrt (smrt) – I am so smart

- pisanje lične zamenice „you“ i njenih oblika kao j00, j0, joor, j00R

- upotreba simbola „dolar“ ($) stvara zabunu među hakerima. Dok se $ smatra kao zamena za slovo S među običnim korisnicima, među onim najzagriženijim pristalicama lita simbol dolara se koristi samo kada se govori o ironičnom ili uvredljivom kontekstu koji je povezan sa negativnim aspektima novca (monopoli, veliki poslovi). Zbog toga hakeri skraćenicu kompanije Microsoft (MS) pišu kao M$, kako bi naznačili monopolistički karakter politike kompanije.

Naravno, ovo nisu sva pravila koja se tiču pisanja u litu. Ovo su samo neka od najčešće upotrebljavanih. Postoji samo jedno osnovno i najčvršće pravilo: NEMA PRAVILA. Hakeri obožavaju da se igraju sa jezikom i da svakodnevno iznalaze nove izraze i oznake za delove stvarnosti. Razlog leži i u tome što su mediji kojima se prenose ove poruke fluidni, stalno su u procesu menjanja i dopunjavanja, pa se tako i lit razvija uporedo sa njima. Treba napomenuti da litspik postoji ne samo u engleskom jeziku; u Jargon Fileu mogu se pronaći njegove varijacije na slovenskim i japanskim jezicima.

Što se govornog lita tiče, on postoji, ali se veoma malo upotrebljava, najčešće u igraonicama gde se igrice kao što su Kaunter Strajk (Counter Strike), Kvejk (Quake), Betlfild (Battlefield), Vorkraft (Warcraft) i njima slične mogu igrati. Govorni leet je podjednako grub i za slušaoca i za govornika i oduzima više vremena u komunikaciji nego što je to slučaj sa običnim jezikom. Jer ipak je njegova svrha prvenstveno bila da razvije pisanu komunikaciju na BBS-ovima, a ne da služi u situacijama gde sagovornici imaju audio-vizuelni kontakt.


U sledećem videu možete čuti kako leetspeak izgleda u govornom obliku:





Izvor

Hacker je engleski riječ koja se u jeziku tehnologija, uglavnom pojmovno odnosi za definiranje osoba koje koriste svoja vrsna ICT znanja i vještine za neovlašteni pristup računalnim podacima ili mrežama. Među programerima, upotrjebljava se više kao međusobni znak poštovanja, a ne kao uvreda.

Kako god uzeli, hakeri su aktivni i poznati već desetljećima. Samo nekoliko hakera, među kojima je prvi bio bio John Draper poznat kao Captain Crunch, su glasoviti. U svijetu crnom ili bijelom, lako je opisati tipične hakere. Opći stereotip o klasičnom hakeru je njegova antisocijalnost, dob ispod trideset godina, ne poštuje autoritet i komformist je. Ali, na svijetu ima mnoge nijanse sive, i zato mnogo vrsta hakera. Hakeri su ljudi poput nas ostalih, stoga, izrada jedinstvenog profila bila bi teška.

Najbolji široki opis je da svi nisu jednaki. Svaki haker ima motive, metode i vještine. S obzirom raznolikost profila,njihova vještine uvelike variraju. Većinu ih ne motivira novac. Za većinu hakera to je izazov, uzbuđenje i zabava. Ali neke opće karakteristike mogu pomoći da ih razumijete. Haker su radoznali, razmeću se hrabrošću, i često posjeduju lakoću intelektualne apstrakcije. Kao i bilo tko može postati negativac, tako bilo tko može postati haker, bez obzira na dob, spol ili rasu.

Vrste hakera

Script kiddies lamer
To su računalni novaci koji koriste hakerske alate i dokumentaciju besplatno dostupnu na Internetu, ali nemaju uopće znanja o tome što se događa iza kulisa. Oni minimalno znaju, ali dovoljno da vam uzrokuju glavobolju. Obično su vrlo neuredni u svojim akcijama, ostavljajući sve vrste digitalnih otisaka prstiju iza svog pohoda. Iako su ovi momci ustvari „dječji“ hakeri, vandalskih pobuda , o čijim aktivnostima povremeno možete ćuti u medijskim vijesti ma , zbog nepoštivanja hakerske etike nemaju mjesto u hakerskoj zajednici.

Intermediate Hackers
Ovi upola hakeri obično dovoljno znaju o računalima i mrežama na način da samo uzrokuju ozbiljne probleme. Neki žele biti stručnjaci, što bi i mogli postati kroz određeno vrijeme i trud te dobiti priznanje ili status među ostalim hakerima. Ova vrsta je nastala pojavom filma „War games“ 1983. godine.

Krekeri i Warezd00dz
Prvi su specijalisti za provaljivanje u sustave dok su drugi specijalizirani su za određene programe, pronalaženje njihovih serijskih brojeva i
nelegalnu distribuciju korisnicima. Ukratko, Pirati. Vjerojatno su nam svima najpoznatiji 

Phreakers
To je grupa specijalizirana za telefonske uređaje. Njihova povijest je duga, ali digitalizacijom telefonskih komunikacijskih sistema postaju neograničeno moćni. Preko svojih programa mogu mogu pozvati sve moguće kombinacije brojeva dok ne dobije pravukombinaciju za pristup određenom telefonskom broju ili brojevima. Sjetite se vrtoglavih računa koje su dobivali neki korisnici od strane naših fiksnih operatera.

Hacktvists
Pokušavaju širiti političku ili socijalnu poruku preko svoga rada. Žele podići javnu svijest o različitim pitanjima. Moglo bi reći, više je to pokret, koji korištenjem legalnih i ilegalnih digitalnih uređaja radi virtualne sabotaže. Npr. uključuju poruke o legalizaciji marihuane, protestiraju protiv špijunskih aviona, preusmjeravaju određene web stranice, udružuju se sa hakerima širom svijeta kako bi promovirali svoje ideologije.

Elite Hackers
To su pravi IT stručnjaci. Uglavnom su napisali mnoge od hakerskih alata, uključujući skripte i ostale programe koje script kiddies lamer koriste. Pišu štetne sadržaje kao što su virusi i crvi. Mogu prodrijeti u jake zaštićene sustave, uništiti podatke, napasti Internet stranice i sl. Oni mogu čak i simulirati kao da je nečiji sustav hakiran. Elite Hackers su često jako šutljivi i samozatajni. Dijele informacije s njihovim "podređenima" samo kad ih se smatra dostojnim. Što to uključuje? časni su oni koji imaju neke jedinstvene informacije ili dokaze da su se probili kroz visoke profile. To su najgori neprijatelji u informacijskoj sigurnosti. Osnovni cilj im je biti najbolji među „najgorima“. Srećom, nema ih puno.

Cyberterrorists
Napadaju računala vlada ili javne komunalne infrastrukture, i zračni promet u kontrolnim tornjevima. često su povezani s nelegalnim putovima stjecanja i prebacivanja novca . Rade isključivo za novac i iznajmljeni su za dio organiziranog kriminala na Internetu.

White hat hackers
Neki ih nazivaju i etički hakeri a neki i „geeks“ (štreberi). Koriste svoja znanja/vještine isključivo u pozitivnom smislu. Provaljuju u računalne sustave, ne bi li ustanovili njihovu ranjivost i na taj način ih dodatno zaštitili. i poboljšali. često su u kooperaciji sa samim proizvođačima programa kako bi im ukazali na njihove propuste.Običajno oni završe kao vrlo dobro plaćeni programeri, sigurnosni konzultanti ili mrežni administratori.
Autor: Sanja Ledinek